Borba, 12. 03. 1994., S. 11

|

cene aza

nacionalni interes

Očuvan je | vlastite drzave

Neki politički krugovi u Srbiji lansiraju veštačku dilemu o prioritetu državnog, nacionalnog ili čak ekonomskog interesa u trenutku kada je jasno da su neodvojiva pitanja opstanka i ravnopravnosti Srba van SRJ i mirne, stabilne i međunaroano i ekonomski nezavisne SRJ

S partija Srbije koja je, na

neki način, politički produkt masovnog nacionalnog pokreta s kraja osamdesetih godina, kao najuticajnija partija meди Srbima a vladajuća u Srbiji, jedno vreme se prikazivala kao jedino pozvana da tumači srpski nacionalni interes. Šta je danas — prema tumačenju iz SPS — srpski nacionalni interes, postoji li red vrednosti i gradacija u fazama preko kojih se dolazi do konačnog nacionalnog cilja?

— Srpsko nacionalno pitnje je Otvoreno nasilničkim aktom razbijanja bivše Jugoslavije u kojem su se udružile naconalistićke i šovinističke političje elite nekih juž-

_noslovenskih naroda i neke zapadne sile

koje pokušavaju da svoje interese namet- -

nu međunarodnoj zajednici — smatra mr Vladimir Kršljanin, član Izvršnog odbora SPS. — Srpski nacionalni interes danas je očuvanje svoje države — Srbije, odnosno Jugoslavije i istovremeno ostvarivanje raVnopravnosti, uključujući mirno sam00predeljenje na teritorijama bivše Jugoslavije na kojima je srpski narod, uz velike žrtve } veliku solidarnost matice, odbranio svoje pravo na opstanak i potvrdio svoju suverenost, a čiji državnopolitički status još nije u punoj meri međunarodno verifikovan. Ove činjenice se, prema Kršljaninovom mišljenju, sve više uvažavaju i na međunarodnom planu upravo zato što su „naša solidarnost sa borbom delova srpskog naro-

Umesto da hrabro odigra ulogu glavne snage modernizacije i demokratizacije Srbije, uz sve rizike izgradnje „kapitalizma odozgo “ Srpska elita je pošla linijom manjeg otpora, odabrala je jefliniju političku demagogiju i podilaženje najzaostalijim drustvenim slojevima |

ЊЕ sam da oficijelni nacionalni program, ne donosi Srbiji niti modernizaciju niti demokratizaciju jer se nije 05lonio na nosioce tih procesa, i jer nije potražio svoje ciljeve u budućnosti.

Zašto srpska elita potcenjuje Srbe i glorifikuje isključivo arhaične i plemenske karakteristike nacionalnog bića? Da li je možda bila nedorasla izazovima istorijskog trenutka? Umesto da hrabro odigra ulogu glavne snage modernizacije i demokratizacije Srbije, uz sve rizike „izgradnje kapitalizma odozgo“ pred kojima se našla čitava Istočna Evropa, srpska elita je pošla linijom manjeg otpora, odabrala je jeftinu populističku demagogiju i podilaženje nazaostalijim, a ne tako malobrojnim marginalizovanim društvenim slojevima i slojevima društvene svesti koji se u uređenim društvima svesno potiskuju i kontrolišu. Kakve su posledice ovakvog izbora:

1. Teritorijalne. Dalje apsolutizovanje etničkog principa direktno ugrožava teritorijalni integritet Srbije i SR Jugoslavije, preti tajnom destabilizacijom i daljim širenjem ratnih sukoba na Balkanu i ugrožava položaj Srba u dijaspori, koji se nalaze u manjinskom statusu.

2. Ekonomsko-socijalne. Troškovi ne-

objavljenog rata Srbije danas iznose oko

trećinu društvenog proizvoda, a zahvalji-

jući ratu i njegovoj osudi od medunarodnc zajednice, društveni proizvod se smanjio za dve trećine, za poslednje tri godine i približava se nivou od oko 600 dolara po stanovniku godišnje (kategorija najsiromašnijih zemalja u svetu). Industrija i saobraćaj se gase, a kultura, obrazovanje i nauka, zdravstvo i ostale socijalne delat-

nosti ostaju bez poslednjih rezervi za kakvo takvo normalno funkcionisanje. Kriminalizacija privrede i njeno povlačenje u sivu zonu daleko su poodmakli. Ni u tim slojevima nema politike koja bi očuvala barem akumuliranu supstancu za aktiviranje u vreme kada to bude moguće. Postupni artikulisani proces društvene i ekonomske modernizacije odbačen je u korist divlje privatizacije kroz ratnu pljačku, špekulaciju, šverc i nekontrolisano prelivanje društvene imovine u ruke uskog kruga povlašćenih. Bez inostrane ekonomske, tehnološke i institucionalne pomoći, koja zaobilazi visoko rizična područja kao što je to danas

