Borba, 05. 09. 2003., S. 21
PRVI PUT U SCG BIĆE OBELEŽEN EVROPSKI DAN JEVREJSKE KULTURE
Olvorena vrata Jevrejske zajednice
Prvi put u našoj zemlji, mala ali jaka jevrejska zajednica pridružiće se obeležavanju Evropskog dana jevrejske kulture. Tako će 7. septembra u Beogradu započeti centralna manifestacija, dok će se paralelno svečani program tim povodom održati i u Zemunu, Pančevu, Novom Sadu i Subotici.
- Ideja je zaživela 1996. godine kada je francuska organizacija jevrejske zajednice poželela da se kroz predstavljanje kulture našeg naroda otvori široj Javnosti. Prvi Dan jevrejske kulture održan je pre četiri godine, a evo i mi u Srbiji i Crno) Gori pridru-
započinje zapravo sutra u Svečanoj sali Jevrcjske opštine izložbom bojenog duboreza Tugomira Bruknera. Ipak, centralna svečanost zakazana je za nedelju kada će večernjem programu prethoditi čitav niz dešavanja. Tako će od 10 do 17 časova u Jevrejskoj opštini u okviru izložbe “QMANUT” biti izloženi radovi jevrejskih umetnika iz Beograda. U istom terminu u Jevrejskom istorijskom muzeju posetioci će moći da pogledaju stalnu postavku: Istorija i tradicija Jevreja na prostoru eh Jugoslavije, a u 18 časova u Multikulturnom centru (Zmaj Jovina 13) biće otvorena
RN SEs
Tugomir Brukner Brunc: “Otvorena knjiga’, prema motivu iz španske
Hogode, 14. vek /duborez/
žićemo se čitavom projektu, najavio Je Aca Singer, predsednik Saveza jevrejske zajednice u SCG.
Sa namerom da prikažu specifičnost jevrejskog kulturnog stvaralaštva Simka Kabiljo je istakla da su priključujući sec centrima iz cele Evrope želeli da otvore širom vrata svih svojih institucija za čitavu Javnost i kroz to zajedništvo Još jednom predstave posebnost svoje hebrejske kulture.
- Tema ovogodisnje manifestacije je “Judaizam u umetnosti”. Shodno tome Je ı koncipiran bogat program, čija gusta satnica
plenjeni u Švajcarskoj.
porekla”. -
uhapšen.
Afrodite, granitne stele ı drugo.
Potraživanja
– Egipat traži vraćanje jedne grupe arheoloških predmeta ilegalno iznesenih iz zemlje, koji su krajem prošlog meseca za-
“U Švajcarskoj je krajem avgusta zaplenjen arheološki materijal egipatskog
Prema pisanju egipatske štampe, jedna delegacija iz Egipta otputovala je ovih dana u Švajcarsku kako bi se pronašlo rešenje za ovu aferu u koju je umešan egipatski biznismen Tarek al Soveisi, koji je vec
Al Soveisi je do sada u Švajcarsku poslao ukupno 280 arheoloških predmeta iz raznih epoha. Među njima se nalaze dve mumije, statuc i delovi statua faraonskih bogova Ptaha ı Sehmeta ı grčke boginje
još jedna zanimljiva izložba. Reč je o crtezima Rajka Levija i MoSe Mevoraha, do sada nepoznatih našoj Javnosti, najavio Je Miša Levi, predsednik Jevrejskc opštine. :
Evropski dan jevrejske kulture zaokružiće Svečana akademija koja će početi u 19.30 časova u Skupštini grada u kojoj će učestvovati hor “Braća Baruh” koji naredne godine slavi 130 godina postojanja, a njima će se u programu pridružiti Sandra Belić, Jelisaveta Seka Sablić, Nada Blam, Predrag Ejdus i Aljoša Vučković.
K.B.
kultura
petak, 5. septembar 2003. 2 1
VELIKI ŠVEDSKI PESNIK TOMAS TRANSTREMER JUČE U FRANCUSKOJ 7
Moderni pesnik velikog formata
I u ranijim vremenima, u bivšoj Jugoslaviji, veliki svetski pisci, na svojim putovanjima po ondašnjoj zajedničkoj zemlji, obično su dolazili u Beograd, na poznatu adresu, u Francusku 7. Nije to bilo samo usput, već su se upravo na toj adresi odvijala značajna pesnička susretanja, poznanstva i sklapala dugovečnija prijateljstva.
Juče je gost Udruženja književnika Srbije, na pomenutoj adresi, bio veliki švedski pesnik Tomas Transtremer, ovogodišnji dobitnik Zlatnog venca upravo završenih Struških večeri poezije, kao i drugih švedskih ı međunarodnih priznanja, među kojima je i Evropska nagrada za poeziju Književne opštine Vršac (1991). Ni ovaj pesnik nije slučajno navratio u Beograd, već je za svoj boravak u srpskoj prestonici imao više razloga. Ranije je kod nas objavljeno više njegovih knjiga, a upravo je beogradski “Nolit”, u jednom tomu, objavio njegove “Sabrane pesme”, čijem predstavljanju je pre tri dana lično prisustvovao. Transtremerove pesme sa švedskog je preveo Moma Dimić, čijom zaslugom nam Je ovaj pesnik već odavno poznat.
