Borba, 11. 07. 2003., S. 11

al IL PROCEDURA KOJA PRETHODI EVENTUALNOM ULASKU JEDNE DRŽAVE U KU TEŠKA JE I KOMPLIKOVANA

Dve i po hiljade pitanja

OBnatkaj je upravo dobila na Had pitanja na koja Zagreb treba da odgovori kako bi eventualno mogao da započne pregovo-

sye o ulasku u Uniju ___ Brisel, (Tanjug). - Predsednik vEvropske komisije Romano Proi od juče se nalazi u dvodnevomnoj poseti Hrvatskoj, gde je, kaoakoj je saopšteno u Briselu, odneo iše od 2.500 pitanja na koja se JM dati odgovori kako bi )Komisija u proleće iduće godine »mmogla da pripremi “mišljenje o rHHrvatskoj”, na osnovu koga bi ta isszemlja, ako bude pozitivno, moslagla bi da počne zvanične pregoovvoOre O ulasku u Evropsku uniju. ___ Hrvatska vlada je početkom odgodine uputila zvanični zahtev JHEU za učlanjenje, ı proces koji ogposle toga sledi može da posluži ji ostalim zemljama Zapadnog sBiBalkana da saznaju šta ih sve če-

ka na, očigledno prilično dugom,

putu za ulazak u Uniju. Hrvatska, prema briselskom

saopštenju, ima na raspolapanju

tri meseca da odgovori na tih 2.500 pitanja, zatim sledi pomenuto “mišljenje”, a posle toga pregovori o ispunjavanju takozvanih kopenhagenskih kriterijuma, opisanih na oko 84.000 stranica. Radi se o veoma teškom ı komplikovanom procesu kroz koji mora da~prođe svaka država koja želi ulazak u EU. Što se kriterijuma iz Kopenhagena tiče, čak ı u EU se tvrdi da ih ni jedna od deset zemalja koje iduće godine ulaze u Uniju nije ispunila sto odsto. U stvari, ı među sadašnjih 15 članica ima onih koji ih ne zadovoljavaju u potpunosti. Reč je o velikom broju uslova koji su svrstani u nekoliko grupa iz područja demokrati-

Je, vladavine prava, ljudskih prava, prava manjina, zatim funkcionisanja tržišne privrede i sSposobnost da se kandidati za ulazak u EU mogu nositi sa konkurenciJom na tržištu Unije, kao i sposobnost kandidata da odgovore svim obavezama iz članstva u EU.

Romano Prodi je poneo u Zagreb ı prekjučerašnju odluku Evropske komisije o strategiji EU nazvanoj “šira Evropa”. Suština Je u tome da se novim talasom proširenja ne stvara “evropska tvrđava” već, naprotiv, uslovi za “širu Evropu” u kojoj, prema čvrstom stavu Prodija, ima mesta za zapadnobalkanske zemlje.

____ ZADATAK NOVE GRČKE VIADE ~

{Od dopisnika “Nove Borbe” iz Atine)

Nova-grčka vlada koja Je preTrtrpela manje promena nego što Spse to očekivalo, ima osnovni zasbdatak da se licem okrene prema smnarodu, da obezbedi “prozračopnost i glasnost” političkog sisterima koji mora biti modernizovan, sbda se razračuna sa onima koji su riumešani u korupciju, da obezbeiBdi kontrolu dohodaka svih koji upPsu u sistemu vlasti...

Premijer Kostas Simitis je člaomnovima svog kabineta ostavio :oikratke rokove ı obaveze koje ne qiitrpe odlaganja, najavljujući ujedonno i uprošćavanje izbornog zaoxkona, preciznije, procedure koja 55će biti poštovana već naredne osgodine, na opštem glasanju. /” “Nemamo vremena za gubljenje i5{jer narod od nas očekuje rezulta„site, i ispravljanje onog što Je do »sasada loše urađeno” – poručio je

-3 0 \ "NE, ri

(3 |H

s. O

premijer novoinaugurisanoj vladi ı naložio ministrima da se politički program pripremi do kraja avgusta, a da u međuvremenu, obiđu sve provincije i direktno susretnu sa narodom.

