Borba, 17. 12. 1994., S. 27
BORBA
SUBOTA-NEDELJA 17-18. DECEMBAR 1994.
}BP,.7. 4144,
[415 [17.1 7
POLOVINA ČLANSTVA PONOVO UKAZUJE NA PRIVATIZACIJU CRNOGORSKOG UDRUŽENJA
KNJIŽEVNIKA
Protiv klanovskog diktata
U ime 80-ak književnika među kojima su i tri akademika, Žarko Đurović, Veselin Rahčebić i Veselin Brnović traže vanrednu ili redovnu skupštinu UK CG na kojoj bi se, konačno,
donela odgovarajuća normativna alta
i krenulo s rešavanjem mnogobrojnih problema,
nagomilanih za deset godina vladanja sadašnje „khlanovske uprave“
U ime osamdesetak književnika, članova Udruženja književnika Crne Gore, juče su, Žarko Đurović, Veselin Rakčević i Veselin Brnović na konferenciji za štampu saopštili da bi trebalo odmah održati vanrednu ili redovnu skupštinu ovog udruženja, na kojoj, između ostalog, treba izabrati novo rukovodstvo, donijeti niz pravilnika i poslovnika i utvrditi novu platfor· mu organizacije UK i drugo. „Udruženje je staleška organizacija, što znači da je dužna da zastupa i štiti interese članova u svim vidovima književne, kulturne, socijalne i druge problematike. To se, na žalost, ne čini već deceniju, a razloge treba tražiti u činjenici što su se njegove - uprave birale po klanovskom ključu“ kazao je, između ostalog, književnik Žarko Đurović, i podvukao.
_— Oni koji su se usudili da progovore o svemu tome, bili su redovno ućutkivani svojevrsnim odmazdama preko štampe. I sada se pisci plaše takve odmazde“. Đurović je još kazao da je Dom književnika „sve drugo samo ne ono zašto je namijenjen“ te da je rijedak broj pisaca koji tamo zalaze. „Književne nagrade koje se daju u okviru Udruženja, daju se više kao lična naklonost, a manje kao književna vrijednost. Ne saopštavaju se imena članova žirija, a još manje daju obrazloženja zašto se nagrada daje. Bilo je i takvih nagrada ko-
POZORIŠNE PREMIJERE
je su date za djelo koje književna kritika nije zabilježila tokom cijelog jednog godišta.
— U vrhunac ironije spada dodjeljivanje nagrade sekretaru UK, koji je inače, vodio instituciju te nagrade. Član žirija koji se inače, ogradio od te nagrade, izvrnut je ruglu putem štampe. 1
ti
„Trg pjesnika“ u Budvi nosi karakter klanovske svojine“ — kazao je Đurović. On je zatim, ustvrdio da u upravi UK sjede ljudi sa „vječitim mandatom“ i ustvrdio da niko od prisutnih knji-
ževnika — nema namjeru da bude kandidovan u budućim upravama.
Veselin Rakčević je, pak, naglasio „kako treba obustaviti
Herojska smejurija „Troil i Kresida“ Vilijema Šekspira na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, dramaturg Slobodan Stojanović, redi-
telj Dejan Mijač
Dejan Mijač je zaista pozorišni velemajstor: čak i pozorišnu situaciju u kojoj je očigledno da je zagubio ideju on je u stanju da zaodene u blještavu pozorišnu formu. Pa tako skup pretenciozrio izaranžiranih slika iz postavke „Troila i Kreside“ neminovпо izrasta do onog pompeznog operskog finala.
