Borba, 28. 03. 2009., S. 34
34. borba
Subota-nedelja, 28-20, mart 2009,
MIRJANA BOŽIĆ-KEZELE ~
omplet koji je ove, 2009.
godine, u boji pistaća, no-
sila Mišel Obama na inauguraciji ostaće upamćen kao i romantična venčanica princeze Dajane 1981. u Londonu ili roze suknja i žaket Džeki Kenedi na dan kobnog atentata na supruga Džona 1963. u Dalasu.
Još kad je Barak Obama šarmantno naciju „usmerio“ opaskom „ljudi, vidite li koliko mi je žena lepa“ ko je, pored takvog vizuelnog utiska, uopšte mogao da se skoncentriše na sam govor.
Godine će proći, reči će ispariti, a slika je već učinila svoje. Kao i poruka sakrivena u modnom detalju. Gospođa Obama, slučajno ili namerno, istorija će reći, odabrala je kaput Kubanke Izabel Toledo, što je odmah dobilo i političku konotaciju. Da li to, možda, neko želi da se poboljšaju odnosi SAD i Kube?
Moda, dakle, nije samo moda, odelo, haljina, šešir, broš, nekada
mogu da poruče više nego strani- .
ce govora, da privuku ili skrenu pažnju. Ono što čovek na sebi nosi, Često, govori više od reči. Namerno ili slučajno, političari u Srbiji imaju ili nemaju stila, ulickani su ili dozirano izgu-
žvani, glume ili su, ponekad, stvrano „trapađoze“, da bi se ubrzo uvalili u Armanija, Bosa ili, već, neku svetsku marku.
Nije li sve sračunato, koliko način odevanja može da skrene pažnju u momentu političkog obraćanja, učestvovanja u nekoj TV emisiji.
Dali se narodu može kroz rupu crvenih čarapa provući propada-
B2 DRESS CODE
Pojavna forma im sagovornika ili osobe koju pospnalrahn0. stra (a je u komunikaciji o10 kako se kaže nešto, preko dya neverbalna komunikacija, odn
nje kulturnih institucija ili, preko drečave kravate, uvaliti porez? Ibliža i dalja istorija, bar kad je oSrbiji reč, pokazuje da baši nismo imuni na vizuelni utisak. Sećali se neko, do detalja, šta je Sešelj govorio dok mu je učesnik jedne emisije, sve vreme, merio kratak rukav plave košulje s džepom i kravatom, tu negde do pupka, ili u kojoj meri je Mirko
Džemperaši i visoke polpelice
Korelacia javnog mnjenja, medija i izgleda ljudi koji se ba-
ve javnim poslom ili su na neki drugi način vezani za javnu sle-
ru postoji.
„Setimo se Vasila Turpukovskog, političara bivše SFRJ koji je, uvek, nosio džempere. Mediji su ga prozvali džemperče ,
podseća Jevdoka Lukić.
Period kada su se pojavili tada mladi crnogorskim političari, Milo Đukanović i Momir Bulatović nazvan je „džemper revolucijom" baš zbog toga što je džemper bio njihov omiljeni predmet u svrsi identifikacije sa ostalom omladinom i kao simbol jednostavnosti i, na neki način, skromnosti.
Zahvaljujući politici i novcu vrlo brzo su odbacili te svoje džempere i zamenili ih Armanijevim odelima.
Uloga medija bila je značajna i u slučaju ocene ukusa i stila Raise Gorbačov, supruge Mihaila Gorbačova. Naime, prilikom njihove posete Parizu, francuski mediji su oštro kritikovali njen izgled, navodeći da je za tu priliku nosila neprimereno visoke potpetice i neodgovarajuću boju čarapa.
Bivši ministar inostranih poslova Goran Svilanović je privremeni sporazum o Prevlaci potpisao u džemperu, nasuprot besprekorno, protokolarno odevenog hrvatskog kolege Tonina Pi-
cule, sa sve pratnjom.
„Pa šta, potpisivali smo u šatoru, bilo je hladno“, branio se, gotovo uvek elegantan, Svilanović od „oštrog oka” javnosti.
Moda u funkciji političke komunikac
šfo se kaže važno sedalm | deset odsto, dok sve ostalo pokriya
osno pojava 0108 KOJI g0V0T!
Oe
a dominantnu funkciju u percepciji : živanja pokazuju do dese! odsto,
Tri bOić SiVO, Salmo · ih kravate „odaju
Za odevanje političara karakteristična je uniformisanost u oblačenju što ih, u suštini, ne odvaja od ostalih pripadnika „jačeg pola“. Pre deceniju i više, naši poltičari su, ugivnom, nosili odela poznatih domaćih proizvođača: Beka, Kluza, Prvog maja...Pošto te fabrike više ne postoje, političari su se okrenuli stranim robnim markama. Najčešće ih vidimo u crnim, ili odelima svih nijansi si-
ve boje zbog čega, vremenom,
počinju da liče jedan na drugog.
ije
„Par puta sam primetila da je nekolicina njih, na istom skupu, imala identična odela iste robne marke, razlikovale su im se samo kravate“, kaže Jevdoka Lukić, čije se kreacije nalaze u ormanima mnogih poznatih, sa stilom odevenih žena u Srbiji, ali i da-
ma iz inostranstva.
I modni kreator Bojan Dragojlović uočava da su, na primer, poslanici u Skupštini kao „pod kalup“ i da se razlikuju po kravatama.
Jović uspeo da objasni učešće u
Borovom selu kad je, svaka dva minuta, sagovorniku dobacivao „Vi, Vi gospodine s poprečnom kravatom (leptir mašnom!). Psiholog i psihoterapeut Nebojša Jovanović kaže za „Borbu“ da se sve radi u cilju kampanje i promocije i da je, u sklopu toga, i način oblačenja političara, ali i upotreba modnih detalja. „Društvo je okrenuto marketingu. Niko, kao da i ne obraća mnogo pažnju na to što neko priča ili na poruku koju pokušava da pošalje. Niko neće da postane poznat zato što nešto pametno govori, jer je narod, po definiciji, mediokritet. Ine razume mnogo o čemu se priča, više gleda i opaža, uočava pr-
vo one koji se pojavom uklapaju u njegovu predstavu. Zato građani na izborima biraju one koji su im slični, poput onog Njegoševog Gleda majmun sebe u zrcalu'. Otuda neće zameriti Velji Iliću što psuje, jedva čekaju da nešto odvali. Isto tako će na nekom TV nastupu prvo uočiti ponašanje ili oblačenje, modni detalj koji bi i sami izabrali što, naravno, temu može da odvuče u drugom smeru!, objašnjava Jovanović.
On naglašava da će se građanima dopasti izbor odela pripadnika neke stranke za koje bi se i sami odlučili da su na vlasti.
„To znači da ih sama cena ne iritira, jer se stavljaju u buduću ulogu'. Bitno je da li je gardero-
) ba prilagođena tipu stranke} |j ju građanin simpališč, gl da li je odelo onako ba bh kvo priliči DSS-u koji, nit Sl! nit miriše, ilije liberalnijtž ii ja koji je blizak urbanom * stanovništva“, kaže Jovani!
Na ljude je tako, i preko robe i raznih modnih itekako moguće uticati, MIT
traži cirkus, gleda, opaža i iesll rapa, kravata, zagleda da BM.
nekoj političarki, kao SO b
ćić, podići suknja kać U ||
automobil ili će se ne
desiti, otpasti, povući. ., L psiholog Jasna Veljkov"