Borba, 21. 05. 2008., S. 7

Sreda, 21. maj 2008.

kultura

Istina u pozorištu

Pod sloganom „,Tragikomedija - Tragedija našeg vremena“ 42. Bitef biće održan od 15. do 28. septembra u Beogradu

BEOGRADSKI INTERNACIONALNI TEATARSKI FESTIVAL “BITEF”, 42. PO REDU, BIĆE ODRŽAN POD SLOGANOM “FTRAGIKOMEDIJA "TRAGEDIJA NAŠEG VREMENA” OD 15. DO 28. SEPTEMBRA U BEOGRADU, NAJAVLJENO JE JUČE U SKUPŠTINI GRADA.

Pomoćnica vršioca dužnosti' gradonačelnika Beograda Gorica Mojović rekla je da je BITEF jedan od najznačajnijih pozorišnih festivala u Evropi, koji će i ove godine u Beograd dovesti neke od najznačajnijih svetskih pozorišnih imena.

Ministar kulture Republike Srbije Vojislav Brajović rekao je da Beograd, uz pomoć BITEF-a, postaje glavni kulturni centar Evrope i sveta, u kome se mogu videti vrhunski dometi pozorišne umetnosti. Prema njegovim rečima, BITEF. je najbolji način da se Srbija predstavi kao deo Evrope i deco svcta. Umetnički selektor festivala Jovan Ćirilov je istakao da je organizacija tc manifestacije danas mnogo bolja u odnosu na prvi BITEF, ali su i izazovi veći, s obzirom da danas u svetu ima na Stotinc poZorišnih festivala. Ćirilov je najavio da će na 42. BITEF-u, pored glavnog i pratećeg programa, prvi put biti prikazan i specijalni program pod nazivom “Istina u pozorištu” u okviru koga će biti odi-

grane predstave Majkla Lesaka “Istina u prevodu” i Sanje Mitrović “Da li ćeš ikada ponovo biti srcćan?”. “Do teme specijalnog programa došli smo. tako što smo naslov predstave Majkla Lesaka dalje varirali i došli do naziva “Istina o pozorištu”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, ova predstava govori O mladim konferencijskim

deo glavnog programa festivala potpuno spreman i da se razmatra još samo jedna predstava koja bi trebala da bude prikazana na BITEF-u.

Prema njenim rečima, 42. BITEF će otvoriti predstava francuske trupe Kompanija 111 “Manje više beskonačno” u režiji Fila Soltanofa koja predstavlja spektakularni pri-

dućnosti, a nalaze se u prvom krugu pakla.

Među predstavama koje će biti prikazane na BITEF-u su i komad Nemačkog teatra iz Berlina “Persijanci” reditelja Dimitra Gočeva, koju su nemački kritičari proglasili za najbolju predstavu u protckloj sezoni.

Beograđani će u okviru 42-og BITEF-a moći da pogledaju i predstavu Bo-

Nikita Milivojević, Vojislav Brajović, Gorica Mojović i Jovan Ćirilov na jučerašnjoj

konferenciji u Skupštini grada

prevodiocima južnoafričke Komisije za istinu i pomirenje po okončanju aparthejda, kojima jc tokom prevođenja iskaza svedoka poveren ncmogući zadatak: da zločine o kojima se priča ne doživljavaju lično.

Selektor BITEF-a Anja Suša rekla je da je najveći

Trilogija

„Super

SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA PREDSTAVILA JE LUKSUZNI SET OD TRI KNJIGE „SUPER Nušić“, KOJI OBUHVATA NJEGOVA DELA ZA DECU I OMLADINU „HAJDUCI“,“AUTOBIOGRAFIJA“ ı „PUT OKO SVETA“.

Bilo je krajnje vreme da SKZ, „za svet ogrezao u globalizmu, proizvede čarobnu kutiju u kojoj se nalaze biscri Nušićeve literature za mladež, i to onu koja još veruje da osim hip-hopa, ekstazija i kompjuterskih igrica na ovom svetu ima i drugih lepota“, rekao je na promociji jedan od najboljih savremenih satiričara, humorista, a Uz tO i pisac za mlade Radivoj Lale Bojčić.

On je ocenio da je bio pravi 'marketinški potez SKZ7-a da ovaj komplet označi kao „Super“, jer to je danas najviše korišćena srpska reć,

Bojčić je konstatovao da sc u Nušićevim knjigama „Bovori o sreći do koje se nc dolazi iglom, nestašluci nisu sankcionisani krivičnim žakonom, a škole ne predstavljaju mesta za prelamanjc u mozgu“.

