Vreme, 07. 12. 1933., S. 2

СТРАНА 3

СТАЊЕ НАРОДНЕ ПРИВРЕДЕ

Тромесзчни извештај Гувериера Народне банке

На ослову чл. 33 банчинлх ^татута дужност је Гувернера Народне банке да на крдју сваког тромесечја поднссе улравном одбору извештај о стању народ»е прнвреде. Гувернер г. Игњат Бај•10НИ на последњој седници управ ног одбпра поднео је нзвештај за проте.чло тромесечје, у коме је, између осталог, навео и ово; — У поређењу са стцњем у про шлој години показује светска привреда у трећем тромесечју о. г. осетно напредовање. Незапосле иост је у свима земљама опала, а укупна светека производња повећала се за око 10 од сто. Ови знаци говоре да је привредна криза, пошто је целом свету нанела толико губитака, најзад дошла у своју заврихну, ликвидациону фазу.

појединих банака било отказивања и повлачења улога, ипак је код водећих завода, а нарочнто код јавно-правннх новчаних установа прилив новнх средстава знатан. Тако, например, Поштанска штедионица показује у овом тромесечју рекордно стање улога на штедњу и по текућим рачунима. То етање не долази само од нове штедње, него у прстезкној мери и од тезаурисаних средстава. Код свих новчаних завода износили су улози на штед« њу у јуну о. Г. 9.850 милиона, а краје* тромесечја су се попелн на 9.867 ј *илиона. У везк са побољшањем прЈиика на новчано.м тржишту показују и наше ефективне берзе у овом тро месечју знатно оживљавање послова. Код курсева свих наших најважнијих берзанских папира преовлађивала је чврста тенденција. Она долази углавном од то' га, што се код раж*је тезауреса1 них средства у све већој мери испољава тежња за пласман у држа^не папире од вредности, које ј дају врло повољну ренту. Појачана тражња, која није била спекулативне природе и већи обрти у поједини.« папирима, наричито су у овом тромесечју повољно утица ли на курсеве државних папира. У акцијама наших приватних пре дузећа послови еу бнли врло мали.

Г. Игњат Бајлони

Постоје још у појединим земљама знатне тешкоће у области државних финансија. Ако се, међутим, има у виду да ове тешкоће потнчу од ослабљене привреде тих зем^Ђа и издатака, које им је наметнула привредна криза, .може се очекивати да ће се поступним санирањем привредних прилика и у овом погледу доћи до побољшања. Наша Краљевина не спада у ред оних земаља, у којима се привредно оздрављење највише нспољава. Али се ипак може рећи да је и код нас у многим правцима наступило приметно побољшање. Незапосленост је мања, иего у прошлој години. Обнм саобраћаја је порастао, На ефектним осрзама промет Је у поређењу са прошлом годином више него удвостручен. Уместо паснве у нашем трговинском билансу од 88 милиона, којом је завршено треће тромесечје прошле године, појављује се у исто.м периоду 1933 актива од 212 милиона динара. Од особитог је значаја промена у тенденцији кретања државних прихода, код којих је у одговарајућим тромесечЈима 1931 и 1932 године забележено опадање од 12 и 20 од сто, док у трећем тромесечју вндимо повећање од 2,2 од сто, Затим се у извештају износи пословање Народне банке и каже се, поред осталог, да је државни дуг код Банке (ранији аванси) у овом тромесечју смањен за 97 милиона динара. Новчанични оптицај и даље је опадао, али се на крају тромесечја почео дизати, гако да је коначно показивао сма њење за само 31 милион динара према оптицају у јуну. Целокупан оптицај био је на дан 30 септембра о. г. ипак већи, него у прошлој години, јер је оптицај иовчаница заједно са кованим нов цем, кога је било у овој години у оптицају за 1.040 милиона дииара, износио 5.412 милиона дииара, према 5.153 милиона у сепгембру прошле године. Међу обавезама по виђењу жиро-рачуни су се повећали за 305 милиона динара, а разни рачуни су опали за 352 милиона динара. Обавезе са роком, које обухватају и благајничке записе Народне банке, опале су за 70 милиона динара, према стању у јуну. Укупан промет жиро-рачуна изнсо је 11.909 милиона, што чини за 26.6 од сто мање, него у истом тромесечју прошле године. На вирмане и обрачуне долази 8.652 милиона, за 26.3 од сто мање, него у прошлој години. Обрт благајнице изнео је 15.144 милиона, према 14.540 милиона у прошлој години. У извештају се даље констатује да се наше новчано тржиште у току тог тромесечја развијало релативно повољно и да о томе сведоче следеће чињенице: ликвидиост новчаних завода приметио сс побољшала и све чешће се дају иоб < кредити, ма да укупан обим кредитних послова још не задовг>љава све потребе наше при вреде. Ранија тезаурисана средства све се више враћају новчаном тржишту прско новчаних завода у виду улога као и тржишту капиталп преко берза у пласмане хартија од вредности. Иако је код

