Borba, 26. 02. 1999., S. 8
8 26. фебруар 1999. 'У КЊИЖАРИ ВЕРЗАЛПРЕСА" ПРЕДСТАВЉЕНА ДВОТОМНА
КЊИГА ЖЕЉКА СИМИЋА "ДОДИРИ“ И "СУДАРИ"
(Одбрана уметности
У препуној књижари "Верзалпреса" јуче су прелстављени "Додири" и "Судари", двотомна књига Жељка Симића, актуелног министра културе Републике Србије, по вокацији мислиоца, теоретичара и књижевника, како го каже Зоран Глушчевић,
Реч је о избору текстова, од којих прва књига припала теоријском разматрању од-
јући однос идеологије и уметности, пруживши при том изванредне обрасце,како каже Глушчевић, како се основна тематика може поставити теоријски и естетички. Сликовито и естетски пријемчиво Симић је по његовим речима успео апстрактне теме приближити читаоцу. Глушчевић скреће пажњу и на Симићев став да
По речима аутора његова намера као писца била је да одбрани уметност од свеколиких идеолошких насртаја. "Сви напори да се уметност покаже као аутономна нису узладуни, Она лоиста има аутономију, релативну додуше, колико у односу на околности у којима егзистира, толико и у једном универзалном смислу" - каже Жељко Си-
и 55
Сви напори да се умешност покаже као аушопомна нису узалудни: Жељко Симић на јучера-
шњој промоцији своје књиге
носа идеологије и уметности; а пруга полемичке текстове у којој аутор срећно објелињује особине естетичара, али и жар полемичара. По речима Миломира КраговиУ шректора и главног урелника "Верзалпреса", Жељко Симић у времену великих искушења и суровости није остао у заветрини догађаја и интелектуалној лагодности, него је ушао у судар са свим оним питањима од егзистенцијалне важности за. послел-=
ње деценије овог века. Њего не. прицаднасти. Глушчевић,
ве моралне анализе, каже“ Крагонић су цивилизацијски гијалог са стварима сакојима се није слагао или са којима се лолиривао.
"Додири" и "Судари", како истиче Глушчевић, чине лве тематске целине интелектуално обједињене, У првој књизи аутор износи своје: виђење догађаја у нашој култури педесетих и шездесетих, година, теоријски разматра-
р уметност
су идеологија и уметност два различита аспекта једнобразне стварности у којој истина није једновалентна и у којој егзистира _ као област која синтетизује све облике истине.
У другој књизи се налазе искључиво полемички текстови Жељка Симића, за које Глушчевић каже да су теоријски засновани и са јасно израженим антидогматским, антибољшевичким ставом и здравим осећањем национаљ
упућује п'на ерос полемичара Који провејава кроз ову књигу, јер како каже' "тамо где нема сочности у језику, полемика излапи. Препоручујући ову књигу за читање, он указује и на ауторов разрачун са једном дугом линијом у сриској култури од Милоша Обреновића ло ланашњих дана која је извргавала руглу све оно што је умно и цивилизацијски напредно.
ПОЗОРИШТЕ
БЕОГРАД
Мала сцена пешак, 26. фебруар у 20,30 БЕОГРАДСКА ПРЕМИЈЕРА Николај Кољада БАЈКА О МРТВОЈ ЦАРЕВОЈ КЋЕРИ гостује Народно позориште "Стерија" Вршац редитељ Др'Сергеј Исајев гост из Москве сценограф и костимограф Вања Поповић избор музике Др Сергеј Исајев Улоге тумаче: Радмила Томовић, Лоран Прокопић, Драган Џанкић, Јелица Брестовац
ДОБРОДОШЛИ У НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ! телефон благајне 620-946
Пра
- Умро је Стефан Немања,
· Еда
| оснивач династије Немањи· ћа која је влалала српским“ земљама више од ава века. = Пре него што се 1196, замо“ ' нашио под именом Симеон,
владао је Рашком као вели' ки жупан, Власт је преузео - 1166. кад је збацио брата | Тихомира, великог жупана, ПИКА сасе + : ћени- МЕ · кадво- И | ра у 4 та а" ; граду. 5 Убрзо 5 п о “ преу-
· зимаБо њ 5 власти : поку“
шао је
да се
отргне
од вазалног односа према Византији, против чије је војске ратовао у савезу са Млетачком _ републиком, али је то успео тек после смрти византијског
Манојла Комнина 1180. Пошто је престо уступио срелњем сину, касније првом
ЈА ДАНАШЊИ ЛАН
Петак, 26. фебруар, 57. дан 1999. До краја године 308 дана
цара |
српском краљу Стефану Првовеначном, а не најстаријем Вукану, чије је државничке способности мање ценио ~ замонашио се у сво-
!јој задужбини манастиру Студеница. Снајмлађим сином Растком, познатом као Свети Сава, подигао је на Светој Гори манастир Хиландар - у којем је и умро и поклонио му велике земљишне поседе. Српска православна црква га слави као Светог Симеона Мироточивог, првог у низу светаца из лозе Немањића.
