Borba, 10. 07. 2003., S. 21

ra yeias,

Raa or ezya a ape i

Knjiga pisama (1992-1995) Filipa Davida i Mirka Kovača svojevrsno je svedočanstvo o tragičnim zbivanjima na prostorima bivše Jugoslavije i pruža prisnu viziju rata, besnila nacionalizma i njegovih tragičnih "posledica, ali pruža i dirljive primere dobrote običnih ljudi. To je, istovremeno i lucidan portret Danila Kiša i Borislava Pekića, kao i lep pariski putopis Kovača...

Književnik Dragan Velikić, predstavljajući ovo zanimljivo delo kaže da je to jedinstvena klavijatura gde smo tokom prethodne decenije svi aktivno učestvovali, svejedno da li kao note ili pauze.

– U pismima koja su pisci razmenjivali oseća se zamor materijala koji nudi stereotip, a posebno Je dirljiv pasaž u kome Kovač govori o tome kako je malo potrebno, tek stotinak metara, da se rodiš u jednoj ili drugoj veri, te da je jedini častan izlaz ostati sam u kamenom prostoru vlastite savesti, podseća Velikić.

Filip David napominje da se isprva protivio predlogu svog prijatelja da njihova prepiska bude objavljena, mada Je, posle po-

kultura

RATNA PREPISKA FILIPA DAVIDA | MIRKA KOVAČA U IZDANJU FORUMA PISACA

Klavijofura u kojoj smo svi učestvovoli

novnog čitanja shvatio da je to zapravo jedinistven lični dokument o Jednom vremenu kada Je mnogo toga trebalo biti zabeleženo.

- Nas dvojica smo devedesetih pisali za splitski Feral Tribjun, Jedine novine na ondašnjim prostorima koje su se suprotstavljale svim nacionalizmima. Kad su pokrenuli biblioteku, naša prepiska bila je Jedan od prvih naslova, a sada se, posle punih pet godina, pojavljuje ı u Beogradu. Mene je, svih ovih godina zapravo najviše fasciniralo kako su ta pisma tada uopšte stizala na određene adrese, Jer Je telefonski saobraćaj bio u prekidu, a elektronske pošte nije bilo. Znači, neki ljudi su te torbe sa poštom ipak nosili, iako su gorela sela ı gradovi ı ljudi se ubijali, rekao Je David.

On se, istovremeno, zapitao ı da li Je moguće da veliki broj značajnih ljudi ode iz ove zemlje, a da se niko ne potrudi da ih pozove nazad. Podsetio je na Vidosava Stevanovića koji živi u Parizu, Albaharija iz Kanade, Pištala (Amerika) pa ı Kovača smeštenog u Rovinju.

– Za Kovača sam slučajno saznao, a kasnije se to potvrdilo iz više izvora, da je Mirko bio na policijskom spisku za likvidaciju, kraj njegovog imena stajalo je – ubiti i uzeti stan... Da li je to bila samo opomena, sračunata da zaplaši ili nešto ozbiljnije, ne zna se, a ni do danas nije razjašnjeno ko je pravio spiskove i ko je imao petlju da određuje koga treba likvidirati, a koga ne..., kaže autor.

Pitanje odlaska ili ostanka je zapravo pitanje opstanka.

- Mislim da je to načelno pitanje, uprkos svemu što se događalo, ostao sam s porodicom ovde, nisam se makao iz Beograda, a divim se onima koji su otišli, Vidosavu i Albahariju, jer je potrebna velika hrabrost da se pisac prilagodi stranim jezičkim strukturama - napominje David.

Ovakav stav izazvao je polemiku među publikom, jer su neki smatrali da je bolje otići, a drugi da j Je ostanak mudrija varijanta. Kako god, svi su se složili da se podjednako gubi i ovde i u svetu.

T. N. Petrović

prinosa 78 ooizibko. invali |J sko i zdravstveno osiguranje | na autorsko-izvođačke naknade samostalnih umetnika (pali

zaposlenih umetnika kada obavljaju umetničku delatnost pored svog radnog mesta) di-

reko dovesti do smanjenja

ionako po obimu skromne

umefničke produkcije zbog

dopunskog plaćanja, pored poreza. i navedenih doprinosa

od blizu 40 odsto na neto honorare, ili će se sve prebaciti

na ionako niske umefnika. Napominjemo das su Ove Te-

Striktivne mere donele pre ne.

