Borba, 14. 08. 2003., S. 32

ss Zagonetk aln vršene isfrage

Članovi porodica 1I8 ruskih mornara. koji su 12. avgusta 2000. izgubili životč u havariji nuklearne podmornice “Kursk”, zatražili su ove nedelje, povodom godišnjice tragedije, da SČ ponoVO pokrene istraga, tvrdeći da jc

“Kurska bila prerano prekinuta. Oni veruju da su 23 mornara, koji su preživeli eksploziju, BajveTovatnije bili živi Još dva dana, i traže od zvaničnih vlasti da se istraga obnovi. Međutim, tokom istrage koja je prošle godine zayršena utvrđeno je da su mornari bih u živoju još samo nekoliko

sati posle ragedije. _ Istraga O uzrocima nesreće

“Kurska” okončana je u Julu pro-

_ šle godine, uz saglasnost predsednika Vladimira Putina, a rezuliai ]

___1I časova, 28 minuta ı 26 sekub- d

di po moskovskom vremenu, a D

zvanično objavljeni glase: krivaca

za tragediju “Kurska - nema.

Atomska podmornica “Kursk” potonula je 12. avgusta 2000. u Barencovom moru. zbog dve eksSplozije koje su se desile unutar podmornice. Mada je ruska vojska mesto potonuća podmornice utvrdila veoma brzo, spasilački

uzrok eksplozije bio Je neisprayni torpedo, koji se nalazio u naoružanju podmornice. Usled “vanrednih procesa u spremištima tOrpeda kroz mikropukotine formirane na korpusu torpeda, prodrla je hidrogenska smesa koja je stu-

Ponos ruske mornarice: atomska podmornica Kursk pre havarije

akcija spasavanja mornara 38

pila u reakciju sa gporivom . - Druga eksplozija usledila Je u 11 časova, 30 minuta ı 44 sekunde pod uticajem prvog cksplozivnog talasa. Veliki broj članova posade poginuo je odmah, u razmaku od nekoliko sekundi do nekoliko mmufa. Preostala 23 mornara pokušavala su da iskoriste spašilačku kapsulu, ali su ih u tome onemopućili otrovni gasovi i voda koja je prodirala unutar podmornice. Najkasnije u 19 časova ı 30. minuta tog istog 12. avgusta, osam sati posle prve _ eksplozije, niko od članova posade na Kursku nije VIŠE DiO ŽIV. |

radovi, koji su trajali dve nedelje, nisu doveli do uspeha uprkos činjenici što su se u spasavanje podmornice uključili i inOstrani. stručnjaci. Posada od 1IŠ ljudi nije preživela. _ Za dve godine koliko je trajala istraga pravnici Ruske Federacije izvršili su 211 sudskih ekspertiža, pregledali osam hiljada objekata, . morni ispilali 1.200 svedoka. Istraga je gm

uspela da praktično po sekunda- jujuć _ ma rekonstruiše tok događaja na zab Kursku tog kobnog dana _

– Prva eksplozija dogodilaseu

___vode zaključci i pouke oko iraičnog događaja. Ruski mediji i dalje pišu da je avarija “Kurska jedna od najveih zagonetki, i da postoji mnogo še pitanja nego odgovora. Zapoleni u ruskoj mornarici smaraju la o udesu “Još nije saopštena KO-

_ GS«M

+

| Kastro ju

-aeee) M

napunio 77 godina, ali ro| đendanska proslava vođe, koji je više od

Fidel Kastro Je jedan od retkih svetskih lidera koji se Još uvek pozivaju na komunizam i koji je ı dalje spreman da nastavi borbu protiv kapitalizma do poslednjeg daha iako se Kuba suočava s ozbiljnom ekonom-= skom krizom ı novom rastućom međunarodnom izolacijom.

__S večnom bradom i prosedom kosom, S poslovičnim radnim elanom, iako već u poodmaklim godinama, Kastro radije ne govori o “boljkama” vezanim za starost i ne obazire se na glasine o pogoršanju svog zdravstvenog stanja – tabu temi na Kubi, upozoravajući da je shvatio da mu “sudbina nije bila da dođe na svet da bi se pred kraj života odmarao”.

ugrozi sopstvenu budućnost. Zbog toga su. po Peresovoj oceni, izgubljeni mnogi Životi. o — o

Šimon Peres je na vrhuncu karijere 1994. godine podelio Nobelovu nagradu za mir sa palestinskim liderom Jaserom Arafatom i tadašnjim izraelskim premijc=

rom Jicakom Rabinom. Tri puta bio je ,

izraelski premijer, a izabran je za privre-

menog lidera Laburističke partije posle S

njenog najgoreg poraza u istoriji, koji joj je zadala konzervativna partija Likud -

premijera Arijela Šarona u januaru OVE =

godine.