Borba, 02. 02. 1994., S. 5

NU 1

БОРБА | (РЕДА 2. ФЕБРУАР 1994.

AHEBHMK E)

СКУПШТИНА ЦРНЕ ГОРЕ _

Ђукановић попуњава кабинет

Подгорица. —“" Посланици црногорског парламента, усвојили су на јучерашњој сједници предлог предсједника владе Мила Ђукановића и за потпредсједника владе изабрали Асима Телаћевића, Бранка Радовића за министра без портфеља и Предрага Горановића, за министра финансија. Скупштина је такође, на предлог премијера разријешила дужности министра рада и социјалног старања Миливоја Јауковића, који одлази на нову дужност (замјеник гувернера НБЈ). Разријешен је дужности и министар за саобраћај и поморску привреду Јусуф Каламперовић, који се по одлуци TO CJIII-a повлачи са те дужности и замјеника министра одбране Вељка Вуковића, јер је Црна Гора укинула ово министарство. Ђукановић дакле није, попунио сва упражњена мјеста у свом кабинету већ је то обећао да ће учинити на наредним скупштинским сједницама. На предложени састав једино су имали примједбу посланици Народне странке. По

" мишљењу Драгана Шоћа, господин Бранко Радовић је као савезни министар за рад и социјално старање има на души примједбу савезног тржишног инспектора јер „80 одсто љекова из хуманитарне помоћи није ишло директно у болнице већ у трговину“ о чему како је казао „постоје пријаве“. Шоћ је казао да Народна странка неће правити опструкцију влади већ ће се уздржати од гласања, али „упућују Буканови-

- ћу политичко упозорење“.

Посланичко варничење почело је расправом о недавном увођењу принудне управе у „Индок — Центру“ у Тивту.

Саво Јаблан, посланик ЛС је.

казао да је поступак предсједника СО Тивта Љуба Самар-

-џића о „насилном смењивању уредника, новинара и радника овог Центра незаконит. Незаконит је о поступак постављења других уредника, новинара и радника на њихова мјеста“ и подвукао: „Нема упоришта у закону ни рјешења о суспензији и отказу за 19 радника „Индок — Центра“ — Тиват“. Умјесто да поступи по закону, Самарџић је посредством принудног урпавника, обавио насилан упад у просторије Цента, омогућио непознатим и неовлашћеним лицима да преузму ту имовину и да емитују радио-програм мимо утврђених програмских шема“. Јаблан је, затим цио случај пребацио на политички терен и импутирао про-српским странкама да су кумовали цијелом случају.

На оптужбе су реаговали посланици из редова Народне странке. По мишљењу Драгана Шоћа није ријеч о политичкој димензији цијелог случаја већ је суштина спорења у правној природи и закључио: „Расправу не треба политизо-

- вати већ треба сачекати одлуку Уставног суда Црне Горе који ће дати коначну ријеч“.

Предраг Дрецун, посланик Народне стране, рекао је да је својом уређивачком политиком Радио Тиват иритирао све грађане Боке Которске „па није чудо што су је поистовјетили као ону коју емитује радио

" Имотски“. Љ. Мудреша

"КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА УН БУТРОСА ГАЛИЈА

Оружјем «се неће решити рат у Босни

Слободан Павловић

дописник „Борбе“ из Вашингтона

„Нема брзих решења за кризу у Босни и бившој Југославији. Решења се неће наћи ни у наредним недељама, нити месецима.. И зато, ако је мировни процес праћен успонима и падовима — без обзира на садашњи преовлађујући утисак да женевска рунда није забележила успех — излаз су упорни преговори и тим путем се мора наставити“. 5

Ову поруку — у виду своје

доминантне тезе, поновљене

новинарима у пар наврата изрекао је генерални секретар УН Бутрос Гали на јучерашњој конференцији за штампу у Њујорку, другој откако је пре две године дошао на кормило светске организације.

"Босна и бивша Југославија доминирали су скоро двочасовним разговорима Галија са извештачима из УН. Апелујући и упозоравајући да се оружјем неће стићи до окончања најозбиљније кризе у Европи после другог светског рата, генерални секретар је нагласио да је међународна заједница одлучна да са своје

стране примени силу и анга- ·

жује авијацију НАТО, уколико не буде другог начина да се аеродром у Тузли отвори за међународне хуманитарне летове и у Сребреници несметано обави предвиђена смена канадског одреда „плавих шлемова“. Указујући да је последњих дана „приметна повећана нервоза у међународној заједници због ћор-сокака у коме се нашла посредничка мисија

