Borba, 27. 04. 1995., S. 15
ан вани
MA == i.
ЈННОМ ЖЕЛЕЗНИЧКОМ
4 инвалидна
Пфђени јединствени техеди за хендикепиране. " доста учиниле да по= ни кутак у вагонима
"чих колица, седишта у возу, стеншног простора, ресторанског де-овозу, смештаја инвалида у току ==. Многе европске земље су и опдоста учиниле на побољшању nesa хендикепираних лица. У Нејој, Француској, Шведској у возооппостоји простор прилагођен инмдима. У том погледу Југославија гв'нултој тачки. Како сазнајемо, наше железнига жалост немају ни део вагона њен хендикепиранима. Главна хица је, недостатак финансијских -тава. Али, ако желимо у Европу леоме морамо да следимо новине. дан од услова да се Југословенелезнице укључе у Европску жу јесте да достигнемо високе дарде, односно да парирамо и по ткитету и нивоу услуга најразвијемм железничким мрежама, каже одсека за путнички саобраћај у "Василије Крстић. торед техничких стандарда од ог
оног значаја је и доношење јединоног тарифног система за цео Стагонтинент. За сада су на Европ: т нивоу тиме обухваћена слепа га и старији од 60 година. Према ' и правилнику на међународним гијима слепи немају повластицу, се зато њихов пратилац не плаћа „ту. Старији од 60 година у интер"моналном саобраћају имају по> од 30 одсто. Што се тиче слепих, уогославији је ово нешто повољније плисано. Ове особе у унутрашњем =еезничком саобраћају шест пута птишње добијају попуст од 75 одсто тлутовање уколико на увид покажу -поварајући документ из Савеза сле-
о
Ј. Арсић
XXI Bek
пицитета на 40 одсто.
пеовом колективу су веома понос-
гла најновији пројекат филтрира-
укасова који се реализује у сарадсва стручњацима Нуклеарног ингута у Винчи. Реч је о новој, до са" свету непознатој, технологији тиишћавања димних гасова (сумчтдиоксид и азотни оксиди) чијим ) зе филтрирањем добијала корисмамијска једињења. Пројекат је батн на Теслиним високофреквеним трансформаторима и у току је пвадња пилот постројења на термосоттрани „Тесла“. Процењује се да зе филтрирањем димних гасова
2 у овој електрани годишње доби-
7 око 250 хиљада тона вештачког
пива.
ош један нови производ звучног
ства КОАФЛОК заслужује пажњу
доноси крупне промене у начину
тишћавања индустријске воде и
- · за пиће.
ГИ овај пројекат као и многи друумање или више атрактивни, ретват је знања и умећа наших струч| га и сврстава нас у сам светски | јер само две фирме у свету, у питрици и Француској, имају сличне теме, каже Срђан Петровић, гестални директор „Жупе“ — колек1 од 1.500 запослених који се не 2 “за своју будућност након скидасанкција. Резултати постигнути 'втхлану иновација дају им право на плимизам. М. Стевановић
! %
EKOHOMMJA LL
КРЕТАЊЕ ЦЕНА НА МАЛО И ИНДУСТРИЈСКИХ ПРОИЗВОДА У ПРВА ТРИ МЕСЕЦА ОВЕ ГОДИНЕ
Непослушне цене
Ценеу малопродаји веће за 32,7 одсто у
односу на про-
шлогодишње тромесечје. Индустријске робе умереније „скочиле“, у просеку за 23 одсто. Смирење на тржишту у фебруару и марту, али многи произвођачи и даље возе монопол
ским темпом.
Цене су постале непослуптне и својим сталним, скоковима највише иритирају не само произвођаче, већ и потрошаче. Залагања и прокламације за стабилне цене остаје тако често само пука жеља, док тржишни живот „вози“ свој темпо, по изгледа, веома усклађеном ритму пораста цена. Рачунице и статистика је ту јасна и недвосмислена, а према последњим прорачунима Привредне коморе Југославије у првом кварталу ове године просечни раст цена износи 23 одсто у односу на целу протеклу годину. У односу на децембар, јануарско повећање износило је 12 одсто, базирано углавном на психо-
лошком фактору, односно .
уграђивању очекиване инфлације до које на сву срећу ипак — није дошло. Ипак, монополисти су то искористили као своју шансу да докажу тко је тко на тржишту.