Новонзабрана управа Радничке коморе састаје се 16 о. и. На колспгтуираЈуђоЈ скупштиаи раеправљаће се и о питањима радничког заштитвог закоиодавства Првн плвнарни састаиаж новои»абране упра/ве беотрадоке Радиичке качоре ваказаи је за суботу шеснаестог децембра. Скупштнна ће се сдржатн у велнкој салн »гра де Радничке качоре м њено трајање прадаиђеио је да буде два да»а. Ма да је ова скупштина конститунрајућа, њен дневнн ред садржн неколико важнијих пнтања из области општег лобољшања радничке класе. Међу први« је стварима, као новкна, питање стварања посебиог отсвка при комори »а приват не налештенике, Ако се ова) преДлог коначно усвоји, по свачу да ће ко.мора дсбити назив радннчко-на.мештекичка. Друго је питање незалослеиости. 0 ње.му је израђен исцрпан реферат, са конкретнњм предлози.ча, у погледу упослења беспослених квалификованих радника. По томе.у колико с< проблам неза послености каалификованих радника не буде могао да реши поставиће се одређени аахтеви за њихово стално полигање. Тражиће се да се за незашослене раднике при берзама рада обсзбеди, поред редовиих средста®а, још и допунока помоћ, Затим да се олштинама наметне старање о незапосленим квалификлваним радницима коЈи су њени грађани, нлн који су провели извеоно одређеио време на једној територији у послу. Берзе би биле дужие да им обезбеде храну, а општине стан, огрев и одело. Савез градоких општина на свом прошлом конгресу решио је да се општннама препоручи убирање специјалиих прнхода од и•чућних грађана за издржавање незапосле«их радника. Послс тога образовао би се опецијалии фонд у коЈи би уплаћивали сви кућевлаоиици од увупне суме кирија коју примају по. једаи од сто. Та сума, вврује се, да би била довољна за решење питања станл незапослених радника. Поред осталог поднеће се и реферат о радничком осигурању и о заштитном заководавству радника и намештеника. Ово је први сазив управе Радни чке коморе која је до свога мандата дошла слободним и јавним радиичким гласањем. Као што је у своје време јавл.еио, апсолутну већииу на изборима одиела је листа г. Богдана Крекића, чиме је у управи коморе обезбеђвн нормалан рад, без икакаих уиутрашњих тешкоћа.

Немачко-бу1арски шрговински сВоразум Берлин, 6 децембра. — Јуче је у министарству иностраних послова извршена ратификација не мачко-бугарског трговинског спо разума.

Рекорц аталагакског ави/аШичара ЦаОепје Рим, б децембра. — Италијански аеро-клуб потврдио је рекорл италијанског авијатичара Ђовани Цапете од 2 децембра о. г,, који је са лаким авионом тежине испол 280 килограма достигао висину од 6.051 метар.

ПОЛИТИЧКИ ДНЕВНИК Ссдннца Фннлнсијског одбора Седница Финансијског одбора Народне скупштине, која |е била одложена, заказана је за данас V 10 часова пре подне. Седница ћр се одржати у великој скупштинској дворани. Седннца скупштинског одбора за проучавање закона о заштити земљорадника Јуче по подне одржана је седн;:ца скупштинског одбора за проучавоње законског предлога о заштнти земљорадника. Овој седници присуствовао је једЈгим делом и претседних Министарског савета г. др. Мнлаи Сршкић, поред М1шистара правде г. Божндара Максимостћа. На овој седници настављена је дискусија у поједииостима.

