Borba, 12. 03. 1994., S. 10

a počinjanjem rata u bivšoj Jugoslaviji

Srpska pravoslavna crkva je izašla sa jasnim stavom da i srpski narod ima pravo na samoopredeljenje i jedan državni krov. Može li se reći da je to bilo i određiwanje prioritetnog nacionalnog interesa.

— U izjašnjavanju povodom aktuelnih događaja i ratnih zbivanja na području bivše Jugoslavije, Srpska crkva svoje stavove bazira na moralnom, jevandeoskom učenju, staroj crkvenoj tradiciji ! ЈозаЧа5njoj crkvenopravnoj praksi. To bi bila ta prizma kroz koju je Crkva u određenim prilikama reagovala štiteći pravo svakog čoveka na život i slobodu dato Božjim zakonom, iz čega treba da proisiiče i državni zakon.

Da li to znači, preneto na nacionalni nivo, i pravo na samoopredeljenje svakog naroda.

posle

|

Demokratija

rata

Posle ratnih katastrofa i nesigurnosti razume se da će ljudi imati interes za onim što svi ljudi žele — da imaju demokratsko drušivo, mogućnost da održe svoj identitet i perspektivu punog razvoja

— Sigurno. Ako ostali narodi imaju pravo na samooproedcljenjc, zašto nc bi imali Srbi. Kroz istoriju Srbi su imali bolju državnu organizaciju ncgo svi ostali narodi koji su bili u toj bivšoj Jugoslaviji.

Posle tri godine rata u Srbiji je siromaštvo, politička netrpeljivost, pad sistema vrednosti, mladi odlaze. Sudbina preostalih Srba preko Drine neizvesna je. Ima li sad nekih prečih zadataka od samog državnog ujedinjenja.

— Teško jc govoriti iz ovc pcrspcktivc. Nc vidi se kakva će konačna rešenja naći poutičari ı svotski moćnici za SR JugoslaviJu, bivšu Bosnu i Hcrcegovinu, Hrvatsku i Republiku Srpsku Krajinu. U toku jc sasvim ncizvestan proces, moguće su čak i cskalacije svetskih razmcra. Situacija је možda jasnija sa Slovcnijom u kojoj је, skoro, jedan narod mada ! tu ima dosta problema sa granicom, naročito u Istri. Tu je ı raspoloženje njcnih suscda, Itzlije, Austrije, Madarskc.

Pre stavljanja pod jedan državni krov Srba sa područja bivše Jugoslavije, neki smatraju da prvo treba ići naprimer na biološki, ckonomski oporavak, razvoj demokratije... — Obavczni smo da ljudima obczbedimo makar najosnovnija sredstva kako bi mogli da prcživc ovu trapičnu situaciju. Nedavno sam bio sa našim izbeglicama iz Grubišnog Polja koje su kod Bclog Manastira ı bilo je veoma tužno slušati o njihovim problemima.

Doraveći u Slovcniji glcdao sam program HTV i cmisije o izbeglicama na hrvatskoj strani. Možda nc. bi čovek mogao da povuče nikakvu razliku. Skoro su identični problemi iako su tamošnje vlasti raspoložcene da intcnzivnijc brinu 20 svVOJC sunarodnike Hrvatc ncgo što smo skloni ovde da to pravo ı obavezu priznamo Srbiji. Skloni smo zapravo često da ı ncosnovane optužbe prosipamo, popotovo izncnađuje držanje pojedinih visokih srpskih intelektualaca.

Prisutna je i dilema da li je potrebno prvo državno okupljanje, pa potom razvijanje demokratije, ili su to dva ncodvojiva procesa.

— To je već posao ljudi koji su kvalifikovani za vodenje politikc. U svakom slučaju bez stručnih ljudi nemoguće jc organizovati jednu državu koja bi funkcionisala, bez obzira na našu državnu tradiciju.

— Mogu li Srbi iz Bosne, odnosno Republike Srpske i Republike Srpske Krajine imati različit interes od Srba u Srbiji.

— Pa nc bih rckao.

Prvenstveno mislim u sklopu eventualnog državnog ujedinjenja.

— Ako sc budc priznalo pravo na samooprcdcljenje Srbima, pružila mogućnošt kao ı drugim narodima da sc intcgrišu i da ostvarc svoju političku volju, nc vidim da bi moglo biti nckc razlikc.

