Borba, 26. 02. 1999., S. 9
ДРУГИ ПИШУ 26. фебруар 1999. 9!
«10 мо
| и СК В“ дуже време се може
авиона који носи блесав назив Независност". Итд. |
Зашто се, онда, запрепашћујемо кад су нам циљеви и метоДИ америчке
способан да схвати оно што. цео свет схвата. Друго је питање што већина тог "целог света", због својих себичних интереса
Ти савест међународних разбојвика или да ћемо из наменског сна оживети етичке норме појединих „кругова у ино-
уочити да у нашим реаго-
вањима на монструозне и криминалне притиске САД и њихових западних сателита на
европску привреду
5 неоимперијали- ; нашу земљу, а најновији је стичке политике. пддавно: јени: из ој У заћу гни вашара Или слуганског менталитета || По најгорем сценарију европска привреда би могла запасти пример циркуса“ у Рамбујеу, И не само у начелу, већ и у а Ини Својим не- или страха не сме јавно да ка- | у тешкоће у којима се налази Јапан
противљењем одобравају поли-
же тику и понашање своје владе2 шта мисли о
САД.
ми се свему томе чудимо, иш-
свим најситнијим _ детаљима. чуђавамо, запрепашћујемо се и
ПОЛИТИЦИ Знамо врло прецизно: који су
погађају последице успореног
постављамо питање: "је ли то |
могуће 2 Да ли смо заиста и запрепашћени2
· Наравно, да нема ни разлога ни основе за било какво чуђење и запрепашћивање. То што нама данас раде Американци
изненађени
прави, стратешки интереси САД на Космету и Балкану и од Балкана према Русији и каспијској нафти, Блиском Истоку, па све до оног далеког Истока2 Знамо и који кругови у САД и у свету креирају такву агресивма, баш све зна-
"ну политику. мо! И то поодавно,
А. све то је чудно што се ми годинама ишчуђавамо иако нас народна изрека педучава да је "свако чудо за три дана. Уосталом, да ли се чудимо
макар оно било нишка фабрика дувана, или ороби неког а ПОГОТОВО ако неког убије2 Не,
кад неко опљачка предузеће,“
" лицајца,
И, шта да се ради, уместо да се ишчуђавамо2г
Једноставно: констатујмо да тај и тај акт и понашање САД. неког Кука, Ведрина и оне "допадљиве“ америчке даме, потврђује познату истину о криминалној политици светског по-
вропске привреде слабе, Е али у том процесу се запа-
жа јелан контрадикторни елемент који истовремено оста вља простор за оптимизам, али и за забринутост да ће бити још горе. Наиме, иако сва предвиђања наговештавају слабљење економског раста, оптимизам буди чињеница да је протеклих седам месеци забележен раст
раста.
РЕФОРМЕ СА ЗАКАШЊЕЊЕМ
Упркос тврдњи политичара ла ће увођење јединствене монсте Европу заштитити од последица међународних _ финансијских криза, то се није догодило. Европу је погодила серија таквих криза, што се нарочито
па је то само једна илустрација више коју наравно осуђујемо и којој ћемо се на све
није ни непознато ни нечувено. Таква понашања су у историји човечанства безброј пута чувена
уопште се не чудимо. Злочин и казна припадају сфери полиције и судства. А, ако се у томе
потрошње која је нарочито у Француској достигла рекордан ниво.
