Borba, 05. 10. 1994., S. 17
ВОКВА
__ ЗКЕРА 5. ОКТОВАК 1994.
Beograd. — Orkestar Beogradske filharmonije sa dirigentom Angelom Šurevim, 16. oktobra odlazi na jednomesečnu turneju u Meksiko i Francusku. Prirediće koncerte u Siu"дада Meksiku i još nekim gradovima te latinoameričke zemlje, a pre povratka u Beograd. Filharmonija će se predstaviti i u pariskoj Palati „Šajo“. Postoji mogućnost da beogradske umeznike čuje i koncertna publika Lila i Marseja.
Na programu turneje, izme-
se Simfonijski triptihon iz
7
ska filharmonija u Meksiku i Parizu
đu ostalih kompozicija, naćiće ·
opere „Koštana“ Petra Konjovića, zatim Deveta simfonija („Iz Novog sveta“) Antonjina Dvoržaka, te nekoliko „kraćih” tačaka. Posebno veče u meksičkoj prestonici Filhar-. monija će posvetiti izvođenju dela jednog od tamošnjih kompozitora. Na. tom programu trebalo bi da se nađe i neko od ostvarenja Hulija Vile Lobosa. Tim koncertom dirigovaće neko od umetnika zemlje domaćina, ili sam kompozitor čije se delo izvodi, ili šef-dirigent Nacionalnog simfonijskog orkestra Meksika.
| REKLI SU | DR NADA POPOVIĆ PERIŠIĆ ZA „NOVU NADU“
Oduvek levo
U „Novoj Nadi“, koja je upravo”
izašla, ministar za kulturu Srbije Nada Popović Perišić komenta-
riše „čaršijske”“ kadrovske kom- 5
binatorike da odlazi za ambasadora u Pariz: 3
— Стјетсот да зат зада ministar, „prevazišla“ sam mes-
to direktora Kulturnog centra,“
pa po toj logici, priča ide dalje "do ambasadorskog. Obnavljanje takvih priča je namerno da bi se skratio moj boravak na mestu ministra za kulturu. To nije navijačka priča već priča kojom se uzdrmava moj rad. Suviše sam stvari pokrenula, mnogi bi voleli da me više ne vide na ovom mestu: A moj rad je najlakše uzdrmati tako što će se pričati. da već sutra idem u Pariz. Bez obzira na moju ljubav prema Parizu, ja sam trenutno ministar sa mandatom od četiri godine...
— Mislim da jedna generacija, a sebe nazivam generacijom
šezdeset osme, ima pravo da pokaže šta može. Imate tri primera: Milorad Vučelić, Hadži Dragan Antić i ja, jesmo generacija šezdeset osme. Ko će od nas šta da uradi, i da li će nas pojesti
. sistem, individualno je pitanje,
ali je to priroda stvari za koju se zalažem. Pokrivanje kolektivnim nije dobar alibi, jer svako od nas je dovoljno individualan da podnosi račune o onome što radi. S tim što sam ja oduvek pripadala levoj opciji.
LIKOVNA KOLONIJA „KRAGUJEVAC 94" ; Vrh jugoslovenskog slikarstva
Kragujevac. — U Galeriji Trgovinskog preduzeća „Srbija“ u centru grada preksinoć je otvorena izložba radova učesnika druge po redu likovne kolonije „Kragujevac 94“.
Zajedno sa svojim slikama u Kragujevac je prispelo desetak poznatih jugoslovenskih umetnika — Boško Karanović, Aleksandar Đurić, Gradimir Petrović, Svetozar Samurović, Miodrag Janković Jale, Svetko MDivljan, Božidar Prodanović, Rada
“44
„Grad radosti“ u Кобигпот eemfru: Beograd, Tanjug. — U
Graovac, a do kraja nedelje očekuje se dolazak Bate Mihajlovia :
Likovna kolonija „Kragujeva 94“ koja inače, nema tematski karakter, trajaće do 10. oktobra, a jedina obaveza učesnika je da TT „Srbija“ — organizatoru ove likovne manifestacije — poklone po jednu svoju sliku. Sva ova dela će naknadno biti preneta u vlasništvo grada Kragujevca.
Dvorani Kulturnog centra Beograda, večeras će biti održana premijera britansko-francuskog filma „Grad radosti“ režisera Rolanda Džofea, najavio je juče jugoslovenski producent filma Frst prodak-
šn.
Scenario filma uradio je Mark Medof prema romanu Dominik Lapiera, a glavne uloge tumače Polin Kolins.
