Borba, 11. 07. 2003., S. 6

О petak, 11, ju! 2003.

OBRENOVCU

Zavrseni najtezi radevi

Obrenovac, (Tanjug). - Di- | rektor Termoelektrane "Nikola | Tesla" Bo&ko Buha izjavio je | juce Tanjugu da se radovi na | remontu Bloka 3 u Obrenoveu,

inate najveceg ovogodisnjeg investicionog projekta u Elektroprivredi Srbije, odvijaju pre- | ma planu i da se zavrsetak svih radova moze oéekivati do kraja avgusta.

“Hladna proba cevnog sistema na kotlu je pre nekoliko dana uspeSno zavrSena, a to je najteZi i najobimniji deo radova na Bloku 3 obrenovatke termoelektrane "Nikola Tesla" A, rekao je Buha istitudi da je svih 40.000 varova, koliko ih je uradeno na ceynom sistemu, "polozilo" ispit spremnosti za tad. |

_ POSLE ZETVE U SUBOTICKOM ATARU

Seljaci sve | nezadovoljniji

Nema mesta radovanju zavr- | Setku ovogodiSnje Zetve jer su prinosi umanjeni za vi8e od 70 odsto u Suboti¢ékom ataru. Prinosi se krecu od 2,4 tone po hektaru do sedamsto kilograma | po hektaru, a kod individualnih | poljoprivrednih proizvodaéa, | €ak 1 do trista kilograma. ProseCni prinos je, po recima Milana Radaka, opstinskog sekretara za pracenje Zetve, iu dru- | Stvenom 1 individualnom sektoru, samo 1,5 tona po hektaru. Касипа зе да је gubitak oko 2,5 tona po hektaru.

Zetvom i prinosima nisu zadovoljni ni seljaci ni mlinari, ne samo zbog niskih prinosa, vec i zbog manipulacija penicom, pre svega, zbog otkupa. Otkupljene su male kolitine Zita. Tako je AD "Fidelinka" otkupila hiljadu i sto vagona, jer je i kvalitet zrna lo8, kao i hektolitarska masa, dok su primese vrlo visoke.

Proizvoda¢i su nezadovoljni 1 сепот 1 odnosom drzave, pa prete raznim blokadama puteva prema grani¢nim prelazima na Kelebiji i Horgos’u. Ako drzava | nije u stanju da se ozbiljnije pozabavi oyom strateskom sirovinom, kakva je pSenica, onda nista drugo ne preostaje seljacima, nego, kako rete Blasko Kopilovié, iz "Zrnomaga", da drugim sredstvima, kao proizvodati malina iz Valjeva, traze зуоја prava koja drzava treba da garantuje. Bez malina se moze preZiveti, ali se bez hleb- | nog braSna ne mogu prehraniti | siromasni. |

TATA

cae

OAR

M. Belanéié |

pozadinom

Predlog zakona о Narodnoj banci Srbije koji danas treba da razmatra Vlada i uputi Skup$&tini je dokument koji je donesen iz politi¢kih razloga sa tendencijom moje smene, istakao je ju¢e na konferenciji za Stampu guverner Centralne banke Mladan Dinkié.

Nye ni malo korektno da ova institucija Cak nije ni videla tekst Predloga zakona, da se on namerava usvojiti po hitnom postupku anulirajuci sve zasluge ove institucije. Nije zanemarivo Sto su devizne rezerve zemlje sa nule podignute na 3,3 milijarde dolara, Sto je platni promet profunkcionisao u bankama, Sto je konatno reSeno pitanje stare devizne Stednje, a dinar stabilizovan kao i inflacija, текао је Dinki¢. On je napomenuo da niko nije imao hrabrosti da potpiSe sporni tekst koji je donesen napreéac, a NBS je prvi put dokument videla 19. juna u formi 108 élanova na 25 strana i logiéno je da sedam dana nije moglo da bude konstruktivnog predloga. Prvi razgovor sa ministrom za finansije Bozidarom Deli¢em oko pripreme ovog zakona odrzan je 24. juna, a tajne pripreme za zakon

o NBS poéele su jo juna 2002. godine, re- |

kao je guverner.