Ради јасноће, могли би да по-
ставимо и низ релевантних питања: осетило у пословним круговима. Неки инвеститори из Франк-
и чињена. Католичка инквизиција и спаљивање јеретика у
Да ли се у време Другог свет-
некада и чудимо, чудимо се само како државни органи не
начине одупрети. Изванредна анализа свега што
И мишљења стручњака су противречна. Док је економски
фурта сматрају да је негативна тенденција нарочито убрзана после поласка социјаллемократа
средњем _ веку, ског рата ико у свету чудио и успевају да нас ефикасније за- ' се десило у Рамбујеу коју је
љивање вијетнамске земље
због бројчане ограничености жртава, је дечје обданиште у односу на гигантске злочине фашиста у Другом светском рату, у односу на спа-
запрепашћивао због монструозних злочина хитлероваца2 Није. Свима је било јасно и "разу-
; анда зликоваца а злодела зликоваца не изазивају чуђење, већ осуду
мљиво“ каква је то била
штите од злочинаца и лопова. Нашим свакодневним · ишчуђавањем због нечега што не: би требало да нас чуди, објективно се представљамо свету и сами себи као наивни народ(и) који
председник Милан Милутиновић дао по повратку из Француске, је одлична потврда да се заиста немамо чудити свему што данас САД раде.
Дакле, без чуђења и запрепа-
уништавање вијетнамског народа, у односу на убијање ирачке деце пројектилима са носача
Ратне
на Балкану
ратећи ову срамну | то серију "Ратне
игре на Балкану" а нарочито њену последњу епизоду "Косово и Метохија“, осетио сам потребу и дужност да, макар овако, помогнем борби за истину. На жалост, данас после. по ла века мора да се констатује да борба наших очева и дедова против фашизма није окончана. Фашизам, у
свом правом. и изворном“
облику, живи на делу наше територије. Други. облик, опаснији, подмуклији, пресвучен у одело демократије, делује широм света, тежећи да га пороби.
Центар овог новог облика тоталитаризма је држава која игра улогу светског полицајца (или мафијаша), држава која суди, а којој се не суди, држава која мисли да поседује монопол над истином, држава која оспорава историју, културу, обичаје "неким народима због немања истих.
Када би се тај светски Ккабадахија позабавио српском историјом схватио би колико су узалудни притисци и претње нашем народу. Сазнао би каквом енер-
игре
натизмом српски народ рани своју слободу. М нека знају да у тој борби за слободу увек – побеђујемо. Једноставно, тако смо навикли. Ипак, свесни смо да то данас неће ићи лако,
Никада се овако моћна сила „> острвила на овај народ. Због тога, ова ситуација изискује безрезервну подршку нашем руковод-
"ству које представља сто-' "жер око ког се: морају оку=:
пити све патридтске снаге
"ове земље. Данас морамо
бити сложнији него икада, а љубав према нашем светом Космету биће наша звезда водиља и наш ађео чувар.
Ипак, рак рана нашег народа поново нас изједа изнутра. Пета колона која, на срећу, у Србији нема никакво упориште у народу, на жалост %: Црној Гори је. на власти. срамна организација која својим потезима, из дана у дан, показује све веће антијугословенство и тежњу ка, сецесији представљају највећи проблем свих родољуба. У овој борби против неправде и светског тоталитаризма и империјализма, неупоредиво би нам лакше било када би црно-
Или, да ли мислимо да ћемо нашим ишчуђавањем пробуди-
а АВИВА но Пе]
ништа не разуме па се због тога стално чуди. А овај српски народ нити је наиван нити не-
шћивања.
Чедомир Цветковић Београд
ЗРАКА ИАРРНКАНР:
с = ~ == У, К)
и
АИК АКАТА
- Миленко Косановић Н
Завднивиоск солисти оилоа ки сокове лове вевооови оре оетом ва ом а ооннаввеноиневвекни ровова ларове новом горска власт била патриот- Знајте то нећете моћи да ска и више водила рачуна _учините бомбама и томао интересима свога народа хавк ракетама. Да бисте него 0 својим личним, нам срца ишчупали мораНа крају бих, Америци и ћете лично да дођете, ЗнаНАТО пакту, још једном мо да тои јесте ваш ОСНОВпоручио да пе дира наш пи пи пада да ша суверени И НАШУ СВЕЖИ Своје трупе МЦИОНИ ајте земљу. Да би нам одузели Је) ЈЕО рај
где год хоћете, нашој граКосмет мораће свакоме од ници се приекавајте Еј нас из срца да ишчупате лико хоћете, али знајте кнеза Лазара, Милоша Оби-_ нећете је прећи! лића, Косанчић Ивана, То- Мислим да је прави треплицу Милана и све остале нутак да се сви подсетимо косовске јунаке, и на крају на нашег великог песника ће морати и сама срца да и родољуба Ђуру Јакшића нам ишчупају јер она данас
који у једној од својих прекао једно: куцају за Косово. лепих песама каже:
ооздеводоонуоодовоовбороооосововоово рефрен оосл они зобиссвововоовоооду мине
И само дотле, до тог камена, до тог бедема.
