Borba, 21. 10. 1993., S. 7

МЕС

BORBA ČETVRTAK 21. 10. 1993.

57547

GRUZIJSKI POBUNjENICI NAPREDUJU

Ofanziva na Kufaisi Nesaglasnost novom Ustavu

Moskva. — Trupe bivšeg gruzlijskog predsednika Zvijada Gamsahurdije počele su ofanzivu na drugi deo po veličini grad u zemlji — Kutaisi. „Zvijadistima“ komanduje Loti Kobalija, a gruzijskom armijom ministar Odbrane Georgij Karkarašvili. Prema saopštenju Ministarstva inostranih poslova Gruzije, pobunjenici se nalaze na 12 kilo-

·metara severozapadno od Kuta-

isija, u jednom selu, gde im zasad vladine snage pružaju Otpor.

Navodi se da obe strane koriste artiljeriju i da na obe ima ranjenih i poginulih. Kutaisi ima oko 300.000 stanovnika, a za odbranu grada angažovana su i dodane viautne Snage.

Zasad još nije jasno hoće li ruska armija, čije su neke jedinice dislocirane u Kutailiju, stati na stranu regularne gruzijske armije — u skladu sa molbom koju je Eduard Ševernadze upu-

Gračov: Rusija se neće уојпо тезаћ

Moskva, (Tanjug) — Rusija se neće mešati u građanski rat u Gruziji,

jer bi to moglo da se tumači kao mešanje u unutrašnje poslove druge države — izjavio je ministar odbrane Rusije Pavel Gračov. Ruski ministar odbrane dao je tu izjavu u Helsinkiju, gde je u poseti, a ona je preneta u ruskim sredstvima informisanja.

Gruzija je nezavisna država sa kojom Rusija nema nikakav ugo- .

vor o vojnoj saradnji — rekao je Gračov. Ona nije član Zajednice Nezavisnih Država, pa se na nju ne mogu primeniti zajedničke me-

re bezbednosti.

Po rečima Gračova, Rusija bi mogla pružiti Gruziji pomoć za osiguranje nesmetanog saobraćaja na glavnim magistralnim putevima. Na molbu Ševardnadzea, vojne jedinice Rusije, Azerbejdžana, Jermenije i Gruzije mogle bi da štite magistrale koje vode ka glavnom graditi Gruzije Tbilisiju kako bi njima mogla da se dotura pomoć u hrani i lekovima — izjavio je Gračov. :

tio Moskvi da mu vojnički pomogne. Zasad Je izvesno samo to da su jedinice ruske armije počele da zauzimaju nove položaje, i da je u igri veliki broj tenkova, bornih kola i lansera raketa. Zvanični Tbilisi je obavešten da će ruska, jermenska i ažerbejdžanska armija učestvovati samo u deblokiranju saobraćajnih magistrala koje vode od velikih crnomorskih luka Poti i Batumi na istok. Đ. Bilbija

TOKIO PRETI MOSKVI POGORŠANJEM ODNOSA ZBOG NUKLEARNOG

OTPADA

Poljuljuno poverenje

Tokio, (Tanjug). — Japan je zapretio Rusiji da „rizikuje pogoršanje“ nedavno poboljšanih bilateralnih· odnosa, ukoliko ne obustavi svoju „užasnu yvakciju“ bacanja nuklearnog otpada u Japansko more.

U poruci šefu ruske diplomatije Andreju Kozirjevu, japanski ministar inostranih poslova Cutomu Hata, koji je i potpredsednik vlade, posebno ukazuje na potrebu da se „sačuva mogućnost novog napretka u rusko-japanskim odnosima“, stvorenu pre nedelju dana gestovima dobre volje predsednika Borisa Jeljcina, tokom posete Tokiju.

Predstavnik japanske vlade za štampu Masajoši Takemura

" је izjavio da će Tokio, pored ne-

posrednih demarša Moskvi, zatražiti da „G 7“ (grupa sedam najrazvijenijih zemalja Zapada), u kojoj je Japan aktuelni predsedavajući uputi „zajednički protest, ukoliko Rusija ustraje u svori poduhvatu“.

Japanska vlada Morihira Hosokave se našla između dve vatre. Na jednoj strani nastoji da zadovoljni glavne aktere žestoke kampanje koji zahtevaju najošшје mere protiv Rusije, a na

drugoj pokušava da ubedi Moskvu da, bar privremeno, prekine akciju u Japanskom moru i izbegne zaoštravanje u odnosima dveju zemalja.