Проучавање Шрговинске конвенци/е изнеђу ИШа• ли/е и Руси/е Рим, б децембра. — Јуче је ! лародним посланицима раздељен I извештај сталне комисије за про!учавањс трговинских уговора и | царинске конвенције између Италије и Совјетске Русије. У извеI штају се поред осталог каже да постоји нада, при свем том што , не треба очекивати неку савршеI ну формулу о размени, да ћс се 1 трговински односи побољшати, што ће углавном зависити од бо| ље транзитне ситуације у међујнародним трговинским односима

Одлнковање банова Указом Н>, В. Крал,а, на предлог г. Претседника Миннстарског савета, одликовани су орденом Југословенске круне другог реда: др. Алекса Сташппић, баи Зетске бановгаге, др. Јосип Јаблаиовнћ, бан Приморске банозине, Милан Николић, бан Морзвске бановине и Добрица Матковић, бап Дунавске бановине.

Размена рашификацаја итали/анско сов/етског пакта Рим, 6 децембра- — Прнликом посете народног комесара зз спољне послове Совјетске Русије г. Литвинова Риму, италијанскосоојетски споразум од б маја 1033 годиие о кредитирању извоза про дужен је до 31 децембра 1934 гадине. Донета Јје и одлука о размени ратификација италијанско-совјетског пакта о пријатељству, крја ће размена бнти извршена у току овог мессца.

Збор [угословенске националке странке у Београду

Синоћ је одржан успелн збор у кафани „Куманово", на углу Чубуроке и Мачванске улице, Југословенске националне странке. Говорили су народни посланици за подручје Београда г. г. др. Коста Кумануди, претседник Народне скупштоне, Божидар Максимовић, министар правде, и Милутин Станојевић, претсодник Трговинске коморе. У 7 сати састанак Је отворио ин жењер г. Рашковић, и поздравио присутне, међу којкма су бгаи и претседник Општине г. Милутин Петровић, са потпретсвдником г. Добро.м Богдановићам, и више народних посланика. Међу посланиДкма запажен Је г. Јован Довезенски. Г. Рашковић је предложио да се састанак претвори у збор, што Је и усвојено. Затим је изабран за претседникл »бора г. Петар Терзић, трговац. За поИ-претседнике збора иза брани су г. г. Александар Беловић, трговац, Нгасола Стефановић, адвокат, и Јаков Јаковљсвић, рентијер. За секретаре су иаабрани г. г. Богумил Росић, др. Синиша Илић и Душан Ђорђевић. Први је говорио претседник Народне скупштине г. др. Коста Кумануди. Он је опшврно говорио о циљевима и задацима Југословенске националне странке, као и о потреби организовања. Напоменуо је да је била државна и народна потреба да се поштује Југословенска национална странка са оваквим циљевима и лрограмом. — Ми смо се удружили, казао је даље г. др. Ку.мануди, да створимо једну политичку странку која неће дозволити да се наша државна целгена распарчава, и да се наш народ подели као да није једа« народ. Ми смо за једну државу и за Једаи иарод: то је наш по литички програм.

На крају је г. др. Ку.мануди апеловао на присутне, који су дошли у врло великом броју и испу иили салу кафане, да и они са своје стране припомогну да се до врши организовање Југословенске националне странке. — Само јака, велика, југословен ска истигиа може бити оно што ће нашу земљу упутити иа пут консолидације, и што ће је пред целим светом приказати као велику, моћну и онажну Југославију. Излагања г. др. Куманудиа паж љиво су саслушаиа и често прекидана одобравањем. После г. др. Куманудиа говорио је министар лравде г. Божидар Максимовић. Придружавајући се излагањима г. др. Куманудиа о суштини лрограма Југословонске нациоиалне странке, он каже да је сутнтина програма: јада« на[ род, једиа држава, ЈеДан господар нз народне династије Карађорђевића, Један закон широм целе зем ље, равноморно и равноправно примеивиаи у свича крајевжма и «а ова племена и све вере. — Наша 01ргаиизација претставља народну и државну потребу. Г. Максимовић је затим иаломенуо да ово огромно присуство, као и на овим до сада одржаиим зборовима, најбоље доказује како Је народ лравилно скватио програм и циљеве Југословенске националне странке. — Наша оргаиизациЈа је у живим људима и у живкм снагама! — завршио је г. Максимоаић. уз бурна одобравања прксутних. Говорио је затим г. Милутин Станојевић, народни посланик, и други, па је збор завршеи ув поновне манифестације г. г. др. Куманудну, Максимовићу и Стаиојевићу. СОКОЛСКЕ СВЕЧАНОСТИ У САРАЈЕВУ Идуће јодинс , 24 јуна, штафеШа сарајевсках сокола Поклониће се 1робу Краља Петра, а однета Воздрав Њ. В. Краљу Александру

