Borba, 05. 04. 1994., S. 13

00994.

уставници Ватикана и иш ће се видети. Време

тште једне од три српске митрополије за тадашњу Југославију, док би одлазак јеаго у Загреб само појачао утисак ватихоског политичког сврставања у ратним Тађајима. Ако изостане српски договор, ва ће ипак, најављују из Римокатоличтцркве, посетити у септембру Сарајево лмм Загреб, али се обећава и објашњаље јавности разлога из ватиканског угвнаравно за недолазак у Београд.

зива на провери

i Ca председником Милошевићем, тисињор Паља се приликом овог путова срео и са председником Републике таске, Радованом Караџићем, а једино вва пута, сигурно не без садржаја у дипгватској торби, изашао пред патријарха локог Павла. Патријарх и папа ће се вести као два брата хришћанина, пононо је само елиминисати неке препреизјавио је потом у интервјуу прејудиТеајући монсињор, не објашњавајући 1 је ново и колико практично урађено когостору између жељене посете и рани-оознате поруке, дипломатске (али сионо и искрене) патријарха да је он личптпреман за сусрете — и са папом, који 1 и макар мало могу приближити миру. театни потисак убрзаном ходу по том тетору одељености, Ватикану сигурно н наклоњени инострани медији непрепним најавама посете и тумачењима, "зе из добро обавештених кругова блис) Српској патријаршији чак чује како лезмеђу осталог, и такво дизање тензије дало на изненадно сазивање Конфекдије. Већу реалну помоћ у омекшавам приближавању „друге црквене оба8 Ватикан сигурно тражи код далеко вдајнијих центара моћи на Српску чву па отуда као могуће средство да се затра на акцију не збуњује „притискајуизјава монсињора Паље да за сусрет ва решити проблеме којих има „и изО" Српске цркве и Ватикана“, „заборавћи“ да наведе став српских владика зддосад једино јасно испољену препре-

сорност ватиканске дипломатије усме| ı je Ha предстојећи редован годишњи аор, у мају, и, евентуална реаговања са н' најважнијег и најбројнијег окупљања пика Српске цркве. О могућности да јалроблематична посета оствари, што ожо да би локално становништво уз све

ауће „препирање“ упамтило као три-

т 0 правило је да се, као и иначе о важје збивањима, обавесте и консултују осп православне цркве, сврстане данас у варамбени блок пред агресивним нале8 Ватикана на православље“, чији се звавар посебно оптужује за антиправосзов и у овом рату антисрпство. („Праававље“, лист Српске патријаршије, у уммбарском броју преноси негативан '4 Румунске православне цркве о евенонној посети папе, коме је позив упутио зоседник Илијеску).

д, од гласања Епископске конферен· „ једино уочено, ново „реаговање“ зжоке цркве у збивањима око посете па5 2 одлазак у тајновитост из постојеће 'аорености и, званично необјављен бој" вра надлежних места за контакте нови| дневних београдских листова, без (амедби на тачност и објективност пи| (, и за разлику од римокатоличких асова.

веззак папе Јована Павла Другог у СР Југаавију могао би ипак да заустави, како 1 изгледа према познатим и наслућеде збивањима, првенствено доследност зушке цркве у већ заузетом ставу чије би аање захтевало објављивање разлога лолокрет. Заправо јавност, и без таквог Етда, очекује да јој се у свим овим де«нањима око (нејдоласка папе ипак бар пошто појасни. | ет

У СДА САНЏАКА НЕ ВЕРУЈУ ДА ЈЕ УГЉАНИН ТРАЖИО ПРИПАЈАЊЕ БОСНИ

заду 2 Жеље нису политика

Нова Варош. „Наводна изјава господина Сулејмана Угљанина према којој је ону Сарајеву тражио припајање Санџака Босни, чиста је измишљотина српско-црногорских средстава информисања“. Изјављујући ово,„Азем Хајдаревић, шеф Службе за информисање Муслиманског националног већа Санџака, који је ово изјавио, није оставио ни трачак могућности да је Угљанин говорио нешто о припајању.

„Угљанин је, као председник МНВС, тражио да БиХ,

Војислав Коштуници

А Босну = Турској!

Поводом изјаве да Санџак треба припојити Босни, председник ДСС Војислав Коштуница кратко коментарише:

„Вероватно је мислио и да Босну треба припојити Турској“. Нови врућ кромтир: Расмаз = јић

као наша матична држава, заштити Муслимане, што је њена обавеза. То је једина истина“, рекао је Хајдаревић. „Уосталом, да је Угљанин тражио припајање, то би објавио Радио-Сарајево“. Тренутно први човек санџачке СДА, који је у земљи, секретар странке Расим Љајић био је јуче ујутро, утисак је, помало затечен најновијим Угљаниновим ставом. На питање да ли је, можда, по среди заокрет у политици СДА, Љајић је одговорио:

„Сумњам у веродостојност те информације. Наш став је познат. Ми смо и раније говорили да је припајање Санџака Босни само жеља, а не и политичка реалност. Ако бисмо питали људе, не би било човека који не би био за припајање, али политика није списак жеља. Са Босном желимо да развијемо и културну, и економску и све друге видове сарадње, али је припајање ирационалан политички захтев“.

