Borba, 14. 05. 1994., S. 2

2 АДА

BORBI SUBOTA-NEDELJA 14-15. MAJ 1994

REAGOVANJA NA REZOLUCIJE SENATA SAD O SKIDANJU EMBAR- EVROPLM AMERIČKE INICIJATIVE

GA NA ORUŽJE MUSLIMANIMA АСЕМОЈА КОЈТЕК 0 PROTIVREČNIM ODLUKAMA SENATA

Simbolika bez efekta

Dva glasanja u američkom Senatu o ukidanju embarga na isporuku oružja Bosni pokazaće se verovatno tek kao simboličan izraz frustracija i gneva izazvanih bosanskim građanskim ratom, piše Vilijem Skeli u svom jučerašnjem izveštaju koji je emitovao Rojter.

Nakon emotivne debate, Senat je u četvrtak odnosom glasova 50-49 doneo dve međusobno suprotstavljene mere — jednu kojom se zahteva da Sjedinjene Države samostalno ukinu zabranu i drugu kojom se predsedniku nalaže da za to prethodno zatraži saglasnost NATO i Ujedinjenih nacija.

Varijanta po kojoj bi Amerikanci delovali sami praktično nema šanse da stigne do Predstavničkog doma, čiji pristanak je neophodan da bi se zahtev prosledio Bilu Klintonu. A ako bi prolaz dobila druga varijanta, Klinton bi bio bez izgleda da za ovakvu inicijativu pridobije saveznike iz NATO, koji imaju svoje trupe na terenu.

„To je pitanje koje mora biti pažljivo razmotreno pre nego Što se preduzme ma kakva akcija“, izjavio je predsednik Predstavničkog doma Tomas Fouli. On smatra da je, ukoliko bi ovo telo usvajalo ma kakvu rezoluciju, verovatnije da bi se njome više išlo na varijantu sa saradnjom SAD sa NATO i UN.

Lider demokratske većine u Senatu Džordž Mičel kaže da ishod ova dva glasanja jasno pokazuje da SAD neće jednostrano ukinuti embargo. „Ne verujem da ima šansi da to bude pretvoreno u zakon“, ocenio je Mičel, zauzimajući se za saradnju sa NATO i UN, kao pro-

tivtežu insistiranju republikanskog lidera u Senatu, Boba Dola, koji je bio za unilateralnu akciju SAD. Dol je rekao da je ovo glasanje bilo „džinovski korak“ ka ukidanju embarga na oružje, i da je time predsedniku Klintonu, kao i Britancima i Francuzima, upućen snažan signal da strpljenje članova Kongresa ima svoje granice. Tokom debate, Dol je kazao da embargo na oružje, uveden protiv svih strana u bivšoj Jugoslaviji, ne važi i za Bosnu, sada zasebnu državu, i da je ilegalan jer Bosni uskraćuje pravo na samoodbranu zagarantovano poveljom UN. S druge strane, Mičel je rekao da bi jednostrana akcija vodila tome da i druge zemlje ukinu zabranu na isporuku

oružja državama u slučaju kojih SAD embargo podržavaju, kao što su Irak, Haiti ili Severna Koreja.

Francuski ministar spoljnih poslova Alen Žipe, koji boravi u SAD, izjavio je novinarima da bi, ukoliko bi zabrana bila ukinuta, zemlje koje imaju vojnike na terenu povukle svoje trupe, čime bi bila prekinuta i dostava humanitarne pomoći, a borbe bi se iznova razbuktale. Muslimani bi u tom slučaju, dok ne dobiju očekivano oružje, nekoliko sedmica bili u inferiornom položaju, ocenio je Žipe „A onda će oni zatražiti pomoć, i zatražiće je od vas, Amerikanaca”, rekao je šef francuske diplomatije.

