Vreme, 23. 04. 1929., S. 1

" Т О Р А К, 23. АПРИЛА 1929

ДИРЕКТОР КОСТА М. ЛУКОВИЋ РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈ а ПОЕНКАРЕОВА 4-6 ТЕЛЕФОНИ ВРЕМЕНА: 40 -02, 40-03, 40- 04, 40-05. ГЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ: 20-98 ГЕЛЕФОНСКА СТАНИЦА У РЕДАКЦИЈИ

Чекоинн рачун Ср.; 52.20 > БЕОГРАа • ГОД. IX • БРОЈ 2635

ПРИМЕРАК 1 ИИПАР ПРЕТПЛАТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ: наша земља моин., иностракство 50 дин ЦЕНЕ ОГЛАСИМА Реаламла део: Београлско оздањс раднм ааи 1 с.м. 1 стубап 12' - дан., Целокупно нздањс радни дан I с.ч. 14*— дин', Целокуино нздање недељом 1 см. 20'- днн Теистовии део: Београдско издаље раднн дап п недељом 1 см. 20 - дши Целокупно излаље радпи дан Ј см. 25' - дин.. Целок.пно пздање недет>ом Ј с.м. 30'- динара

КУ

да-

у СофиЈи

Опет Бугарска!

Дочек вашет рвнегата. Аите Павелгћа у Оофији, дао нам је прплику да се једном В1ше уаеримо да Бупарска ие схвата потребу колсеихштног спровођењв јесше пататнке сређења одиоса и учврпгћиваља мира ва Балкану. Док се преповори за уређење однооа ввмеђу наше две земље, започети у Ппроху, још воде, п дов се врше прппреме за праступаље трговинским Проблемима, чпје решаваље тре6а да обележи увођење нормалних оаноса пзмеђу иаши дрвава, бугарска влада без иједвог анака неодобрашња. допупгга ла се у преотонидп Бугароке прпређују велшке манпфеагацпје протпв наше државе Иако би п манифесшције Бу■ара против наше земље у сахашљем стању односа бпле не:га1не по полптику коју су обе иаде повеле почиљући прего»ре, оне бп се могле и схватити I опраддати. Т1а чак и у томе ■лучају дулапост бугарске вла<е бнла бп да се огради од у(ице и њених неодговорнш: ■ксцес.). Али маннфестације фпређене у Софпјп иду још На њима главну реч во,и бЈтарскн птеЕаип гост, иаш рнегат, Аите Павелпћ, Заједао а чтановима оргаиизоваших (№ди, које је Бугарска у интере с мира добпла налог да растур, Павелпћ јавно позива на Орбу против наше државе уз сгобравање присушнх и уз тогралцпју бугајрскпх власти. Учеотвујући. с једне страие у впору за сређење односа путм преговора, бугарска влада } дозволила да се у њеној пресоннпи припреме и оаржавају мнифестапије гоје ие само одју непрп>ател>ско рвсположе1е према иашој земљп, иего се

иа љима јавпо оглашује борба прогпв нашег уиутрашњег поретка којн се жели предстевити у иајцрњнм бојама. Поред тога што се маипфестације ове врсте косе са зваиичним иапорима бугарске владе иа пољу помирљиве политкке, допуштаље оваквих изгреда против иаше земље тешка је повреда самих осноЕа међуиаропших. однооа и међупародне куртоазнје. Ово исгана иије прва нетактичнбст коју бугарока влада чнни према нашој земљи и оиа нас" ие пзиенађује. Ми чак не можемо ии да се љутимо иа ове нанвне јер бесциљне испаде. Софпјске манифестације само потврђују да бугарска влада, која уверава свег у иепоколебљиву мирољубивост овоје политнке, још ип сама не зна коју политпку водн. Још увек она тражп равлотежу пзмеђу две струје, два схватања, која се ■напзманпчио јавл>ају и узајамно потискују. Али се ипак надамо да ће оаме прилпке нагнатп Бугароку да се једном одлучп да пође само јадним путем. .Бугарске накорсЈх-гности п друге сгварп, у осгалом, нама пика д впсу шкодиле. Оие првенсгвено показују овету саму п праву Бутарску. Заттгм, оае су се можда баш због тога. уиек њој самој и светпле. Ш шпак, ве може се цропусти ти да се п у овом случају бугарској владн озбиљно укаже на по следпце иопријатељске акцнје и подржавања непријатељског рнаполои;еља, жоје ие воде сређељ.у односа. Овакви поогупци свакако утврђују љену одговориост за продужвље једпог стаља, кој" балканским државама доносп са мо штету, а Европи стално иеспо којсгво. Р. М.