Objašnjavajući promene koje je preduzeo u svom kabinetu. Simitis Je naglasio da se nije odlučio za radikalne rezove samo zato što je pristalica kontinuiranog rada. Po njegovom mišljenju, postavljanje novih ministra, devet meseci pred izbore ne bi im ostavilo dovoljno vremena da se uklope i realizuju postavljene zadatke i ciljeve.

Sa svoje strane, premijer je naglasio da će se i dalje lično angažovati u realizaciji programa pripreme Olimpijade 2004. koja je Jedan od najvažnijih nacionalnih zadataka.

J. Pavlović - Stamenić

Donedavno čelnik UN Komisije za kontrolu oružia u Iraku, Hans Bliks, boravi u Ukrajini, kao predsedavajući Fonda za zaštitu oštećenog černobiljskog reaktora, Ukrojing će od Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj za tu svrhu dobiti 75 miliona evra

Foto: Rojters

SAVET AMERIČKOG EKSPERTA ZA MEĐUNARODNO PRAVO ZEMLJAMA “NOVE” EVROPE

. Licem pr emi p!_Buditfe jedinsfveni merociu?

bićefe jaki

"ažno je da u svetu postoji ravnoteža, a Evropa bi mogla da bude skladna ravnoteža ogromnoj moći SAD”, smatra Emilio Vijano

Vašington, (Tanjug). - Američki ekspert za međunarodno pravo, profesor na Univerzitetu u Vašingtonu, Emilio Vijano savetovao Je juče zemljama “nove Evrope” da

poštuju odluke Evropske unijeida

ne potpisuju bilateralne ugovore sa SAD o neizručivanju američkih državljana Međunarodnom krivičnom sudu.

“Evropa neće nikada postati SIla dok ne bude jednoglasna”, rekao je Vijano za Glas Amerike, dodajući da to nikako “ne znači da treba da bude neprijateljski nastrojena prema SAD”. Važno je, međutim, rekao je on, “da u svetu postoji ravnoteža”, a upravo “Evropa bi mogla da bude skladna ravnoteža ogromnoj moći SAD”.

Američki stručnjak je podsetio da je Vašington potpisnik veoma malog broja međunarodnih sporazuma, protiv kojih su SAD “tradicionalno sumnjičave”, a da su i onima koje su ratifikovale “najčešće dodavale rezerve, koje povremeno poništavaju suštinu samog sporazuma”.

SAD, na primer, nisu ratifikovale Konvenciju o ekonomskim ı socijalnim pravima, koja predstavlja jednu od pet komponenti međunarodne Povelje o ljudskim

_ pravima. Takođe, nisu ratifikovale

konvenciju o pravima dece, koju nije usvojla jedino još Somalija.

“Takođe, vlada uverenje da je američki sistem najnapredniji u svetu, te stoga nije potrebno da se SAD podvrgavaju međunarodnim instrumentima”, ukazao je Vijano, ali i dodao da “o tome postoje 1 drugačija mišljenja”, odnosno da, na primer, “većina "zapadnih Zemalja ne smatra naprednim primenu smrtne kazne u SAD”.

Nespremnost SAD da prihvate međunarodne dogovore može postaviti negativne presedane u međunarodnim odnosima, UpOZOTIO je profesor Vijano, objašnjavajući da bi, idući stopama Amerike, “zemlje kao što su Rusija, Kina, Indija i druge regionalne sile mogle rešiti da i same traže potpisivanje raznih bilateralnih sporazuma od svojih slabijih suseda”.

