Borba, 21. 05. 2005., S. 12
12 BORBA
Subota - nedelja, 21 - 22. maj 2005
kultura
Dijagnoza naših malih života Mag operskih scena
Dugo očekivani solistički koncert Lučana Pavarotija
Alisa Stojanović, reditelj, uoči premijere “Malajskog ludila” u BDP-u: stepenu informisanosti kao pre deset godina, kada je umro Selenić”
POD KROVOM BEOGRAD-
SKOG DRAMSKOG POZORIŠTA, REDITELJA ALISA STOJANOVIĆ UVELIKO PRIPREMA PREMIJERU NOVE
PREDSTA-~
sadrži frapmente o nekoliko potencijalnih završetaka. To je bio izazov za dramatičare Mašu Stokić i Nebojšu Bradića. Zainteresovali su me
su upletene lične priče junaka. Moglo bi da se kaže, da je to žanrovski emotivni triler. B: Da li stilski ostajete
Mnogi će se prepoznati u emofivnom trileru “Moaloaisko ludilo”: Alisa Stojanović,
reditelj
"10 BIP AVIO h \KTTCAVAF 2 NNJNR
VE, PREMA TEKSTU NEDOVR-= ŠENOG ROMANA SLOBODANA SELENIĆA “MALAJSKO LUDILO”. DRAMATIZACIJU OVOG ROMANA, KOJI JE PO IZLASKU IZ ŠTAMPE DOŽIVEO ZAVIDNU PAŽNJU JAVNOSTI, POTPISUJU NEBOJŠA BRADIĆ ı MAŠA STOKIć. U JEDNOJ OD PAUZA FINALNIH PROBA, STOJANOVIĆKA IZNOSI SVOJE UTISKE O LIKOVIMA IZ “MALAJSKOG LUDILA”, KOJE ĆEMO PREMIJERNO GLEDATI 8. JUNA NA CRVENOM KRSTU, KAO 1 O UTICAJU POZORIŠNE REŽIJE NA NAŠU SVAKODNEVICU, “OBOJENU BOJAMA TRANZICIJE”. Borba: Za više od petnaest godina rada, Selenić je treći domaći pisac koga ste prihvatili da postavite na pozornicu. Zašto ste izabrali njegov poslednji, nezavršen roman? Alisa Stojanović: Cenim Selenića kao pisca. Njegova dela su na pozorišnim sccnama doživljavala uspeh. Roman jeste nezavršen, ali
mesto i vreme događanja radnje. Od sredine 80-ih godina, mladi intelektualci su propustili da anticipiraju
Bezbrižnost
(Snimio: Z. Marinković)
verni urbanim sredstvima izražavanja na sceni i da li ćemo imati prilike da se nasmejemo?
- Za sve prošle događaje iz ugla jednog intelektualca, Selenić je postavio dijagnozu - “Malajsko ludilo”. Naša, u ovoj maloj, burnoj zemlji, nije odmakla daleko od ove. Intelektualna bezbrižnost samo je oholost prema sopstvenom položaju u društvu, kaže rediteljka Alisa Stojanović, uoči premijere “Malaj-
skog ludila” u BDP-u.
predstojeće tragične događaje, pa tako početkom 90ih postaju žrtve društvenih dešavanja kao i ličnih odluka. B: Koji žanr dominira u predstavi?
A. S: Za formu drame, dramatičari su uzeli istragu O ubistvu. Na osnovu novinskog članka, 1993, istražni sudija pokreće istragu o ubistvu u novobecogradskom soliteru. To je jedno od ubistava koja su se dešavala ovde početkom 90-ih godina, uz razne verzije zločina, u koji
A. S: Ostajem verna urbanom miljeu. Bavim se ljudima koji nisu verovali da je uopšte moguće da će se dogoditi sVC OnO ŠtO smo preživeli kasnije. Nivo humora u predstavi je na nivou “bezbrižnosti”, letnjeg, odmora, alkohola, opuštenosti i uživanja koje je u bivšoj zemlji nosilo ostrvo Lastovo. Tamo je letovao interesantan sloj Beograđana i Zagrepčana, uglavnom su to bili novinari, umetnici, intclektualci, koji nisu voleli “turističku gomilu”. Svojevre-
Novinar o piscima
O novoj knjizi Dušana Stankovića „Pera XX veka”
NEKADAŠNJI NOVINAR “BORBE”, A VEĆ NEKOLIKO DECENIJA NOVINAR I UREDNIK ZA KULTURU U LISTU “VEČERNJE NOVOSTI”, DUŠAN STANKOVIĆ, OBJAVIO JE SVOJU ČETVRTU KNJIGU, POD NAZIVOM “PERA XX VEKA”. IZDAVAČ JE “NARODNA KNJIGA”, U OKVIRU BIBLIOTEKE “PRESS”.