127% - Рођен је српски СИА државник и писац
" прота пите ја Ненадовић, војвода из Првог српског устанка, творац и први председник Правитељству-
__ јушчег совјета - прве“ срп-
ске владе. Са стрицем Јаковом је у ваљевској и шабачкој нахији покренуо Први српски устанак. После Другог српског. устанка је постао ваљевски кнез, али је пензионисан због несугласица с кнезом Милошем Обреновићем, а због сукоба с кнезом Михаилом 1840, је прогнан из Србије. Вратио се 1842. кад су Обреновићи
(снимио: Д. Тодоровић)
мић. Објашњавајући назив књиге, каже да му се он наметнуо сам по себи, јер је читава култура у знаку опречних принципа судара и додира. У "Сударима" је хтео да покаже и то да жестока сучељавања за последицу имају у многим случајевима додир, без кога нема ни толеранције ни културе.
Осврћући се у том контексту на тешкоће у којима се нашла наша земља и наш народ, Жељко Симић је изразио веру ла ће оне бити превазиђене јер смо део Европе, уграђени у темеље њене и светске цивилизације о чему најбоље сведочи отварање изложбе "Археолошко благо Косова и Метохије" и САН-у у моменту када нам се највише претило.
Жељко Симић је јуче читаоцима _ у | књижари „„Верзалпреса“ потписивао и примерке својих књига.
Ј. Косановић
КУЛТУРА _
Го
ТВОРЕНА ВРАТА КАМЕРНЕ ОПЕРЕ | "МАДЛЕНИЈАНУМ" У ЗЕМУНУ ЗА ДРУГА 1
МУЗИЧКА ПОЗОРИШТА
Брехт, Брити
ини | И!
! (Фестивал шансоне |
| Пре месец дана Београд је добио прву Камерну |
| оперу "Мадленијанум" на сцени земунског позори- | шта, када је премијерно изведена и комична опера | Доменика Чимарозе "Тајни брак". У марту ће ова оперска сцена бити домаћин представама других му| зичких позоришта, пријатеља и сарадника ове куће. Већ у четвртак, 4, марта на земунској сцени ће заи| грати "Кабаре" Позоришта на Теразијама са Даром Пекић и Аном аи која је на репертоару и
14. марта. Гости "
Светислав Гонцић и Раде
адленијанума" су и
вана Михић, || арјановић са представом
| "Неки то воле вруће" (25. марта). И Брехтова "Опера за три гроша", копродукција Атељеа 212 и Камерне | опере, биће изведена 20. марта на земунској сцени. а репертоару Камерне опере током марта, у иш- | чекивању нове премијере "Насиље над Лукрецијом 1 савременог композитора Бенџамина Бритна, прика-
зиваће се Чимарозин " Гајни па | први пут на овој сцени, приређен, музички
естивал.
- Глумци певају шансоне. Наступиће 30-так глумаца-
| певача, међу којима су и Горица Поповић, Љиљана | Благојевић, Ана Софреновић, Анита Манчић, Весна Тривалић, Павле Минчић, Светислав Гонцић, Сергеј
Трифуновић, Никола Којо и други.
|ПО АНКЕТИ КРИТИЧАРА ЧАСОПИСА ЗА ПОЗОРИШНУ УМЕТНОСТ
НОВА ПРЕМИЈЕРА КРУШЕВАЧКОГ ПОЗОРИШТА
Комшије су.
криве
Крушевачко позориште вечерас ће премијерно извести представу Жељка Хубача "Комшије су криве" у режији Љубосава Мајера, најавила је управник ове театарске куће Јелена Јовановић, Јовановићева је рекла да у овој представи, уз гостујуће глумце Предрага Ејдуса, Радишу Грујића, Слободана Љубичића и Даницу Крљу, играју чланови ансамбла крушевачког театра, међу.
којима су и Јованка Ан- . дрић, Драгана Зрнзевић, ·
Бојан Вељовић, Милија Вуковић, Дука Јовановић и Душан Јовановић.
Мајер потписује и сценографију за овај комад, док је музику урадио Василије Савић, костимограф је Љиљана Анђелковић, а драматург Бранислав Недић. ·
У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ ВЕЧЕРАС ГОСТУЈЕ ВРШАЧКО ПОЗОРИШТЕ "СТЕРИЈА"
Бајка о мртвој
царевој
На Великој сцени Народног _ позоришта, _ вечерас (20.30 часова), гостоваће вршачко позориште "Стерија" са представом "Бајка о мртвој царевој кћери" Николаја Кољаде у режији познатог руског редитеља Сергеја Александровича Исајева.