Ako medunarodna zajcdnica i nc dozvoli pravo na samooprcdeljenje Srbima sa one stranc I)rinc, interes srpskog naroda bi morao biti isti. Kao što jc isticano Srbija sc i ustavno obavczala da cc jednako štititi interes Srba van Srbijc. Srbija nc može da sc odriče jednog dcla svog naroda, odnosno za cco srpski narod postoji Jcdinstvcn intcrcs.

Nedavno ste bili u Hrvatskoj, često stc u Sloveniji. Šta tamošnji Srbi osećaju kao svoj najpreči intcres.

— Teško je o tome govoriti. Sada jc najintcnzivnije oscćanje potrcbc da sc dode do najelementarnijc slobodcć ı sigurnosti. Mnoge·toga može da sc desi nepredvidenog. Ima i ljudi koje ne može da kontroliše postojeća vlast, kao što ı kod nas оуде ima pojedinaca ili grupa koje su sklonc, pogotovo u ratnoj situaciji, razbojništvu, pljački i drugim nedclima. Posle ratnih katastrofa i nesigurnosti razume sc da ĆC ljudi imati intcres za onim što svi ljudi ŽcIc — da imaju demokratsko društvo, mogućnost da održc svoj identitct, pcerspcktivu punog razvoja.

A za prilike u Sloveniji, da kažem, Srbi koji su ı primili slovenačko državljanstvo — skoro im jc isti polozaj kao onima koji državljanstvo nisu primili.

Vaša mitropolija i vernici svakako ćc ostati van granica Srbije. Biće to dosta nczgodan položaj.

— Ukoliko sc bude išlo na sisteme dcmokratskog državnog uredenj.a očekujemo kao normalno da SPC i Srbi imaju adekvatan demokratski, ravnopravan, položaj. | verski i za sve ono što tanpira čovcka u jednoj modernoj drzavi. U Amorici je, na primcr, organizacija eparhija idcalno Osгуагспа, tako i u Evropi. Uopšte demokratska rešenja ncophodna:su za Život svih ljudi bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

ЈА {#4 ; /

Sta Je Srpski | _________Drugam Veselinov, ekonomislu

poljni službeni interes državne politike

Srbije je preraspodela teritorijalne vlasti u jugoslovenskom prostoru u korist beograda. Poluga tog interesa je nacija. Unutar granica Srbije, interes vladalačke elite je privatizacija državne svojine u njenu korist. Poluga tog interesa je kombinacija ideologija, vera i legendi. Nju čine komunističke ideje, socijaldemokratske, četničkc, nacističke, nacionalističke, fašističke, pravoslavlje i klerikalizam, tragistički guslarski deseterac, kolektivni kompleks inferiornosti i revanšizam.

Srbija nema ekonomski interes kojem bi podredila svoju politiku. Kada bi ga imala, morala bi da odustane od ratne politike. Sve dok ne odustane od nje u njoj će ekonomistu zamenjivati intendant zaliha. Univerzitet je nem. Na ovonedeljnom skupu politekonomista na Ekonomskom fakultetu u Beogradu omiljena predstava

AAN ОВО Ф ВО ОВО

U torbi slanina, . u ruci puška

Rusi su Karadžiću zakrpa na obrazu. I Milošević može sutra da se spasava na račun tobožnje ruske izdaje, kao da su Низ; а пе domaci mitomani, napravili kulf o večnom bratstvu Srba s Moskvom

mnogih učesnika o sopstvenom profesionalnom zadatku ticala se srednjevekovnog objašnjavanja šta je pravedna cena, a ne kako da stanovništvo dobije posao i zaradi za hleb. Ekonomisti su ostali apologete ratnc državne politike, ı to ne time što je javno podržavaju, već time što ćute. Poziv da sc vratc profesiji i istaknu da je glavni interes države da uvećava blagostanje naroda umesto preraspoređivanja vlasti, oni dočekuju kao izdaju naroda.

