Borba, 17. 12. 1994., S. 20

Dugi

pipci

ruske

tnice

Ko kontroliše rusku državu

Ruska mafija je za dve-tri godine postigla ono za šta je sicilijanskoj mafiji trebalo punih sto godina: da stavi pod svoju konirolu sve državnei . privredne delatnosti i da se proširi po inostranstvu. Slogan ruske mafije – „Od Vladivostoka do Los Anđelesa“ – već se ostvaruje, a zapadni mediji alarmanino tvrde da od ruskog komunizma ima samo jedna opasnija stvar — ruski kriminal

Zorica Banjac

poslednje dve godine ruski mediji | | su puni priča o svakodnevnim krvavim obračunima — na ulicama, u kafanama, u radnim prostorijama. Zrtve su po pravilu novi bogataši, direktori privatnih banaka, izvoznici, ali i novinari koji pišu o sve jačoj ı opasnijoj ruskoj mafiji, koja je — po mnogim mišljenjima — već sad opasnija od one sicilijanske ili čikaške i koja ima ambicije da u skoroj budućnosti preuzme kontrolu nad celom državom i njenom ekonomijom. To je fenomen, bez presedana u dosadašnjoj istoriji. lanovi ruske mafije su opasniji od Kolumbijaca, lukaviji od Poljaka i efikasniji od Sicilijanaca — kaže se u Moskvi. Koristeći se anarhijom i rušenjem komunističkog sistema, kriminalne organizacije u vreme Gorbačova su se infiltrirale u sve oblasti privrednog života gde su se primećivali znaci rađanja kapitalističkih odnosa. Ruski „kumovi“ nisu — za razliku od svojih italijanskih i američkih prethodnika — proizvodi pretkapitalističkih robnih i novčanih odnosa: oni su se „uključili“ u trenutku kad su već gotove sheme razvijenog kapitalističkog društva jednostavno počele da se prenose u Rusiju: svi atributi tog sistema banke, spoljno-trgovinska preduzeća, nekreitnine i dobar deo medija sada se nalaze pod direktnim uticajem i kontrolom dobro organizovanog kriminala.

Gulag – rodno mesto mafije

Banke su posebno omiljena meta razračunavanja ruskih mafijaša: do sada je ubijeno 13 direktora. | ruska armija, koja pokazuje znake raspada, zavisi od mafije: bez njene intervencije, tvrdi se, oficiri ne bi dobijali plate, a vojnici hranu i municiju. U ruskoj Javnosti, sa dosta realnih indicija, sumnjiče se neki visoki vojni funkcioneri i državni ministri da su u direktnoj vezi s mafijom. U trenutku kad je bilo očigledno da je svršeno sa komunističkim sistemom, govorilo se o „državnom kapitalizmu“: u praskozorje kapitalističkog sistema u Rusiji se govori o državnoj mafiji „koja je na delu“. Boris Jeljcin je nedavno najavio borbu kriminala, opisujući je kao „smrtonosnu gangrenu“.

Ruski kriminal je kao rak koji je već metastazirao, tvrdi i francuski magazin „L'Evenement du jeudi“ u jednoj svojoj reportaži i kao dokaz uzima slučaj zamenika ministra za nacionalnosti, Kima Cagolova, koji je ubijen usred dana na ulici, pucnjem nepoznatog motocikliste, koji je prolazio u punoj brzini. Ovo spektakularno ubistvo govori o tome da je ministar bio umešan u poslove ruske hobotnice i da su ga njeni pipci konačno stigli.

Poznavaoci ruskih prilika kažu da su dve osnovne kategorije mafijaša, nastale još u vreme komunističkog režima, dobro

štićene njegovom senkom: to Su, prvo, „blatnije“, obični kriminalci (koji su se organizovali još u vreme Staljina, naročito u gulazima gde su nametali ostalim zatvorenicima svoje surove zakone) i, drugo, Organizacija sastavljena od partijskih kadrova, koji su koristili sve pogodnosti svoje funkcije da se obogate švercom, primanjem mita i bespravno dobijenim unosnim poslovima. Ove dve mafijaške grupe — nastale u komunističkom režimu — i danas tesno sarađuju.