U ime Udruženja književnika Srbije dobrodošlicu izuzetnom pesniku, najizglednijem švedskom kandidatu poslednjih godina za glasovitu Nobelovu nagradu, poželeo je sekretar ove književne asocijacije Predrag Bogdanović Ci. Potom su usledili mešoviti muzički sadržaji koje je
izveo Trio Simonuti, koji neposredno komuniciraju sa poeziJom ovog pesnika, kao ı pesme Svetlane Stević, zvuk našeg izvornog narodnog melosa. Prigodne reči o pesniku izgovorila je Zlata Kocić, urednik njegovog izdanja u “Nolitu”. Ona je ukazala na neizmernu energiju švedskog pesnika, koja se kreće u različitim smerovima, munjevito savladava prostore 1 vreme. Misli se krecu iz jedne sfere u drugu, sa zeljom da njima “obgrli svet”, da iskaže drame i nemire čoveka u njemu. Sa svoJih putovanja po svetu on je u pesničkoj formi ispisivao svoje doživljaje, pretakao ıh u svojevrsne mentalne razglednice. Pesnik ı prevodilac Transtremerovih stihova Moma Dimić podsetio je na jedno uzajamno dugo i veliko ljudsko ı pesničko prijateljstvo koje traje Više decenija. A sam gost izrazio je veliko zadovoljstvo što se ponovo nalazi među prijateljima, na prostorima koje pohodi već peti put ı o
kojima jc Još sredinom pedesetih godina napisao dve pesme.
A brojna publika Juče u Svečanom salonu UKS, s pažnjom je slušala pesme na originalu i na našem jeziku, u sjajnoj interpretaciji dramskog umetnika Ivana
Jagodića. Bio Je to izuzetan susret sa jednim nesvakidašnjim gostom, švedskim pesnikom Tomasom Transtremerom, za koga je svojevremeno Miodrag PavlovIĆ rekao da je “moderni pesnik velikog formata”, a Josif Brodski da je od prvorazrednog značaja 1 “čudesne inteligencije”.
M. Cvijetić
NA FILMSKOM FESTIVALU U VENECIJI
“Povratak” osvojio publiku
Film “Povratak” ruskog režisera Andreja Zvjaginceva doživeo je veliki uspeh na ovogodiSnjem jubilarnom 60. Filmskom festivalu u Vene-
ciji, koji je u toku.
Film je prvobitno trebalo da bude uvrsten u program filmskog festivala u Lokarnu, ali ga je direktor Venecijanskog festivala preuzeo od svoje koleginice Irene Binjardu i uključio u svoj izbor. Film je opravdao očekivanja, jer ga je publika po-
Polemika o mumi|
Mumija prikazana na jednom naučnom kanalu kao mumija kraljice Nefertiti, zapravo predstavlja posmrtne ostatke muškarca, saopštili su egipatski stručnjaci. “Istraživanja su pokazala da su to ostaci muškarca, starog izmedu 16 i 19 godina”, izjavio je portparol Vrhovnog saveta za antikvitete Hasan Nasralah.
Američki kanal Diskaveri u junu Je prikazao snimke mumije i naveo izjavu arheologa Džoan Flečer sa britanskog. Jork univerziteta, da postoji “velika mogućnost” da je reč O mumiji Nefertiti. Kraljica poznata po lepoti bila je udata za faraona Ahenatona koji je vladao od 1379. do 1362. godine pre nove ere. Njene dve statue, u egipatskim muzejima u Kairu i Berlinu, prikazuju upadljivo lepu ženu dugačkog vrata.
SRE ELL LLL IE
zdravila 15-minutnim aplauzom, a kritika ocenila kao remek delo, piše “Korijere dela sera”.
Sa radom na ovom filmu povezan je tragični događaj za celu ekipu koja ga je snimala kod
Sankt Peterburga, između jezera Ladoge i Fin-
ka”.
SSAA AAT AI I IIIT
kraljice Netertit
Mumija je pronađena pre više od 100 godina u jednoj grobnici sa drugim mumijama, u Dolini kraljeva u blizini Luksora, u južnom Egiptu. Džoan Flečer se za mumiju zainteresovala kada je u grobnici otkrila kraljevsku periku.
U emisiji na Diskaveri kanalu rečeno Je da mumija ima dve rupe u ušnoj resici ı savyenu ruku, što se smatra kraljevskim odlikama. Rečeno je i da ima upadljiv profil i vrat kao labud, što podseća na čuvenu lepotu kraljice Nefertiti.
Šef Vrhovnog saveta za antikvitete Yahi Hayas izjavio je posle prikazivanja emisije, da je sličnost mumije sa statuama čuvene kraljice beznačajna, pošto Je u vreme vladavine 18. dinastije, “umetnost bila idealistička, a ne realistič-
LAA AANA aI
skog zaliva. Naime, Vladimir Garin, jedan od mladih glumaca, kome se prema siZeu filma posle deset godina rastanka vraća otac, poginuo je nesrećnim slučajem posle završetka snimanja. Glumac se utopio u jezeru, koje se vidi ı na filmu.
e
III OI III II II II II II II III II II JI IJ III III III III ORAO