Držeći čuvcni govor Industrijskom klubu u hotelu „Park“ u ID)iseldorfu 1932. godine, Hitler je rekao: „Što više vraćate ljude vcri ı idealima, to će oni manje smatrati da je materijalna beda prva i jedino važna stvar.“ U to stanjc svesti je potonula većina Srba i ckonomista. U torbi im je slanina, u ruci puška, kod kućc žena sa decom, u srcu slava, u glavi ništa osim Žžrtvenog zadovoljstva. Stari partijski ckonomisti hvale Marksa što je bio hrabar da napadne savremeno komorcijalno društvo, ali nemaju hrabrosti da raspravljaju o svom. Oni hrabro ћосе угедпозпе sudove u ckonomskoj nauci, ali nc i u našoj, jer bi time sudili doтасој ckonomskoj politici. Oni hoće nauku — političku ckonomiju, ali je neće u Srbiji jer nc žcle da govorc o njenoj ratnoj ekonomskoj politici. Ostavši bez ckonomskih intcresa, Srbija je spala na politiku siје. Dobitak bosanskc teritorije još nc vodi i formalnom. proglašavanju ujedinjavanja Pala sa Beogradom. Karadžićcvi vojnici su dočekali Ruskc rakijom nc shvatajući da ih Moskva nc štiti, već želi da dobije na vremcnu zbog sukoba sa sopstvenim naci-. onalizmima ı fašistima. Ruska vojska Ćc štititi Srbe samo onoliko koliko Jeljcin bude u Vašingtonu osiguravao novc krcilitc.

Gcncral Mladić jc ispckao tele aa bi proslavio svoju kapitulaciju. Neuropsihija-

„tar Karadžić teši pacijente podgrcvajući

iluziju o pobedi. Razlika izmcdu NATO-a i Rusa je samo u tomc što prvi tuku sckirom, a drugi sabljom. Sutra ćc Karadžić napasti Rusc optužujući ih za izdaju, iako su oni došli da spreče separatizam Srba, a ne da ga nagradc. Rusi služe Karadžiću kao zakrpa na obrazu. On jc srecan, jer |c dobio priliku da sc izvuče IZ 8u7ZVC 12а0аrajući sc jos jcdnom vclikom prevarom STba, ovoga puta od pravoslavnc braće iz stepe. Čak i Milošević može sutra da sc spasava na račun tobožnje ruske izdaje 10voreći — mi ih doveli da bi uzeli Bosnu, a

IJe II RIO Ана ар рова Јулаев пре

oni ne daju. Kao da su Rusi, a ne domaći mitomani, napravili kult o večnom bratstvu Srba sa Moskvom!

Karadžić veruje da je lukav kada se duri što Amerikanci nisu i njegovoj Srpskoj demokratskoj stranci ponudili da uvede Srbe u muslimansko-hrvatski sporazum. On bi hteo da zadrži teritorijalnu vlast, potom da dobije preko tog sporazuma strane kredite za obnovu Bosne i Hercegovine, а da ipak ostane u monetarnom sistemu Srbije. Verujući da je mudar, on misli da će ga Amerikanci nagraditi što neće proglasiti ujedinjene Pala sa Beogradom i što će zadržati formalne veze sa Sarajevom.

Možda se pomalja oblik neke-pauk države između Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. To bi bila država sa mnogo čupvaih nogu i tankim nitima. Moguće je da Karadžićevi Srbi formalno ostanu u Bosni ı Hercegovini kao federalna republika a da se vežu za Srbiju kao konfederaln: jedinica. Time se ne bi narušio princip nepovređivanja granica, a ipak bi se priznali rezultati rata. To bi moglo da bude rešenje i za hrvatske Srbe, da u Hrvatskoj Martićeva Krajina dobije federalni status a sa Srbijom konfederalni. Ako bi iza toga sledili zapadni krediti za obnovu celog regiona Srbija bi takvu epizodu u svojoj politici mogla smatrati korisnom. Ukinule bi se sankcije Ujedinjenih nacija, pristigla bi kreditna pomoć i živnula privreda. Beograd bi lako dokazao narodu da je za ekonomsku i političku krizu isključivo kriv svet i da je Srbija oduvek bila za opstanak velikc države južnih Slovena.

Sada nijc zrelo za Srbiju da pokuša sa direktnim prisajedinjavanjem osvojenih teritorija, niti Je zrelo da napusti Pale ı Knin. Verovatno će podržavati prelazno rešenje ostavljajući drugoj generaciji nacionalistićkih političara da završe započetu kampanju iz 1991.

Srbija mora da bude veoma oprezna jer i njen Avramovićev program teško da može (a preživi juli. Čim seljaci budu dobili novac za pšenicu, navaliće na marke. Crni kurs markc već sada žiralno skače, a tada će i na ulici. Milošević ima do tada dovoljno vremena da razmisli šta je sledeći srpski interes: da se vratimo u ekonomski haos, ili da se izbavljamo pomoću ukidanja sankcija i spoljne konfederalne države., Medutim, sa nacionalistima se to ne

može znati jer njih ne vodi interes zado-

voljne porodicc i pun džep, već srce puno vrelih idcja. Juli će presuditi. А па Рад Мата МИ

=