Borba, 15. 02. 2008., S. 10

1() BORBA

Petak - nedelja, 15 - 17. februar 200;

srelenjski frobro|

FINANCIAL TIMES - LONI

WO NARANNN M OR

Rusija upozorava na opasnost

Piše: Quentin Peel

MINHEN - GODIŠNJA KONFERENCIJA U MINHENU POSVEĆENA BEZBED-

NOSTI PREDSTAVIJA SJAJ-.

NU PRILIKU ZA OKUPIJANJE VRHA VOJNOG 1! POLITIČKOG „ESTABLIŠMENTA NATO SAVEZA II TRADICIONALNO JE DOBRO MESTO DA EVROPIJANI I AMERIKANCI KAŽU JEDNI DRUGIMA NEKE NEOSPORNE ISTINE. TO PONEKAD RADE, A PONEKAD I NE. RUSI OD OKONČANJA HLADNOG RATA PRISUSTVUJU KONFERENCIJI, MADA SE JOŠ UVEK VIŠE TRETIRAJU KAO NEZVANI GOSTI.

Međutim, za jedan skup koji se ponosi otvorenošću - Što je, kao Što je poznato, prošle godinc iskoristio Vladimir Putin, krenuvši u dircktan napad na američku spoljnu politiku - ponckad ima tema koje se izbegavaju. Ove godine je to bilo Kosovo. Naravno da je predstojećc proglašenje neza-

visnosti te buntovne pokrajine, koja je formalno još uvek u sastavu Srbije, bilo pomenuto. Za to se postarao Boris Tadić, koji je nedavno ponovo izabran za predsednika Srbije. On je uputio dirljiv

apel ostalima da nc žure sa priznavanjem novc drŽavc. Ali, odgovora nije bilo. Niko nije želeo da raspravlja o posledicama ili o tome kako ih orkloniti. Reklo bi se da je to problem na obe strance. Tadić i srpske vlasti ne žele da otkriju nijednom rečju kako nameravaju da rcaguju. Članice NATO saveza, uključujući Ameriku i većinu zemalja Evropske unije, taj čin posmatraju kao ncizbežnu Životnu činjenicu sa kojom Srbija mora da se pomiri. Onc nc žele da razmišljaju O širim posledicama.

Jedini koji se usudio da se otvoreno dotakne tog pitanja je bio Sergej Iva-

nov, prvi potpredsednik

ruske vlade i ministar odbrane. On je upozorio da će međunarodno priznanje nezavisnOsti KOSOva - pod tim je mislio na priznanje Sjedinjenih Država i većine članica EU stvoriti opasan međunarodni presedan.“Io svakako ne bi bilo u skladu' sa međunarodnim pravom“, rckao je Ivanov. „Bilo bi to kao otvaranje Pandorine kutije“.

Ovog puta Ivanov nije

izgledao previše samozadovoljno. „Ne slažemo se kada je Kosovo u pitanju, ali ne zato što Rusija tvrdoglavo podržava Srbe i ne želi da čuje ni za šta drugo“, rekao je on. „Ne želimo da budemo veći Srbi od samih Srba“. Ivanov je odbacio, kako je rekao, zabludu. koja po-

Sergej Lavrov: Priznanje Kosova opasan presedan

stoji među članicama NA'"TO-a i EU da će vrlo brzo

posle proglašenja nezavi-.

snosti Kosova Rusija podržati nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, separatističkih pokrajina Divše sovjetske republike Gruzije. „Uveravam vas da Rusija neće priznati nezavisnost Abhazije i Južnc

Osetije već sledećeg, dana“, naglasio je potpredsednik ruske vlade.

On je, međutim, ukazao na „domino clekat“ koji će uslediti širon rcgiona. Šta je pod tim podrazumevao? Kao prvo, lako bi se moglo desiti da Republika Srpska raspiše referendum O Otcepljenju od Bosne i Hercegovine, što bi označilo početak rušenja Dejtonskog mirovnog, sporazuma iz 1995. kojim je okončan građanski rat u Bosni. Albanska manjina u Makedoniji bi takođe

· mogla da ponovo počnć

da traži nezavisnost.