Г- др. Анте Павелић у Софији

Офија, 22. априла. — Дотазак у Офију бнвшег народног постани» г. д-р Анте ПавелиЈта и прити<а новмнара г. Гуспава Перчеиа, рји у ствари не представл,ају нит су икад представ-мли неке еннентне или значајне политичке /чноста у Хрватској, добио је гоа и»аве манифестаиије, у којој се (разило право распо.тожење звагчне Софнје према Београду и шој држави. Долазак и дочек г. д-р Аите Патића у Бугарску организовао је 1тарск-л Револ\ционарни Комитг. Д0ЧЕКУ ВИДИНУ Преко Румунпје г. др. Анте Па мнћ п Перчец дошлп су најпре јВпдин . Ту је за дочек све већ Сло упапред прппремљепо. На анпци им је прпређена маппбстација представника бугарог пацпоналног комнтета, студатског друштва Вардар, макодаске емнграцпје У Бндиву н вцинског грађанства. "\ др. Павелић п г. Перчец опкалн су говоре. Затпм су креши за Софпју у 6 часова увеч ДОЧЕК У С0ФИЈИ 7 СофЈ.ји су стигли око 7 п по 4'ова увече. Бугарски Комитет оанизовао је велнчанствен доч.. На станнци је бнло преко 8«"> људи. '. Отаипшев је поздравио хрвске емнгранте у име Бугарс>г Националног Савеза. Две аив у дебарсквм костимима, о-диле су букете цвећа ПриIII! гу им и са ц.""ч се рукоШ иред 11е Бугарског

Женског Друштва. затпм предотавницп разнпх органпзација. Г. др. Павелић ста.јао је на про зору вагона д поздравпо прпсутне у име хрватског народа из Загреба. Одао је пошт.у Стјепану Радпћу н свим хрватскпм и бугарскнм борцпма палим за сло боду Хрватске л Македоније. Подвукао је да је дошао зато да би се створиле још тесније н искреннје возе пзмеђу бораиа Хрвата ц Бугара протпву угљетача. Г. Пери. ц је дајавно да доноот ооздраве целог хрватског народа поводам годипцњнш,е ослобо))ења Бугара од туракога јарма. Мпсли. да Хрвати и Македопци треба да ое заједно боре. Од сгапшце оОразоеала се поворка са г. др, Паве-шћем п Перчецем на челу. Пратила нх је музпка н поодрављало грађанство до хоггел Униона >гДе су одоели. Г. Павелић ц Чеучец, акламнрани од пуб.шке. појавилн су ое на балкону хотела и захвалилн грађашетву топлнм рочима. Перчвц је појпукво да, дш; ое Европа мучп да европешпра ове државе, на крају Бврсше дити се муче да балквниаврвју. Хрвати су, рекао је. потсуша-лц ова легатна орадства. Сада им остаје оамо нелегатае. На крају је позпао на апнггу п узајампу борбу Хрвата и Максдопаца. Г. Павелићев говор бурпо је поздршвљен од веливе масе счупљеног иарода. а г. Огатвшев одгоЂорио му је са покооико речи во-чичаЈЈ-ћп љнхов долазаж иеку браћу Бугаре и Македоаце. |

ПОЗДРАВИ БУГАРСКЕ ШТАМПЕ Це.так\~1!1а бутнрска штааига доноси ошпирне чла,ш;е, поадраве в сливе о долаоку хрватоких емлграиата у Софију. У свима члагацнма и извепггајима онн се истичу као да су у пајмаљу руну лајповватнји политичари и иктинпки представнзгци Хрвата и Хравтсве. Један од највеких бзтарских .тнстова Зора, на уводном месту под насловом кхрватски госги» доноси великн чдаиак, веоича}у1ш г. Паев,тић.а. ДЕКЛАРАЦИЈА НА БАНКЕТУ БУГАРСКОГ НАЦИОНАЛНОГ КОМИТЕТА Оофија, 21. апрпла. — Према пвсаљу јутарље штаете, прексппоћ је Бугарски Нацпоиа.тнп Комитет дао баикет у почаст Павелића и Перчеца, у Градосој Касини. Баикету су присуствовали иајвнђеннјп. члановп македонске емПграције у Бутарској. Око поноћн је председник Нациоианог Комитета г. Опшншев прочнтао о сарадњп Хрвата и Македонаца. ШТА ПИШЕ ОРГАН ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ Софнја, 22. априла. — Препо. рец, оргаи председника владе, доноси чланак г. Грнгора Васиљева, народпог посланцка, под насловом «Хрватп у Софпјп». У члалку се велп да између Бу гара, Хрвата п Словелаца пе^и 4-ржње, ппи1 цма разлога за не споразуме. Бугарско - хрватскословеиачкп одиосц моглп би се развпти н доћп до степена утнцајног фактора, а.тп је Софија уиек водила рачуна о бескраЈној осетљпвостп Срба, према раздражељима н подозрењима ирема Оофији. Београдска штампа. велп ппсац, спгурпо ће развцтн иротпв Бугароке тешку каиопаду због посете Навелића Бугарској. Ме ђутим, зваиична Орбија већ шест годнна потпсвиље армнју злочвиаца и кснсппратора Бугара протпв Бугара. Кад бп се о томе прочитали извенггаји туђпх каицеларија, дошло бп се