Govoreći o „ Hajducima“, Bojčić je rekao da se u tom delu „mladež može uveriti da donedavno nije bilo „ti-

povanja baba“, da su to bila vremena u kojima sc imena hajduka nisu upisivala inicijalima i u kojima sc za najtcže prestupe smatralo branje prvih trešanja u tuđem dvorištu“. Po njegovom mišljenju, ove knjige su namenjene svima, pa i onima koji su ih nekada čitali, da se podsete na literaturu koja govori O ŽiVOtu koji nije otišao u „tri lepe predizborne kampanje“.

Urednik trilogije Dragan Lakićević je naglasio da su odabrana dela koja su na najvišem umetničkom nivou, a istovremeno mogu da razgale i nasmeju svakoga od sedam do 77, jer donose iskošeni satirični pogled na SVCL.

mer “novog cirkusa” koji se rodio u Francuskoj.

„Ona je+istakla.da.ćc„na ovogodišnjem «festivalu biti prikazana i predstava nemačkog, reditelja Kristofa Martalera “Manjak prostora”, posvećena ljudima više klase koji pokušavaju da se domognu blaženstva, zdravlja i bu-

jane Cvejić “Don Đovani”, “Mejbi forever” Meg Stjuart iz Amerikc, “Sonja” Alvisa Hermanisa iz Litvanijc, “Štifterovc stvari” švajcarskog, reditelja Hejnera Gebelsa, “Bejbi drama” Suzan Olen iz Švedske, kao i predstavu “Car Edip” rediteljke Vide Ognjenović. Proslava Nušić“|Dana muzceja

Svečana skupština MDS danas u Narodnom muzeju u Kraljevu

PROSLAVA, MEĆGUNARODNOG DANA MUZEJA — 18. MAJA, NA OVOGODIŠNJU TEMU „MUZEJI: NOSIOCI DRUŠTVENIH PROMENA I RAZVOJA“, NASTAVIJA SE DANAS U NARODNOM MUZEJU U KRALJEVU I OKOLINI. MUZEJSKO DRUŠTVO SRBIJE, KOJE OKUPIJA OKO 500 ČčLANOVA, PORED DODELE NAGRADE „MIHAJLO VALTROVIĆ“Ć, PRIREUJE TIM POVODOM PREDSTAVLJANJE KNJIGA IZ EDICIJE „MUSEUM“, U OKVIRU PREZENTACIJE SVOJE SARADNJU SA IZDAVAČKIM PREDUZEĆEM „KLIO“ IZ BEOGRADA.

Svečana skupština MDS u ovoj ustanovi počinje u 12,30 časova. Potom će mr Vladimir Krivošijev, istoričar i direktor Narodnog, muzeja u Valjevu, govoriti o knjizi G. Mata, T. Flaca i J. Lederer „Menadžment muzeja“ (prcveo s nemačkog Goran Novaković“, 2003), prvoj u toj ediciji, uz iste godinc objavljenu knjigu priređivača Garija Edisona „Muzcji i etika“ (preveli s engleskog Malena Stojčev i saradnici), koju će predstaviti istoričar umctnosti Ema Radulović, direktor Narodnog muzeja u Krušev-

cu i predsednik Skupštine MDS.

O knjizi priređivača Kloda Žilbera „Muzej i publika“ (preveli s francuskog, Vladana Stanojević, Gorica Todosijević i Lora Boruaoui-Ristić, 2005), govoriće Marko Stojanović, etnolog— ntropolog i viši kustos Etnografskog muzeja u Beogradu. Delo Bernara Deloša „Virtuelni muzej“ (prevela s francuskog, Vera Pavlović, 2006) predstaviće dr Ljiljana Gavrilović, antropolog, i naučni saradnik u Etnografskom institutu SANU.

Potom će prof. dr Miroslav Timotijević sa Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog, fakulteta u Beogradu predstaviti. članove Uređivačkog odbora te jedinstvenc strukovne biblioteke iz oblasti muzeologije i zaštitc baštine, namenjene i poslenicima galerija, arhiva i drugih srodnih ustanova i dalje planove te plodotvorne saradnje sa IK „Klio“. Programom je predviđeno da učesnici skupa posete i manastir Žiča.

D.S.