Na prvom frontu je pod jakim pritiskom štampe i opozicije, koje tvrde da „vlada nije učinila ništa više osim verbalnog protesta“ (list „Mainiči“), odnosno da je „prevarila javnost“, jer je šef diplomatije, „suprotno zvaničnim izjavama, znao Za ruski plan“ (kako tvrdi vođa opozicije Johei Kono). Na drugom ima slabu podršku u izjavama domaćih eksperata koji pokušavaju da stišaju opštu buru, podsećajući sunarodnike da „Rusija odavno baca nuklearni otpad u Japansko more“ i da time „nije poremetila ekološku ravnotežu, niti nanela štetu ljudima“.

I sam Japan je, piše „Asahi“, punu deceniju i po, između 1955. ı 1969. godine, koristio Japansko more kao skladište za nuklearni otpad. Kao i Rusija, i Japan je odbio da pristane na dobrovoljni moratorijum na bacanje u more „niskoradioaktivnih materijala“, na koji su ih pozvali ostali potpisnici London-

Васапје оћрада „моВђасепа praksa“

Moskva. — Izbacivanje radioaktivnog otpada u japansko more nije ni prvi ni najdrastičniji slučaj kojim su Rusija, a ranije Sovjetski Savez, praktikovali, oslobađajući se opasnih radioaktivnih materija. To je, navodi se, „uobičajena“ praksa.

List „Nezavisimaja gazeta“ otkriva da se to činilo i ranije, uvek kada je bilo potrebno i kada je pretila katastrofa „na sopstvenom tlu“. Samo prošle godine, piše list, Rusija je tri puta to učinila.

Moskovski list nagoveštava da čitav „posao“ još nije završen, odnosno da će Rusija mo-

rati da se „oslobodi“ još značaj-

nih količina tečnog radioaktivnog otpada. Na dva tankera nalazi se još 1.700 kubnih metara radioaktivnog otpada iz atomskih podmornica. -

ske konvencije o uništavanju štetnog otpada.

Na vrhuncu „radioaktivnog spora“, Japan je kako piše list „Sankei“ odlučio da u Moskvu uputi specijalnog izaslanika vlade, da pokuša da „nađe obostrano zadovoljavajuće rešenje“ i da, u suprotnom, upozori Rusiju da U neće sedeti skrštenih ru-

1“. 5

DEMOKRATI ZAMERAJU KLINTONU NA VOĐENJU SPOLJNE POLITIKE

Zahtev za ostavkom

Slobodan Pavlović

dopisnik „Borbe“ iz Vašingtona

Iz redova Klintonovih demokrata stigao je u utorak zahtev za smenom državnog sekretara, obrazložen „nizom američkih promašaja“, koji .obuhvata BOs-

, Haiti.

„Efekat Kristoferovog pogrešnog vođenja ovih vitalnih pitanja je takav da u očima naših saveznika on više ne predstavlja efikasnog niti ozbiljnog državnog sekretara“, rekao je prekjuće tim povodom, na posebno sazvanoj konferenciji za štampu, kongresmen Frenk Makloski; predsednik Potkomiteta za međunarodnu bezbednost i ljudska prava, obrušaVvajući se posebno na opravdanja koja stižu iz Stejt departmenta da su sa-

„Фабпје (езкосе па тедипагод-

nom planu dobrim delom proizvod nasleđa koje je Klintonu ostavila bivša administracija. «Izjave da su nasleđene situacije u Bosni, Somaliji i na Haiti-

nu, Somaliju i sada, kao posled-_

ju, danas kad je predsednik Klinton prošao gotovo četvrtinu svog mandata, teško može da razume 1 najnaivniji posmatrač зрођпорон скор деђакја ЗАР od 20. januara 1993. naovamo“, zaključio je Makloski, pozivajući predsednika da počne da menia garnituru najbližih saradnika i da „pod hitno učini nešto što će pomoći da se obnovi poverenje u njegovu sposobnost vođenja spoljne politike“.

Stejt department je na ovaj kongresni napad odgovorio odmah i takođe bez rukavica.

„Svima onima koji su upoznati sa učinkom državnog sekretara Kristofera u rešavanju brojnih spoljnopolitičkih pitanja, uključujući i ona koja su najvažnija za predsednika i američki narod, razumeće zašto ova kongresmenova primedba ne zaslužuje nikakav odgovor!“ izjavio je Juče tim povodom predstavnik

Kristofera administracije Mekari, u saopštenju koje je, istini za volju, ostalo prilično prigušeno kritikama koje se prema Beloj kući i Stejt departmentu valjaju poslednjih dana sa mnogih strana.

iz uticajnop vašingtonskog Centra za pitanja bezbednosti (od strane direktora Frenka Gafnija), na primer, upućen je Klintonu već konkretan zahtev da na mesto državnog sekretara postavi nekadašnjeg Karterovog savetnika Zbignjeva Bžežinskog, kao ı da svog sadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost Lejka zameni direktorom CIA Vulsijem.