Smeštajući Šekspirovu pozajmicu iz mitskih predanja o trojanskom ratu i njegovim herojima na neka savremena ubrišta istorije Mijač dozvoljava da se na njima talože i raznorodni naplavci glumačkog umeća. Koji, u uzvratnom dejstvu, razjedaju iz-
nutra, do poništavanja i OVU, makar uopštenu ideju da i najdramatičnija istorijska zbivanja i dramski konflikti ipak, zajednički, završavaju odbačeni na sličnim smetlištima istorije. Istini za volju treba reći da je svemu, još na startu, poprilično kumovala dramaturška obrada Slobodana Stojanovića koji je pokušao da Šekspirovu tragikomediju reši u istom komediografskom ključu kao i svoje prerade Njegoševog „Lažnog cara Šćepana Malog“ i „Žitija Mrđena Nesretnikovića“, previđajući da se komično kao osnovna žanrovska odrednica može uzeti u
„Preci i potomci” na video kaseti
Ovih dana pojavio se na video kaseti poznati dugometražni dokumentarni film „Preci i potomci“ koji je pobedio na
Festivalu dokumentarnog fil- -
ma 1991. godine a nominovan za Oskara 1992. Tekst govori Žarko Laušević, (na slici) kompozitor je Ksenija Zečević, scenografija Đorđe Živković, scenario i režija Nikola Popović, urednik Manojlo Vukotić. Film dokumentovano, umetnički celishodno, mudro i uverljivo beleži svaki detalj
Вазер u Hrvaiskom PEN-u
Zagreb. (Tanjug) — Posle napada u štampi zbog izlaganja članova delegacije Hrvatskog PEN centra na nedavnom Svetskom kongresu u Pragu, juče je grupa hrvatskih književnika zatražila smenu Upravnog odbora ove organizacije jer je — pored ostalog „protiv hrvatske države“. U peticiji grupe književnika juče objavljenoj, tvrdi se da je 16 članova Hrvatskog PEN „nametnulo“ Svetskom kongresu pisaca Rezoluciju kojom se „nudi hrvatska kulturna saradnja ideolozima genocida nad hrvatskim narodom“, odnosno srpskim književnicima.
Potpisnici peticije, među kojima su Ivan Kušan, Ranko Marinković, Marija Peakić Mikuljan i Petar Šegedin, koristeći i ostale dnevnopolitičke kvalifikacije „pravih Hrvata“, kažu da su njihove koiege ponudile inostranstvu tekstove „uperene protiv hrvatske države, hrvatske državnosti i hrvatske državotvornos-
Potpisnici zahtevaju i smenu Upravnog odbora PEN centra na čijem je čelu Slobodan Prosperov Novak.
. svaku finansijsku pomoć koju _ dobija udruženje sve dok finan-
sijska policija ne preispita poslovanje UK, „Oktoiha“ i „Trg pjesnika“ u Budvi. Veselin Brnović je mišljenja da u UKCG ne postoje normativna akta po kojima bi se poslovalo, nagrade dodjeljivale, „funkcionisao „Trg
pjesnika“ i drugo i kazao „i ako kojim slučajem ima tih poslovnika — njih je prekrila duboka prašina“.
Novinarima je saopšten podatak da se među osamdesetak pisaca nalaze sva tri akademika članovi ovog udruženja Duško Kostić, Čedo i Novo Vuković.
Ljubo Mudreša
vac ({Trofl}
ove dve drame dok je sprdačina tek pikantni začin kod Šekspira koji pomaže da se lakše proguta gorki ukus osnovnog jela. Problem je takođe u tome što su Njegoševi junaci reprezenti jednog te istog mentaliteta, dok se pod Trojom okupio belosvetski
prenosa posmrtnih ostataka crnogorskog kralja Nikole iz Italije na Cetinje. . „Popović je stvorio duhovnu vertikalu crnogorskog etnosa, ispjevao ličnu himnu tom malom, velikom narodu, toj muci . od snova“, zabeležila je kritika. Prvi tiraž od 5.000 primeraka unapred je prodat, a pojaviće se i italijanska i engleska: verzija. Produkcija. i distribucija „Zeta film“, generalni sponzor „Merkur“, Budva. U. M.
VUK DRAŠKOVIĆ U PRAGU POVODOM ČEŠKOG IZDANJA SVOG
„Noz” u sluzbi
Jasna Šarčević specijalno za „Borbu“ iz Praga
Godinu i po dana je češki izdavač „Optis“ iz Opave radio na češkom izdanju Draškovićevog „Noža“ da bi ono iz opavske štamparije izašlo u sredu posle ponoći i na aerodromu, u ruci urednika „„Optisa“ Jaroslava Krala sačekalo njegovog autora. Knjigu je prevela Pavlina Smiljanić uz pomoć Rajka Dolečeka predsednika Udruženja prijatelja Srba i Crnogoraca u Češkoj Republici, a izdata je u tiražu od 8.000 primeraka. Luskuzno opremljeni „Nož“ će se u češkim knjižarama prodavati po ceni od 130 čeških kruna (oko osam maraka) što je u češkim knjižarskim prilikama nešto skuplja knjiga.
Izdavačka kuća „Optis“ izdala je od 1990. godine, kada je i osnovana, 30 naslova uglavnom lokalnih i čeških pisaca i pesnika. Najveći uspeh do sada oče-
BEOGRAD
Pavlović i Ruprijanov u „Plavom |ahaću”
Beograd. — Večeras, u 18 sati, u Knjižari „Plavi jahač“ gostovaće Vjačeslav Kuprijanov i Miodrag Pavlović, kojima su upravo uručene Evropske nagrade za poeziju, priznanja koja tradicionalno dodeljuje Književna opština Vršac (KOV).
