Borba, 18. 11. 1994., S. 9

ira LG

аб +“

ВОКВА PETAK 18. NOVEMBAR 1994.

PRAG OBELEŽIO PETOGODIŠNJICU „BARŠUNASTE REVOLUCIJE“ teski nacin

Na Narodnom bulevaru počele su toga 17. novembra s nekoliko narednih dana izmenile život Čeha i Slovaka |

e 57 o Jasna Sarčević ВН и НИ Le u 5 specijalno za „Borbu“ iz Praga

Na praškom Narodnom bulevaru 17. novembra 1989. godine · počele su čehoslovačke studentske demonstracije, čija će lavina u nekoliko narednih dana izmeniti živote miliona Čeha\i · Slovaka.

„U Poljskoj je trajalo 10 godina, u Mađarskoj 10 meseci, a u TOO ера кој 10 nedelja. Moguće je da će Čehoslovačka čekati samo 10 dana“ — rekao je Vaclavu Havelu 23. novembra 1989. engleski novinar i istoričar Timoti Gordon Eš. I bio je u pravu.

U Pragu se ozbiljno počelo razmišljati o stavljanju „tačke“ na dugogodišnji period totalitarizma samo nekoliko dana nakon pada Berlinskog zida, 30-godišnjeg simbola podele sveta na dva bloka. U to vreme Poljska je već imala „okrugli sto“ komunista i antisocijalističku opoziciju, a Mađarska je srušila ogradu od bodljikave žice koja je delila od sveta zapadne demokratije. Vođe čehoslovačkog proletarijata još uvek su živele u „Staklenom zamku“, u kome su se delile i primale me-

dalje i odličja.

ehoslovački režim naviknut godinama na uputstva -12 Мозkve, 17. novembra 1989. nije dobio mig sa Istoka. Upravo toga dana otišao je u istoriju, zahVa-–

ljujući talasu masovnih studen-

tskih okupljanja u Pragu. Bila je to reakcija na brutalno postupanje milicije, kada je povređeno oko 500 studenata (niko, na sreću, nije poginuo).

Sve se zapravo dogodilo tako snažno i burno zahvaljujući Službi državne bezbednosti. Brahomira Dražstka, praška studentkinja, je nesvesno u magnetofon istočnoevropske informativne agencije izgovorila, kao svedok, dezinformaciju pa je pred njenim očima poginuo izvesni Martin Šmid. Bila je i sama među kolegama na Narodnom bulevaru kada je ispred sebe ugledala studenta prekrivenog zastavom. Mislila je da je mrtav, a neko joj je došapnuo da se radi o njenom kolegi Šmidu. Pokriven zastavom bio je, u stvari, agent Službe državne bezbednosti.

Brižljivo smišljena dezinformacija nenadano je postala varnica kojom su studenti zapalili ne samo Narodni bulevar već i

tudentske demonstracije, koje su u

ceo centar Praga. Režim je tako ispustio vlast iz ruku.

Na čelo nove demokratske države studenti su tada doveli predstavnike Građanskog foruma. Prvi njegov program na kome su radili ljudi najrazličitijih političkih stavova preživeo je i slobodne izbore 1990. Potom se forum raspao na nekoliko stranaka i pokreta, da bi se ubrzo raspala i čehoslovačka država.

Obeležavanje „prve kapitalističke petoletke“ — како зесгпје na ove dane danas nazivaju mnogi Česi — počelo je u sredu uveče, kada je skulptor Otokar Pšihoda konačno otkrio da je on autor spomen-ploče studentima na Narodnom bulevaru. I sam učesnik u demonstracijama postavio ju je anonimno u februaru 1990. godine.

Tokom jučerašnjeg prepodneva pred spomenikom „Svetom Vaclavu“ na praškim Масјауskim namjestima položili su cveće gotovo sve ovdašnje političke stranke, sveće je upalio veliki broj građana, čak i nekoliko od 1.300 pripadnika snaga milicije, koliko ih je obezbeđivalo Narodni bulevar i Vaclavske namjesti na petogodišnjicu revolucije. POSLE IZBORA U ŠRI LANKI

Uspesan tandem сетке i majke

Postavši prba žena predsednik u istoriji ove zemlje, Čandrika Bandaranaike Kumaratunga postavila za predsednika vlade spoju majku Sirimavo