. ovaj prostor» nema govora 0 modernizaciji

i razvoju. Ratna opcija takve šanse na dugi rok osujećuje.

3. Demografske. Apsolutizovanje teritorijalnih ciljeva dovelo je do potpunog zanemarivanja biološkof opstanka naroda u čije se ime osvajaju, brane i razmenjuju teritorije. Ko će živeti na tim teritorijama? 1)anas, kada u Srbiji umire više ljudi nego Što se rađa, kada masovno odlaze u svet mladi i školovani ljudi, kada su osvojene („odbranjene“) teritorije sablasno prazne, kada se gladuje, smrzava i umire bez lekova, vakcina i elementarne higijene, nude se novi milioni mrtvih Srba u zamenu za opustošene teritorije.

4. Unutaretničke i međuetničke. Ma sovna preseljenja stanovništva, izbeglice o kojima država Srbija samo simbolično brine (95 odsto smešteno kod porodice i gradana), teška nezaposlenost i sve ograničeniji egzistencijalni i statusni ге га! па Ккоje pretenduje sve veći broj gradana, prete ne samo međuetnički, već pre svega unu-

da i naše zalaganje za pravedno rešenje srpskog nacionalnog pitanja uvek polazili od principa ravnopravnosti konstitutivnih naroda bivše Jugoslavije, i šire, od ravnopravnosti u međunarodnim odnosima, Što se pokazalo kao jedini delotvorni put za rešavanje čitave jugoslovenske krize koja je, u međuvremenu, zbog stranog mešanja i rasističkih i nečasnih sankcija, poprimila regionalne i evropske dimenzije“.

— Razbijanje bivše Jugoslavije, koja je

bila jedini istorijski realizovan oblik rešavanja srpskog pitanja i istovremeno, idealan model mirnog i slobodnog života južnoslovenskih naroda — što potvrđuje i njihov sadašnji državni, politički i ekonomski položaj — imalo je za posledicu pokušaj pretvaranja srpskog naroda u obespravljenu'manjinu u više država koje bi bile sate-

taretničkim sukobima među Srbima. Zaoštravanje odnosa sa vođama Srba u dijaspori, uz popunjavanje državnog i represivnog aparata Srbima iz dijaspore prete unutaretničkim sukobima u „objedinjenim srpskim zemljama“.

Aktuelne tenzije u odnosima s Crnom Gorom i bezobzirno kršenje usaglašenih federalnih normi sve više prete da dobiju međuetničku dimenziju. Time se dramatično povećava spektar mogućih međuetničkih sukoba u SR Jugoslaviji.

5. Političke. Ekonomske, socijalne, političke, međuetničke i unutaretničke ı međunarodne prilike u koje je aktuelnom politikom dovedena Srbija, prete uvođenjem specifične diktature latjnoamcričkog tipa: mašavina totalitarne vlasti i anarhije. Tesna povezanost mafije, političkih vrhova i ratne mašinerije formira čvrsto interesno povezanu oligarhiju, uz značajnu autonomiju lokalnih vlastodržaca.

6. Bezbednosne. Trajni osnovi naciOnalne bezbednosti u savremenom svetu su jaka privreda, dinamičan tehnološki razvoj, koji počiva na ostvarenoj kritičnoj masi obrazovanih kadrova, stabilne unutrašnje društvene i političkc prilike i dinamične privredne, tehnološke, naučne ı kulturne veze sa svetom — što sve zajedno stvara mogućnost za održavanje modernih oružanih snaga'i dovoljan manevarski prostor za očuvanje značajnog stepena nacionalne nezavisnosti. Intenzivno ekonomsko i tehnološko povezivanje globalnih razme-

liti zapadnih sila, kao i stvaranje regionalne ravnoteže koja bi prigušila srpski narod i onemogućila mu ostvarivanje legitimnih prava — kaže Kršljanin. — Neki politički krugovi u Srbiji lansiraju veštačku dilemu o prioritetu državnog, nacionalnog ili čak ekonomskog interesa u trenutku kada je jasno da su neodvojiva pitanja opstanka i ravnopravnosti Srba van SRJ i mirne, stabilne i međunarodno i ekonomski nezavisne Savezne Republike Jugoslavije.