ногом ћеш ступит, можда, поганом.
Дрзнеш ли даљег... Чу-
ћеш громове...
Ово су речи свих људи, националних мањина и етничких група које заједно живе и раде у Србији који су. лојални Србији и који изнад свега воле ову нашу заједничку, лепу и прелепу Србију.
Дарко Ненадовић студент ФПН-а из Београда
стручњак из немачке филијале лондонске фирме "Оотап, Зак5 Со" Томас Мајер прошле недеље изјавио да би по најгорем сценарију европска привреда могла запасти у тешкоће сличне онима у којима се нашла јапанска привреда, Комесар ЕУ за привреду и финансије Ив-Тибо де Силги тврди да је успоравање привредног раста само "ограничен и привремен феномен". НИЗАК НИВО РАСТА
За већину земаља чланица ЕМУ ове године се предвиђа раст од око 2 одсто, што је знатно мање од првобитних предвиђања и далеко испод нивоа потребног за стварање нових радних места или формирање евра као независне и јаке валуте која може да одоли свим политичким притисцима.
Чини се да су Немачка и Италија највише погођене "Голдман Сакс", на пример, процењу-
| је да ће Немачка ове године
остварити раст од само 1,5 одсто (у поређењу са растом од 3,8 одсто у првом кварталу 1998. године), а Италија 1,2 одсто,
4 лок ће учинак Француске бити | нешто бољи са привредним растом од 2 одсто. Што се тиче
2000-те године, предвиђања укупног европског раста су још мрачнија.
Под утицајем не тако сјајних резултата рада владе новог немачког канцелара Герхарда Шредера, у европским банкама, па и у самој Централној европ-
ској банци не влада одушевљење. По мишљењу Екхарда Шунте из немачке филијале Јапан-
ске индустријске банке, "Европа пролази кроз тежак период".
Он осуђује Де Силгија који својим изјавама "доводи у питање кредибилитет Европске комисије". По његовом мишљењу,
Европска привреда је отворена и више зависи од извоза од америчке привреде па је стога више
на власт у Немачкој, јер они нису успели да спроведу У дело смањење пореза и ослобађање тржишта рада, Сада се поставља питање да ли ће слабљење поверења Пословних кругова довести до нових отпуштања. Пораст незапослености лоше би утицао на поверење потрошача и спречио да домаћа потрошња надокнади губитке на плану извоза. "Чињеница је, тврди Шулте, да је индустријско поверење покретачка снага у том циклусу. Питање је да ли ће поверење потрошача успети да одржава привреду све док се не опорави индустријски сектор". Он није оптимиста и предвиђа да ће вредност евра на крају 1999. године бити 1,05 долара, у поређењу са 1,17 на почетку године.
Стручњак за деонице из једне од најстаријих приватних банака у Франкфурту Јохан Рајн тврди да су политичари покушали ла Европску централну банку претворе у своје оруђе и тиме угрозили европску привреду. "Европа се у извесном смислу враћа седамдесетим годинама. Оскар Лафонтен сматра да је амерички биро за федералне резерве пример правилног пословања. Он Сједињене Државе које су спровеле дубоку реформу поре. ди са Европом која такву реформу још увек чека. У овом тренутку не видим да било шта стимулише раст".
Томас Мајер истиче да су мање земље у оквиру Заједнице оствариле бољи учинак и тиме поправиле општу ситуацију. Он сматра да ће у најгорем случају немачка и француска влала покушати да изврше политички притисак и доведу Европу у ситуацију у којој се налази Јапан.