Главобоље због зелене пијаце
Цене на мало, споро али упорно и досадно, такође иду узлазним трендом. У односу на први квартал прошле године, оне су у истом периоду ове године отишле за 32,7 одсто. Пољопривредни _ производи предњаче са поскупљењима од 58,4 одсто, док су услуге на високом другом месту на нешто нижем нивоу повећања од 37,8 одсто. Индустријски – производи имају теже тарифе за око 30 одсто. Када је реч о прехрани „свака домаћица је дошла у ситуацију да се хвата за „главу“ када одлази на сада ипак луксузно
Задружни савез Југославије, Задружни савез Србије и Коориднациони одбор свих облика задругарства организовали су округли сто на тему „Задругарство јуче, данас и сутра“, под покровитељством председника Савезне Републике Југославије Зоран Лилић. У расправи су учестовали бројни научни и стручни радници са Универзитета, из државне управе као и задружни радници. Говорећи о задругама у Југославији, Никола Латиновић из Савезног завода за статистику истекао је да све задружне организације припадају једном од следе-
Усклађен ритам пораста цена
место — пијацу. „Зелени барометар“, укључујући ту воће и поврће, поготово оно јужно, сирсве, кајмак, конзерве, сокове, кандиране производе и друго — ја-
"сан је показатељ да исто
са домаћом пољопривјс дом — није у реду. О месу и месним прерађевинама да не говоримо. Произвођачи индустријских производа нешто су мање „зацепили“ своје робе, тако да је просечно поскупљење у истом периоду свега 23 одсто. На том под ручју влада право шарснило и важе правила скстрсма. Највиши раст имали су обојени метали, поскупсли су за 57 одсто, затим кожа обуће и галантерија за 50,2, готови текстилни произво ди 50, финални производи
КАКО РЕАФИРМИСАТИ ЗАДРУГАРСТВО У ЈУГОСЛАВИЈИ
Повратак имовине услов опстанка
Задругама треба вратити капитал. Неопходна комуникација са другим предузећима. Нерешено питање задружне имовине ваља решити
ћих облика задружног организовања: земљорадничка задруга, занатска, стамбена, омладинско-студентско-ученичка задруга и остале задруге. Тренутно је у Југославији регистровано 1.595 земљорадничких задруга, 243 занатске задруге, 1.644 стамбене задруге, 762 омладинске задруге и 364 осталих задруга.
Бранко Маричић сматра да важећи Закон о задругама оставља доста простора у коме је никло много квази задругарства. Док се друштво радикално мења, тематика задругарства остаје по страни. Задруга је, како каже Маричић, приватна фирма и веома је
од дрвста 46, те хемијски производи 37 одсто. Интсресантно је напоменути да
енергенти бележе скоро најнижи скок од свега 18 одсто.
Збуњени произвоћачи и потрошачи
(Оно што посебно збуњује привреднике је што је код већине роба до далско израженијег раста цена, него што то уистину омогућана пораст индустријске произ водње од 20,3 одсто и што су многи произвођачи принуђени да често калкулиту и двоструко веће ценс ин пута, несоходних сировина и репроматеријала. Потроптачи, међутим, не јадикују толико много због скупоће, већ због пужевских корака личних примања. Просек плата у прва три
битан однос задруге и капитала. Она није усамљено острво и мора бити у комуникацији са другим предузећима треба оно што задруге производе.
Др Љиљана Васић из Задружног савеза Војводине каже да је основни проблем у решењу задружне имовине. још 1868. године форимрана је Шајкачка земљорадничка задруга која је јасно одређивала расподелу задружне имовине. Сада наш земљорадник који је прошао кроз три фазе (задругарство, незадругарство, задругарство) има нерешено питање задружне имовине. Ако је земљорад-
in
месеца био je 270 динара, па није стога чудно што многи покушавају алтернативним изворима прихода „закрпити рупе“ у кућном буџету. Можда није неопходно, али је овоме добро придодати да је више од 640 хиљада запослених радило истовремено у тотално неликвидним фирмама, са стално или повремено блокираним рачунима и да је, како то обично бива исплата зарада била стални камен спотицања и незадовољства. Ни трговци нису бат берићетно дочекали актуслну гимнастику цена иако је барем, судећи по кретању промета, ситуација требала бити управо обрнута. Наиме, промет у трговини на мало повећање за 384 одсто, а промет у трговини на велико за 298 одсто, у првом овогодишњем тромесечју у упоредби са лањским. Недостатак довољног обртног капитала, захтеви произвођача да се роба плаћа унапред или у врло кратким роковима, превисока накнаде за 32куп локала су бољкс које прате трговце. Обрачун са нелегалном трговином, која уз понуду нешто депрецираних, вешто избегава плаћање одговарајућих пореза и доприноса за анга-
жовану у радну снагу. Интервентне мере за враћање цена у „рикверц“ на јулски ниво 94. године допринсо је ипак смиривању цена, а аналитичари бележе скромни пораст у фебруару и марту за свега 1,9 односно 2,1 одсто. Уверавања која је својсвремено, крајсм јануара давао министар координатор у влади Србије Драган Томић о предузимању оштрих мера против дних који цене нису зауздали и против монополиста, још међутим нису, нашле своју практичну примену. Мноти производи и даље поскупљују, на пример бела техника, хемијски производи, оно што највише погађа стандард и многи пре-
храмбени производи. Д. Солеша
ницима враћена земља, задругарима треба вратити њихову имовину. Др Видан Ранђеловић је истакао да је доношење новог закона о задругарству успорено управо због ових проблема. У циљу превазилажења проблема Задружни савез Србије пописао је сву имовину која је припадала задругама. Др Млађен Ковачевић, професор Економског факултета, сматра да све покретне акције, као и овај округли сто, воде реафирмацији задругарства. Треба реафирмисати задруге у Југославији, јер смо их након Другог светског рата искомпликовали. Морамо учинити све да се спречи злоупотреба етикете задруTe: Д.Л.