Сарајево, 8 децембра. — Слетски одбор и делегати Соколске жупе, који учествују на соколском слету 1934 године у Сарајеву, одржали су седницу, којој (е претеедавао старешичз сара(евске жупе, г. др. ВоЈислав Беса ровић. Том прнликом саслушани су извештаји појединих делегата и фучкционера, и расправљало се нарочито о програму слета. Програм Је веома опсежан. Другог и трећег јуна наступиће еред њошколска омладина, 9 и 10 јуна биће такмичења Сарајевске жупе, 16 и 17 јуна биће дан нараштаја деце и војске. Главни слетски дан биће 27, 28 и 29 јуиа 27 јуна бнће међужупско такмичење. 28 јуна лре подне биће свечана седница и отварањс соколске изложбс. По подне наступају соколи, увече је академијз на слетишту. 29 јуна прс подне биће поворка кроз варош. По подне је наступ сокола. Увече академија и весслица на разчим меСтима. 30 јуна биће излет и раз гледање Сарајева. По предлогу управиикгх сарајео ског позоришта г. Милутина )ањушевнћа, закључено је да се 24 |уна одржи штафета са симболичиим карактером. Тога дана у рану зору кренула би из сарајева, уз 21 топовски хитац, шта-

фета или са Причциповог мостз са залаженом буктињом у руци. Циљ штафете био би гроб Блаженопочившег Краља Петра Ослободиоца, да би се на тај начин изразила захвалност соколства Краљу Ослободиоцу за ослобођење Босне. Уједно би штафета однела поздрав и позив Њ. В. Краљу за слет. Штафета би грчала тако, да од чете до чпе и од друштва до друштва од Сарајева до Тополе прође запаљенз буктиња. Кад би штафета стигла у Тополу био би испаљен 21 топовски хитац. Затим је закључено дз се замо ли г. Министар просвете да частава ка школама у обавезним жупама ззврши се 24 јуна, тако да би иаставннци и ђаци могли да учествуЈу на слету. Како оваЈ слет пада на дзн 25-годишњице рада Сарајевске соколске жупе, то ће и она бити прослављена, а исто тзко биће прослављена и 25-годишњица старостовања г. др. Војислава Бесаровића, који је од дзна осни вања жупе чепрекидно њен старешина. Такође ће приликом сле та бити одржан вестивал соколских пепачких друштава и једна утакмцца.