U tri prethodne knjige Stanković je objavio razgovore sa poznatim našim i svetskim piscima, u kojima je približio našim čitaocima njihove životne i stvaralačke biografije, njihove poetike i poglede na svet književnosti i umetnosti uopšte. Već uz prvu Stankovićevu knjigu “Na dnu
reke buna” Čedomir Mirković je napisao da njen autor spada u one retke novinare koji umeju “da svoju privrženost literaturi i piscima pretvorc u energiju poverenja i podsticajnosti”, Što se može reći i za njegove druge knjige u kojima je objavio razgovore sa piscima.
Međutim, u novoj knjizi “Pera XX veka” njegova energija usmerena jc na tumačenje dela velikih književnih imena prošlog stoleća. Reč je o tekstovima u kojima govori o delima 30 srpskih i svetskih pisaca, koja su objavljena 2004. godine u Biblioteci “Novosti” Dvadeseti vek, a o kojima je pisao na stranicama istoimenog dnevnog
lista. To su tekstovi o Andriću, Fokneru, T. Manu, Grnjanskom, Kafki, Belu, V. Vulf, M. Selimoviću, Bukovskom, Džojsu, Malaparteu, M. Jursenar, Čapeku, Sartru, Nabokovu, Kamiju i drugima. Radi se o piscima koji su svojim delima obeležili kraj prošlog milenijuma, o njihovim romanima, “koji su nadživeli svoje vreme”, kako stoji u podnaslovu ove knjige. U svojim tekstovima o piscima Dušan Stanković iskazuje svoje dugogodišnje novinarsko i čitalačko iskustvo, zayidnu informisanost, pa i sposobnost da tumači i knjižcvnokritički promišlja vrhunska prozna dela.
M. Cvijetić
meno, letovalo je tamo pola moje Akademije. Same veze ljudi iz različitih gradova, sada različitih susednih država, bile su duhovite. Hu-
Privikavanje
Mlada generacija nalazi se danas u fazi nezainteresovanosti i apatije. Bezidejni su kako svoj život da “uzmu u svoje ruke” kao i 25-godišnjaci iz 1985, u “Malajskom ludilu”, žrtvama društvenih okolnosti. Ljudi ne prihvataju promene ili se prave da ih ne razumeju. Prinuđeni smo da se privikavamo ma nova pravila ponašanja: u kupovini, štednji, prometu novca po bankama, propustima u saobra-
ćaju..., komentariše Stojanovićka, povodom „umiverzalnosti
Selenićevog romana. mor je bio jedan od odraza kulturoloških razlika. Uvek držim do humora jer smo sc u bivšoj zemlji po humoru i razlikovali. Volela sam da letujem na hrvatskom Primorju, a sećam se da su momci iz Srbije i Beograda uvek znali da doskoče vršnjacima iz drugih bivših Jugo republika. B: To znači da ćemo slušati muziku iz tog perioda? A. S: Muziku je uradila kompozitor Ivana Stefanović uz pomoć Dragana Mitrića. Ona kao na filmu, prati tematske celine kroz sećanje likova. Nije to sentimentalni osvrt na muziku 80-tih godina, već pratnja apstraktne instalacije sccnografije Darka Nedeljkovića. B: Kakvi su likovi koje tumače Milena Dravić, Ljubinka Klarić, Branislav „Trifunović, Katarina Žutić, Stefan Kapičić?
A. S: Preko ljubavnog četvorougla prelamaju se svi društveni događaji, u
“Na istom smo
životima intelektualaca koji imaju između 25 i 35 godina. Mladi urbani intelektualci su žrtve vremena ali i svoje nezrelosti - dva novinara RTS, jedna veterinarka iz Zagreba, jedan beogradski rentijer.
B: Koliko će publika prepoznati sebe u onome što rade i govore glumci?