Embargo u funkciji „ravnofeže“ snaga: 5a rafišfa u Bosni

ITALIJANSKE OCENE REZOLUCIJE

Još veca zbrka u amerićkoj strategiji

Zvanični Rim ne haže ništa o najavi iz UN da se za Bosnu zatraži i italijanski pojni копtingent e O „plavim šlemobima“ za Haiti takođe ni reči

_ specijalno za „Borbu“ iz Rima

Rim. — Rezolucija američkog senata o skidanju embarga na isporuke oružja prostorima bivše Jugoslavije, odnosno bosanskim Muslimanima, unela je — po ocenama italijanskih analitičara — 3još veću zbrku u američku strategiju razrešavanja balkanske krize. Mada se, po istim ocenama, može tumačiti i kao „jasan znak“ celoj administraciji. Sama rezolucija, primećuje se, nije obavezujuća za predsednika Klintona, a nema ni vrednost dok ne dobije, a malo je verovatno da hoće, zeleno svetlo u predstavničkom domu, te je najzad izložena i vetu šefa Bele kuće. Po tim istim ocenama, međutim, Klinton je može koristiti kao dopunski element pritiska i na Srbe i na „nepokretne” evropske partnere u NATO-u. Primećuje se takođe da celokupna akcija američkog senata nosi u sebi znake „farse“: jednom

BBC O STAVU BRITANSKE VLADE |

Digne li se zabrana povlaćimo trupe

U jučerašnjem komentaru britanske radio mrežc BBC, kaže se između ostalog, da Britanska vlada na mogućnost ukidanja embarga „gleda kao na pribegavanje poslednjem sredstvu“. „Zbog toga će insistirati da, digne li se zabrana, unapred o tomc bude obaveštena kako bi odmah povukla svojc

trupe iz sastava Unprofor-a“.

BBC takođe podseća na izjavu šefa francuske diplomatije Alena Žipea, datu u Vašingtonu, da bi „ukidanje embarga bilo najverovatnije najgorc

rešenje“. :

zakonsku -

se rezolucijom traži „jednostrana“ američka odluka o ukidanju embarga, a drugom „usklađivanje“ tog posla sa saveznicima.

Možda je rezolucija, kako to prosuđuju italijanski izveštači iz Vašingtona, bila signal i vrhunskom diplomatskom skupu održanom juče u Ženevi koji se ovde unapred osuđivao na neuspeh kao „Još jedna demonstracija nemoći međunarodne zajednice u nošenju sa bosanskom krizom“. Ukoliko, a rezervu je izrazio ugledni „Sole-24 ore“, ne dođe do „kompromisa u poslednjem trenutku“. Na istim se stranama mogla pročitati i ocena kako bez suglasnosti Srba ostaje „samo komad papira“ muslimansko-hrvatski „sporazum“ iz Beča (58 posto teritorije), te kako bi Rusija teško mogla prihvatiti da Srbi, koji kontrolišu 70 odsto bosansko-

(А

-hercegovačke teritorije, ustupe Više od 20 odsto, odnosno da budu „kažnjavani više od toga“. S druge se strane smatra da Amerika neće pristati da se pritiscima u pravcu opšteg primirja, što uz skidanje embarga traže bosanski Srbi, faktički „zamrzne situacija na terenu“ te indirektno priznaju teritorijalna osvajanja.

U Rimu ni jedne službene reči o najavi iz Ujedinjenih nacija da je „pao veto Butrosa Galija“ na plave šlamove iz susednih zemalja te da bi UN mogle za Bosnu tražiti i italijanski kontingent. Rim je koliko juče demantovao tvrdnju Butrosa Galija da je takav zahtev postavljen Rimu, a sada se iz Njujorka poručuje da će se on naći na stolu nove vlade Silvija Berluskonija. Ambasada Italije pri Ujedinjenim nacijama je saopštila da nije upoznata sa celom tom zavrzlamom, kako oko Bosne tako i oko (italijanskih) plavih šlemova za Haiti koje tražb Vašington.

RUSKA DUMA POVODOM ZAHTEVA AMERIČKOG SENATA

nica WTN.