Mrlo je moguće da Tadić neće želeti da ohrabri bosanske Srbe. On je obećao da neće učiniti ništa što bi podstaklo nasilnu reakciju na proglašenje nezavisnosti Kosova. Ali, u Bosni ima još uvek mnogo ~ nagomilanog oružja, a nedovoljno mcđunarodnih snaga koje bi ga čuvale. Vašington čvrsto stoji pri stavu da će za stabilnost Balkana biti bolje ako Kosovo što brže krene putem nezavisno-

sti. Ali, garant te stabilno-

sti bi trebalo da bude Evropska unija. Apošto je

ona podeljena na pristalicc i protivnike ncezavisnosti, u planiranju sc nije otišlo dovoljno daleko.

Srbija će sigurno lobirati iz sve snage kako bi osporila legalnost proglašenja nezavisnosti KOSOva. Lako bi se moglo desiti da uvede trgovinski cmbargo Kosovu, mada bi prekid isporuka struje značio i prekid isporuka Makedoniji i Grčkoj. Svi su izgledi da će pravni status Kosova ostati ncjasan u doglednoj budućnosti i da će ono nastaviti da živi u ekonomskom rakuumu. Njegovu bezbednost će garantovati 17.000 vojnika NAIO-a i 1.800 policajaca, sudija i činovnika EU. Njihov posao će biti da stvore nove institucije. Ali, bez privrcde - nezaposlenost na Kosovu iznosi između 40 i 60 odsto, a izvoz pokriva svega šest odsto uvoza same institucije ncće Opstati. „U najgorem slučaju bismo mogli da se suočimo sa jednom propalom državom“, kaže švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt. Mnogo je onih koji o tome nisu spremni da razmišljaju.

IMERINI =

Evropa gubi Srbij

Piše: Nikos Konstandaras

OČEKUJE SE DA ĆE KOSOVSKI ALBANCI JEDNOSTRANO PROGLASITI NEZAVISNOST U NAREDNIH NEKOLIKO DANA. KOSOVSKI PREMIJER HAŠIM TAČI IZJAVIO JE U PETAK DA JE OKO STO ZEMALJA SPREMNO DA PRIZNA KOSOVO KADA SE ONO BUDE OTCEPILO OD SRBIJE. SVAKI NAROD ŽELI SOPSTVENU DRŽAVU I NIKO NE MOŽE DA KRIVI KOSOVSKE ALBANCE ŠTO SA TAKVOM UPORNOŠĆU POKUŠAVAJU DA JE STEKNU. ZAHVALJUJUĆI GREŠKAMA I SUROVOSTI REŽIMA SLOBODANA MILOŠEVIĆA, KAO I SVOM VEŠTOM MANIPULISANJU OSEĆAJEM KRIVICE KOJU ZAPAD OSEĆA ZBOG NEMARNOG PRISTUPA RATU U BOSNI I HERCEGOVINI, KOSOVSKI ALBANCI SU USPELI DA PRIDOBIJU PODRŠKU JAVNOG MNENJA NA ZAPADU.

Ono za šta se ne može imati razumevanja je činjenica da je Hvropa svojom nemarnošću i nepromišljenošću izazvala podele u Srbiji i poslala ovu toliko važnu zemlju u izolaciju. EHvropa je Kosova radi dovela sebc u opasnost da izgubi Srbiju. Srbe možemo da krivimo za mnoge stvari, medu kojima je i to što nisu u stanju da se suoče sa prošlošću i izruče svoje optuženike za ratne zločine mcđunarodnom sudu u Hagu. Međutim, to nije razlog da ih dovedemo u stanje očajanja. Reakcija velikog broja Srba na pretnje i nametanje rokova sa kojima se suočavaju je upravo

onakva kakva sc i mogla očekivati od jednog, ponosnog i darovitog naroda (jednog od prvih koji je krenuo u borbu protiv Osmanlıja i oslobodio sc nji-

Slibotica „Sombor

Vojvodina

Zrehjanin

we. SERBIA

aktera). Tokom pregovora odr- .

žanih u Rambujcu 1999. godine sa ciljem da se izbegne rat zbog, Kosova, tajnim aneksom se od Srbije zahtevalo da pri-

gd: M • Kragujevac Jagodina

•Cacak Kraljevo

Uzice

Pljevja ı MONTENEGRO...