Ocenjujuci da se radi o bojkotu Centralne banke i guvernera, Dinki¢ je rekao da ovakav dokument ne moze da ide na Vladu jer éak

ekonomija

Брод рт

70 procenata odredbi osporava strutni tim NBS, ali i Svetska banka i struénjaci MMF, tvrdi guverner. Jedna od konkretnih primed-

bi na predlog ovog zakona je da guvernera predlaze Odbor SkupStine Srbije, a bira SkupStina za privredu i finansije, a bira SkupStina. To je nelogitno a éak nije navede-

ODNOSI SRBIJE I LONDONSKOG KLUBA POVERILACA

Odlezeni pregovori

Pojedini vladini zvanicnici tvrde da udeo Srbije u preostalom dugu ne prelazi 22 odsto, sto u du-

znickom opterecenju znaci razliku od 500 miliona dolara

| predlozenog teksta zakona o NI im brosti da se potpise. Ovakav dokument, donesen naprec tajnosti, ne moze da bude usvojen na sednici republic

BS niko nije

no ni koje su potrebne kvalifikacije za obaw: ljanje funkcije guvernera, veé je "zacrtanop da on ima sposobnosti koje se traze od élanc va Nadzornog odbora. Takode je predvidens da izbor guvernera vr8i parlament. Ali, ako jj u pozadini Zelja da me smene, neka to uradb u parlamentu na bazi argumenata, tvrdi prwr Covek NBS. ; Na pitanje novinara "Nove Borbe" да |

postoji Sansa da ovaj predlog kljuénog prit vrednog zakona u ovom obliku dobije legitiit mitet 1 bude usvojen, Dinki¢ je odgovorio dib u sada&njoj formi i na naéin na koji se donap si, to nikako ne moze da se desi. Od toga zas: visi i kredibilitet zemlje i povlaéenje éak dv v tranSe kredita MMF-a, a takode i opstanals NBS kao nezavisne institucije. Prema miif Sljenju Dinkiéa bilo bi daleko povoljnije dit se zakon ne donosi po hitnom postupku "pres ko no¢i", veé da optimalan tok za njegovey usaglaSayanje bude kraj avgusta i poéetalis septembra. U toku juteraSnjeg poslepodneviv

- guverner Dinkié razgovarao je sa ministronn

Deli¢em o pitanju sudbine Predloga zakona o NBS i pozadini Citavog sluéaja, ali po recimer guvernera, na Delica se vrSi ogroman pritir sak i postoje glasine da je - ucenjen.

D. M. Soleszi

"Dokument 0 buduéoj platfora mi za razgovore neée biti nas dnevnom redu bar u naredne dvay nedelje, Sto mati da se zvaniéno razgovori ne mogu planirati pres nego Sto vlada usvoji taj papir"” naveo je britanskoj agenciji vla-s

RR RR RTA ES SE EES CAR IAA EEN SRA RRR

Srbija je odlozila planirane zvani¢ne razgovore sa Londonskim klubom komercijalnih banaka kreditora usled "konfuzije oko velitine duga koji treba da preuzme",, javio je jue Rojters a preneo Tanjug pOzivajuci se na neimenovane izvore u vladi Srbije.

din izvor, Zele¢i da ostane anoni-t

Britanska agencija navodi da Medunarodni monetarni fond fan vlada jo8 nije odlucila da li da pri- Е). МЕ i на Вода hvati da njen udeo u dugu, (preo- Pojedini vladini zvaniénici sada inistar tinansija_ Bozidare

stalom posle zakljutenja Novog finansijskog sporazuma 1988. godine kojim su restrukturisani komercijalni dugovi bivSe SFRJ), bude 36,5 odsto, kao Sto predlaze

kazu da udeo Srbije u preostalom dugu ne prelazi 22 odsto, Sto u komercijalnom duznitkom_ opterecenju znaci razliku od nekih 500 miliona dolara, navodi Rojters.