"Међутим, јапански пример нам показује да без структуралне реформе и ослонца на монстарну и фискалну политику нема економског раста", истакао је Мајер.
гичношћу, храброшћу и
Већ наредне 1885. године Лујзи
и Живојину Мишићу родила се ћерка Елеонора. Те године Живојин добија прекоманду у Ваљево. Лујза пакује ствари и креће са њим. ЖивоЈин је 2. новембра 1885. године постављен за команданта |. батаљона 5. пешадијског пука Дринске дивизије првог позива. Стално је у покрету. Захтеве не добија од претпостављене команде, већ их сам поставља пред себе и јединицу. Жели да створи војску за рат чија ће мобилизација трајати кратко, а мотивација дуго.
ПРИПРЕМА ВОЈНИКА ЗА БОРБЕНА ДЕЈСТВА
(је: је стенограм једног мање познатог непосредног увежбавања батаљонске извиднице (извиђачке патроле) где Мишић у припреми војника за тај најсложенији и најопаснији задатак, који данас обављају искључиво високообучени
| "чде двоје дише, треће се пише.
професионалци уз примену најсавре- ,
Меније технике, улази у најситније детаље могућег изненађења. Обраћајући се "вођи извиднице", Мишић је сталоженим и уверљивим гласом рекао: "Пре него што напустите батаЉон, уверите се да је опрема на војницима притегнута, да не чангрља, да не сија и не прави опасну буку, да је сваки војник прописан, те да са собом поред порције и кашике не носе ништа што би у случају заробљавања Могло одати војну тајну..." Обраћајући се непосредно извидНици, подвукао је: "Од овог тренутка Морате бити спремни да преживите само уз помоћ своје сопствене веШштине и инстинкта. Ви морате бити Тај који ће први угледати непријаТељског војника или његов топ на положају, а никако он вас.Морате поКушати да размишљате на начин на који он то чини, али тако да увек бу-
Урођени војни предводник, Мишић је желео да ствара војску чија ће мобилизација траја
дете бар један корак испред њега. Кад год се зауставите, одмах лезите и осматрајте околину. Не гледајте у шуму, него кроз "шуму. Кад једном кренете са линије фронта, крећите се полако, у тишини и колони по један. Тачан размак између војника зависиће од терена и видљивости. Избегавајте утабане стазе јер на таквим местима непријатељ може пресрести вашу извидницу. Уместо да идете ивицом шуме, багремара, воћњака, кукурузишта, идите паралелно са ивицом, неких пет метара унутра, У извиђању непријатељске линије, два војника пузе уз сам непријатељски положај, док друга двојица чекају на удаљености од неких 50 метара у позадини спремни да отворе ватру. Водите рачуна, и најмањи шум вас може одати непријатељском стражару. Пошто сте допузали најближе што сте могли, до непријатељске линије, у глави задржите све што је од војног значаја. И не заборавите! Некад је за извидницу тежи повратак, него одлазак. Запамтите добро лозинку и уговорене знаке..." 6 После овакве припреме није било војника коме задатак није јасан и коме је требало допунско објашњење. Неумешност и непредфидивост о томе кад у политици треба ћутати, а у дипломатији говорити, с једне стране, и с друге неозбиљност, површност и незнање прожето пасивношћу, опоменуло је српску војску и њене команданте, како је говорио Живојин Мишић, у бици на Сливници, када је краљ Милан послао депе-
ЛАВА ИН ТА ОБОЈЕ
У политици треба ћутати, а у дипломатији говорити
шу краљици Наталији следећег садржаја: "Стање је још више рђаво... Дринска дивизија је јуче бегала, Учини корак да Кевенхилер (аустријски посланик) не смета интервенцији. Утучен сам, Пешадија ништа не ваља. Милан.
Наталија је добро одговорила њему и Гарашанину: "Убите се сви, али спасите част. Наталија."