A. S: Selenić je dosta putovao. Sigurno da su mu ljudi koje je upoznavao bili motivacija za mnoge likove. Selenić se u romanu duhovito bavi dekadencijom građanskog Beograda, koja ima svoje lepote, vrline, ali i mane. To je zadržano u dramatizaciji. Sigurna sam da će se mnogi koji su nekada letovali na Lastovu i uopšte u Hrvatskoj, prepoznati tokom izvođenja predstave.
B: Šta je Selenić želeo da nam poruči “Malajskim ludilom”?
A. S: Veliki intelektualac Selenić imao je informacije do 1995, a sada deset godina od njegove smrti, mislim, da smo nažalost na istom stepenu znanja i informisanosti. Ne možemo da se izvučemo iz stagnacije dok se ne suočimo sa svojom prošlošću kao nacija, da bi pokušali da razumemo šta i zašto nam sec nešto dogodilo.
B: Koliko pozorišne predstave utiču na našu svest i na promenu naših stavova?
A. S: Pozorište nema dejstvo kao što imaju štampa i televizija. Ideje iz pozorišta plasiraju se u javnost preko medija. Svaka javna reč pred više od dva čoveka ima moć. Verujem da pozorišna predstava podstiče na razmišljanje - čak i ako se ne pogleda u teatru. Neko će o njoj pričati, neko će pročitati u novinama, ili čuti preko radija... “Malajsko ludilo” postavlja dijagnoze naših malih života. Ne smatram da samo političko pozorište utiče na naše stavove.
Katarina Lazić - Pasujević
u beogradskoj hali “Pionir”
DAVNO JE ODMAKLA REPERTOARSKA SEZONA NACIONALNE OPERE 1960/1961, KAD SE NA NJENOJ VELIKOJ SCENI U TRI VEČERI ZAREDOM, POJAVLJIVAO KOMPLETAN SASTAV PRESTIŽNOG ITALIJANSKOG OPERSKOG POZORIŠTA IZ VENECIJE, TEATRO LA FENICE, S DVE PREDSTAVE PUČINIJEVIH “BOEMA” I VERDIJEVOM “TRAVIJATOM”.
U prvoj solističkoj, venecijanskoj podeli, bio je tad mladi Lučano Pavaroti (Modena, 1933), koji je - sopstvenom kreacijom pesnika Rodolfa u predstavi “Bocmi”, ekspresno - pokorio i tad poprilično odabranu, ovdašnju opersku publiku, najavljujući najviši mogući zenit u sklopu karijere, koja je pristigla, i to iznenađujuće brzo.
Mag iz Modene, zahvaljujući uspešnim naporima prestoničke umetničke agencije “Komuna”, večeras će nastupiti u beogradskoj Hali “Pionir”. Svi oni koji su prigrabili odviše preskupe (pojedinačne) ulaznice (10,
20, 30.000 dinara), biće u
lepoj prilici da otprate troipočasovni koncertni program znamenitog majstora belkanta, Lučana Pavarotija, sastavljen od “najnaivnijih, ali i najsentimentalnijih, mediteranskih kancona...”, do najzahtevnijih operskih uloga.
Jedan od trojice operskih “kraljeva s drevnog, starogrčkog Olimpa” (Plasido Domingo (1941) i Hose Kareras (1940) - Lučano Pava-
Glasnik mira
NA DI VERONA (sezona: 1979-1980), najzahtevnijom, tenorskom (finalnom) arijom Ne'suun d'orma, bacio je bukvalno na kolena svih 28 hiljada prisutnih poklonika ovog, Festivala... Pitali su ga, u bezbrojnim prilikama, šta je tajna njegovog tako “eteričnog” frapantno moćnog glasa. Ima li tajne u njegovom, “brzom i lakom” ovladavanju najdeli-
katnijim ulogama, i to samo dvc-tri večeri pred premijc-
ru.
Urođeno šarmantan, spontan, prirodno clokventan. prepun “najvrcavijih” dosetki, Pavaroti je isticao
Lučano Pavaroti je proglašen za Glasnika mira Ujedinjenih nacija 1998. godine od strane Generalnog sekretara UN i od tada je pokazao svoju predanost tom pozivu i Ujedinjenim nacijama. Za razliku od Ambasadora dobre volje, Glasnici mira nisu vezani za samo jednu kancelariju, fond ili program, već rade za Ujedinjene nacije kao celinu.
Pavaroti je tri godine odgovarao na pozive pomoći izbeglicama i deci u Avganistanu (2001), Angoli, Zambiji (2002) i Iraku (2003). Milioni evra su sakupljeni svake godine od njegovih dobrotvornih koncerata “Pavaroti i prijatelji” u njegovom rodnom gradu
Modeni.