Za načionalni interes „koji nije večno važeća apstrakcija, već se sagledava u konkretnim istorijskim okolnostima“, važna su — po rečima Vladimira Kršljanina još dva delatna procesa koji se u našoj zemlji i na našem prostoru sa uspehom realizuju. Prvo, to je proces duhovnog, uključujući kulturno, prosvetno ı informativno, i ekonomskog povezivanja delova srpskog naroda. Drugo, to je očuvanje nezavisnosti na političkom i ekonomskom planu. Na političkom planu se mora realnom snagom odupreti stranom mešanju u unutraš- _ nje stvari i pritiscima, kao i nametanju ро- | tovih rešenja. Ekonomska nezavisnost je preduslov i za političku i ona se mora obezbediti kroz stabilizaciju ekonomije, efikasno funkcionisanje demokratske pravne države i očuvanje 1 dalji razvoj socijalnih tekovina, ekonomske demokratije i socijalne pravde, uz suprotstavljanje neoliberalnim ekonomskim konceptima koji su već ugrozili i politički suverenitet velikog dela Evrope — kaže Vladimir Kršljanin. ra onemogućava bezbedan, stabilan i relativno samostalan status malim zemljama, kao što su to danas Srbija, tj. SR Jugoslavija, ukoliko se ne oslone na šire regionalne ekonomske, političke i bezbednosne su-

perstrukture. Autarhične opcije su se pokazale toliko puta kao uzrok trajnog Zaostajanja, bede i vojne, ekonomske i politićke zavisnosti malih zemalja. Ratna politika temeljno je ugrozila bezbednost i nezavisnost Srbije i SR Jugoslavije.

Kakve su danas šanse za modernizaciju i demokratizaciju Srbije? Naravno, pod najvažnijom pretpostavkom da se zaustavi rat i ukinu sankcije. Budući da je najvitalniji i najobrazovaniji deo stanovništva u velikom broju napustio i dalje napušta zemlju, budući da je uništena srednja klasa, budući da velika pomeranja stanovništva značajno utiču na društvenu i političku konfiguraciju u Srbiji, budući da su prekinute poslovne, naučne i kulturne komunikacije sa svetom, budući da nema prepoznatljivog i jasno artikulisanog alternativnog društvenog projekta demokratske opozicije, izgledi za demokratizaciju OZbiljnijih razmera u Srbiji, u dogledno vreme, nisu veliki.

Nešto su veće šanse za modernizaciju. Mada se njeni protagonisti značajnim delom poklapaju sa protagonistima demokratizacije, ne radi se o identičnim društvenim skupinama i materijalnim pretpostavkama. Pretpostavke za modernizaciju Srbije nisu u toj meri erodirale koliko i pretpostavke za njenu demokratizaciju. Ukoliko se zaustavi materijalno propadanje i aktiviraju i povežu sa svetom postojeći privredni resursi, a posebno preostali, još uvek značajni ljudski kapital, ukoliko se vlast prapmatično prikloni najisplativijo) varijanti klijent-patron odnosa, a spoljno patronstvo je žalosna sadašnjica ı neposredna budućnost svih jugoslovenskih državica, Srbija ima šanse da se relativno brzo modernizuje. Svetska zajednica nije bivala previše gadljiva prema onima koji su prihvatali opšta pravila igre (Franko, grčka i latinoamcričke hunte, južnokorejski vojni režimi itd.).

Ukoliko Srbija nastavi sa tihim mutamorfozama svog nacionalnog, državnog |! ekonomskog programa, za koje se uspešno pribavljala i podrška opozicije, vlast ima šansi da još dugo opstane kao glavni nosi lac kakve takve modernizacije, budući da razjedinjena opozicija ne pokazuje da 74 to ima snage.