Borba, 23. 11. 2007., S. 7

| |

jetak, 29. novembar 2007.

·ulfura

|

\ ODNO POZORIŠTE JUČE PROSLAVILO 139 GODIRADA DODELOM PRIA STVARAOCIMA KOJI | PROTEKLOJ GODINI i OUŽHI SCENU NACIOOG TEATRA, KAO 1 MIMA KOJI SU MU DECENIOSTALI VERNI. Nagrada „Raša Plaovićeć | najveća glumačka do| ignuća u prošloj sezoni Jodeljena je Milanu Lane(utoviću za ulogu Fal:ı u Šekspirovoj. komej iji „Vesele žene Vindzor'ke“ koju je režirao Jirži „nd. Žiri je bio jednogla„uz obrazloženje da je im ulogom popularni · hmac „stavio dijamant na nu koju već godinama ·hosi* u okviru žanra kome . pripada i komad. | Ta predstava u režiji čujeno češkog reditelja encla proglašena je najaa u protekloj sezoni. sele žene Vindzorske“ bila je jedna od 13 pozorinih, operskih i baletskih remijera izvedenih u prokloj sezoni. Njih kao i 'e obnovljene predstave i pne iz Starog repertoara ukupno je videlo 150.000 gledalaca. Nacionalni tcatar je na gostovanjima izZveo 49 predstava, a, ugOstio je umetnike iz inostranstva., U Narodnom )ozorištu su radili brojni strani koreografi, reditelji, štenografi, kostimografi biletski pedagozi...

Cestitajući zaposlenima Dan pozorišta, doskorašnji

upravnik Dejan Savić je,

On je podvukao da je rukovodeći tim došao u

kuću bremenitu problemi-

Sa jučerašnje svečanosti u Narodnom pozorišiu

sumirajući rezultate postignute tokom nepune tri godine koliko je bio na če-

lu kuće, rekao da je, pored...

nesumnjivih „umetničkih

uspeha, pozorište i finan- ·

sijski dobro poslovalo.

ma, od dugovanja do poremećenih međuljudskih odnosa. Registrovani dug, od

77 miliona dinara, koji je realno iznosio više od 100

miliona, sveden je na 40

miliona dinara, uz dobre

\odič za Život u 2008.

\ovo izdanje Publikumovog kalendara koji je uredila ebi Milman, svetski poznati stručnjak za brending

OVO IZDANJE PUBLIKUMOG KALENDARA, KOJE JE KONCEPTUALNO - TEMATSKI ODIč ZA živor U 2008”, MIJERNO JE PREDSTAVLJE0.SINOĆ U NARODNOM MUJU U BEOGRADU, A POVOM 15-GODIŠNJICE TOG ROJEKTA, BIĆE ODRŽANO |Z DOGAAJA, UKLJUČUJUĆI |ARDAVANJE UREDNICE OVODODIŠNJEG KALENDARA DEM MIMAN, KAO I IZLOŽBU arta DIZAJNERA KOJI U UČESTVOVALI U REALIZAINOVOG KALENDARA, KO\ ĆE BITI OTVORENA U GARU SRPSKE AKADEMIJE MUKA I UMETNOSTI. | Publikum kalendar za | "008. godinu predstavlja raWe renomiranih dizajnera PP Srbije, Kine, Afrike, BoMe, Kanade, Velike BritaniE, Slovenije i SAD, koji su ·MMedno i kalendarske strane Ovaj kroskulturalni i in| Mlisciplinarni projekat. ih Urednica Publikum kalenMa za 2008. godinu Debi | iiman, koja je svetski poMi stručnjak za brending, |Mnas će održati u NarodTor muzeju predavanje na Iimu “Budućnost dizajna”. Tom prilikom biće održa|M i promocija knjige 12+2+2, Radovi i reči sjaj| h dizajnera” koju su zajed0 Uredili Debi Milman, Me Milekić i Nada RajiPa u kojoj su objavljeni

portfolio radovi i misli učesnika projekta Publikum kalenara 2008.

Debi Milman je članica uredničkog tima Publikum kalendara 2008. zajedno sa kreativnim direktorom Milckićem i urednicom Nadom

Rajičić. Milmanova je poznati brending strateg i partncrka u Sterling Brands, jednoj od vodećih kompanija za krciranje brendova u SAD, sa klijentima poput Gillette, MTV, Star Wars, Nestle, Pepsi i Campbeclls.