Pobedom na izborima Čandrika Bandaranaike Kumaratunga ponovo Je, posle 17 godina, na vlast dovela Partiju slobode, postala a žena predsednik u istoriji Šri Lanke i nastavila višedecenijsku porodičnu tradiciju. Dva dana pošto se, kao novi predsednik, obratila biračima, sa istog mesta sa kojeg je njen otac, pokojni premijer Solomon Dias Bandaranaike, 1948. proglasio nezavisnost zemlje, za naslednika na položaju predsedni-

kom ni jednom njenom prethodniku. Kao kćer pokojnog premijera i osnivača partije i bivše premijerke, u dva mandata, Kumaratunga jeste političar sa pedigreom, ali uspeh koji je postigla iznenadio je sve. U politiku je ušla tek ove godine, i za samo nekoliko meseci uspela da Narodnoj alijansi, koaliciji Partije slobode koju je 1952. osnovao njen otac i jedne manje muslimanske stranke pomogla da pobedi na parla-

Ufeha: Mova predsednica Čendrika Hu moroftunac {levo} 560 OU.

ргоНукате дана пјот Srimom Disanajake, udovicom neposredno pred izbore ubijenotj opo:ziclonog kandidata

ka vlade izabrala je svoju majku, nekadašnju premijerku Sirimavo Banadaranaike.

Na prošlonedeljnim izborima za predsednika popularno nazvanim „borba udovica“, Kumaratunga je ubedljivo porazila glavnu rivalku, udovicu ubijenog kandidata Ujedinjene nacionalne partije, Srimu Disanajake. Osvojila je poverenje 62 odsto birača, što nije pošlo za ru-

mentarnim izborima održanim u avpustu. Nakon toga stala je na čelo vlade.

Novu pobedu na izborima za predsednika, po mišljenju analitičara, Kumaratunga duguje u mnogome glasovima tamilske i muslimanske manjine, to jest svojim zalaganjima da se obnove pregovori ı okončaju sukobi sa tamilskim pobunjenicima. Čim je postala premijer Kuma-

ratunga Je inicirala pregovore sa tamilskim pobunjenicima koji traže veća prava za svoj tromilionski živalj. Nastavak je otkazan nakon što je, krajem oktobra, na predizbornom skupu u eksploziii bombe poginuo kandidat UNP Gamini Disanajake zajedno sa još 53 ljudi, ali nova predsednica ističe da je „borba za mir i dalje na prvom mestu“. ~ _ Žrtva političkog nasilja bio je i muž nove predsednice, kojeg su 1988. ubili militantni levičari. Njen otac Solomon ubijen je 1959. kao premijer cejlonskc vlade. Majka Sirimavo ostaće zapamćena kao prva žena premijer na svetu koja je stavši na

čelo Partije slobode, posle smrti svoga muža odncla pobedu na izborima 1960. Kao premijer u dva mandata držala je i resore ministra odbrane i spoljnih poslova. Sirimavo je otišla sa vlasti pobedom opozicione Ujedinjene nacionalne partije 1977. U vladi svoje kćeri koja je Partiju slobode vratila na vlast od avgusta bila je ministar bez portfelja i savetnik vlade.

Smatra se da је 45-род пја Kumaratunga majku, po treći put smestila u premijersku fotelju kako bi kasnije, kad ispuni obećanje o pretvaranju predsedničke funkcije u ceremonijalnu, mogla bez problema da sa njom zameni mesto.

Kao predsednik republike Kumaratunga ima zapravo neograničena, gotovo diktatorska ovlašćenja. Sem toga, ona je zadržala i resor finansija, a po ustavu, ı ministra odbrane i vrhovnog komandanta oružanih sna-

Ба. S. Ivačić

“POSLE ODLUKE AMERIČKOG PREDSEDNIKA

Poigravanje Bosmom

Američki predsjednik Bil Klinton zadao je veoma težak udarac muslimasko-hrvatskoj strani u ratu u BiH odlukom o prestanku kontrole embarga na uvoz oružja. Pogotovo ako se ima u vidu da Je i sama odluka isuviše smušena i nedefinisana. Pri tome, vrlo Je karakteristično objašnjenje da SAD ostaju pri embargu tako da se dobija utisak da Klinton upućuje jednu poruku bosanskim · Muslimanima, a drugu evropskim saveznicima. Između toga je rasplamsavanje borbi u BiH u kojima sse smjenjuje ratna sreća iz sata u sat.

Veoma slaba tačka Izetbegovićeve strane su enklave u istočnoj Bosni i Bihać oko koga se vode borbe sa malim izgledima da će ovaj grad opstati pod kontrolom UN.