WIN. LJ

Profivmera — ukidanje embuarga Srbiji

Beograd, (Beta) — Ruska Duma, donji dom Parlamcnta, juče je zatražila od predsednika Jeljcina da ukine embargo na isporuke naoružanja Srbiji ako SAD ili neka druga zemlja počnu da opskrbljuju oružjem vladu u Sarajevu, javlja TV sta-

Ishod glasanja, 270 prema jedan, jasan je i oštar odgovor na odluku američkog Senata da podrži podizanje međunarodnog embarga na isporuke oružja Muslimanima. Rezolucija Dume mogla bi da stvori situaciju u kojoj po prvi put posle okončanja hladnog rata Rusija i SAD snabdevaju oružjem suprotstavljene strane u ratu, konstatuje

“

Poslednje sredstvo

Mirko Klarin dopisnik „Borbe“ iz Brisela

Evropske diplomatske kancelarije ponovo su juče bačene u duboko očajanje onim što im se ukazuje kao „konfuzna“ politika Vašingtona prema Bosni. Po evropskim ocenama, ona je podložna „stalno promenljivim imperativima američke unutrašnje politike“. Otuda i njeno neprestano „osciliranje između tvrde linije prema Srbima, i osvedočene nespremnosti da se ona sledi do kraja“ — kako juče primećuje londonski „Tajms“.

Senatskim izjašnjavanjem za skidanje embarga na oružje bosanskoj vladi — ako treba i unilateralno — Amerikanci su, nema sumnje, još jednom „Zaoštrili“ stav prema Srbima. Evropljani, međutim, sumnjaju u spremnost Vašingtona da takvu politiku sledi do njenih krajnjih konsekvenci. Jer, kažu, u tom bi slučaju Amerikanci morali da prihvate rizik neposredne eskalacije rata u Bosni, uz povećane izglede za njegovo Širenje na Hrvatsku, a možda i na Kosovo i Makedoniju... Računaju da će predsednik Klinton ostati pri stavu da je za takvu odluku neophodna saglasnost Saveta bezbednosti, što praktično znači da od skidanja embarga nema ništa, budući da će barem Rusija biti protiv. Kažu „barem Rusija“, jer nisu sigurni do koje će mere Klinton, ukoliko se povinuje za-

veznike da se „postroje“ iza američkog „vođstva“.

Prostor za popušianje

Podsećaju da je prošle godine državni sekretar Kristofer pokušao da saveznicima „proda“ Klintonovu politiku „digni (embargo) i udri (po Srbima)“, ali da je to učinio tako „mlako“, da saveznici nisu imali nikakvog problema da ga odbiju. Pošto nisu sigurni koliko će se, u ovom slučaju, Klinton postaviti „liderski“, odnosno kolikom će ih pritisku izložiti, evropski saveznici su u prvim zvaničnim reakcijama ostavili prostora za popuštanje, odnosno pristanak. Ocenjujući eventualno skidanje embarga kao „skoro najgore moguće rešenje“ (Francuzi) ili kao „poslednje sredstvo“ (Britanci), dozvolili su mogućnost da, u odsustvu alternative, posegnu i za

takvim „rešenjem“, odnosno „sredstvom“. Evropljani, uglavnom, dele

američke ocene o „ilegalnom“ i „nemoralnom“ karakteru embarga na isporuke oružja bivšoj Jugoslaviji, koji se zatim protepao na sve države nastale na njenim ruševinama. T njima је, priznaju, jasno da je time značajno „protežirana“ strana koja je od početka rata imala na raspolaganju ogromne zalihe oružja nekadašnje JNA. I oni su, takođe, svesni da su održavanjem takve „neravnoteže snaga“ — u situaciji kada Savet bezbednosti očito nije u staniu da efikasno

htevima Senata, pritisnuti sa-

zaštiti međunarodno priznatu državu — narušava jedan od osnovnih principa svetske zajednice, proklamovan u Članu 51 Povelje UN, po kome niko i ništa ne može da ograniči „urođeno“ pravo svake države na individualnu i kolektivnu samoodbranu.