Аутор текста "Бајка о мртвој царевој кћери", Николај Кољада, написао је преко 4 драма, а тренутно је најизвођенији живи руски писац у Русији, али и у иностранству. Прошле године додељена му је престижна награда "Станиславски" за укупан допринос позоришној уметности.
оборени с власти. Написао је "Мемоаре", једно од најбољих мемоарских дела српске књижевности. 1802 - Рођен је франи цуски писац Виктор Иго, члан Француске академије, највећи песник Француске 19. века и родоначелник француског реализма. Био је веома ангажован у политичком животу, испрва као монархиста, потом као републиканац. Написао је 1876. ватрени чланак "За Србију". Писао је песме, драме, романе, есеје,
памфлете. ПУТА Рођен је амерички пионир Вилијам Фредерик Коди, познат као Бафало Бил легендарна личност историје САД у време освајања пространства на западу Америке: Надимак је стекао као вешт ловац на бизоне. Под старост је обилазио свет приказујући вештине у циркусу који је гостовао и у Србији, |1960. | - Умро је српски лингвиста _Алек-
сандар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије (после Другог светског рата Српска
по ОУ УУ
кћери
Главни лик ове драме, Ри-
мачка коју тумачи Радмила |
Томовић, упркос окружењу које је такво да горе не може бити, живи свој паралелни
живот дефинисан њеним ле- ||
тињством, односно Пушкиновом поемом "Бајка о мртвој царевој кћери". Лик Максима тумачи Прокопић, Виталија Драган Џанкић, а Нине - Јелица Брестовац. Костиме и сценографију урадио је Вања Поповић, текст превео Но-
вица Антић, док је избор му- "
зике за ову представу направио сам редитељ.
ДУЋј
академија наука и уметности) од 1937. до 1960. и члан свих : словенских академија. у Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Решио је сложен проблем општесловенског акцент- | ног система. Под његовим руководством САНУ је издала прву књигу великог "Речника књижевног и народног језика". Написао је око 500 расправа, језичких огледа, научних критика, полемика и приказа.
- Умро је српски М глумац Јован Јанићијевић - Јанаћко, дугогодишњи члан Београдског драмског позоришта. Популарност је стекао филмским улогама, посебно телевизијским серијама попут "Грађана села Луга", "Парничара" и "Музиканата", а лик Бурдуша из последње од тих серија је постао саставни део његовог имена,
Лоран "|
~
оре а 24. аи: биће, |
6
Богати свет симбола у ком доминирају спирална -
"линија вечитог обнавља-
ња", а у последњих десетак година и крст као знак живота, ликовни је вокабулар проф. Бранка Миљуша ко-
ји заказује сусрет са бео-:
градском публиком (својом самосталном _ изложбом) вечерас у (19 часова). у Галерији "Прогрес".
иљуш је поред многих признања и добитник награде за животни допринос графици на Четвртом међународном бијеналу Цра" фике 1996, па је током Петог београдског, међународног бијенала требало да
„му буде организована изло„жба. Галерија УЛУС је би" ла заузета пратећом изло-
жбом о Хиландару и термин је померен. С обзиром на простор Галерије "Прогрес" првобитни концепт
је промењен: и изложба је
!
проширена. Ова "мала ре-
· троспектива" обухвата 40 · година Миљушевог ствара-
лаштва, а изложено је 50 графика и 60 цртежа.
- Први део стваралаштва
посвећен. је, како истиче
"СЦЕНА" ПРОГЛАШЕНИ НАЈБОЉИ УМЕТНИЦИ У СЕЗОНИ 97/98.
Биљана (Србљановић + најуспешнији аутор
Нови број часописа за позоришну уметност "Сцене" представљен је јуче у Атељеу 212. Тим поводом Вида Огњеновић главни и одговорни уредник "Сцена" и Бошко Милин, театролог, саопштили су имена најуспешнијих _ позоришних уметника у сезони 97/98. према анкети критичара овог часописа.
Аутор сезоне за домаћи драмски текст је Биљана Србљановић (Породичне приче, Атеље 212). Мартин Мекдона је аутор сезоне за страни драмски текст (Сакати Били, Народно позориште); а најбоља представа-у целини је "Женидба краља. Вукашина" „Игора
Бојд вића (Дјечје позори=
"из Подгорице, режија Милан Караџић). Најбољи редитељ протекле сезоне је Љубослав Мајера за пред-
- оперска арија
Новом Бечеју.
организатору). ·
а) пријавни лист |
НЕ.
