Vreme, 07. 12. 1933., S. 6

д. (>

= АА СЕ ^НАС/АЕЈЕТЕ_ •ЂУБАВНИ САСТАНАК

СКОТЛДНЦ 1ДРД Т БОРБИ ПРОТИВ ДНАРХИЈЕ

^крштснс речн

Анархисша-лудак иред краљевском ложом Пишс Херберт Фич, ннспсктор Скотланд 1арда

— К5ко можете. госпзлнне дсћи на састанак са мном тако необр;гани? — Извиннте, ја са.ч се обрнјао минут пре угозореног сзстачка, вли, ето, чекао сач вас... („Огп^Јге" — Париз) • — Шта то »иачи? — чуди с« фабрисант жижица. Ја сал поручио јехан приголан речамни плакат за моје жижице, а ви сте, ви1ич, лоне.1« слику са гилотино*. — Па то је баш пригодио. Зар еаше жижнце не губе главе? • — Изгледа дл домаћиноза мала н.ча талента за клавир. Од ње ћемо залда тек ичати шта да чујема — Можла, ади вечерас, иадам се, вишв не. • — Кахво изиенађеље, г. Марковкћу; Ви оаде у чафани, а хенн су међутим тврднли да сте ви већ умрли. — Погрешно сте обавештеии. Прво: реч је бвла о оном друго* Мгрковићу, а друго, и он је још кив. • — Кадгод виднм медвада, Милане, селсм се нашег првог познаиства. — Отхуда то? — Па. сећаш се ваљда, да еам се с товом упознала за време играша. • Жена (те-1ефон1»ра мужу у *афгни): — Већ два длиа неча те код куће! Долази одча* нли тражим раззод брака. Муж: — Тражи развод брака. Дзлазим после тога одчах. • — Ах. госпођное Ериа, Ја са* очекивао дз ћете ми једном изић* у осрет. — Кахо могу да вач кзађем усусрет «ада ви непрестаио трчите ва «нс«?

Нашао сам се пред вел»ко.ч тешкоћом да ухзатим то лице. Та пиача су могла бнти пребачеиа ноћу у башту клн нз неких хола и вад>ало је бнти на месту баш у оиом тренутку кад нелознатн наиђе, видети га да је нешто бацио лреко зида. ј Појачао сам стражу, али при свач том у току три надеље пребачено је још два писма и једаи спеа. Проводио сам око зидова па' лате по осамнаест чаола днезно 1и никако нисам могао мирно да спавам због те афере. Што је још аише заллио целу ствар, то Је што је после тнх писама пребачен у башту један прстен са бри.-кантнча и потом један бисер од велике зредности. Наравно, уз то су дошла и писча пуна искрече л»>*бавн, тако да се није могло сумк>ати да је у питаљу неки богат и добрз васлнтаи лудзк. Иако је свако писмо бачеио на друго место, кпак сам бно увереи да ћу ухватиги тог човека. Заиста, једно полодне кдд сам се шет»з по башти, чуо сам да нехо прилази огради. Скртве« у саоме склокишту, посматрао сам и вндео једиог високог чозеха, отмена изгледа коЈи се брзо прнближавао. Кад је дошао 10 зида, извадио је нешто из џепа и хитро га "-*ебацио у башту. Нисам чог.-» а да се не осмехнем победоносио кад сам се поЈавио пред њкм н почео да га поаматрач. Алн, убрзо сам лмзо разлога да сасвим озби.адо гледам ра ту сгеар. Тај Је чове« свакахо био одличан боксер Јер ме је одмах напао једиим снаншим удар- | цем хоји сг.ч ја уосталач успео да избегнвм. Нисам се дуго пречишљзо него сам га и сам иапао. Био је иеовичио ја*. али ја сам био кввежбаи у џију риц}- по подицнјскам протку. и он Је, одмах, пселе хратхе борве, схватио да ће сваки отпор бити узадудаи. Одвео са-ч га у нгЈближи полнцијски комесаријат и ту се утврдкло да Је то једаи веома отмеи страиаи из на1'&1љег друштва. Прнмећечо му је да се ни)е смео удзарати Једиој дами без дозволе, ти.4 пре кад је у питаљу једна кралевока принцеза. Пуштен је да оде из Еиглесхе пошто Је дао реч да ое више нихад неће вратитк. Пзс.иди>а иитересантиа успомена коЈа ми Је остала из прератног доба био Је случаЈ човека који Је покушао да уђе у крз-мвс*у ложу V опери Ковеит Гапдеи. То се десклз у новембру 1913. Тог дана са.ч био на служби код мниистра претсеоивка и увече сам