Одликоваља државннх чиновника

Указом Његовог Величанства Краља, на предлог г. Министра саобраћаја, одликовани су: при ДирекциЈи државиих жалезница Сара;ево: Орденом св. Саве трсћег реда: инж. Александар Петровић, директор. Орденом Белог орла четвртог реда; инж. Милан Шорак, ломоћник директора. Ордено.ч Југословепске круне четвртог реда: Драгољуб Протић, ДобривоЈе Цукавац, ннж. Чедомир Милојковић и инж. Богдан Томић, начелници. Орденом Југословенске круне пето рсда: др. ДЈгиан Ђоровићинж. "Божидар Стојадииовић. Људевит Фурхт, инж. Херман Селеш и Миливоје Анђелковић, виши саветници; инж. Хинко Тегзеш, инж. Димитрије Димитријевић, нж. Јосип Киршнер и ииж. Милош Скакић, сасетннци; инж. Љубомир Господнетић, инж. Борислав Голубовић, инж Тадија Живковић, Владимир Степановић и Војислав "Бурић, саветиици; Исидор Хохфелд, инспектор; Иван Чоп. Пстар Алаванић, Фрањо Шпнлер, Богдаи Жутић, Радивоје Вукичевић, Фердо Шторх и Јован "Бурић, внши контролори; инж. Никола Филипон, повсреник; инж. МзЧоЈло Лазаревић, виши пристав; Драгутин Билек, Милан Васковнћ, н Иван Барбарић, контролори; Херман Еренфрид, виши надзорник машина; Ђорђе Мсссчков и Фрања Прегерниг, више пословође. Ор.-еном св. Саве петог реда: инж. Милутич Станојловић, инж. Драгобрат Обрадовић, пристави; Радивоје Кречковић, надзорник мостовз; Алскса Божић, надзорник машинд; Макснмилијан Бојтл, Илија Кордић, Урош Јокић, Милу тин Савељић, Иван Фзлак, Ађим Џоиа, надзорници пруге; Драгутин Шпричгер и Хермзн Марушић, машиновође; Владимир Петровић, возовођа; Врбан Петровић, прометник; Ннкола Кл>ај, официјал. При Днрекцнји државнпх ж«дезница — Суботица: Орденом Белог орља петог реда: инж. Лазар Марковнђ, номоћник директора. Орденом ЈугосЈОВвнске крупч четвртог реда: Стојаи Адашевић ичж. Александар Велицки и инж. Јован Гашић, начелницн. Орденом Југословенске круно петог реда: ииж. Љубомир Јовићевнћ, и инж. Јован Барак, вишп саветницн; инж. Александар Ћо сић, Божидар Капетановић, Бранислав Драгић, ичж. Михајло Калман, Миодраг Недељковић, Миодраг Ди.митријевић, инж. Ду шан Гавриловић и Урош СтаноЈевић, саветници; инж. ДрагољуО Илић, инж. Вукан Дешић, инж Ђорђе Петковић, и Ђура Каштеланац, повереииии; Стјепан Јурковић, Милутин СтоЈачовић, Сто|'ан Цакић, Алберт Рубеш и Велвмир Китић, вишн контролори, инж. Милан Дурман, ннж. Љубомир Исаковић, инж. Адам Ши|ачки, и инж. "Борђе Разуменнћ, виши пристави; ЖивоЈин Голубовнћ, Винко Малагурски, Владислав Рацић, Милорад Радојичић и Драгољуб Миловановић, конгролорн. Орденом св. Саве петог реда: Стојан Драгојлов, повсреник; В»лернЈан Порошин, пристав; Мартин Добринчић и Милан Нешић, саобраћајни чиновници; Фрањо Дајсингер, официјал; Угљеша Ра довић, надзорник машина; Ве.1имир Јакшић, админнстративни чп новник и Васа Сенадровић, про. метник. При Управи поморства и речног саобраћаја; Орденом св. Саве трећег реда: Светолик Гајић и Милутнн Гангоријевић, начелници. Орденом Југословенске Круне петог реда: Михајло Ристивојејвић, виши секретар; Шпира Змајевић, капетан пристаништа прве класе; Миодраг Нешић, и Драгомир Костнћ, повереници. При Дирекцији речне пловидбе: Орденом Белог Ор.т-а петог реда: ннж. Борислав Стевановић, директор. Орденом Југословенске Крунв петог реда: Александзр Пстровић и Јован Максимовнћ, шефови отсека; "Борђе "Бурић, Алекса Томић, Светозар Арсеновић, Славкс. Желалић, Виктор Рандић, Божз Штајнфл и Јосип Блашковић, првн бродски капетани; Световар Јовановнћ, Александар Поповић, Александар Гајић, Славко Асурџић, Божидар Марекић и Василије Петровић, виши чиновници; Браиибор Павловић, Душан Мартиновић, Милоје Ковачевић, Фрања Краљнћ, Сава Коркановић и Карло Стопајник, I машиновође; Милорад Николић, Бранко Вуксаи и Душан Нешић, нижи чиновници. Орденом св. Саве летог реда: Шиме Рудзв и Милован Петричевић, други бродскн капетани: Све тозар Јовановнћ. Божидар Павло вић и Милош Јовичић, нижи чииовници: Милеико Ковачевић. машиновођа, Панта Марјановић. Пе