Proslavljeni autor filmova „Misija“ i „Polja smrti“, i u najnovijem ostvarenju bavi se temom sukoba različitih civilizacijskih modela i
kultura.
Ретел па sirone filmove:Moskva, (Rojter). — Rusija uvodi novi porez za strane filmove ı video kasete da bi tim sredstvima finansirala domaću filmsku produkciju. Prema rečima Jurija Vasjučkova, predsednika Državnog Komiteta za film, ruski distributeri će od idućeg meseca biti obavezni da uz zahtev za uvoz nekog stranog fil-
ma uplate oko 2.700 dolara.
Na vest o uvođenju poreza na uvoz stranih filmova neki od 2.000 distributera, koliko ih je registrovano u Rusiji, izjavili su da će propis još više podstaći ilegalnu trgovinu filmovima i video kasetama.
Morski Koncert „Juventus Kanta" U Karmelićanskoj crkvi u Somboru, u prisustvu velikog broja posetilaca, Mešoviti omladinski hor somborskog pevačkog društva „Juventus Kantat“, koji je dobio laskavo priznanje Oktobarsku nagradu SO Sombor priredio je izvanredno uspeli koncert. Pod rukovodstvom dirigenta prof. Silvestara Hajnala izvedena su dela Viktorija, Kodaja, Lista, Bardosa,
Harmana, Švijdera i Bruknera.
ћ. 5.
- TURNEJA SARAJEVSKOG РОХОКЈТА РО ЕУКОР 77777
Род октјет Pitera Bruka
Jesenju pozorišnu sezonu započeo teatar Harisa Pašovića s dva spektakla — „Putovanje Ane Blum“ i „Sıileni bubnjeDi“, predstavama koje su nastale u rathom Sarajevu, a Parizr predstavljeno u Brukovom pozorištu „Buf di Nord“
Draginjm Simić Lazar specijalno za „Borbu” iz Pariza
Uoči otvaranja Jesenjeg pozorišnog festivala u Parizu, sezonu je na izvestan način započeo Sarajevski festivalski ansambl sa dva spektakla prikazana od 12. do 25. septembra u pozorištu Pitera Bruka, „Buf di Nord“. Piteru Bruku pripada žasluga što je po prvi put izveo iz opsednutog grada jednu teatarsku ekipu, koJoj Je omogućena i mala turneja po Evropi do kraja oktobra: posle Pariza u Amsterdamu i u Berlinu, a zatim u drugim gradovima Francuske, od Strasbura do Marseja. SarBijevski festivalski ansambl je formirao, i već dve i po godine ga vodi Haris Pašović.
Prva od dve predstave „Putovanje Ane Blum“, adaptirani roman američkog književnika Pola Astera „U zemlji poslednjih
stvari” vizionarska- anticipacija opsade: bosanskog grada, dospela je slučajno u ruke pozorišne ekipe, jednog hladnog dana bez struje i grejanja. Radi se o njihovoj priči preživljavanja, poput junakinje romana, koja iz neznanog opsednutog grada hoda kroz kataklizme naše epohe od opsednutog Lenjingrada i geta u Varšavi do savremenjh gradova ugušenih sopstvenim nemirima. Ulogu naratora engleske verzije igrala je u Sarajevu Vanesa Redgrejev koja je kao Suzan Sontag delila sa umetnicima njihovu zlu sudbinu i unosila im malo želje za životom. Ulogu francuskog naratora za titlovanu predstavu koja se na turneji izvodi na našem jeziku, igra Moris Benišu, saradnik Pitera Bruka i Patrisa Šeroa.
Prića o preživljavanju: Maris Pa= sović
Drugi komad „Svileni bubnjevi“ inspirisan japanskim poetsko-filozofskim pozorištem, dočekivan je kao melem u bolnica„ma. i skloništima, gde je izvođen između dva bombardovanja. PaŠović je na konferenciji za štampu u Parizu istakao skromnost svoga doprinosa Sarajlijama. Uporedio se sa lekarima koji operišu ranjenike sa zaleđenim prstima, ali je uz to izrazio nadu da će po povratku u Sarajevo dočekati nove evropske umetnike. Osim moralnog doprinosa, rekao je Pešović njihov dolazak bio bi i podrška multikulturalnom karakteru života Sarajlija.
