Borba, 14. 03. 1994., S. 10

ALBANSKA »iaMFA NA KOSOVU O RUGOVINOJ SPOLJNO-POLITIČKOJ

ОРАМДМ! 3

merila ||

Posle Rugovinog boravka u Americi u орда5njim homentarima se ističe da je samo pitanje trenutka kada će se pitanjem statusa Kosoba bozabaviti i Savet bezbednosti UN

Sredstva informisanja na albanskom jeziku na Kosmetu, poslednjih dana pojačanom „dozom“ informišu ovdašnju javnost o „velikim uspesima“ i „vrhuncu“ kosovske albanske diplomatije na međunarodnom planu. Bez ikakvih ograda govori se o „dobijenoj“ bici na planu internacionalizacije Козоу'skog problema i njegovom „useljenju“ u sve međunarodne institucije.

Pitanje je samo trenutka, sugeriše se ovdašnjoj albanskoj javnosti, kada će pitanje statusa Kosova ući u proceduru ne samo posebne ili globalne konferencije o bivšoj Jugoslaviji, već će se njime pozabaviti i Savet bezbednosti OUN. Takva uveravanja, kaže se dalje u ovdašnjim komentarima, Ibrahim Rugova je dobio na svojoj poslednjoj američkoj turneji, gde je imao „bliske susrete“ sa najvišim predstavnicima Amerike i OUN. \

Boravak Ibrahima Rugove u Americi, njegov susret sa Bilom Klintonom i zvaničnicima iz Ujedinjenih nacija prikazuje se kao vrhunac „mlade diplomatije“ takozvane „republike Kosovo“. Pri tom se ovdašnjoj javnosti podseća da su slične susrete pre par godina sa američkim predsednikom imali neki sadašnji lideri već međunarodno priznatih država, a tada predsednici nekih bivših jugoslovenskih republika. Simboliku Rugovinog boravka u Beloj kući komentatori na albanskom jeziku vide i u tome što su se na istom mestu i istim povodom našla i četvorica predsednika novoformiranih i novopriznatih država u Evropi.

Ako je redosled poteza kod njih bio isti kao i kod za sada nepriznate „republike Kosovo“, onda zaključuju isti ti komentatori, zašto se to ne bi desilo i Kosovu. Kao „potporu“ ovakvim svojim razmišljanjima kosovski albanski komentatori, koji prenose zvanične stavove svoje diplomatije, navode reči Pitera Tarnofa, američkog] predstavnika za južnu Evropu, koji je navodno „predsedniku republike Kosovo u Vašingtonu obećao da će Srbija biti uslovljena rešenjem kosovskog pitanja, odnosno da će pitanje skidanja sankcija biti ograničeno uspostavlianjem dijaloga između Srba i Albanaca i priznavanjem prava Albanaca, koja oni nastoje da ostvare mirnim putem“. Kao dodatak ovoj izjavi često se citiraju i reči Stjuarta

Seldouka, predstavnika SAD u UN,

koji je prilikom susreta sa Rugovom navodno upozorio „da nerešavanje pitanja dva miliona Albanaca na Kosovu predstavlja potencijalnu opasnost za izbijanje konflikta u rejonu“ i „da će SAD kad-tad morati da interveniše protiv Srbije zbog srpske represije na Kosovu“.

Time je Amerika, zaključuju komentatori, pokazala svoje visoko interesovanje za pitanje Kosova. Aktivno prisustvo Amerike u rejonu, kosovska albanska diplomatija vidi u činjenici da je Amerika bila prva za to da se Albaniji priključi „partnerstva za mir“, što je ona nedavno i učinila potpisom Sali Beri-

Ро гесерћ oftepljenih: Ibrahim Ru- |

f0TO: M. KOKOVIĆ

še na taj dokument, zatim saznanjem da je uz blagoslov i na predlog Amerika NATO poslao svoje posmatračke avione u Albaniju da nadgledaju situaciju na Kosovu i u Makedoniji, kao i odlukom da se u Makedoniju pošalje još 3.000 američkih vojnika koji bi, kako se navodi, zaštitili Makedoniju od eventualne agresije i nadgledali stanje na Kosovu. Posebno se ističe sporazum Amerike i Albanije o reorganizovanju albanske vojske i njenom osposobljavanju. Sve su to, kaže se dalje, strateški potezi koji ojačavaju poziciju Kosova, ali i Albanaca na Balkanu, jer su tako i Albanci dobili svog zaštitnika. Zapadni svet, ističe se, ne samo kroz ove akcije nego i kroz nedavnu turneju Ibrahima Rugove po Zapadnoj Evropi, shvatio je da borba kosovskih Albanaca nije samo gandijevska, već svojevrsna priprema za adekvatno reagovanje u trenutku rešavanja kosovskog pitanja, pošto je ono jedno od gorućih na Balkanu jer se, kako se navodi, pola albanskog „naroda „nalazi pod „srpskom okupacijom“.