•

hovog jarma, podigavši ustanak 1804. godine). Poslednjih godina, Srbi su doživeli niz poniženja koja su počela paralelno sa raspadom Jugoslavije (u kom su bili jedan od glavnih

Novi Pazar ki

„M_M +

MosovO

Zajecar Krusevac

Pirot *

i: 53% i, — Leskovac Berane „“ “Kosovska Mitrovica

: Pristirisr) Vranje

Uroševac. f |

hvati prisustvo snaga NATO-a na celoj svojoj teritoriji. Srpske vlasti su 2001. godine uhapsilč Miloševića tačno na dan kada je isticao amcrički ultimatum za njegovo hapšenje.

Vlada premijera Zorana Đinđića je, naravno, kritikovana zbog pokoravanja Amerikancima. Dve godine kasnije, čovek koji je izvršio atentat na Đinđića je izjavio da je premijer bio “izdajnik”. Nijedan srpski političar ne može da pristane na gubitak Kosova, kolevke srpskog naroda - ni prozapadno orijentisani predsednik Boris Tadić, ni nacionalistički nastrojeni premijer Vojislav Koštunica. U drugom krugu izbora za predsednika održanom prošle nedelje, Tadić je osvojio 50,5 odsto glasova, dok je Tomislav

Nažalost, dok od Srba zahtevaju da prihvate gubitak KOsova uz obećanje da će u nekoj dalekoj budućnosti biti primljeni u EU, evropske lidere nije mnogo briga šta će biti ukoliko Srbi - zbog nacionalnog ponosa i težnje njihovih lidera da opstanu na političkoj sceni - okrcnu leđa Evropi. Time šteta neće biti naneta samo Srbiji. Rccimo, kakve će to blagodeti nezavisnosti Kosovo moći da uživa kada će imati mnogo moćnijeg

. suseda za večitog, neprijatclja?

Kakav će to privredni i društveni razvoj Kosovo ostvariti ako

II NNII(NINIMN NINI IRINA MII III III NIN NI

Posledice

Dokle će politička situacija u Srbiji - i sve veća zavisnost Beograda od Rusije - dovesti? Koliko đugo će Evropa biti u stanju da Kosovo snabdeva policijom i sudstvom, kako nalaže nedavno usvojena odluka EU? Upravo je ta odluka izazvala bes premijera Koštunice, koji ju je shvatio kao aktivan doprinos u oduzimanju Kosova Srbiji i stoga pre nekoliko dana odbio šargarepu koju je EU u poslednjem trenutku ponudila Srbiji: po okončanju predsedničkih izbora, Brisel je Beogradu ponudio sklapanje sporazuma o trgovinskoj saradnji, viznim olakšicama i studentskim

razmenama.

IAA III III NI III III NINI:

Nikolić sa svojom izrazitom nacionalističkom predizbornom kampanjom dobio 47,9 odsto. Kako je narod podeljen na dva jednaka dela, niko ne može sebi da dozvoli taj luksuz da pristankom na novi gubitak srpskc teritorije izazovc bes javnosti. Zvaničnici u Vašingtonu, Briselu i drugim evropskim prestonicama bi trebalo da razmisle o posledicama koje će imati otcepljenje Kosova. Jedno od mnogih zala je i činjenica da će ispasti da progresivni srpski predsednik i njegovi saradnici nisu ništa učinili da to spreče i da su na taj način izdali sopstveni narod i zemlju, dok su istovremcno i sami Žrtve izdaje svojih zapadnih saveznika.

će uvek morati da se oslanja na pomoć stranih sila kako bi uopšte opstalo, a pri tom organizovani kriminal cveta?

Da je EU istinski želeo da pronađe rešenje ovog najsloženijeg problema na Balkanu (i pridobije Čvrstu saradnju srpske strane), ubrzala bi prijem Srbije u EU, a kosovskim Albancima jasno stavila do znanja da će nezavisnost dobiti onog trenutka kada i oni i Srbija postanu članice Unije. EU nije ponudila ništa slično. Ovako, svi mi moramo da živimo sa poslcdicama i posmatramo dok se problemi samo nižu jedan za drugim.

|MW

|W | |N e A : IE PIRESOK =

||'