Луди Је ста|10 пре д ириешкои жжои_

се вгагио кући да ое пресаучем. Једва сам стигао, а зазаоиио је телефсм. — Је ли то Мр. Фнч? питао је неко очеа>ино ујбуђсним гласом. Молич вас да одчах дођете у оперу. Нг.сзм хтео да губич вре.чеиа псстаз-^а.ући питања. Ниса. се ки пресаукао него сам одчах изишао на улицу, оео у први тжси ко»и је наишао и одвезао сам се највећом брзином у Коаент Гарден. Кад сам стнгао, нашао сам директора у Једном ста%у по коме сам пожао да се догађа нешто веома овбк.шо. — Оаде се увукао Једаа луддх Мр. Фиче, рехао Је. Ставио је на прса од кошуље црну мртвачку глазу са ухрштенич цеваниидча к тапо нде тачо амо пред кралевско^ч ложо«. Не можете замнслнти колко сач уллашен. Ено га, аидите?_ Гледајте, молнм вас, да га удал>ите без схандала а*о је могуће. У л:жи нико не зна да Је он ту и најбо.м ће бити да се то и «е сгзна. Уз звуке виолкна и хорова, Ја сам пок>-шгзао да ааговорич тог лудаха да лође са мном. То је био један висок човек. диаља погледа, у фраку, широко отворена прслука. Параднрао Је ту пред ложом, покавујући на прслма мртвачку главу и >*рштене цеваиице. што Је чжкло веома реалнсткчач утисак. Упустио еам се у распра&им с и-к.4, ласкао сач му што сам боље умео; ои је ичао намеру да уђе у краљечску ложу, да са крал>ем разговара о политичким ри-

танлма, али сам ку рекао да с* уиутра налазе стражари, коЈ« ће га ухапсити пре иего што буд« могао да се и приблнжи Њ. Велнчанству. Рззгоааради очо још иехо време и Ја сач стално био спремаи да скочи.4 на њега, ако би се суаише пркближио вратнма од ложе Најзад сам иашао једаи Јгодан повод да га од,ма.ч*ч одатле. Рехао сам му да је Једиии иачиа дз види Крала тај, да сиђе са миом на у.-.ицу | да га ту сачеха, јер ће онда стражари бити да.теко иза љега. Лудах је размишало неколихо треиутаха и дао се убедити. Сишао је ннз стелениае са чво« »аједио. Стражари су се аиопили пред нама на знак коЈи сам км дао иако су бнли спремии да вежу тог огрочног човеха, који Је могао бити веома спасан. Ја сам га к> вео иа улнцу говорепи му ■ даље б.»аго, али на тротоару сам му рекао да може сматратн* да Је ухалшен. Почео сам да му објатњавам ствар, а.1и ои је скочио иа чеие и тако ме стегао за руку да је умало ниЈе саомио. Ја сам га ударио левом рухом и успео да е* отргнам. Ннкад ннсам нмао лосла са тахо јахнм чооеком. Носили смо ое по тротоару а иоворишна послуга која се окупила око нас није бкла у стан>у да ми приђе у помоћ баш збсг жестмне наше борбе. Исхои је био сумњла во чвне, нарочмто кад Је поиово успео да ме стегие за руку, али тада сам му вадао Једаи ударац по јалаисхн; један моЈ колега тада Ј«

одчах испо-

притрчао н уатели счо да га са злад&мо. У нморфпсЛ •«ио да је тај луд. Говорио је о некам анархвсткма ко;к су га вавелк аа оде у олеру, ал;: његав ,1Схаа ;е бш> гако неодређен н без иеае да му се ништа иије магао иотеровата. После лаарсгаг прегледа послат Јеј у аудвицу.