Ова поука, Мишићу и његовим друговима, послужила је као наук како даље треба управљати државом, водити народ и командовати војском.
СКРОМАН АЛИ РАДОСТАН ЖИВОТ ПОРОДИЦЕ
јануару 1887. године Живојин
у Мишић по јаком ветру и повременим високим сметовима
кроз мећаву, на сеоским запрежним колима, из Ваљева се, по потреби службе премешта у Београд. У његовом наручју, добро умотана, безбрижно је чаврљала двогодишња Елеонора, а у Лујзином загрљају румениле су се две ситне јабуке - обрашчићи једногодишње Олге, друге ћерке Лујзе и Живојина Мишића. У сусрет њима, фијакером, кренуо је Светислав Исаковић, официр од части и човек окруњен од доброте. Увек спреман за шалу и песму: "Где сте, побогу! Побелеше ми очи као у рибе" - рече Исакдвић и прихвати Лујзу са децом.
Београд је био окован ледом и сне-. гом. Градске чесме су биле залеђене. .
Несташица огрева осећала се на сваком кораку. Мраз је шарао прозоре, а
МНОГИ МОД годеомммдомјемекереооо ог
АУЈКО ЛУЈА МУУЈАА
ти кратко а мотивација дуго
уарени у
6
+ = пода штвингитчвеи
ле. 5 ; је“ > :5
2 ле
Обилазак рашних положаја: Војвода са штабом на С олунском фроншу
зеленаши се намиривали скупоћом и подмиривали крађом. Лиферанти и трговци су послове обављали брзо и непоштено. Зима, да-ти се суза заледи. Једина радост Мишићевих био је топао, заложен и чист стан који им је обезбедио Исаковић, и укусно припремљена вечера од "мушке руке". 'Живот у Београду био је више него скроман, али из стана Мишићевих увек је допирало радовање и безбрижност деце. Лујза, која се није одвајала од њих жељно је ишчекивала сва"ки Живојинов слободан тренутак да би прошетали "стазама прве младо-
сти и љубави". На жалост, таквих тренутака је било све мање и мање. Његови послови и обавезе из дана у дан су се повећавале и усложавале. Ваљало је у интересу народа и отаџбине добро проучити и задржати што већу будност над свим детаљима од којих почиње и на којима се завршава свака војна организација. И најмања ситница морала је бити отклоњена. - Све ћемо лако Живојине - тешио га је Исаковић - али како да описменимо војску. Знаш ли ти колико војника не зна да чита и пише7
- А шта ћемо са културом, Исак2 упита Живојин и осмехну се - слушаш ли ти наше нареднике и капларе. А, Бога ми, и официре, и па чак и оне вишег ранга.
- Ономад Живојине, слушам нарелника Обрена.
- Јел оног бркајлију:
- Њега. Задужује војнике пушкама и каже: "Слушај, бре, редов! Тебе може да бидне и да не бидне. Али пушка мора увек да је на броју. Јер она има број а ти немаш, и за њу је потписан леверс! А за тебе ники ништа није потписао кад си дошао у војску. Јел јасно, бре!
Сећам се ја њега - насмеја се Мишић, - Жалио ми се како га је јелан Циганин прешао. Вели, бирали они коњоводца, тако што је Обрен седио у канцеларији, а каплар испред врата, уочавао војнике који би били поголни за коњоводце и такве прозивао и упућивао нареднику Обрену у канцеларију. Кад војник уђе и поздрави га, он му заповеди да приђе ближе и ухвати га за брк. Војник се снебива али он заповеди јаче и кад га војник ухвати за брк, Обрен скочи са столице и зањишти, Ако се војник уплаши и тргне руку, Обрен му покаже руком на врата канцеларије и уведе другог. Тако, вели, прођоше 5-6 војника па уђе неки Циганин од Обреновца. Приђе он ближе, наредник заповели да га ухвати за брк па скочи и зањишта, а Цига не пуштајући бркове викне на њега; "Шта фркћеш, у уста те коњска!"
(Наставља се)