Borba, 03. 09. 1994., S. 24

Madona ili lepota

poro

Norman Majler: Nazovi M radi ubistva

seksom

Norman Majler, autor jednog od najpotresnijih i najčitanijih romana o drugom svetskom ratu „Goli i mrtvi“, oduvek je bio ono što bi se u, nekad popularnom žargonu, zvalo „angažovanim piscem“. Pisao je eseje i romane o svim aktuelnim problemima američkog društva i savremenog sveta, ali ovaj pisac se povremeno bavio ı demitologizacijom savremenih mitova i nekih kulturoloških fenomena, kako bi to definisao Rolan Bart. Njegova analiza fenomena Merilin Monro ostala je najbolje što je o ovoj holivudskoj legendi napisano do danas. 8

Sedamdesetdvogodišnji pisac prihvatio se nedavno razotkrivanja jednog nOVvVOg mita savremenog sveta — Madone. U svom eseju koji je kombinovan od autorovih socioloških opservacija i dijaloga sa slavnom pevačicom Majler brani Madonu upravo u trenutku kad se ceo svet okrenuo Protiv nje.

Neposredni povod za tekst o Madoni Majleru je pružilo jedo njeno gostovanje u šou programu Dejvida Letermana. Posle te emisije cela javnost, a pre svega pisci TV-kolumni, jednodušno je Madonu proglasila bolesnom, morbidnom, neuravnoteženom, agresivnom i — glupom. U pomenutoj emisiji Madona je (čistunci su precizno izbrojali!) trinaest puta rekla „jebemti“. Svaki put je svemoćna tehnika mreže CBS „pravovremeno“ reagovala puštajući piskutavi signal preko skarednog izraza, ali su ipak milioni gledalaca ostali sablažnjeni, s osećanjem da su ugroženi moral i prave američke porodične vrednosti. Norman Majler je napade na Madonu shvatio kao vrhunac puritanskog licemerja: svi su skočili da brane američki moral u trenutku kad je neko javno, na TV, izgovorio reči koje skoro svi svakodnevno upotrebljavaju. „Madona se sve vreme u Letermanovom šou ponašala kao prava dama — kaže Majler. — Nije lako izgovarati reč jebemti sa stilom, pred milionima Amerikanaca koje ne možeš videti.“

Ali, Majler se i pre ove TV-emisije interesovao za Madonu. Nakon kraha njene veze sa Vorenom Bitijem, on je četiri dana proveo sa glumcem. Međutim, Biti, kao pravi džentimen, nije želeo da o Madoni govori na drugi način sem kao o jedinstvenom kulturoleškom fenomenu. Tako je Majler pribegao pravom i direktnom metodu: sastao se sa pevačicom, poneo kasetoron i pokušao, kako sam kaže, „da zaviri u jedan ili dva mala kuta Madoninog uma“. Rezultat razgovora je tekst iz koga bi se dalo zaključiti da se pod ljušturom provokativne, ekstravagantne i lascivne osobe krije vrlo pametna i uračunijiva ličnost, koja je svesna da stalna proizvodnja skandala i napada na konvencionalni moral čini tajnu njenog ogromnog uspeha.

Zamislite latinoameričkog pisca čije je ime Isus Ramirez, — piše Majler. — Njegovo je čvrsto uverenje, delimično i zbog imena, da je na zemlji zato da bi promenio način na koji ljudi vide sami sebe. Zato svoje knjige ne potpisuje prezimenom, već samo imenom: „Transcedencija” od Isusa, „Vrtoglavica“ od Isusa, „Senka rata“ od Isusa...

O čemu razmišlja Madona Ćikone kad pomisli na ime, koje uporno i dalje nosi Madona? Da li misli da je među nama zbog nekih posebnih razloga, ili je zapravo samo mala italoamerikanka sa srcem, za koje sama kaže da je „stvoreno od gvozdenih muda njenih predaka seljaka iz prethodnih naraštaja“? Očigledno je da ni sama ne zna odgovor, a i ko bi ga mogao znati? Ništa se ne može uporediti sa životom nekog fenomena, naročito kad ste taj fenomen vi sami, kad se posmatrate sopstvenim inte-