MUZIČKI ŽIVOT BRGIANGAAAOAAJA ii RR Kad SWE GE a AV URK .UM

Vrhunska muzika u praznim salama

Koncerti violinista Dejana Mlađenovića i Marka Josifoskog, u okviru Nacionalne

koncertne sezone

JOŠ JEDAN KONCERT NACIONALNE KONCERTNE SEZONE U MUZIČKOJ ŠKOLI „KOSTA MANOJLOVIĆ“ U ZEMUNU PROTEKAO JE U POLUPRAZNOJ SALI SA DVADESETAK POSETILACA! ODLIČNA IDEJA O BESPLATNIM KONCERTIMA PO SRPSKIM GRADOVIMA NIJE OŽIVELA NA ODGOVARAJUĆI NAČIN. ALI, KAKO JE GOVORIO TESLA - „OD HILJADU IDEJA – JEDNA JE DOBRA, OD HILJADU DOBRIH - JEDNA JE OSTVARLJIVA!“ DAKLE - JEDNA OD MILION ZAŽIVI KAKO TREBA! A POKAZALO SE TAČNIM I ONO NAŠE – „AKO NE ZNAŠ ŠTA JE DOBRO -– PITAJ ŠTA JE SKUPO“, PA SE NEMA POVERENJA NI U JEFTINE A POGOTOVO NE U BESPLATNE STVARI, TE SU OVI BESPLATNI KONCERTI, BAR ONI KOJE JE VAŠ MUZIČKI KRITIČAR POSETILA U ZEMUNU, ARANGELOVCU I LESKOVCU, SLABO I REKLAMIRANI I POSEĆENI!

"Takav je slučaj bio i sa koncertom našeg najboljeg violiste, Dejana Mlađenovića, redovnog, profesora Fakultcta muzičkc umetnosti u Beogradu, koji je sa pijanist-

Kiri Te Kanal prvi put u B

Svetska operska diva Kiri Te Kanava nastupiće 27. maja prvi put pred beogradskom publikom ma koncertu sa Simfonijskim orkestrom i Horom Radio televizije Srbije, pod dirigentskom upravom Džulijana Rejnoldsa u Centru Sava.

Organizatori koncekta: Jugokoncert, Sava Centar i Muzička pro-

dukcija RTS ekskluzivni koncert najpoznatijeg · lirskog soprana. dana- . Šnjice Kanave priprema-

li su od prošle godine. Prema rečima direk:

torke J ugokoncerta a Bilja-

ne Zdravković, do O. „stovanja velike. dame.

koja dugo peva ali još ·

uvek svojim glasom osvaja ljubitelje muzik. na svim scenama, došlo

je zahvaljujući uspešno ||

kinjom Milicom Sekulić in-

'terpretirao dela Marea, Su-

mana i Bramsa. Najpre smo čuli jednu od mnogobrojnih svita Marena Marea, francuskog, kompozitora i violiste koji je napisao oko 700 dela za violu koje je svrstavao u svite, često sa programskim nazivima gde će se kasnije ovaj pravac i uspostaviti. Službovao je na dvoru Luja

XIV i njegova dela stilski se ·

nadovezuju na Lilijeva (čiji je bio đak) sa mnogo ukrasnih tonova i sa lepotom eho ploha. Potom - „Slike bajki“ sa. maštovitom fantastikom i lirikom Šumanove zrele romantičarske palete. 1 najzad, transkripcija Bramsove Sonate u Es-duru za klarinet i klavir opus 120 broj 2, takođe pozno delo 63-godišnjeg, kompozitora, u kome su sc slili istančani senzibilitet, produbljena

obavezama, da prvi put gostuje u Be--

osećajnost i kontemplativna lirika u zvučnom bogatstvu polifono isprepletenih muzičkih ideja.

Jedino što je na ovom koncertu pomalo zasmetalo bilo je sviranje sa ZatVOrcnim poklopcem klavira sve vreme, čak i u romantičarskim delima Šumana i Bramsa, koji su preferirali klavirske deonice. Milica Sekulić, koja je apsolvirala i studije čembala podarila je Mercovoj Sviti u de-molu klavsensku prozračnost, mekoću i igračku gracilnost, tipičnu za ovo podneblje u kome će sc kasnije i iznedriti balet. Ali je njen raskošni talent bio donekle sputan u delima nemačkih romantičara.

Sve više smo svedoci izvanrednih klavirskih saradni-

· ka, kreativnih i podsticajnih:

Istra Pečvari, Ljubica Grujić, Natalija Mladenović, Uki Ovaskainen, Zarifa Alizade... Milica Sekulić, koja je stasala u kući našeg, velikog, klavirskog pedagoga, bake Jele Kršić i renesansno obdarenc

" majke, pijanistkinje, violist-

kinje.„i teoretičara. Vcosne Kršić-Sekulić i sestre Ljubice,

Bogom danog, umetnika! Ni u ovoj muzičkoj školi („Petar Ilić“) nigde plakate, ni u gradu, takođe. Od Marka Josifoskog su mogli mnogo toga da nauče ne samo učenici violine nego svi oni koji se nckom instrumentu (ili nečemu uopšte) uče, o predanosti, posvećenosti i ljubavi prema muzici kojima obavlja

saradnji sa našim orke'strom na zatvaranju letnjeg. atinskog f. stivala prošle godine. · „Oduševljena. M

sarad-

njom. sa. ·Simfoni jskim

orkestrom. RTS-a, Kanava Je uprkos brojnim prihvatila

»gradu“, kazala je

_Zdtavković i dodala, da

violistkinje i harfistkinje i sa-

| ma sa apsolutnim sluhom i potpuno osobena solistkinja

- sjajna je i kao kamerni mu-

· zičar, sa posebnim senzibili-

tetom za dah viole.