тар Петровиђ, Војислав Димитри. јевић, Сима Јеловац, Душаи Мнхајловић и ДимитриЈе ЦветковнИ, први бродски крмари. ОДЛИКОВАЊА У МИНИСТАРСТВУ ШУМА И РУДА Указом Његовог Всличанстта Краља, на предлог г. Министрз шума и рудника, одликова^и су: Орденом Белог орлз летог реда: Јован Гачић, ичспектор министарства; Антун Јовановац, ди ректор. Днрекције шумз Загреб; Милаи Мужинић, инспектор министарства; СтЈепзн Дубеник, шеф Шумарског отсека Банске управе у Загребу; Сава Вучетић, инспектор министарства; МихОвил Маркић, ичспектор министлр ства; Цветко Божић, директор Дирекције шума Љубљана; Роман Сарнавка, виши саветнич ми иистарства; др. Драгољуб Петро вић, саветник мннистарства; Јурај Петрак, саветннк министарства; Петар Остојић, саветник ми нистарства; Богддн Бабић, савет ник ДирекциЈе шума СараЈево. Орденом светог Саве трсћег реда: Петар Прпић, директор Ди рекције шума Чачак; Орденом свелог Саве четвртог реда: Вечцеслав Радошевић, директор Дирекције шума Бјеловар; Љубомир Спасић, виши савстнни министарства; Милан Црнадак, виши саветник Дирекције шума Винковци; Анте Премужић, директор ДирекциЈе шума на Сушаку; Антун Берзенковић, видаи саветник Дирекције шумз у Алатину; Змаго Цирнфелд, виши шу марски саветчик Бзнске управе у Љубљаии; Иваи фрковиђ, виши саветиик миннетарства; др. Јован Зубовић, виши саветник Дирекције шума у Бањој Луци; Дра гутии Весели, виши савегник Бзн ске управе у СараЈеву; Михајло МуЈдрица, шумарски саветник у МаЈуру; Орденом Југостовеиске крунв петог реда: др. Жарко Милетић, сзветннк мичистарствз; Илија Слијепчевић, ниспектор и шеф Шумаоског отсека Банске управе у Бањој Луци; Андриј« ТЈерушић, виши саветник министарства; Милош Нешковић, директор Дирекције шума у Скопљу; Жарко Чајкзновић, виши савгтник министарства; Милосав Бошковић, саветник мннистлрства; Орденом светог Саве петог реда: Јосип Фај, вишн саветник министарствд; Стјепач Шурнћ, шумарски саветник Дирекци|е шумз на Сушаку; Винко Плеша, шумар ски саветник Шумске управе у КостаЈници; Орестије Крстић, саветник Дирекције шума у Скопљу н Јосип Штимец, шумзрски са ветник Шумске управе у Бос. Градишци.

На

Енономске вести КОНФЕРЕНЦИЈА ВЛАСНИКА ЦИГЛАНА Поводо.м увођења трошарине на грађевннскн матернјал, а специЈалио на циглу и цреп, одржана је прво конференција власника циг.ива нз целе Војводине у Новом Салу, а затим јуче у Беогрлду шир» коифе ренција циглара нз целе земдо. конференцнЈи Је при.мл>ена резолуциЈа, у којоЈ се тражи да ее предложена трошарина на њихове производе не уводи. Они су јуче поитили надлежне факторе и предали им ту резолуцију. ЗА БОЉУ ОРГАНИЗАЦИЈУ ПРОДАЈЕ БАЛКАНСКИХ ПРОИЗВОДА Као врло важна тачка дневног реда Балканске конференције по сконо.чским пнтањима било је питање балканске пољопривредне и међународне трговине. Уз бугарскн реферат, дао је г. др. Михајловиђ, бивши главни сскретар на ше Ко.море у Солуну сзда члан Опиумског турско-југословенског уреда у Цариграду, опширан и документован рОерат, којн је био пажљиво саслушан и сј одобравањем усвојеи. У резолуцијама поткомисије, која је расправљала ову тачку дневнога реда, истакнуте су жеље за што багом ззједничком организациЈом продаЈе балканских пољопривредних производа, предузи.мањем ваЈединчких мера око стандардизовања тнх производа. вић.

Рац фаанцуско-бел1игског трХовинског кс миШеШа Брисел, 6 децембра. — јуче је у сенату одржао седницу францу ско-белгијски комитет за побољшање трговинских веза. На седници је утврђивана листа француских и белгијских артикала за које ће се створити бољп увознн услови.