Rozličifa glumaćka sredstva: Katarina Žutić ({Kresida) i Nebojša Glogo-
konglomerat kritsko-mikenske epohe.
Stoga i imamo, u ovoj predstavi jednog Troila čiju mladenačku poetsku tragiku predano isijava Nebojša Glogovac, ali i Ahila koga Slobodan Ninković razigrava tek kroz efektnu sprdačinu. Tanasije Uzunović (Agamemnon) sliči nekom generalskom strategu iz skorašnjih ratova, dok Katarina Žutić (Kresida) nažalost bezuspešno, pokušava da erotsku gracilnost ženskih figurina iz minoskog doba pretoči u konkretnu scensku senzualnost.
Prikladnijim glumačkim sredstvima, uz Glogovca, služili su se još i Nebojša Ljubišić kao Hektor, Petar Kralj kao Ulis, Mrgud Radovanović kao Nestor i Dragan Petar kao Patrokle.
Milutin Misic
| AGENCIJSKI CENTAR BORBA | |те!. 333-532, 341-151 |
kuje upravo od Draškovićevog „Noža“ u koji je uložila pola miliona kruna (nešto malo manje od 30.000 maraka).
— Mnogo stvari je za mene u ovoj knjizi novo — izjavio je za „Borbu“. Jaroslav Kral i dodao: „Kada bismo bolje poznavali istorijsku pozadinu današnjeg jugoslovenskog konflikta, sigurno bismo se ponašali drugačije nego što se ponašamo danas kada je rešenje tog konflikta u pitanju. Vidno oduševljen izgledom češkog izdanja svog romana „Nož“ Vuk Drašković nam je izjavio: — Došao sam u Prag isključivo kao pisac. Nadam se da će knjiga imati dosta čitalaca i da će pomoći da se sazna istina O tom stravičnom zločinu koji se desio pre pola veka nad srspkim narodom na prostorijama današnje BiH i Hrvatske. Mi smo svi znali i dobro je što smo saznali za češko selo Lidice za zločin u jednom selu. Na žalost dosta veliki broj ljudi u ovoj zemlji ne zna da je logor Jasenovac 38 puta bio veći od Mauthauzena. Nije tačno da istina o Srbima ne može da prodre u svet zbog nekakve antisvetske zavere. Ja u to nisam nikada verovao jer u danima najveće blokade upravo knjiga koja govori o najbrutalnijim istinama i najvećem postradanju srpskog naroda izlazi na češkom, francuskom, ukrajinskom. Nadam se da će i moj najnoviji roman „Noć dženerala“ biti preveden na uglavnom sve vodeće svetske jezike — rekao je u Pragu Vuk Drašković.
URUČENE STIPENDIJE FONDA „BORISLAV PEKIĆ
Nagradeni rukopisi Ме ка i Pefrovića Ugledna i — već prestižna stipendija Fonda „Borislav Pekić“, uručena je juče piscima Draganu Velikiću i Goranu Petroviću u Udruženju književnika Srbije, svečano. Oni su dobili ovu nagradu za projekte svojih rukopisa podržane „Kredibel“ bankom; Velikić, za roman „Severni zid“, i Petrović za rukopis sa radnim naslovom „Povest o opsadi crkve Sv. Spasa“.
Žiri u sastavu, gospođa Ljiljana Pekić, Borislav Mihajlović — Mihiz, Predrag Palavestra, Vladeta Janković, Mihajlo Pantić i Branko Dragaš, odlučio se za ove rukopise od 77 radova koji su pristigli na ovogodišnji konkurs. Dvadesetak od ovih rukopisa kaže Vladeta Janković, našlo se u užem izboru, dok je konačna odluka doneta u izboru od pet rukopisa. „Među njima je bio veliki broj ozbiljnih projekata“, kaže Janković, objašnjavajući da se žiri rukovodio isključivo estetskim merilima.
„Vrednost nagrađenih rukopisa morala je biti što je moguće više — nesumnjivija“, precizirao je malo pre toga Predrag Palavestra, rekavši da su odluke donete jednoglasno, a da su među prispelim rukopisima stigli i radovi pisaca od visokog ugleda. _ Prispeli rukopisi samo govore o potencijalnom obilju srpske književnosti, koja je majdan različitih poetika čitao je u obrazloženju žirija Mihajlo Pantić rekavši, da su ova dela u nastajanju dostojna imena nagrade koju nos.
5.