Nužno zlo ili navika na kriminal

Pre pola godine Jurij Jarov, jedan od potpredsednika ruske vlade, obznanio je

da je 40.000 ruskih preduzeća, privalnih i društvenih, pod kontrolom kriminalaca, što predstavlja blizu 60 procenata ruske privrede. Prema jednoj izjavi ministra unutrašnjih poslova, svaki treći mafijaš je istovremeno i rukovodilac neke firme. Iz istog izvora obelodanjeno je da se više od 150 mafijaških klanova solidno „ukopalo“ u domenu finansija, uvoza-izvoza, transporta, nekretnina... Privredni kriminal je-ove godine za 124 odsto veći u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno rađa se jedan novi fenomen, koji nema presedan u sličnim organizacijama u svetu: čak 50 odsto „prihoda“ mafije odlazi na „kupovinu“ državnih funkcionera, poslanika i minista-

ra. Od 1.500 dosijea koji su tokom ove go- ,

dine otvoreni zbog pokušaja podmićivanja, 43 odsto slučajeva otpada na visoke činovnike u ministarstvima, 26 odsto na organe bezbednosti, 11 odsto na činovnike u bankama. Međutim, dosijei koji se odnose na vezu državnih činovnika sa mafijom najčešće završavaju u. nekoj fascikli. Posebno oni koji se odnose na privatizaciju: to je oblast u kojoj je samo ove godine napravljeno 30.000 ozbiljnih prekršaja, a neki od njih vode do samog državnog vrha. Velika „platežna kriza" koja trenutno potresa Rusiju (neka preduzeća ne plaćaju ni svojim radnicima ni dobavljačima više meseci) služi kao paravan za velike finansijske manipulacije. „L' Evenement du је-

Izazov zakonu i moralu: Šepurenje u ceniru Moskve

udi“ navodi primer petrolejske kompanije „Luk-Oil“ iz Sibira koja nije isplatila zaposlenima ni rublju, više meseci, ali je u međuvremenu kupila fabriku televizora u Budimpešti i mrežu trgovinskih radnji u Turskoj. Rukovodstvo ove firme se dovodi u najbližu vezu sa ruskim premijerom.

Ova otkrića ne uzbuđuju, međutim, gotovo nikoga: naprotiv, finansijske maiverzacije se smatraju „nužnim zlom“.

U Rusiji je praksa „reketiranja“ već postala normalan poslovni običaj: praktično je nemoguće napraviti nijedan posao bez „zaštite“ zaštitnika, čijeg bi se prisustva ljudi rado lišili ali znaju da ne postoji mehanizam koji će sprečiti rast postkomunističke hobotnice. Kao i njihovi sicilijanski uzori, i ruski mafijaši drže „samite“ (1991. sastali su se u Varšavi, 1992. u Pragu i tamo podelili sektore: droga, prostitucija, metali, dijamanti, nafta, nuklearni materijal, domaći i strani teren. Luj Freč, direktor FBI, tvrdi da je 80 odsto ruskih poslova u SAD vezano za mafiju). у |

„Ako ruski Al Kapone pobedi, biće to gore od komunizma“, kažu neki analitičari u Americi. Koliko u ovom strahu ima preterivanja, ne može se još sa sigurnošću reći,

tek jedno je izvesno: ruska mafija je krenula i u osvajanje prostora van Rusije. Ona tesno sarađuje sa Cosa-Nostrom iz SAD, sa narkomafijom iz Kolumbije (latino-američke „sapunske opere", koje Rusi gledaju, dobijene su kao kompenzacija za „pranje“ novca); na stotine ruskih „of-shor“ kompanija otvoreno je u evropskom „poreskom гаји“ – na Kipru, a i u Francuskoj, gde stranci takođe imaju prilične olakšice prilikom investiranja u nekretnine. (Finansijska policija Francuske u ovom trenutku užurbano „prečišćava“ račune jednog Rusa,

Sergeja Gorškova, bivšeg agenta KGB za”

kojeg moskovska policija tvrdi da je izvršio najveću do sada poznatu proneveru i odneo novac van zemlje). Prema pisanju ekonomsko8 časopisa „Bilans“, više od 50 milijardi dolara ruska mafija drži na stranim računima. Ovaj list zaključuje da je mafija Jedina prava sila i snaga u Rusiji.