до многпх мрачних закључака. Министар г. Ракић рекао ми је, валн пиоац,' да је један српски генерал одбио да прими Косту Тодорова, изјавцвши да у његов дом не могу да улазе издајннци, То је, можда, једчнп изузетак где један српскн патриота одбија везу оа тим несрећннм злочннцима. Затим писаи »".ти за, кад чак и Трговннскн ГЈасник скоро бесрамно плаши Бу.зрску, не треба правити велике илузије. «Шта раде плаћенцци, није у овом стуча ју много важно. То се олноси и на најзваничније. Стварн је важно да се о томе замисле в.таде. У то.ч погледу софијска влаза има најбољу жељу и најчеститије намере. Ко у то сумља, нли ништа не зна, или ништа неће да зна». ШТА КАЖЕ ПРЕДСЕДНИК СОБРАЊА Софнја, 22. априла. — У своме великог лолитичком говору, председник собран>а г. Цанков, говореИи о општој политици Бугарске, рекао је, Лоред осталога, да су бугарске зечље пробљене. За македонско питаше изјављује да оно није само национално него и државно, а држава се неће никад одреКи своје дужности. ОБЈАВЉИВАЊЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ Софија, 22. апрпла. — Декларацију, >:о зајецничкој <5орби Ма кедонаца п Хрвата у будућнххггв протнв београдског режпма«, ко ју с у потаисадн предсвдншк Бу гарског 1гамлггета г. Оганшпев п Х1рватоки ешгграитл г. др. Па® .иЉ п Перчец на банкету Бугарског Ксопггета у 12 чаоова ноћу, свп бугарекн лнсгош! објаиљују на првпм сгараиама са крупним плакатним слоппма. Лнсг »Зора« доносећн ту декларацију сгавио је врушап н лстакнут наслов »ма кедонско-хрватокц савез«. (Време)

Војвода Степа Степановић поздравља ратнике

Чачак, 22. априла. — Оболелог војводу Огепу Огепатовића далас пре подле •посетно је преа серЈнкк Удружења Резервннх 0фиднра и Ратаика г. Милан Ђ. Радооављевић у друпггву војводивог лекара г. др. Божидара Милошевића. Иако је војвода данима своје болести увек избе гавао посете. ипак је данас посетом г. Радосављовића био јако задовол>ан, а нарочито интересовањем ратника и његових офидира за здравље оболелог војводе, изазвало је код њега одушевл»ење и задовољство. Војвода је био срећан кад је видео да га његови ратниди никад не заборавл>ају. У разговору је војвода са г. Радосављев1гћем провео дулсе времена ннтересуЈуЋИ и распитујући се о раду Удр.ужења Резервших Офпцира и Ратника, ■ о Народној Одбрали као и о осталим оргалпзацнјама и хуманим установама. Иако тешко болестан, а поред тога никопа у посету не прима војвода ипачс при растанку пожелео да поново види г. Радоса&тБевјЉа, јер као пајвеће -за довољстбо сматра интереоовање својих официрв за његово здравље. При растакку се војвода опростио са г.- Радосављевићем речима: До впђења. И преко г. Радосављевића поздравио је све ратнике и офпцире нзражавају 1ш своју жељу да очувају оно