Imajući u vidu prilično povišenu temperaturu koja prati rasprave oko ovih pitanja, verovatno će se vrlo brzo iskazati hoće li predsednik menjati nešto u svojoj spoljnopolitičkoj orijentaciji. Kao i da li će se, tom prilikom, istovremeno menjati i neki od kreatora te politike iz njegovog najbližeg okruženja.

SAVETOVANJE O BUDUĆNOSTI RUSKE FEDERACIJE

Moskva. (Tanjug) — Savetovanje o novom Ustavu Ruske Federacije pokazuje da stavovi različitih organizacija još nisu usaglašeni i da nadležne organe očekuje još mnogo poslova oko formulisanja ključnih stavova budućeg osnovnog zakona zemlje. Prvi deo savetovanja završen je u Moskvi kasno preksinoć, a na skupu je učestvovalo stotinu preastavnika različitih organizacija od oko 250 pozvanih.

Predlog novog Ustava Ruske Federacije mogao bi se naći na referendumu istovremeno sa parlamentarnim izborima 12. decembra.

Predstavnici | Demokratske partije Rusije napustili su savetovanje u znak protesta i nesaglasnosti „sa načinom i metodama donošenja Ustava koji predlaže izvršna vlast“. Po mišljenju ove partije, Ustav države može i mora donositi parlament, a ne neki drugi organi.

Gradonačelnik Sankt Peterburga i jedan od inicijatora Ovog skupa, Anatolij Sobček, izjavio je da je ponuđeni projekat Ustava izazvao „burne diskusije“. Većina učesnika savetovanja po njegovoj oceni, — slaže se sa istovremenim održavanjem parlamentarnih izbora sa referen-

dumom o novom ustavu 12. decembra. Većina je, međutim, bila odlučno protiv ukaza predsednika federacije na osnovu koga ministri u vladi mogu istovremeno biti i poslanici u parlamentu.

Savetovanje se nastavlja za dva dana.

„=> 1022

ma izbore

Najnovijim ukazom, ruski predsednik Boris Jeljcin dozvolio je učešće na decembarskim parlamentarnim izborima пајјасој komunističkoj partiji — Komunističkoj partiji Ruske Federacije, i Ruckojevoj Narodnoj partiji slobodne Rusije. Izlazak na izbore definitivno je zabranjen Savezu oficira, ruskom komunističkom savezu omladine, neofašističkom Ruskom nacionalnom jedinstvu i oficirskoj organizaciji ŠTIT.

Istim ukazom, Jeljcin je onemo- . gućio i uključivanje u izbornu trku uhapšenih „lidera Belog doma“: Aleksandra Ruckoja, Ruslana Hazbulatova, Vladislava Aćalova, Viktora Baranjikova, Andreja Dunajeva, Alberta Makašova, Viktora Anpilova, Ilje Konstantinova...

Vlada se seli u „Beli dom“: Sedište ruske federalne vlade biće od 1. januara u zgradi bivšeg Vrhovnog sovjeta, saopšteno je u Moskvi. Unutrašnjost „Belog doma“ sada se renovira posle događaja 3. i 4. oktobra (kada je snimak napravljen), u kojima je

zgrada znatno oštećena.

Kozirjev kod Mišferana

Pariz (Tanjug). — Šef ruske diplomatije Andrej Kozirjev, izjavio je, posle jučerašnjeg susreta sa francuskim predsednikom Mite-

_ranom u Jelisejskoj. palati, da je

sa njim razgovarao o mogućnostima „izgradnje jedne nove Evrope“, koja bi pomogla Rusiji da ne bude „izolovana iz demokratskih procesa i evropskih institucija“. Ministar inostranih poslova Rusije, koji je juče doputovao u dvodnevnu zvaničnu posetu Parizu, dodao je da je sa šefom francuske države razgovarao i o

jačanju francusko-ruske saradnje i oživotvorenju sporazuma koji su predsednici Rusije i Francuske potpisali februara 1992. u Parizu.

Šef ruske diplomatije је naglasio da predsednik Miteran ı ruski predsednik Jeljcin održavaju stalnu vezu, bilo сат ргерзке Ш [ејевопе га.

Kozirjeva je primic : ртепијог Eduar Baladir, a tokom dana prve razgovore sa ministrom inostranih poslova Alenom Žipeom. ~