Ako se, uprkos tome, suprotstavljaju skidanju embarga, ili o tome razmišljaju tek kao o „po:slednjem sredstvu“, Evropljani to čine zato što zaziru od različitih efekata takvog poteza, odnosno od intenziviranja i širenja rata. Smatraju da bi to bilo „sipanje ulja na vatru“, ili gašenje požara benzinom“

Пије SAD i Francuske komplementarne U suštini, kako su odavno već primetili pojedini analitičari, eVropska se politika zasnivala na očekivanju da će se Bosanci, ili Muslimani, poneti kao „dobre žrtve“ ı pristati da kapituliraju pred nadmoćnijom silom. A evropsko posredovanje u tzv. mirovnom procesu je, prema istim analizama, trebalo da poraženoj strani obezbedi što je moguće povoljnije „uslove kapitulacije“. Iz toga sledi da sadašnji evropski problemi proističu iz bosanskog odnosno muslimanskog, odbijanja da prihvate ulogu „dobre žrtve“, kao i iz ustezanja Amerikanaca da ih pritisnu i nateraju na prihvatanje „razumnog rešenja“.

Francuske pretnje povlačenjem svojih vojnika iz sastava snaga UN u Bosni, trebalo bi da podstaknu Amerikance da prestanu da зе ustežu i podrže „razumno rešenje“ za koje je se zalažu Evropljani. A šta se o takvom rešenju misli u Evropi, svedoči uvodnik jučerašnjeg pariskog „Figaroa“, u kome se s neskrivenim cinizmom postavlja pitanje „Zašto se povlačiti sada... kada se neko rešenje, ma kako odvratno, ipak nazire?“ Srbi su, smatra francuski uvodničar, „praktično ostvarili sve svoje ciljeve... dok su tzv. Evropljani, na svoju sramotu, spremni da prihvate fait accompli i zatvore oči pred svim sto su osuđivali.. ne bi li na trenutak zaboravili košmar“. Ma koliko na prvi pogled delovale protivurečno, francuske pretnje povlačenjem „plavih šlemova“ i američke inicijative za skidanje embarga bosanskoj vladi, zapravo su — komplementarne. Evropljani su, naime, odavno već nagovestili da bi u slučaju da budu prinuđeni da posegnu za tim „poslednjim sredstvom“ — morali prethodno da povuku svoje trupe iz Bosne i

- tako „raščiste teren“ za „konač-

ni obračun“. Ili, kako se isti argument tumači s njegove druge strane, ako „plavi šlemovi“ budu prinuđeni da se povuku, najmanje što tzv. međunarodna zajednica može da učini za one koje nije uspela da zaštiti, jeste da naoruža i omogući im da se same izbore za neko „pravednije rešenje“. Pa, ke preživi...

MINISTARSTVO INOSTRANIH POSLOVA RUSIJE

Emolfivna zurba

Moskva, (Tanjug) — Ministarstvo inostranih poslova Rusije negativno je reapgovalo na odluku Dražavne dume da preporuči ukidanje sankcija prc-

ma SR Jugoslaviji.

Jedan visoki predstavnik ministarstva nazvao je tu odluku „пебјавоугеmenim korakom“. On je rekao da je taj potez Dume „emocionalan“ ı da se po tome ne razlikuje od odluke američkog Senata da predloži ukidanje embarga na uvoz oružja bosanskim Muslimanima.

„IL ruski i američki parlamentarci su požurili“, rekao je ruski diplomata, i jedni i drugi treblao je da sačekaju kako će se završiti sastanak u ženevi

— smatra predstavnik ministarstva. On je rekao da su i Rusija i SAD

„civilizovanc zemlje“ i da bi tako trc-

balo i da se ponašaju, odnosno da međunarodno pravo smatraju jačim od nacionalnog. To praktično znači da bi sankcije protiv Jugoslavije i embargo na uvoz oružja Muslimanima trebalo da traju dotic dok Savet bezbed-

nosti ne odluči drugačije.

RSS

ов