Ona je voditeljka radio

Ugledni brending strateg: Debi Milman

emišije „Design Matters“ na Glasu Amerike i predaje u Školi vizuelnih umetnosti u Njujorku. Takođe, autorka je i nekoliko knjiga o dizajnu. Izložba više od sto grafičkih dela renomiranih svet-

skih dizajnera, koji su učcstvovali u realizaciji Publikum kalendara 2008, kao i posebna prezentacija radova iz tog projekta koji su objavljeni tokom proteklih 15 godina, biće otvorena od 5. do 10. decembra u Galeriji SANU. prognoze da na kraju godine bude sveden na 20 mi-

liona, precizirao je Savić.

O menadžerskom pristupu uprave svedoči, kako je rekao, tri puta uvcćan sopstveni prihod, zahvaljujući kome su i dugovi sanirani. Bilo je i ulaganja u kuću koliko se moglo i

Koncert Ivane Alković u Gvarneriusu

'U CENTRU LEPIH UMETNOSTI GVARNERIUS VEČERAS U 20 ČASOVA, KONCERT ĆE ODRŽATI MLADA PIJANISTKINJA IVANA ALKOVIĆ. NA PROGRAMU SU DELA HAJDNA, SUBERIA, LisTA ı RAHMANJINOVA.

Ivana Alković je trenutno na magistarskim studijama na Univerzitetu za muziku i primenjene umetnosti u Beču, u klasi prof. Rolanda Kelera (osnovne studije zavšila je u klasi prof. Paula Gulda i prof. Kelera). Pored klasične muzike, ova pijanistkinja pokazuje posebno interesovanje prema tradicionalnoj kineskoj muzici.

Rođena je 1979. u Zaječaru. Osnovno muzičko obrazovanje stekla je u muzičkoj školi „S. Mokranjac“ u Zaječaru (klasa prof. M. Jotić), a nakon završetka srednje muzičke škole „Mokranjac“ u Beogradu (klasa prof. S. Simić), upisuje FMU u klasi prof. Jokut Mihailović.

Dobitnica je mnogobrojnih nagrada na takmičenjima, među kojima i: prve nagrade na Takmičenju mladih pijanista Srbije, Zaječar (1989), prve nagrade na Takmičenju mladih pijanista Srbije, Bor (1989), prva nagrade u okviru Festivala muzičkih škola Srbije, Beograd (1990), prvog mesta (u konkurenciji klavira) i druge nagrade (u konkurenciji svih instrumenata) — „Kawai“ Tortona, Italija (1996), druge nagrade na internacionalnom takmičenju „Nikolai Rubinstein“, Pariz (1997), trećeg mesta na internacio-

Vesele žene“ najbolja predstava

podelom priznanja stvaraocima obeležen dan Narodnog, pozorišta

sve to što smo svi zajedno napravili, a ne vidi se na

sceni, približilo je kuću fi-

nansijskoj stabilnosti, rckao je Savić, poželevši novoj upravi na čelu sa Predragom Hjdusom puno uspeha u daljem radu na opšte dobro zaposlenih i publike.

nalnom takmičenje „Villa de Capdepera“ Majorka, Španija (2006),...

Usavršavala se na velikom broju kurseva i masterklasa: Jokut Mihailović (1996/1997), Internacionalni mastercla Paula Goulda (2001- u Srbiji i Poljskoj), P. Nersesjan (2001), Florent Boffard (2003. Nemačka).

Godine 2003. nakon uspešno položene audicije, primljena je među sedam pijanista (od 200) iz celog sveta, u letnju školu kamerne muzike „Kncisel Hal“ Bluc Hill, Main (USA), i sarađivala je sa profesorima sa Juliard-a, Curtis Univerziteta, New England Conservatory u Bostonu i Clevland univerziteta. Svirala je na mnogobrojnim festivalima — „Šopenijada“, „Listijada“, „Bramsijada“, Festival Bahove muzike, „Lange Nacht der Musik“ (Beč, Austrija), Internacionalni Festivali kamerne muzike u Kšojnž-u i Festival “Princess. Daisy“, Zamak Walbrzych (Poljska).

Nastupala je na koncertima u Srbiji, Hrvatskoj, Austriji, Francuskoj, Italiji, Poljskoj, USA, a učestvovala je iu projektu „Jasmin Lied“ — koncerti tradicionalne kineske muzike u saradnji sa kineskom solo pevačicom Jing Jing Li. Svirala je i na koncertima u organizaciji društva „Live. Music Now“ (Beč).

K. R.

u Zaječaru

NAKON ŠTO JE ISPRED ZGRADE BEOGRADSKOG ATELJEA 212 POSTAVLJEN SPOMENIK PRVAKU TOG POZORIŠTA ZORANU RADMILOVIĆU, POKOJNI DOAJEN SRPSKOG GLUMIŠTA TREBALO BI DA DO PROLEĆA DOBIJE JOŠ JEDAN SPOMENIK, OVOGA PUTA U SVOM RODNOM GRADU ZAJEČARU.