PROJEKAT ART VRT RADIJA.B92 U JEVREJSKOJ ULICI 16 U BEOGRADU
Urbani senzibilitet
Radio B92 se još jednom predstavio vanprogramskom. delatnošću — kao inicijator i producent projekta Art Vrt. Projekat Art Vrt je nastavak akcija ovog radija koje za osnovni cilj imaju promovisanje najmlađe generacije umetnika, preciznije autora takozvanog urbanog senzibiliteta. Posle neuspešne saradnje sa MC „Josip Broz Tito“ likovni ra-
Dvoje briljantnih: Rad Jelice Radovanović i Dejana Ande
dovi dvadeset pet umetnika našli su se u najlepšem zdanju Jevrejske ulice br 16 u Beogradu koje je tokom svoje istorije nekoliko puta promenilo funkciju — bilo je dom društva „Oneg
Žiri Izdavačkog preduzeća „Oktoih“ u sastavu Gojko Božović, Želidrag Nikčević i Radomir Uljarević doneo je jednoplasnu odluku da nagradu „Oktoiha“ za najbolju knjigu u prošloj godini dodeli Mihajlu Pantiću za knjigu kratkih priča „Ne mogu da se setim jedne rečenice“. Nagrada „Oktoiha“ dodeljuje se svake godine.
— Iskušavajući sažetost, Mihajlo Pantić je napisao jednu od najboljih knjiga kratkih priča kod nas. Knjiga „Ne mogu da se setim jedne rečenice“ predstavlja kako pripovedač-
Šabat i Gemulat Hasadim“, mesna zajednica, klub Dorćol, bioskop Rex, DK Braća Baruh). Akcije Art Vrt, na prvom mestu, zaslužuje pohvalu zbog toga što je na trenutak umetnicima ponudila izlagački prostor i mogućnost nastupa i time ukazala na inertnost zvaničnih likovnih institucija prema „mladoj“ umetničkoj praksi.
Уа
U bivšem bioskopu Rex radove su izložili Dejan Anđeiković, Srđan Apostolović, Milan Atanasković, Jovan Čekić, Marija Dragojlović, Uroš Đurić, Nikola Džato, Moca Jeremić, Klipani u
ćU
. ku reinterpretaciju minimalis-
tičkog proznog angažmana, tako i zbirku ubedljivih „eksplozija sažetosti“. Pokušavajući da se, zajedno sa svojim junacima, a ovaj žiri je uveren — i sa svojim čitaocima, seti jedne rečenice. Mihajlo Pantić je u jezičkoj koncentraciji, raznovrsnosti i mimikriji minimalističkih oblika nagrađene knjige uspeo da nam predoči niz vanrednih svedočanstava o svom pripovedačkom umeću — ističe se u obrazloženju da nagradu žirija kuće „Oktoih“. Lj. M.
pudingu, Dragoslav Krnajski, Saša Marković-Mikrob-Mladoženja, Slobodan Milivojević Era, _ Željka Momirov, Zoran Naskovski, Predrag Nešković, Mileta Prodanović, Nenad Racković, Jelica Radovanović, Dragan Srdić, Vera Stevanović, Ivan Šijak, Škart, Talent, Util. Primećuje se izostanak Srđana Đileta Markovića i Miomira Grujića Fieke.
Veoma lep i izazovan prostor za likovni nastup pokazao je još jednom ove godine (prvi put na Prvom likovnom bijenalu mladih u Vršcu) — izgleda ozbiljnu manu naših umetnika, a to je njihovo nereagovanje ili vrlo šturo reagovanje na ponuđeni ambijent. Gledani sami za sebe, publici već poznati radovi ili načini mogu da se ocene kao 05rednji, većina kao dobri i nekoliko kao briljantni.
U ovoj poslednjoj kategoriji su svakako radovi Jelice Radovanović i Dejana Anđelkovića. Odgovor na istorijski kontekst građevine ponudili su Slobodan Milivojević Era svojim perfomansima, Uroš Đurić, Predrag Nešković, delimično „Dragan Srdić, a na arhitektonski Marija Dragojlović, Vera Stevanović i Talent. Jadranka Tolić Holivudski producenti
~ ee tuze RBujsiri|u Beč, Tanjug. — Holivudski producenti „Arthom Filmis” i „AStarte Film Group Inc.“, koji su letos u Austriju sniamli film o neonacistima, pripremaju tužbu protiv austrijske države zbog to·ga što je bečka policija brutalno pretukla i za duže vreme onesposobila novinara iz Beča Volfganga Purčelera, glavnog stručnog konsultanta za ovaj film.
Kako juče iz Los Anđelesa izveštava austrijska agencija APA, holivudski producenti su saopštili da će od austrijske države tražiti odštetu u visini 15 miliona dolara.
Zbog brutalne intervencije policije, snimanje filma „Negdc u Austriji“ će morati da bude obustavljeno, optužuju holivudski producenti.