За пр»е две гозиае рата, међ | адархи.-тма, хо>а еу осталл у слобоаа у Емгаесхој, осетио се ■лзаеат јачк гкжрет сачо у велихкм рахмашмка аремема. Јер, чки је рат објав.ми, орао што сло учичиаи биао је да се ослобзоммо тих ооаснид гости у. Они су у велихом б?о;у каи оослати у кслцен трационе аогоре или протерами као нежелеми. Уостааом, то су већнном биди Руси, а иошто смо са Русијом бии у савезу чоралк счо их пустити кад су изразиди жел>у да се ерате у своју отаџбмау, јер са руске стране пиЈе учи:^евз нмхахаа причгдба. Једаи од орвах хо;и Је отишао, бво Је Лев Броиштајн. сада огште лооаат оод теном Леона Троцког игхо је то само исеудоинч Ми смо строго мотЈИии на њега Јер смо знали да његоа повратак у Руснју неће довети нихахвог довра тој земљи. а !»!7 смо га ухапскли у треиуткт кад ; е хтео да се укрца на брод у Хлднфаксу. Нажалост, инсмо нмади ткаивог озбилмог разлога да Бронштајпа дуже задржкчо 1 тако Је једаи 01 аа;опасн«јих анархиста могао и оде у Петроград. У то исто доба. ЛенЈШ се налазно у Швајоарској ■ одатле Је стално био у вези са бољшевичким агеиткмл у Руоаји. Тражно је да га пустнмо да прође кроз Енглеоку за РуовЈт » ми емо то одбнли: ааалв сма да бн за иашу сагзезинпу то био ночетак кра а. Међгткм. чнм се обрггмо иа Немачку, ока му Је дополкла да прсђе кооз н>ену територију. По .ПЧИО.М наређеи>у цара ВкЈкема. њечу је стазље« иа раслоложем слеиија.иа плом&арад вагои; немачха врхоана иомзнда пах. иаредила Је да се тај вагоа спооведе на место ооредел>«ла без нкаквог задржааан>а. Тако су Лен»нн и његое аиархнстичкв штаб иесметапо стнгли у Руеију. (Наставиће сс) П0РЕДШ1ЕЊА У СТОМАКУ Н У ЦРЕВИМА. грчеви у цревлма, засто; крви у жилима, визлпажеиост. неовоза, сиосе иуне етраха евеопште иеаоиости, у4ла>ава диеаиа потрош №Ј једне чаше природне ♦раиа.Јозефове горке вод«.

М У 3 И К А

РазХовор са комиозашором Ивом Тајардоваћем Композитор гМале Флорамие ради оперу ђДимњоци уз јалран«

НајЗеће сп.титсхе вредиости: азјаи, „Хејдук", Иво Тијардо»нћ. Марјан се опева у хил>аду »арнааиЈа, ..Хајдукове" асове познзје свзкл београдски гамен, а Иву ТиЈардовића, чије се песме пева-у по свнм кафанама и улкца-

Иао Тијарзовић ма ове веселе зечл>е, зш ход вас с*чо некоЈИисо поворишаих струч. в>»ха и у цајбол>ем случаЈу поу> рдана нублика која је глелала ,Ј>Шу Фторачи". Али нлје с»мо ова оперета изкшла из лера дароеитог Дадчатннца, кој* се у време рата борио }з сла боду као доброволац на Солунекс* фронту, По»«»т« су Још њего#« онерет«; „ПиЈеро Ило", „Краљица лолте" (изведека за време лромаее „Хаиука" н« гс-зом гцзтхг/ са зе-тихим хоро»ича и оркестроч), „Заповест иаршала Мармона", „Сллнтскн