Nomen est omen: Isus ili Madona nisu bilo koje ime

Kad se cela Amerika okrenula protiv Madone proglašavajući je morbid-

nom, neuravnofeženom, agresivnom i glupom, aulor „Golih i mrtvih“, kultni pisac posle rafa i analizator fenomena Merilin Monro, napravio je

intervju i studiju o kulfurološkom fenomenu kraja veka — o Madoni, uFvrdivši da je U Difanju ипо ратета ! игаситђуа озора која зуезпо пара-

da konvencionalni moral radi postizanja uspeha

Posle MM — samo jedna M za kraj veka: Norman Majler i Madona

lektom, a ipak ste uhvaćeni u najokrutniju zamku narcisoidnosti: ne samo da se interesujete za sebe više nego ijedna druga živa osoba, nego i patite od prirodne sumnje da je to možda i — opravdano. Možda ste zaista zanimljiviji i originalniji od ikoga koga ste sreli? (...)

Madona bi bila zvezda i da Endi Vorhol nikada nije postojao, ali ipak je Vorhol ključ za viđenje Madone u perspektivi. Ako bismo želeli da shvatimo čemu ona

teži i s čime se sve sretala u Njujorku, is-

plati se da se zamislimo nad Vorholovim

shvatanjem jednog posebnog dara: naslu-

ćivanja bolesti društva.

Sredinom dvadesetog veka, ljudski pre-

zir prema sebi dostigao je epske razmere. Došlo se do zaključka da smo vrsta koja je spremna da uništi samu sebe nuklearnom apokalipsom. To je i bilo vrlo moguće. Pa čak i bez atomske bombe, Drugi svetski rat je ostavio u nasleđe senku konc-logora, a to je zamaglilo uverenje da se čovečanstvo kreće prema humanijoj budućnosti. Onda se nastavio hladni rat koji je polako naprizao institucije braka, porodice i pra-

vila koja su u protekla dva stoleća — ili je društvo verovalo da je tako — držale građansko društvo u relativnoj stabilnosti. To srećno viđenje čovečanstva izlizalo se do kraja pedesetih, a šezdesetih godina ništa se mladom prosečnom čoveku nije činilo smislenijim nego da istražuje samog sebe, da sebe upija. To je obično značilo: istraživati seks. Potraga za značenjem pretvorila se tako u potragu za zadovoljstvom.

Vorhol je prvi shvatio da je došlo i do bezgraničnog nedostatka poštovanja prema umetnosti. Tako je sim Vorhol, mediokritetski crtač, kolorist bez sopstvene palete, ispunio tu prazninu. Praznina drugih bila je neorano polje na kojem će on posejati seme casha.

„Ja sam praznin““ mogao je reći Vorhol. „Ja sam praznina koja za vas priprema poruke koje će tek doći“. Bio je genijalni manipulator američke kulture.

Madona, rođena 1958, dovoljno mlada da bi bila Vorholova kći, reagovala je na tu istu prazninu, ali na drastično drugačiji način.*Ona je, uprkos svemu, kao i njena

cela generacija, deo horde koja je duboko ·

: ranjena. Njeno istraživanje seksa je insty}e ktivna pobuna protiv svih velikih Барок zija. Ne morate razmišljati politički pa Б shvatite: veliku prevaru hladnog rata: smo pripremljeni na trijumf nad Carstvc)v zla koje se pretvorilo u Tužnu močvas naše civilizacije. : Tako je Madona govorila svojoj gene?5i ciji, ipak je bila osuđena da istražuje sarns sebe. Ta su istraživanja mnoge neugodib: iznenadila i zaprepastila. Uprkos multir?r: lionske žetve njene popularnosti, траку! bila bez one hiperbolične popularnosti Hi ju je Merilin Monro stekla za života. MA doni se dive, ali je ne vole. Ne kao što. voleli Merilin. : Naša ljubav prema Merilin nije bd kompleksna. Ona je bila filmska zvezs5 pedesetih, ali je govorila o jednostavnij/{ir vremenima, o tridesetim godinama. Prijji? dala je tim godinama. Imala je trii po} dine na kraju one dramatične 1929. a bd je mlada adolescentkinja kad su došle rs · ne četrdesete. Njen je osmeh vodio poru lo od takvih arhetipova kao što su поп sentimentalne vrednosti, kao pesma iz! * desetih „Let's have another cup. of coff Ona je bila hrabra i lojalna kad smo И ' tužni. To Je govorio slatki izraz dobrod!blice na rijenom licu. Merilin je u sebi !