Slede brojni citati o „razumevanju“, „podršci“, pa i „priznanju“ prava kosovskih Albanaca na ostvarivanju svoje „slobodno izražene volje“ na prošlogodišnjem referendumu kada su se izjasnili za „suvereno i nezavisno Kosovo“. Navode se brojni predstavnici Engleske, Francuske, Nemačke, Austrije i još nekih zapadnoevropskih zemalja. Nešto slabije se ističe nastup Ibrahima Rugove u Evropskom parlamentu u Strazburu, ali se i Dovodom toga kaže da je „mirna albanska opcija dobila punu podršku“.

U paketu sa „odavanjem svih počasti“ Rugovinoj diplomatskoj aktivnosti ide i afirmacija albanskog kosovskog zahteva za uvođenjem međunarodnog protektorata nad Kosovom kao, kako se doslovce kaže, prelazne faze do priznavanja nczavisnosti i suverenosti Kosova, koja bi sprečila novo krvoproliće na Balkanu. Za vreme tog protektorata, zaključuju albanski komcentatori, Srbiju trcba naterati da sedne za pregovarački sto ı da u dijalogu „pristane“ na ono što Albanci žele.

Milos Antic

gova

_радп Моз—5Кепаепја)

REPORTER „BORBE“ U POSAVINI (3)

Pozdrav preko

Muslimani, Srbi i Hrvati ovde su izmešani kroz brakove, pres

ršenije rođačke veze. U ratu je sve moguće

Краш та

Brčko je grad u kome većina ljudi ima dva rođendana. Prvi, pravi i drugi, kada su izbegli smrt. Dragan je bežeći iz Zenice, sa muslimanske na srpsku teritoriju, naleteo na tri muslimanska vojnika. Uzeli su mu sve što je imao od novca i pustili ga. Neđo je jedne nedelje ujutro otišao da nahrani krave. Vojnici koji su upali u njegovu kuću pobili su sve njegove rođake. Gledao je iz štale. Prvo se krio po muslimanskim kućama, a onda su ga hrvatski vojnici preveli na srpsku stranu. Nedeljko je preživeo pakao jednog od mnogobrojnih bosanskih logora, kao logoraš kopao rovove na liniji fronta između Hrvata i Srba, izgubio desnu ruku, oslabio 40 kilograma. Misli da mu je život spasao jedan lekar, Hrvat, koji ga je držao u bolnici dovoljno dugo da se oporavi.

Kakav god da je horor koji su ovi ljudi preživeli, nijedan od onih sa kojima smo razgovarali nije postao rob svoje nesreće.

Osim toga, u svakoj od njihovih priča, obavezan je deo u kome se spominju. dobri vojnici sa uniformama neprijateljskih obeležja, komšije druge nacionalnosti koje ih štite ili im spašavaju život, svedočeći tako da

ni u opštem ludilu ražum mškad ne strada tako potpuno kao što bi neko voleo da veruje. Ovi ljudi nemaju poverenja u svoje bivše susede druge nacionalnosti, ne veruju da bi ponovo mogli da žive sa njima, ali ih ne mrze.

Muslimani, Srbi i Hrvati izmešani su ovde i kroz mešovite brakove, predratne ljubavi ili najzamršenije moguće rođačke veze. Boro je, na primer, Srbin oženjen Hrvaticom, koja je ostala na teritoriji koju drže Muslimani. Imaju dvoje male dece, koju nije video više od godinu dana. Za to vreme, oni su našli način da jedno drugo obaveste da su živi. Pozdravljaju se pesmama preko radija. Ona sluša srpski Radio-Brčko, a on muslimanski Radio-Maoč, ili „Radio Slobodno Brčko“.

Građanski rat u Jugoslaviji mnogi su nazivali nastavkom Drugog svetskog rata, a kada se razgovara sa ljudima iz krajeva preko Drine biva vam jasno šta to znači. Ovde se još uvek dobro pamte i komunisti i četnici, a mnogi sagovornici će vam za aktuelnu vlast reći da je samo promenila boju i ostala komunistička. Mnogi ljudi sa kojima smo razgovarali vole da govore o svojim četničkim

KAKO TEKU MARTOVSKI DANI PODNO TREBEVIĆA

са

Nakon tramvaja u subotu kreću i autobusi na relaciji Lukavica — Ilidža, Dobrinja—Butmir i Sarajevo — Visoko

Nakon skoro dve godine pakla mir se, polako ali sigurno, počeo vraćati u grad podno. Trebevića. Artiljerija i na jednoj i na drugoj strani ćuti.

Nakon nedavne probne vožnje, sutra će i zvanično zazvoniti tramvaji na trasi najsta-

rije tramvajske pruge u Evropi. Tramvaji.