Столтенберга и Овена“, Гали је констатовао да то „никога не би требало да обесхрабри, имајући у виду сложеност проблема“. Тим поводом, подсећајући на изузетно живу дипломатску активност у Вашингтону од почетка недеље, он је најавио да су у току „заједнички напори Европњана и САД

Ово усаглашавање ставова — као што је лако наслутити — везано је превасходно за недавно усвојени план НАТО о ваздушној "интервенцији у Босни. Новинари су јуче у Њујорку око тога поставили највише питања Бутросу Галију, а он им је дао следеће објаш-

њење процедуре која се око. тога може очекивати:

— Право на тражење интер-

РАДОВАН КАРАЏИЋ О ОТВАРАЊУ ТУЗЛАНСКОГ АЕРОДРОМА

Одлука препуштена Скупштини РС Београд. — Одлука о отварању аеродрома у Тузли биће

препуштена политичкој

вољи Скупштине Републике

Српске (РС), изјавио је синоћ у Београду председник РС др Радован Караџић после сусрета са специјалним изаслаником генералног секретара УН за бившу Југославију Јасуши Акашијем и командантом Унпрофора за бившу Босну и Херцеговину генералом Мајклом Роузом.

„Разјаснили смо проблем Сребренице“, рекао је Карађић и додао да ће канадском батаљону Унпрофора бити омогућена замена до краја фебруара.

Што се тиче проблема који је настао поводом аеродрома у Тузли, „ми разумемо напоре које чини међународна заједница да би био повећан проток хуманитарне помоћи у Тузлу“ истакао је Карађић у разговору с новинарима. „Међутим, питање отварања овог аеродрома може да постане више психолошко него реално, јер неки међународни чиниоци и ратни хушкачи покушавају да и овим путем врше притисак на српску страну“.

" да се заузме заједнички став у

даљем наступу“ према сукобу у БиХ, док је он, са своје стране, дао допринос том ангажовању слањем у Москву свог изасланика Столтенберга, на договор (читати: усагалашавање) са руском страном око најновијих западних иницијатива. венције НАТО има само генерални секретар УН, с тим што је неопходно имати у виду да резолуција Савета безбедности

говори о ваздушној подршци .

УПРОФОР. Конкретно: она мировним снагама УН даје

право на самоодбрану у случају кад им је непосредно угро-

И ПОРЕД КОНСУЛТАЦИЈА У ВАШИНГТОНУ ЗАПАД ЈОШ ПОДЕЉЕНИЈИ ОКО БОСНЕ

Кол уз Клинтона, Херд уз Французе

Клинтон и Кол разговарали су у понедељак за ручком око Босне, разговарало се и после ручка — али су њихов обед и дијалог били знатно дужи и садржајнији од информације која је касније стигла до новинара: „Разговарало се о многим могућностима, које ја у овом тренутку не бих износио пред јавност“ — изјавио је немачки канцелар напуштајући Белу кућу. Кол је том приликом нагласио потребу да Запад што пре поново покрене преговарачки процес (уз подсећање да је то посебно важно за Немачку у којој се налази 1,1 милион гастарбајтера из бивше Југославије), упозоравајући међутим да се и поред те потребе он не може сагласити са планом којим се од муслиманске стране у БиХ тражи да против своје воље прихвати одређени споразум.

Ова Колова изјава представљала је заправо дипломатски шамар Французима и потврду о сврставању Немачке уз САД које такође одбијају иницијативу Француске да се притиском на муслиманску страну (уз додатни притисак на Србе и Хрвате у вези са територијалним с уступцима) изнуди окончање рата на Балкану.

Без „чаробне формуле“

„Ни један од њих није се појавио са чаробном формулом шта даље радити“ — саопштио је после сусрета Клинтон Кол један члан америчке делегације, потврђујући посредно да сагласности и одлуке има једино око тога шта се не може и неће прихватити.

Сва прича о западном (не)је-

динству има међутим и своју другу страну која је окренута јуче током целодневног боравка британског министра иностраних послова Дагласа Херда у Вашингтону. "Та посета је увелико била у току у време слања овог извештаја, али је познато да је гост из Лондона дошао у Стејт департмент снажно подржавајупи француски захтев да се САД, уз Русију и Европску унију, укључе у максимални међународни дипломатски притисак на све три зараћене стране у БиХ. „Улога САД је пресудна. Наше анализе нису истоветне око ове кризе, али мировни напори неће успети ако се не нађемо на заједничким позицијама“, рекао је Херд пре него што се јуче састао са Кристофером. „У овом рату (у Босни) неће бити победника. Потребно је према томе да дејствујемо заједнички, да сви доприносимо мировном процесу и пружимо том процесу најбољу шансу и успех“.