A'u Aranđelovcu je posle 15 godina u okviru Nacionalne koncertne sezone odr-

Žao koncert sada tridcsctogodišnji violinist Marko Josi-

foski, pred petnaestak posetilaca. Kao „čudo od deteta“, upravo u ovom gradu dobio je prvu nagradu na kursu Dejana Mihailovića za intcerpretaciju teksta koji se dobijao samo sat ranije i koji se čitao i vežbao bez violine! Sada zreo umetnik koji violinom može da izrazi SVE svirao je sa zanosom, sa žarom, sa virtuoznošću, sa strašću, osećajno, muzikalno i nadahnuto. Svakoj koncertnoj sali u svetu bila bi čast da primi i pruži publici takvog

će sa njom doći i britanski dirigent Rejnolds, vođa svih ansambala sa

"kojima ona nastupa.

Na svom prvom susretu sa našom publikom ova umetnica, obdarena

· glasom izuzetne lepote i

prirodnom vedrinom, kojima je plenila pevajući u vodećim operskim kućama širom sve' * A svoju umetničku misiju. A samo petnaestoro ljudi došlo je da ga čuje!

· Marko Josifoski je svojom violinom ispripovedao beskrajnu tugu napuštene kraljicc Kartagine, Didone, koja umirc od ljubavi za vojskovođom Enejom (prelepa Tartinijeva Sonata u Gc-molu „Didona abandonata“ ), potom je i sam, nckadašnjć „čudo od deteta“ uronio u svet „čuda od deteta“ i „čuda od muzike“ Volfganga Amadeusa Mocarta (Sonata u Ge-duru KV 301, koja za-

vršava jednim od najgracilni-

jih i najšarmantnijih Mocartovih menueta, sa predivno rasutim bisernim temama u klaviru pred kojima je Markova violina znala da se muzikalno povuče i dozvoli svojoj supruzi, Smilji Josifoski, da izbije u prvi plan. Sledio je čitav niz prcteških,

Cudo od muzike: Marko Josifoski

zahtevnih minijatura Aleksandra Simića („Tango za nju“, koja je tonski preslikala „tužnu misao koja sc plcše“), Sarasatea („Romansa andaluza“, sa bujicom prctcških, briljantnih pasaža i vatrometom folklornih ritmova), temperamentnce Bramsove Mađarske igrc (I i V), čudesne Paganimijeve „Mo-

cogradu

ta (Metropoliten opera u Njujorku, Lirska opera u čikagu, Pariska opera, Sidnejska opera, Bečka državna opera, Skala), pevaće arije iz opera: Figarova ženidba, Karmen, Boemi, Adrijana Lekuvrer, Porgi i Bes, Priče sa zapad-

ne strane.

Rođena na Novom Zelandu kao potomak drevne maorske aristokratije, Kanava je stekla” slavu gotovo preko noći, nakon senzacionalnog” debija u ulozi Grofice u Figarovoj ženidbi u lon--

donskom Kovent Garde-” nu 1971. godine. Od”" prelaska u London ubrzano je sticala najviše pozicije u međunarod-

nim operskim kućama i ·

postala jedan od najčuvenijih svetskih sopra-

na.

zes-varijacije“ sa introdukcijom, temom i nizom od četiri varijacije na Gc-žici, sa flažoletima čistim kao suza. i najzad, „Igra patuljaka“ violiniste i kompozitora Antonija Bazinija, profesora kompozicije na Konzervatorijumu u Milanu, čiji su đaci bili i Katalini i Pučini. |

Marko Josifoski svira sa lakoćom i najzahtevnije i naj-

· Virtuoznije stranice violinskc

literature. Ima savršenu intonativnu i stilsku čistotu; muzikalnost, osećanje za frazu i formu. Uz sve to i individualnost i pravu meru u rubatima u komunikaciji sa

. klavirskom (i bračnom) sa-

radnicom. Nije ga lako pratiti na njegovom vrtoglavom putu sve upečatljivijih uspona. Smilji Josifoski sve uspešnije to polazi za rukom! Gordana Krajačić