„ТА“ (Čengić—Vila—Skenderija) i „7B“ (Alisaobraćaće po predratnom redu vožnje u vremenu od sedam do 17 časova. Prevoz će dok, gradske vlasti ne odrede cenu, biti besplatan, a snage UN kontrolisaće najkritičnija mesta na tramvajskoj maršruti. Do opravke semafora (koja je u toku) saobraćaj će kontrolisati saobraćajna milicija čiji će radnici svoj posao obavljati na najznačajnijim raskrsnicama u gradu. — и — Pre nekoliko dana održan je „Osmomartovski tango mira“ kojem su prisustvovali književnici, pevači, umetnici koji su ostali u Sarajevu. „Možda je ovo moj poslednji tango u Sarajevu“ poručio je sa ove svečanosti pesnik Izet Sarajlić. U četvrtak će se u „Domu ljiljana“ (nekadašnjem Domu JNA) održati koncert Sarajevske filharmonije, potom u „Holidej—inu“ skupština sarajevskih hirurga pod nazivom „Heroji skalpela“. Za 20. mart na stadionu „Koševo“ zakazana je fudbalska utakmica između FK „Sarajevo“ i „Unprofora“. Tamošnje vlasti zatražile su od snaga UN specijalno obezbeđenje jer će utakmici, kako je najavljeno, prisustvovati i najistaknutiji predstavnici sarajevskog političkog vrha.

Uskoro bi u delu grada pod kontrolom Izetbegovićevih vlasti trebalo da započne i drugo školsko polugodište. Nastava će se odvijati u podrumima zgrada, poslovnim prostorima i nekim predratnim školskim zdanjima. Poseban problem nastavnicima predstavlja nedostatak adekvatnih udžbenika. To se, pre svega, odnosi na udžbenike istorije za osnovce jer bi se po nastavnom planu i programu morala isključivo učiti bosanska nacionalna istorija, a školski udžbenici sa opširnijim sadržajem na tu temu nc postoje. Doduše, nedavno su u Zagrcbu štampani udžbcnici istorije za kojc u Sarajevu tvrdc da su „tiskani pod jakom jugoslovenskom

presom“ jer se u njima „opširno govori o svim srpskim ustancima, a o istoriji Bosne — nigde ni reči“. U toku je priprema čitanki i gramatike za nastavu na bošnjačkom jeziku. Za sada u gradu još uvek vlada nestašica hrane kao u najtežim ratnim danima. Humanitarna pomoć ni izdaleka ne može da zadovolji potrebe stanovništva, a cene roba koje se nude na pijacama i dalje su astronomske. U nedostatku kutija šverceri prodaju cigarete upakovane u kutije od rahatlokuma. Između srpske i muslimanske strane preključe je na sarajevskom aerodromu postignut dogovor da se u utorak uz posredstvo UN potpiše sporazum o otvaranju putnih pravaca iz grada i ka gradu. Po tom dogovoru, u subotu (18. marta) trebalo bi da preko aerodromske piste budu otvoreni putevi Lukavica—Ilidža (srpski) i Dobrinja —Butmir (muslimanski). Ova dva puta presecala bi se na jednom mestu. Planirano je za isti dan i puštanje u promet saobraćajnice Sarajevo—Visoko preko Vogošće, kao i otvaranje mosta „Bratsivo—jedinstvo“ za kretanje civila sa jedne na drugu stranu grada. Predstavnici srpskih sarajevskih opština ovih dana razgovarali su sa predstavnicima međunarodne zajednice o normalizaciji života u ovom delu grada. Na pretposlednjoj rundi razgovora između srpske i muslimanskc strane, na aerodromu podsećamo, postignuta je saglasnost i o opravci dalekovoda, snabdevanju grada gasom i uspostavljanju telekomunikacionih linija.

Sukobljene strane, po svemu sudeći, odlučile su da prvo reše životne probleme stanovnika Sarajeva, a onaj najteži — da li ostaviti grad nepodeljen ili od njega napraviti „dva grada blizanca“ — ostave za kraj. .

G. Rosić

e? е ~ ~ e Bice još teških dana U ranim jutarnjim satima juče je u sarajevskoj Begovoj džamiji obeležen ramazanski Bajram. „Mi pripadamo ogromnoj masi ljudi koja danas slavi Bajram. Znajte da borba još nije završena. Biće još teških dana...“ po-

_ ručio je, između ostalog, Alija Izetbegović,

prisutnim vernicima.

|

i

pa i Hrvati i Musli \\

Кконог се а: | TUŽE 19320) ди та 5 skoc93l: уасје' OSIKI2( dugu! deo! пјеројг koszo? H denis} „Ово „павп noW0o! ra ti već)" Ме TI 5грат. gih” i; tobido

NA а | Ду

Кил CIHID kujx а УГЛУ буг ге:от 502 пп kagx

поп јод Кам пп сад 5458 с1515 Казм

осо 020 пдп уа5у lioii сез5

(пи) рту „ВУ, non VGOV ko»i

dicrb Pod Dprq гај 12851 као MIM сши5 као пЕШ VODV павп i ФОН nilin nji'n