ставу "Антигона" у извођењу НП "Тоша Јовановић" из Зрењанина, а најбоља глумица - Јелисавета Саблић за улогу Феме у "Покондиреној тикви" Народног позоришта у Београду и улогу Коробочке у "Мртвим душама" Југословенског драмског позоришта. Небојша Дугалић за улогу Петра у "Говорној мани" На-
родног позоришта понео је. .
ласкаву титулу - најбољег глумца 97/98. Дебитант сезоне је Наташа Шолак за улоге Лидије Ленгвиш у "Супарницима" . Београдског драмског и Ане Соколов у "Вирусу" (Звездара театар).
Награда најбољег сцено-..
графа припала је Герославу,
шута 4
арићу за представе "Оли.
вер Твист" и "Снежна краљица" позоришта "Бошко Буха" у Београду и: "Же-
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ОБЗОРЈА НА ТИСИ _ 7. ДАНИ ЈОСИФА МАРИНКОВИЋА
ну" и "Леонса и Лену
нидбе краља Вукашина", као и Миодраг Табачки за представу "Афера недужне Анабеле" Народног позоришта из Сомбора. За исту представу Ангелина Атла-
гић понела је признање нај-
бољег костимографа, као и за представу "Монтенегри-
. ни" Црногорског Народног
позоришта и Града театра Будва. Најбољу музику у протеклој сезони потписала је Исидора Жебељан за представе "Сви моји синови" Београдског драмског позоришта и "Говорну ма" будванског Града театра и Југословенског драмског по-
зоришта. Соња Лапатанов. је добитник, награде загнај- , бољи, сценски покрет У
"Снежној.. краљици" и
"Играјмо“ се Кандила" НП. "Тоша Јовановић" из Зре-7.
њанина. С.К.
ОГЛАШАВА
У | етапи се изводи: - соло песма Јосифа Маринковића - стари мајстор (ораторијумска арија) - соло песма (романтизам) У || етапи се изводи:
· - соло песма са композиторског к - соло песма (20 век) :
УСЛОВИ ПРИЈАВЉИВАЊА: Кандитат треба да приложи следе
"_ 6) краћу биографију и копију крштенице 144 _ в) две црно - беле фотографије формата 13Х ВВ мо г) фотокопију свих предло ДНИ та
ГЕНЕРАЛНИ СПОНЗО _ 7. ДАНА ЈОСИФА ИНДУСТРИЈА ГРАЂ
Р“"ОБЗОРЈА НА ТИСИ"
9. Документа за такмичење треба да пошаљу до 01.04.1999. го РАДНИЧКИ ДОМ “ ЈОВАН ВЕСЕЛИНОВ - ЖАРКО" 23272 НОВИ БЕЧЕЈ, тел. 023/771-330
"Напомена: (за соло песму са к
"ОТВОРЕНО ТАКМИЧЕЊЕ СОЛО ПЕВАЧА _ НОВИ БЕЧЕЈ, 27-29. МАЈ 1999. | |
УСЛОВИ ТАКМИЧЕЊА:
1 "Такмичење је отворено за певаче свих националности, старости од 18- 32 године. 2. Такмичење ће се одржати у Новом Бечеју, 28, 29. маја 1999. године. | 3. Такмичење ће се одвијати у |! етапе, пред публиком у виду концерта. ! КД
онкурса ОБЗОРЈА
4. На такмичењу се додељују по три награде у две категорије ( жене - мушкарци), | за најбољи успех и једна награда за извођење соло песме Јоси 5. Награде су новчане, у динарима: | | награда 4000 дин. — |! награда 3000 дин. награда 2000 дин. Награда Јосиф Маринковић 2000 динара |
· 6: Такмичење прати стручни жири од 5 чланова. 7. На такмичењу организатор обезбеђује клавирског пратиоца.
8. Смештај такмичара остварен је | ј р рен је на бази пуног пансиона у хотелу “Тиски Цвет" у
омпозиторског конкурса Обзорја, обратити се
ћа документа:
Џ
5.
жених композиција
МАРИНКОВИЋА |
ЕВИНСЕ КЕРАМИКЕ "ПОЛЕТ> НОВИ БЕЧЕЈ Ћи.
фа Маринковића.
дине на адресу:
__БОРБА
ГРАФИКЕ БРАНКА МИЉУША У ГАЛЕРИЈИ "ПРОГРЕС" |
нвввввн ловом лево тоаоу о ввовавр о олово вав ле врло ов вене
_ Бранко Миљуш:» Сериграфија
ју
ј у: 4
· Станислав Живковић, пу.
сац текста»у пратећем ка.
· талогу, космичким темама,
опстанку. У последњих де. сетак година Миљуш се "спустио из тих космичких простора у наше време".
сл,
Ј