" državala svoje užase, i mi tugujemo . G

njom jer nam je dala radosti, žrtvujući i be, sve dok nije postala preoptereće» GUI E JU olovnim sivilom i dok nije uu rla.

Madona nije samo osoba koja će uv preživeti, nego je odabrala, možda базе dužnosti preživljavanja, da svoje perve!ns je pokaže javnosti. Ona ne nudi slatku ur hu bolnim mestima, ona je stroga instriTj когка Која пат рокагије Како је зуе =" teško, naročito seks, kad hoćeš da ga upgr rebiš. Ipak, ona nam daje nešto što Meri: nikad nije mogla, nešto manje atraktiv'vi ali jednako tako vredno: ona dramatiz=i za nas kako je opasna bilo koja ljudska? tina kad se jednom odlučimo da je istra: mo. Ona nas podseća da radosti života E? že na ležaju od slomljenog stakla.

U muzičkim video-spotovima koje/c Madona napravila poslednjih desetak-X dina je čvrst organizacijski princip, nan veštaj stila, karakteristična ironija, 0562“ nje tuge... — no sve zajedno ističe deb gledanje Madone u videospotovima su; s visokom umetničkom inteligencijom tome nema spora: ona je prva umeti? muzičkih videospotova, a to bi mogla 5 jedna nova popularna umetnička formsr Americi.

Kad bi neko hteo da vrednuje Made»b značaj, bilo bi zanimljivo uporediti u rad s videospotovima Majkla Džeksez; — Njegova je produkcija virtuozna, as sniva se na Majklovoj ličnosti, na proi:ic du fizičke nadarenosti, brzine, sposobrd ti glasa, zapanjujućeg izgleda, dok je = dona nadvisila sopstvena ograničenja=|! bi kreirala vizualizaciju zvuka identiir nekoj lepoj poemi. Njeni video spotoviTy kazuju se bogatijim nakon svakog gleis nja: to je teško reći za M. Džeksona.

·Majler: Došao sam do zaključka db velika umetnica. (Madona je malo ха: pašćena.) To je sad zabeleženo.

Madona: U redu.

Majler: To će biti tema ovog tekstag: si ti među našim najvećim umetnicima! Madona: Hvala. =

Маћђег: Та ггаја 51 параде. А зада 1: = и киши Која је гршпјепа зуош тогин mržnjom koja je ranije bila ulivana u Bil ni rat.

Madona: Tako je. Sada smo je изпип na nas same.

Majler: A ti ideš okolo i govoriš: ješ| se! Baš me briga što me mrzite!

Madona: Imala sam sigurno doOvoOD)V vremena da razmišljam o prednostirtij neugodnostima slave i dovoljno vrem: za analiziranje kako ljudi reaguju па = ne. Kao slavna osoba, ili kao izuzetno S# a na, vi u ovoj zemlji sigurno možete dells ti određeno vreme a da vam sve odobrxd ja. Ljudi žive kroz vas, maštaju da su o! i da rade ono što vi radite. No, to nika's može potrajati, jer je, po njima, potreb25 neizbežno da se desi nekoliko stvari: :” rate nestati, ostati bez novca i bez io! Morate se udati, imati mnogo dece, ug3i; se ili nešto slično. Morate imati problic sa drogom ili alkoholom. Morate ići mir: habilitaciju, tako da vas ljudi mogu Žž:* Ili se morate doslovce ubiti. Činjenioirn da mi se nije desilo ništa od toga i sad” b „moraju“ da govore: „Karijera joj ide 5F brdo, gotova je, propala je“. Sve zvuči!bi da oni to zaista žele.

Majler: Ljudi koji зада шпаји тел medijima mare samo za jedno — да ши | što više moći. Oni stvaraju mišljenje... 5| hova ih sopstvena „pronicljivost uzbids je“. Kad nisu u pravu, kao da виђе егело ju. Mrze te jer si dokazala da nisu bd

pravu. ; Priredila: Z. Basti