Питање да ли позив Угљанину да присуствује хрватско-

ПОСЛАНИЦИ ОПОЗИЦИЈЕ У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ

Сулудо и штетно

Београд. Лишена бучних реакција страначких лидера, суботња најава председника Муслиманског националног вијећа Санџака, Сулејмана Угљанина — да ће тражити припајање Санџака Босни — само је привидно прошла незапажено. Већ би на данашњој седници, Одбор за одбрану и безбедност Скупштине Србије треба-

JO, Ha TO Ha реагује, — саопштио је за „Борбу“ његов председник _ Богољуб — Пејчић

(СПО). Пејчић ће лично тражити од Одбора да се формира једна вишестраначка комисија која ће испитати шта се дешава у том делу Србије између осталог и инстинитост навода појединих представника СДА из Санџака са којима је Пејчић, како нам рече, пре неки дан и лично разговарао.

— Тада су јасно рекли да неће други живот осим оног у Србији, под условом да буду заштићени од репресије полиције. Према њиховим наводима, вршена је репресија над појединим члановима СДА и муслиманским грађанима у Санџаку. Узимали су им оружје, а они који га нису имали, морали су да га купе, како би потом могли да га предају. А вршене су и разне друге полицијске тортуре — изјавио је Пејчић, додајући да Угљанинов поступак сматра великом глупошћу.

Овакав став Пејчић објашњава чињеницом да „није ни у чијем интересу“ да се распламсава нови пожар. Ни у интересу Санџака, ни Србије, ни међународне заједнице...“

— Сам Угљанин више не ужива такав ауторитет као ранијих година. Побегао је из свог чланства и од свог народа. Даје контроверзне изјаве, а како се приближава крај рату, тако има све више незадовољних ратовођа са неиспуњеним амбицијама да (буду неки државници. И Сулејману Угљанину би рат донео титулу вође и државника — рекао је Богољуб Пејчић.

Има наговештаја да би Пејчићев предлог, да се образује комисија која би испитала поменуте наводе, могао већ данас да добије подршку осталих чланова Одбора за одбрану и безбедност. Јер, ретки посланици који су се јуче затекли у здању републичког парламен-

та, или седишту своје партије,

иако _ различите страначке припадности, у својим коментарима исказали су, у основи, приближно иста гледишта.

Тако је представник Демократске странке, Слободан Вуксановић, дословце изјавио: „Ја и ДС оштро осуђујемо такве тежње и сматрамо да су сада када долази до постепеног смиривања стања на терито-

-муслиманској скупштини у Сарајеву значи да новоформирана федерација можда има неке планове са Санџаком Љајић је прокоментарисао „Парламент је упутио позиве и другим јавним и политичким личностима. То је пука коинциденција и те ствари се не могу доводити у везу“.

Иначе, по градовима рашке

области, Угљанинова изјава из Сарајева није јуче наишла готово ни на какав одјек. Бољи, познаваоци прилика унутар СДА тврде да се не ради ни о чему новом, да је Угљанин својим иступом још једном промовисао жеље тврдог крила СДА и тако поново Расиму Љајићу тутнуо врућ кромпир у руке и дао му прилику да 06јашњава разлике између жеља и политичких реалности. Подсећа се да је Љајић сличне послове обављао и почетком 1992. када је Угљанин овдашње просторе уздрмао изјавом да ће „Муслимани за месец дана бити мртви или слободни“.

Следећу прилику да хлади узаврели санџачки простор и разблажује Угљанинове ставове, Љајић је поново имао исте 1992. када је морао објашњавати да Угљанин приликом давања ултиматума војсци да се повуче са Пештера није мислио сасвим озбиљно. Чини се да Љајић сада поново има исти, нимало пријатан задатак и да је на делу стара прича у СДА.

Чак се и на недавно одржаном састанку у Пријепољу председник тамошње СДА Зевџо Хурић оградио од Угљанина, упитавши у једном тренутку министарку Маргит Са-

рији бивше Југославије и има предзнака да би постепено могло доћи и до преговора изузетно штетне“.

Овакви поступци, сматра Вуксановић, „највише штете самим Муслиманима којима је у интересу да живе у добрим односима са својим суграђанима у Србији.“ Они се косе са свим принципима људских и грађанских права које демократе, иначе, подржавају, и који су ушли у све њихове програме. Сличан је и став радикала Драга "а Тодоровића, који политич; ' деловање Сулејмана Угљав> га, од почетка, сматра сулудилла Нема, по њему, ни-

у Тражи посебну комнсију: Богољуб Пејчић (у средини) у разговору са Радмилогм Богдановићем и Вуком Драшковићем

Ван земље: Даја н radu

Потерница за Угљанином

Сулејман Угљанин, за кога се овде мисли да је изјавом у Сарајеву само одржао континуитет својих ставова, од маја прошле године борави ван Југославије. Стизале су вести да је у међувремену био у САД, Швајцарској, Турској. За то време породица му је углавном била у Новом Пазару. у

У међувремену, после бројних хапшења током маја и јуна прошле године у Новом Пазару, Тутину и Сјеници, против Угљанина је у Окружном суду у Новом Пазару подигнута оптужница због „угрожавања територијалне целине СРЈ“, а МУП Србије зимус је за председником СДА расписао потерницу.

вовић: „Зашто нама прибадате оно што је рекао Угљанин7 СДА из Пријепоља је одбацила резолуцију из Новог Пазара. Од мене нико више не признаје ову државу“. 3. Шапоњић

једног реалног разлога да траже прикључење дела Србије некој творевини у бившој Босни и Херцеговини. „Јер, по истој логици, господин Угљанин је могао да тражи припајање дела Србије са Мозамбиком. Како има логике да се припоји Мозамбику, тако има логике да се припоји и Босни и Херцеговини“, сматра Тодоровић. По њему, „много је битније да Угљанин помогне Алији да не заживи ова конфедерација са Хрватима, ако се то оствари, и Алија и Угљанин мораће да беже за Турску, јер за њих у било којој варијанти, уколико ова конфедерација заживи, неће бити места. М. Торов