I nad mafijašem — mafijaš

Ruski nedeljnik „Obščaja gazeta“ napravio je nedavno svojevrsnu klasifikaciju, „Who is who" u ruskoj mafiji. Prva tradicionalna kategorija tzv. kumovi, pojavila se već 20-tih godina ovog veka. To su bili ljudi van zakona, koji su se, međutim, strogo pridržavali sopstvenih, nepisanih zakona. A ti zakoni su zahtevali da se odreknu porodičnog života, da ne sarađuju sa policijom, da imaju prethodno iza sebe dobar

zatvorski staž, da nemaju stalno prebivalište, da ne rade ništa i da daju izvesnu sumu novca u „Občak“-banku lopova. Prema podacima ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova, u Rusiji trenutno ima 487 „kumova“ od kojih je stotinak u zatvoru. To su veoma moćne osobe ali je njihov ugled danas pao u odnosu na vreme kad je postojao SSSR. Zna se da ova kategorija kontroliše gotovo celu zemlju i da ima svoje „predstavnike“ i u inostranstvu.

Drugu kategoriju organizovanih kriminalaca — „zrelije“ — vode oni: „kumovi“ koji su odbili da se pridržavaju lopovskog kodeksa časti. To su po pravilu bivši „trgovci na crno“, šverceri, proneveritelji i osobe koje pripadaju najrazličitijim socijalnim kategorijama (oficiri, umetnici, bivši kriminalci). Mnogi od njih žele da pribave sebi ugled u javnosti tako što se vezuju sa nekom političkom ličnošću ili nekim predstavnikom medijske i kulturne elite Rusije. Mnogi od njih pojavljuju se na televiziji, daju intervjue novinama, angažuju se politički, čine milosrdna dela. Za razliku od „kumova“ „zrelije“ brižno neguju svoje veze i rade na svom prihvatljivom imidžu u javno-

„sti. Njihova finansijska moć je ogromna.

Oni su se uvukli u sve privredne oblasti, njihova taktika je da izigravaju zakon, a ne da ga gaze.

Treća kategorija ruskih mafijaša — „neofiti* — je daleko najagresivnija. Pojavila se sa uvođenjem reketa u modu. Njeni pripadnici imaju manje od 30 godina, regrutuju se na ulici, posle završetka škole ili vojnog roka, veoma su samosvesni, željni sa-

“mostalnosti i žestoki protivnici autoriteta

„kumova“ i „zrelih“. Njihova glavna obeležja su drskost, surovost, prezir za kodeks časti, odsusivo svakog morala. Metodi su im: podmetanje bombi, ubisiva, otimanje talaca, pucnjava na ulicama. „Neofiti“ po pravilu nemaju kontakte sa državnim strukturama i ne bave se podmićivanjem policije i činovnika. Njihov radikalizam sve više plaši mafijaše, zagovornike tradicionalizma. „Kumovi“ su pokušali da ih vrbuju, ali bez rezultata. „Zreli“ pokušavaju da iskoriste svoje veze i izdejstvuju donošenje oštrih zakonskih mera protiv „neofita“. Ima li borba protiv mafije u Rusiji izgleda da skoro bude okončana u korist zakona i prava? Teško! — odgovara jedan od šefova finansijske policije. „U Rusiji se po pravilu svi dive onima koji varaju državu. Jer do nedavno je država sve regulisala i planirala. Mafijaši su u očima najvećeg broja ljudi neka vrsta Robina Huda koji sad uzima državi ono što je ona za sedam decenija komunizma uzimala nemilice svojim građanima“.

Jurij Čekočkin, publicist i jedan od najboljih znalaca problema ruske mafije smatra da prava opasnost od nje preti – Zapadu... „Problem mafije ima i ideološku pozadinu: posle hladnog rata i pada komunizma, trebalo je naći novo „čudovište“. Tema ruske mafije je postala politička karta u igri zapadnih političara. Naša mafija se međutim oseća sigurno upravo na Zapadu i najveći kriminalci su već tamo, kaže Čekočkin. Mafijaši na Zapadu se trenutno zadovoljavaju samo time da reketiraju Ruse iz dijaspore ali njihove ambicije su mnogo veće. Već danas se, na primer u Kanu, mogu naći oglasi za kupovinu zgrada i zemljišta, ispisani na ćirilici. U Bronksu, u SAD, najveći kupci nekretnina su upravo ruski mafijaši.

И O e —+-~

=-—— >