Misija RU spremna

Piše: Doris Kraus, Regina Poceli

TENZIJE RASTU, POSLEDNJI DETALJI SE UTANAČAVAJU: U NEDELJU 17. FEBRUARA PARLAMENT KOSOVA U PRIŠTINI NAMERAVA DA PROGLASI NEZAVISNOST OD SRBIJE. U BRISELU 1 U PRESTONICAMA ZEMALJA ČLANICA EU SU VEĆ SPREMNI ZA OVAJ KORAK. JOŠ OVE NEDELJE TREBA DA SE „USVOJI „OPERACIONI PLAN ZA SLANJE CIVILNE MISIJE EU „EULEKS“. MEGđUTIM, U BRISELU SU U PONEDELJAK DEMANTOVALI IZVEŠTAJE SA KOSOVA O TOME DA SU POJEDINI ČLANOVI

MAM

GRUPE „EULEKS“-A VEĆ STIGLI NA SVOJU BUDUĆU ODREDNICU. TO JE REKAO PREDSEDNIK | „ZAJEDNICE SRPSKIH OPŠTINA NA KOSOVU MARKO JAKŠIĆ. „U POTAJI ! BEZ VELIKE BUKE“ ČLANOVI MISIJE SU STIGLI U PRIŠTINU, REKAO JE ON U NEDHIJU. U KRUGOVIMA BLISKIM EU KAŽE SE DA JE ZAPRAVO REČ O TIMOVIMA ZA PLANIRANJE KOJI SU NA KOSOVU JOŠ OD 2006. GODINE I DA SE NJIHOV BROJ SUKCESIVNO POVEĆAVA. Misija „Euleks“ ce se Dovećati sa prvobitno planiranih 1.800 policajaca, pravnika, carinskih službenika i finansijskih eksperata na 2.200. Austrija će poslati 33 stručnjaka iz ministarstava unutrašnjih poslova i pravosuđa. Cilj civilne misije je da posle proglašenja nezavisnosti na Kosovu obczbedi red i mir u javnom životu, kao i da sc garantuje poštovanje prava srpskc manjine. "Treba „Stvoriti državu“, rekao jc u poncdcljak portparol Saveta EU: kosovskim institucijama i vlastima treba da Sc pruže „pomoć i saveti“. Planirano je najpre da misija traje dve godina, a EU će prve godine staviti na raspolaganje 90 miliona cvra. „Huleks“ preuzima zadatke koje su dosad obav-

ljali pripadnici UN, Pmh, Zna faza Će trajati 12() (& na. Za mcdunarodnog vilnog predstavnika imeny, van jc Holanđanin Piter & it. Mandat misije EU je Og. žan činjenicom da Bencnj ni sekretar UN Ban Ki Mun dosad još nije Signalizir,, zvaničnu ~ podršku „Euleks“. Ban Ki Mun & nalazi pod velikim Prili, skom Musije kao članice &, veta bezbednosti UN koji kao i Srbija odbija nezay, snost Kosova i civilnu mjs, JuTETLJ!

Rusija takođe smatra Rezolucija UN 12:48, kol EU smatra OsnoyvOm P slanje misije „Euleks“, mi dovoljna. Ova rezoluciji} jednc stranc prcedvida W postavljanje civilnog me narodnog prisustva, istovremeno potvrđujč su sve članice UN opreć jene za poštovanje „SUVCIV niteta i teritorijalnog int: priteta Savezne Republik Jugoslavije i drugih dr regiona“. | u okviru RUM stoje razlike u mišljenjin! Zbog toga će ministri |} jnih poslova zemalji koji će 18. februara * nakon očekivanog pr!Oč šenja nezavisnosti - 0 konsultacije u Briselu * dati samo uopšteno, Sl & i ani O Kos0W štenje o stanju na i Ali, oni ćc istovremćn0 taći da jc stvar syakč dr članice da li će priznati zavisno Kosovo ili nč. |

Ovaj korak će ZVODJ i odobriti 22 od 27 760 među kojima i Austriji. sigurno ncćc uraditi ; koji je, ZDOB problem! severnim turskim l } ostrva, vrlo osctlji, |" ž tanju SCCCSiONniSLICRT TSIĆ.

·ncija svakc V dencij h posli

starka inostrani Kipra Erato Kogzakou o

kulis je u poncdelji il vila da Kipar neće Dr _ Kosovo. Skeptičnć '| / Grčka, Španija, 310

iumunija.