Žiri, u čijem sastavu su bili Tomislav Mijović, Nikola Kusovac, Radislav Trkulja i Bora Dimitrijević, a koji je formirala opština Zaječar, jednoglasno je preporučio idejno rešenje vajara Milanka Mandića.

BOl IA

U užem izboru žirija bili su i radovi vajara Dubravka Milanovića i Svetozara Mirkova, navodi se u odluci žirija danas dostavljenoj Tanjugu. Rad Milanka Mandića istovremeno je spomenik Radovanu 'rećem, literarnom junaku koga je Radmilović godinama igrao u Ateljeu 212 i koga je načinio najčuvenijim i najcitiranijim likom u srpskoj dramaturgiji. Zoran Radmilović rođen je 1933. u Zaječaru, a preminuo je 1985. u Beogradu.

Odlazak doajena glume

Slavko Simić, dugogodišnji član JDP, preminuo u 83. godini

SLAVKO SIMIĆ, JEDAN OD DOAJENA SRPSKOG GLUMIŠTA, DUGOGODIŠNJI ČLAN JUGOSLOVENSKOG DRAMSKOG POZORIŠTA PREMINUO JE U UTORAK U 83. GODINI, POSLE TEŠKE BOLESTI, SAOPŠTIO JE JDP.

Simić je član Jugoslovenskog. dramskog, pozorišta postao 1954. godine, posle angažmana u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Odigrao je brojne upečatljive uloge, kako u delima domaćih i stranih klasika, tako i u savremenim dramama.

Izdvajaju se Luda u Kralju Liru, Lihvar u Krotkoj po Dostojevskom, Piter u Zoološkoj priči, Tihon u Zlim dusima, Haim u Prokletoj avliji, Ujka Blagoje u Nušićevom Dr, Manojlo u Protekciji, Major Rajko u monodrami Tren Isakovića, Stjepan u Gogoljevoj ženidbi, Otac u Stenici Majakovskog, Prvi grobar u Hamletu, Lekar u Joneskovom Kralj umire, Krizal u Molijerovim Učenim ženama, Starac u Krležinom Vučjaku.

Dobitnik je niza nagrada, među kojima su i Vukova nagrada (2005), Zlatna kolajna na Prvom festivalu monodrame i pantomime (1975), „Ćuran“ za najbolju mušku ulogu na Danima komedije u Svetozarevu (Jagodini, 1974), Zlatni lovor vijenac na sarajcvskom MESS-u (1964).

Bavio se it publicistikom i ostavio vredne zapise o Dobrici Milutinoviću i o

Paa

JEDAN OD NAJPOZNATIJIH ŠPANSKIH GLUMACA |I REŽISER, FERNANDO FERNAN-GOMES UMRO JE PREKJUČE U MADRIDU U 86. GODINI, JAVILI SU ŠPANSKI MEDIJI.

Fernan-Gomes, rođen je u Limi u Peruu, dok se njegova majka, takođe glumica, tamo nalazila na turneji, preneo je Rojters.

Tokom karijere koja je trajala 64 godine, Fernan-Gomes je imao više od 200 nastupa u filmovima i televizijskim serijama, uključujući film „La bel epok“ iz 1992. koji je osvojio „Oskara“ a gde je igrala i mlada Penelope Kruz.

Poznati glumac preminuo je nakon što je proveo nekoliko dana u bolnici, javio je list „El Pais* na svom sajtu.

Preminuo Fernando Gomes

upravnicima JDP u Ninovom feljtonu u nastavcima Moji upravnici. |

JDP je saopštio da će Simić biti sahranjen u krugu porodice.

Umro Moris Bežar

SLAVNI FRANCUSKI KOREOGRAF, MORIS BEŽAR, UMRO JE U 80. GODINI, SAOPŠTILA JE

. NJEGOVA BALETSKA TRUPA IZ LOZANE, NA či-

JEM ČELU JE BIO POSLEDNJIH 20 GODINA.

Bežar je hospitalizovan 16. novembra u Lozani zbog, srčanih problema.

Uprkos slabom zdravlju, zbog čega je morao da smanji aktivnosti poslednjih godina, Bežar je svakodnevno pratio pripreme svoje trupe za predstavu “Put oko sveta za 80 minuta” , čija je svetska premijera najavljena za 20. decembar u Lozani.

Sa više odi 250 baletskih predstava čiji je autor, od kojih je najpoznatija koreografija “Bolera” Morisa Ravela iz 1961. godine, Moris Bežar je umnogome doprineo razvoju savremenog baleta.

“|

y