2005. godine, nakon razgovora o tome kako može da nastavi da pomaže Ujedinjenim nacijama u svom radu, Pavaroti je pristao da promoviše rad Ujedinjenih nacija na svojoj oproštajnoj turneji u 40 gradova širom sveta. Kratke poruke agencija Ujedinjenih nacija će biti prikazane na koncertima, kao što je već
roti, izuzetnom kreacijom princa Kalafa (Pučinijev spektakl “Turandot”) usred otvorenog, italijanskog lctnjeg pozorišta i ujedno međunarodnog, festivala, ARE-
1. Sveto pismo. Izdavač: Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne
crkve, Beograd.
2. Karen Hornaj: “Novi putevi psihoanalize”, prevod sa engleskog dr Dušan Kosović, “Cigoja štampa”,
Beograd.
3. Milo Dor: “Srednja Evropa, mit ili stvarnost”, zapisi; priredio Dragi Bugarčić; prevele sa nemačkog Viđinija Pasku i Olga Trebičnik; izdavač: Društvo srpsko-nemačkoaustrijskog prijateljstva, Vršac.
4. Momčilo Golijanin: “Aleksa Šantić u književnoj kritici”, izbor radova sa
uvodnom &studijom,
urađeno u Johanesburgu, Pragu i Parizu.
Nove knjige
“alhemijsko jedinstvo” crnog vina, i “bolonjez” špageta, a svi njegovi gosti ostajali su očarani veštinom njihovog spravljanja. S “najdebljim” prelivom pa-
Zavod za
udžbenike
točno Sarajevo.
5. Saša Hadži Tančić: “Povlašćena m” sta”, ogledi o piscima, Niški kultu ni centar, Niš.
6. Slobodan Škerović: “Indigo”, poč” ja, “Signal”, Beograd.
7. Bernard Luis: “Muslimansko otkrićč Evrope”, prevod sa engleskog Vineti Marinović, “Avangarda”, Beograd-
8. Bojana Stojanović: “Kako se voli ograd”, poezija, Valjevska gimnazija i Srpska književna zadruga, Valjevo” Beograd.
9. Zoran Vučić: krug IT”, Etno-kulturološka radio" ca i Kulturni centar, Svrljig.
10. Nemanja Rotar: “Poslednja n
Levantu”, roman, “Stubovi k (U
re”, Beograd.
da ne bude nikakve ljutine, Najprirodniji đus, koji ob. navlja “prenapregnute” gla, snc Žice!
Usred rodne, Pavarotija. ve egzotične Modene, sva. kom ko je imao priliku dx se nađe u prelepoj letnjoj bašti tog baš “prinčevskog zamka” muzike, u ncizbrisi. vom pamćenju ostajala su Lučanova “pevušenja” dok
radajz đusa, pod uslovom | |
|
je servirao gostima razne\
kulinarske đakonije. 540 · ~ · 4 panjac, služen u vi
kristalnim čašama, naja\l|vao je samu krunu Pavarotijevog gostoprimstva. “Samo?” 3709 puta, izlazio je pred krajnje probirljiv auditorijum | znamčnitć, njujorške Metropoliten opere! London, Pariz, Rim, Verona, Milano, Buenos Aires, Sidnej, Melburn, Meksiko Siti... tek su neke od usputnih stanica Pavd rotijeve prebogate karije re, O kojoj - upravo OM sam, niti ovde usred Bed grada - ne pomišlja da 7 ključi. Na pragu sopstve nom 72. rođendanu! Pavaroti u Beogradu i U Srbiji, Beograd i Srbija 5" Pavarotijem, ove subotć, kao da će započeti deluju će prevladavanje Veoma duge (i, zasigurno, više nE go štetne) “obamrlosti” i same, nacionalne Opere! - Žene uzmiču pred Cr nim vinom. Ali, i one SU” vino... jedna je među Om" ljenim porukama ovo8, još neopozvanog “imperat0“ ra” svetskih scena... Pavle Anagnosti
s —_""I.)TIOIEEEI IEL IUIJJIJJIIIDČ PGqCTC
i nastavna sredstva, iz
_—_——_—_--ggIIV(-OIGRGGGGIGKKKZZtII.IRSč&i—
“Svrljiški književni
oć na