U OČEKIVANJU ODLUKE HRVATSKOG DRŽAVNOG TUŽIOCA O NACIONALISTIČKOM INCIDENTU U VUKOVARU

Dečak ipak igrao

Zagreb. - Državni tužilac Mladen Bajić, nakon što je iz Vukovarskog javnog tužilaštva primio predmet o izgredu u Vukovaru, kojom prilikom je 14-godišnjem Srbinu zabranjeno da igra na fudbalskom memorijalu, treba da odluči o nastavku procedure.

Hrvatski mediji prenose da je u međuvremenu Hrvatski nogometni savez prihvatio izveštaj organi–zatora pionirskog: nogometnog turnira “Memorijal vukovarskih branilaca”, u kome se navodi da Organizacijski odbor nije zabranio nastup dečaku. Obrazlažu da

su dobili zahtev od veteranskih udruženja da na ceremoniji otva– rawa turnira, prilikom intoniranja državne himne ı podizanja zastave, budu samo deca branitelja i onih koji su stradali u ratu.

“Klub je uvažio ovaj zahtev, želeći zaštititi dječaka”, rečeno je na sednici HNS-a. S obzirom na zahtev, regionalni područni instruktor HNS-a Ivica Grnja dečaka je prebacio u selekciju Vukovarsko-sremske županije i on je nastupio u revijalnoj utakmici, koja je odigrana prije fihala turnira.

| Spremni i za

| oni Žele rat”,

petak, 11. jul 2003. 1 1

Seul. – Severna Koreja želi

| smo spremni i za rat ukoliko izjavio Je Sever| nokorejski funkcioner Kim Ra| Jon-song, član vladinog saveta,

| uoči dijaloga predstavnika dve | Koreje u Jednom seulskom ho-

_ telu. Gvanfancmnei Roterdam. - Parlamentarna

, Profiv korupcije

Njujork. - Specijalni komitet UN priprema globalni ugovor za borbu protiv korupcije sa kojom se, u raznim oblicima, manje-više danas suočavaju sve zemlje na svetu. U tom dokumentu, koji bi trebalo da ra_ tifikuju sve zemlje članice UN, _ definišu se oblici korupcije ko|ji podležu sudskom gonjenju o čemu, inače, postoji različita | praksa u pojedinim zemljama.

Nira veze

Alma Ata. - Generalni sekretar NATO Džordž Robertson ozvao je na tešnju saradnju sa ivšom centralnom sovjetskom noenjBhya Kazahstanom u enutku kada se Alijansa prirema da preuzme komandu irovnih operacija u susednom Avganistanu.

Kazahstan je odigrao značajnu ulogu u američkoj vojnoj kampanji u Avganistanu.

Smene

Minsk. - Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko smenio je juče premijera, zamenika premijera ı ministra poljoprivrede pošto nisu uspeli da vrate zaostali dug. poljoprivrednicima. Beloruski predsednik, kojeg Zapad često kritikuje za neizvršavanje Teformi, ponavlja pretnje da će smeniti čitav kabinet zbog njegove nesposobnosti da pospeši ekonomski rast.

Sami?

Johanesburg (Tanjug) Maputu, glavnom gradu Mozambika, juče je počeo trodnevni samit Afričke Unije, organizacije koja okuplja 53 zemlje tog kontinenta.

Liberijski predsednik Čarls Tejlor, od koga Vašington insistira da neodložno podnese ostavku i napusti zemlju, ne dolazi u Maputo, dok su se generalni sekretar UN Kofi Anan i zapadnoafrički lideri već do- govorili da pošalju prvi kontingent od hiljadu “Plavih šlemova” u tu zemlju gde g građanski rat ne prestaje već 14 godina.

aas

VVAAAAVIVAIAAATARAAVAJOATA IJA JOIO–– (TT (147111 "TC

~ S

ZBIR

AO O O OOU OVO OOU OT OOU CUOCIOT (OTO OVTT 17TC77qT((T/"("{{"7 OE OS.S OD O E OSEEV Ola Misija Pob OVAALRAATRATOJAYN OSTAO (1TT7710–07 077 -/––– ZC

aoaalospanı