Британски министар је за ову тезу у понедељак имао захвал-" ног саговорника у Торнвалду Столтенбергу, – представнику УН на мировним преговорима у бившој Југославији. У извештају Савету безбедности наиме Столтенберг је издвојио Муслимане као страну која у садашњој фази блокира мировни споразум, појављујући се са

„додатним захтевима у ситуа-

цији кад су српска и хрватска страна пристале на испуњава-

„ње њихових главних потражи-

вања, и кад је практично „цела ствар запела око један одсто спорне територије“.

Позиција САД, међутим, била је и остала да у овом случају

није реч о већем или мањем проценту спорних територија већ о принципу који не дозвољава да се „страни која је жртва агресије намеће споразум који она није вољна да прихвати“.

Папуљас на жеравици

У Вашингтон је иначе стигао и грчки министар иностраних послова Папуљас, праћен комесаром ЕУ за међународне односе Ван ден Бруком. Њихов незахвалан задатак је да ових дана пронађу оно што спаја две западне све подељеније стране и дају допринос покретању нове мировне иницијативе о чијој неопходности иначе говоре и Клинтон и Кол и Херд и Французи и сви остали. Папуљас се у овој посредничкој мисији налази из познатих разлога, што ће се за дан-два видети како је прошао на тој клизавици.

„ја бих се томе веома оштро супротставио и пронашао начин да то супротстављање демонстрирам у пракси“, рекао је такође на ту тему немачки канцелар Кол, запитан јуче о ставу своје владе поводом директног хрватског уплитања у БиХ рат.

Представница САД у УН Олбрајтова упозорила је Туђмана 5. јануара приликом посете Загребу да хрватска влада ризикује оштре међународне санкције, уколико „продуби“ своје учешће у сукобу на суседном ратном подручју. Колико је

ово упозорење имало одјека и

колико представља одраз стварног расположења Вашингтона, видеће се врло

брзо, још већ данас или сутра. Сл. Павловић

жена безбедност, што је НАТО преузео као своју обавезу на јануарском самиту у Бриселу („Та своја овлашћења ја сам пренео на мог изасланика Акашија, који, уколико то од њега затражи командант УНПРОФОР, може самостално да затражи подршку од команде НАТО. Око тога нема више никаквих проблема и сила ће бити примењена, уколико се за тим укаже потреба. То овлашћење се, међутим, односи само на евентуалне операције НАТО у Тузли и Сребреници.

— Казнени ваздушни удари представљају нешто друго и значили би „офанзивна претходна бомбардовања мостова, артиљеријских положаја и других објеката о чему Савет Атлантског пакта још није донео одлуку“. Генерални секретар УН има мандат Савета безбедности да од НАТО затражи и такву интервенцију и спреман је да и то учини у случају потребе, али да је за то неопходна претходна сагласност руководећег тела Атлантског пакта и за евентуалну операцију те врсте.

Што се, пак тиче, актуелног питања пребацивања јединица хрватске регуларне армије на 6/х ратиште, генерални секретар је рекао јуче да о томе постоје наговештаји представника УН, али да се „интензивно ради на прикупљању доказа, који ће бити прослеђени Савету безбедноти“. Био је то, истовремено, и одговор кад се може очекивати седница Савета безбедности посвећена овом питању, коју је у петак под хитно затражила мусли-

манска страна.

РАЗГОВОРИ КОЗИРЈЕВ — ОВЕН — (ТОЛТЕНБЕРГ 0 БОСНИ

Преговарачки проце«

није мртав

Москва (Танјуг) — Русија сматра да постоји перспектива за регулисање конфликта у Босни настављањем мировних преговора у Женеви изјавио је руски министар иностраних послова Андреј Козирјев јуче у Москви после разговора са копредседницима _ конференције о бившој Југославији Дејвидом Овеном и Торвалдом Столтенбергом.

Руски министар је рекао да би ваздушни напади могли да се примене само у циљу заштите мировних снага УН ако оне буду нападнуте од било које стране и само као „крајња мера“. Надамо се да таква мера неће морати да се примени рекао је Козирјев.

Било је доста речи и о руској иницијативи да сеу најскорије време одржи седница Савета безбедности на министарском нивоу у Женеви, на којој би генерални секретар светске организације поднео детаљан извештај о ситуацији у Босни. Судећи по изјавама Козирјева, Овена и Столтенберга, данас после њиховог сусрета у Москви, ова руска иницијатива није у потпуности одбачена, али ни подржана у целости.

Руски министар је, одговарајући на питање новинара, нагласио да „преговарачки процес није мртав“ и да „постоје шансе да се настави “.