go ŠIO su usvojeni najavljeni

sistemski zakoni oblasti–

podsticajne mere za razvoj, umetničkog, stvaralaštva ___

ostalog u saopštenju, __ -

0 __ o 70

MUZIČKI ŽIVOT

Medlferanski džez

Utorak u pravo letnje veče u Sava Centru (u maloj sali) džez muzičr Marko Zurzola se predstavio beogradskoj publici koncertom koji je održan u okviru manifestacije Dani Napulja u Beogradu kao plod zajedničkog rada, kulturne saradnje Grada Beograda ı regije Reggio Campanija. Tako Je i beogradskim sladokuscima džeza omogućeno da uživaju u muzici u kojoj se dodiruju džez ı narodna muzika italijanskog. juga. Instrumentalni virtuozitet ı maštovitost u improvizaciJi čine koncerte Zurzola ı Bande M. V. M. istinskim mediteranskim spektaklom. Bandu M. V. M. čine Nando Trapani, tenor saksofon, Emiliano Franko pravi umetnik na bubnjevima, Emilijano di Luka, bas. Marko Zurzolo je poznati alt saksofonista, te Je u muzičkom nadigravanju sa Nandom Trapani, tenor saksofonistom, kao i u njihovom vrlo skladnom duetu pokazao da džez u sebi nosi igru i optimizam u sagledaVanju života odnosno umetnosti.

etrdesetogodišnji Marko Zurzolo diplomirao Je Jazz kompoziciju i flautu na konzervatorijumu za muziku San Pietro a Majella u Napulju, komponuje od 1995, piše muziku za film, nastupa na mnogim džez festivalima. Njegova muzika za film Polvere di Napoli je osvojila prvu nagradu Ministarstva za kulturu, a muzika za film Resurrezione osvojila je prvu nagradu muzičkih pozorišta. Prošle godine je napisao muziku za pozorišnu predstavu Una Relazione privata i film Transformista (oba u režiji Luke Barbareskija). Dakle reč je o kompletnom umetniku koji Je aktivan i sa brojnim italijanskim i stranim umetnicima kao što su: Čet Bejker, Cukero, Pepe i drugi. Njegove reči kojima se obratio be ogradskoj publici da smo i mi iz ovog podneblja a ı njegovi iz Napulja slični i tako brzi ı tempe-

SMOTRA “MERMER

Evropski umefnik: Marko Zurzola

ramentni pokazao Je ı muzikom tako da se moglo prepoznati ı nešto malo nostalgije za onim lepim putovanjima. I dok nam je Zurzolo džezom pokazao svu svoju ljubav prema Napulju (poslednja dva CD-a je posvetio Bogorodici), beogradska publika se otvorila ı poželela da bude u nekom napuljskom džez klubu.

Slađana Ristić

| ZVUCI” U ARANĐELOVCU

Povelja Đorđu Nikoliću

Pesniku Đorđu Nikoliću preksinoć je uručena tradicionalna Povelja Smotre “Mermer ı Zvuci” i specijalno priznanje - Plaketa Asocijacije “Srpska veza”, kao Jednom od najvećih živih pesnika u raseJanju. Književno veče posvećeno

Nikoliću, koji je rođen u selu

Rabrovcu pod Oplencom, a 33 godine Živi ı radi u Americi, bilo Je za Aranđelovčane pravo ofkriće pesnika zemljaka. Na tribini koja je organizovana u okviru Smotre “Mermer ı zvuci” nadahnuto su govorili Slobodan Rakitić, Dragan Lakićević, Nikola Miloše-

vić ı Matija Bećković, koji su

se složili da Je Nikolić osoben”

pesnik koji zna da pomiri tradiciju sa savremeriim izrazom.

Nikolić je pravo pesničko otkriće, Jer se pišući na maternjem jeziku afirmisao u Americi, a sada ulazi na velika vrata u srpsku poeziju, kazao Je Bećković.

četvrtak, 10. jul 2003. 2 ||

S LN IJ

Gorski

vijenac” na Japanskom

O O GICOTU ITS Aı 01313"

| U Ambasadi Srbije i Crne | Gore u Tokiju održana je sve| čana promocija japanskog pre| voda Gorskog vijenca Petra II . Petrovića Njegoša, kojoj su prisustvovale visoke ličnosti iz | političkog života Tokija, člano| Vi Parlamenta, visoki predstav| nici ministarstva spoljnih po| slova, profesori Tokijskog i drugih univerziteta, urednici i novinari japanskih medijskih kuća.

Zahtev

OOU UTOUOUJO-—

Eureka

| mnogi retki filmski materijali o | O porodici Karađorđević, njihovim svečanostima, venčanjima i sahranama, o borbama srpske vojske u Prvom svetskom ratu itd. Među njima Je pronađen ı deo igranog filma o borbi Srba protiv Turaka u XIX veku koji su upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović ı upravnik Austrijskog filmskog arhiva, dr Nikolaus Vostri identifikovali kao najstariji srpski igrani film “Zivot ı smrt besmrtnog Vožda Karađorđa” iz _ 1911. godine, u režiji Čiče Ilije | Stanojevića.

goga

Titove “Kupoačice”

Izložba pod nazivom “Ku_ pačice” skulpture iz zbirke Jo- sipa Broza Tita, biće otvorena - večeras u Muzeju istorije Ju_ goslavije. | Skulpture na temu ženskog akta izrađene su u belom mermeru, a isklesali su ih najeminentniji skulptori Antun Augu. stinčić, Vladimir Herljević, | Boris Kalin, Sava Sandić, Vje-

|O U Rukljača ı drugi.

Dsespaskakiihiaan ooo So ODOH oo SO SSSSSUCCSOS

O OAZA