_ Uz to, srpska strana je nagovijestila da će udariti po Goraždu, Žepi i Srebrenici odakle bi se snage UNPROFOKR-a povukle u slučaju žešćih borbi, a ako Armija muslimansko-hrvatske strane izgubi ove gradove onda joj ne preostaje ništa drugo nego da se zadovolji dijelovima srednje Bosne, što bi ličilo na rezervat.

Ukoliko je u američkoj odluci želja da dođe do vojne ravnoteže, zašto to nije učinjeno dok Karadžićeva Armija nije osvojila 73 odsto teritorija BiH. Za vojnu ravnotežu sada je prilično kasno i zbog pozicija koje drži srpska vojska.

Teško se oteti utisku da Je Klintonov potez, u suštini, navlačenje Muslimana na Još tanji led i njihovo „taktičko primoravanje” da se odreknu istočne Bosne, te da se „zamjenom teritorija“ dođe do etnički čistih državica čime će bosanski prostor biti pretvoren u trajno žarište krize sve dotle dok se u nekom drugom dijelu svijeta ne OtVOrI nOVO.

Sigurno Je, takođe, da najnovija muslimansko-hrvatska ofanziva ne bi ni počela da nije bilo nagovJeštaja skidanja embarga na uvoz oružja u punom smislu riječi.

Bosanski Muslimani i Hrvati su američkim potezom izazvali odbojnost većine zapadnoevropskih zemalja, posebno onih Čiji se vojnici u sastavu mirovnih snaga nalaze u BiH. Na neki način, preko njihovih leđa se prelamaju nesuglasice evropskih saveznika i SAD i to je za njih najopasnije.

Koliko god su tvrdnje nekih analitičara da SAD i zapadni sviJet neće ni po koju cijenu dozvoliti stvaranje islamske — muslimanske države na prostorima BiH zvučale kao nagađanje, posliJe najnovijeg američkog poteza one izgledaju sve istinitije. Doduše, uz to Je pominjano i „sprečavanje širenja pravoslavlja“ pa se stiče utisak da nisu samo govorkanja tvrdnje da je cilj zapadnih zemalja što je moguće veće neutralisanje kako srpskih tako i muslimanskih i hrvatskih snaga kako bi im svijet mogao lakše da

određuje budućnost.

RUSKA POLITIČKA SCENA

Susret Jeljcin

Moskva. — Simboli raspada sovjetskog carstva, predsednik Boris Jeljcin i jedan od najžešćih kritičara nove Rusije — književnik Aleksandar Solženjicin, sastali su se po prvi put, ali je sadržaj njihovog razgovora ostao tajna, prenose svetske agencije. Predsednički pres-biro je kratko saopštio da su se njih dvojica preksinoć susreli u Jeljcinovoj letnjoj rezidenciji, nadomak Moskve, i zajedno proveli sat vremena, da bi im se potom pridružile ı supruge. O susretu nisu izneti nikakvi drugi detalji. Solženjicin, verovatno najveći živi ruski pisac, vratio se u Rusi-

Boris Jeljcin i Aleksandar Šolženjicin–

6 |7 ве e = Šelzenjicim ju u maju, nakon 20 godina izgnanstva provedenih u Sjedinjenim Državama, na -lični poziv predsednika Jeljcina. Za ruskog predsednika se tvrdi da od tada datira i njegova želja da se sastane sa So!ženjicinom.

U poslednjoj u: seriji oštrih kritika, 74-godišnji pisac je krajem oktobra u nacionalnom parlamentu rekao da u Rusiji nema demokratije, uprkos reformama koje su sprovedene u tri Dpost-sovjetske godine. „To nije demokratija nego oligarhija — vladavina nekolicine“, rekao je on tom prilikom u Državnoj dumi.

Mosfikov dao ostavku

Moskva (Rojter). — Savetnik za štampu predsednika Borisa Jeljcina, Vječeslav Kostikov, saopštio je juče da se povlači sa te funkcije na zahtev svog šefa.

Agencija Itar-TASS citirala je Kostikova, koji je ovu dužnost obavljao od 1992: „Inicijativa za moje povlačenje nije potekla od mene, ali u potpunosti shvatam poziciju i motive Borisa Nikolajeviča.“ Kostikov, poznat po svom ratobornom i ponekad neumerenom stilu kojim se obrušavao na Jeljicnove protivnike, rekao je da mu je predsednik kazao da je njegov odlazak sa položaja deo širih promena u saradničkom timu. Po njegovim rečima, Jeljcin mu je rekao da ромјасепје за položaja ne treba da shvati ka poniženje.