Deli¢ nije danas Zeleo da daje iz-s jave, dok je proslog meseca Roj-j tersu rekao da bi Srbija mogla dat! такахе хуашспе гатроуоге 52: kreditorima poéetkom jula.

RAJFAJZEN BANKA ODOBRAVA SVE VISE KREDITA PRIVREDNICIMA

Klijenti postuju rokeve —

Za godinu dana Rajfajzen banka usmerila u privredu Srbije 100 miliona evra

Austrijska Rajfajzen banka, koja na teritoriji Srbije posluje od jula.2001, odobrila je do sada 180 miliona evra kredita, od éega 100 miliona za privredu. Kako je juce na konferenciji za novinare naveo Oliver Regl, zamenik predsednika Izvrsnog odbora Rajfajzen banke, privredi je poslednjih godinu dana odobreno oko 100 miliona evra. Krajem 2002. u privredu je usmereno oko 50 miliona evra, Sto potvrduje podatke Narodne banke Sr-

Letovanje

ne rate

Rajfajzen banka nudi kredit Za turisti¢ka putovanja u iznosu od 500 do 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, s rokom otplate do dve godine. Potrebno je da ukupno kreditno zaduzenje ne prelazi polovinu stalnih meseénih prihoda, a ovaj aranzman se odobrava na bazi uéeSéa i depozita od 20 odsto, a godisnja kamata je deset procenata.

Бије да је zabelezen rast kredita na domacem trzistu.

Kamatna stopa za velika preduzeéa i industriju iznosi od osam-devet procenata na godiSnjem nivou, a ukeliko postoji adekvatna kreditna spsobnost klijenta, onda se zaraéunava i niZa kamata. Od pre nekoliko me-

~ seci Rajfajzen banka је росеја

odobravanje kreditnih linija ma-

Za “veliku privredu" maksimalnih 7,5 miliona evra

lim i srednjim preduze¢ima, a kamatna stopa na godiSnjem nivou iznosi 12 procenata. Sto se псе velikih privrednih subjekata, minimalan iznos odobrenih sredstava je 200, a maksimalan 7,5 miliona evra, dok je za MSP od 20 do 200 hiljada evra. Krediti se odobravaju namenski, za finansiranje obrtnih sredstava, s rokom otplate do godinu dana i no-

atk

vee ees

vih investicija sa rokom ofplates: do tri godine.

Kako je rekao Regl, nije za—s pam¢cen sluéaj da klijenti ne vra=s éaju preuzete kreditne obaveze.

Banka ne predvida uvodenjes| kredita za pocetnike u biznisu,.1 мес зато za one firme koje ima--s ju solventno poslovanje, a moguy: da otpla¢uju kredit putem obez-s bedenja - hipoteka, zaloga zas: opremu i robu. Regl napominjes да се Бидисе рочјомапје bankes: biti usmereno ka Sirenju mreZe, as pored regionalnih filijala u Beo--« gradu, Novom Sadu, Caéku i Ni--i Su otvorene su i lokalne u Subo--« tici, Vrscu, Pozarevcu, KruSeycu, Sapcu, a planirana je jos jed--i па и Novom Pazaru. Мајуес! део о kreditnog potencijala usmerava's se u rentabilne 1 profitabilne projekte i to prehrambenu industriju, .: proizvodnju pica, trgovinu, he--:

| . mijsku industriju, proizvodnjuiy

gradevinskih. materijala 1 nafinu uv industriju. Novina u poslovanju 1 je, istiéu u ovoj banci sa najvecim & stranim kapitalom (ukupno 35 @ miliona evra) otvaranje nove firme za lizing, u pocetku za vozila. .s

D. SoleSats