што су заједно са трудом и по жртвовањем стекли и^да послуже Краљу и Отаџбиии као што су то сви заједно у рату учинили. (Време; ИЗЈАВА Г. ДР. МИЛОШЕВИЋА Чачак, 22. априла. — Данас послв посете коју је учипио обололом во}• води г. Радосављевић у друштву х. др. Милошевића ваш дописник са* стао се са г. Милошевићвм. Г. Милошевић му је рекао: — У току прошле ноћи и данашњег дана није било никаквид промена код војводиие болести. ГГрема. јучерашњем извештају једино то што се војвода данас осетио задовољннји и расположеиији него ју» че. А то задовољство и расположе« ње изазвало је код њега интересовање резервних оФипира и ратника, које му је председник њиховог Удружења г. Милан Радосављевић у данашњој својој посети изручио. Затим му је рекао да св војвода нарочито осећа срећним оним пгго су му његови ратнипи учинили. Да^ ч ље је изјавио да је прошлу ноћ провео у једном малом узнемирењу и неспавању и у току данашњег дана узимао је непгго мало дијеталнв хране. Томпература и пулс као н ранпје су непгго мало изван норма« ла. М. ПетронијевиК ОДЛИКОВАЊЕ ВОЈВОДИНИХ ЛЕКАРА На предлог Министра Социјалнв Политике и Народног Здравља одликованп су орденом Белог Орла 6 степсна. лекари којн лече војводу Степу Степановнћа др. Божа Мило« шевпћ и др. Внтомир Говедаревпћ

ПолитичкћЕ днсвник Закон о становима пред ПАТРИЈАРХ ЧМД^МИНИСТРА Врховним Законодаеним Саветом

Јуче по подне одржана је седнлца Врхоиног Законодавног Са-. вета на војој је узет у претрес н оцену закон о.становима. Пооле седннце издато је следеће саопштеи>е: Дгиашња седница Врхсзког Заиоиодавног Савета почела ј е у 3 и по. а завршена је У 7 часова Савет је узео у оцену гредлог закока о стпновима. Претрес је згвршен. Ндућа седница заказ&на је за сутра у 3 часа по подне- На дпевасм рзду је предаог зат.она за унашређење спољпе трговиие п цредлог за1иша о дрлгавштм ИЈтевнма.

РумунсБса Крал&И1да Марија и приннеза Илеапа путу!у аеропланом по Шпанији

Горв: Румунска краљицз Марија, њен брат инфгнт дон Апфонс од Орпсзна и принцеза Илеана, у Сезиљи. Десио: Принцеза Илеана намешта своЈу авијатичку капу. 4

I Париз, 22. апрнла. — Јавља. ју из Мадрнда да је румунскл Јсрал >ппа л!арцја, у пр.1тн.н пркнцеле Илеаие п кКерн птпан со;ог кралЈа, стпг.ла аероп.ланом у Гранаду, до.тазећн нз Севнља,

Ссдннца Мпнистарског Савета Јуче по подне одржана је селнииа Министарског Савета.

Мпнпстар Шума и Руда у Загоебу Јуче је допутовао у Загреб. Ми•здстар Шума г. ?1азар РадпвојевлИ

ПРАВДЕ Јуче лре подне, Ш. Светост Патријарх ДичитриЈе посетао је Мннистра Правде г. д-р Сршкића н код њега се зазржао дуже времена обавештавајућн се о палу на доношењу законо о српско-православ ној цркви. » Г. Д-Р МАРЈАНОВИЂ У БЕОГРАДУ У везн са поставллњем шефа Цапралног Пресбироа, у Београд је догтутовао г. д-р Милан Марјановић, пубЈмциста, и већ јуче орв подае био прииљен од Мпнистр/ Правде г. д-р Сршкића. Избор г. др. Редслоба, професора страсбуршког университета, за члана Међународне Дипломатске Академије г. д-р Редс.тоб, професор међународног Јавно* 1 права и дипломатске истор1гје на правном факулте ту у Страсбургу изадран је за члана Међународне Дипломатоке Академије. * Ова академнја, чнје је седЈгште у Паризу, гр)тгише известан број политичара, дип.томата и ушшерзи тетских професора разних земаља којн раде, проучаваљем крупних међународних проблема, на учврнЈћењу мира. Г. д-р Редслоб, правник светскога гласа, писац многобројт^х праа ничких де.и и расправа, наш је искрени и одушев.ч>ени пријател>. Изврстан конферансие, у својим слободним часовмма песник и публициста, г. д-р Радслоб је успео да нас и нашу земљу заштгересује сав Алзас, сеој родни крај, свонм одличним предавањнма. Грчки сенат нмаће тра четвртнне веннзелнста Атина, 22. апрнлз. — Јучераштмт избори за сенат прошли су мнрно у целој Грчкој. Коначни резултатн нису били познати до прошле ^оноКи. али се у добро обп^штеним круговима сматра да су бар три четвртнне укукног броја мандата добили веннзелЈГСти. Треба нарочЈгто истаКи да је г. Венизелос изричито подвукао по.тгтички карактер сенатеких избора. Рачуна се да Не венизелисп! 1«мати V сенату 80 преЈстаеннка.