ахваре.1", „Јурек н Штефек". Треба још знати к то да Тнјардовић за своје оперете сгм пише текстоее, сам слика декор, чак сам постааља балете (сетнчо се само усоеле кореографиЈе Југословенскјог кола у ,.Малој Флорам«"), сам режмра. • Кад год сам долазно у Сллнт желео сам дд упознам тога иитересантног уметичкд, чије се иче налази чак и и« омотим» изда%л „Савремеие библиотеке". И уве* )« же.и бнлд неостварена. Овог« пута случај нас је срео. А јесен на Јаарану! Бонаца: површина мора у луци мирна, отворено плава, са перспектнвач губи се у чивит. Марјан се наднео као уображенн и накннђурени гослар. У луцн граја под сунцем, топлим још. Тех снрена оддазећег брода ако надгласи лучхв жаргои краЈ једрилнца које су се извукле скоро на сам кеј. Однекуд залута неки налез сллитски: лрави декор првога чкна ,,Мале Флорачн". На тераси хотела „Белаи" тев предвечерј«. Са обдижи« црхве звона оглашују Ам Мариа. Гоопар* сплитски пиЈу каае и нграју шах. Само н«хо.чжо фклмсхих глумаца из иностренства у дречеђкм бојама ддела варушавају Јесеи.у нди.1у лучкога градд. ПуштаЈу димов« иј с»оЈнх лула н једм проговоре ло коју реч, немачки: Остатцх косчололитског шткчуига кз тек мннулог лета. Тражкм лимунаду н: — Келнер, п^наЈете .та Иву Т-иЈардовића? — Шјор Ива? — Ја сам тај — днже се једач млад црноман>аст господии од суседног стсла, и сасвим лежерно седе поред меис. Диваи сусрет, И о н п>"Ш* , 1раву". П» радговор иепосреоаи, ве:на.чештања. — Имамо оад« Сплитско кааалншно друштво и сав сам се аигажоаао за н*га — каже Тијјрдовић. — Днрнгујем, режирам, с.тикам. Играмо ооерггу и онеру. За драму би нам требало Још ишолико чланова. Наддмо се да ћачо « то увести — ако нанђечо на разучевање код Баковиче и на иадлежном месту у Ммиистарству. Ако оии схвате д» је постојале нашег друштва апсолутна лотреба. као што у стварн Јесте. јер Сл.1ит ича леп пе-зачки матеркјал коме треба дати прилнке да сс развнја к припрема за наик велнке сцене. Ту скоро је у Загребу лееала као гост наша Кар.ивац у ..Малој Ф.хЈрачи". После иекол1жо дана охчах су је ангажовали. Видите, наша дружнна треба

лдо в постао радннк у то| встоЈ фабрнцк. Кћи генералног директора фабрике врло је лепа и ваволн се са мллднм инжењером ко ји у својој срећв заборааља свога брата у тешкнм рздовнма. На дан свадбеног пнра у раскошноЈ вили генералног директора, кзда се уз џаз н шачпањ просллв.-вг веччзње његове кћерн са чладим инжењером, ннжењер угледа кроз к»пију вки свогз старијега брата како са породицом у бедв напушта фабрику, пошто је због једие подметнуте кривице отпушген. Ту у млађем брату пр»в пут проговори савест. позива невесту кој» сас»нм трез»еио гледд на жквот, гаде се на друштво > коме су дотле жнвели к иду дл сс жртвују зл заборављеног брата.

Саии вз ТвЈврдавикеве оперсте .Пнеро Ило"

Да буде лагер за београдску в загребачху сиену, што ј« досада у неколвко случајееа к била. Зато може ц треба да има своје повориште и Сагит, За сала је он са> мо добра пијаоа Загребачког театра- — Ича лн какав новнтет у вашеч стварању? — И.ча, али нешто сасвнм дру*. чиЈе од оиога што сам до сада писао. — Опера иека? — Дд. ,Лкмн>»цн у» Јадран". — Неки бунт против страиог капггала? Соција.тна теча? — Тако вешто. Двз бпата у ндшем приморском селу. Старнјв у селу рздн дл бн се мдађн ш«о»овао у граду. И док |е мл»ђи постао инжењер у фабрнцн цемен«1а, сгзријп је .чатеријално про-

н>его»у породнцу в да жнв« у СЛОбодк живота. — Начкн музичкс обраде? — Сасвнм модеран. — Коме ћете прво лонуднтв извођсње? — И Београду, н Здгребу в Љуб.мчк истовремено. — Ваљда знате да Ј« „Мала Флорачц" амала »елики услех и у Београду? Ззгребачка опереп играла ју « два пут« пред пуноч куђом. Откуда сте дошлн н> ндеју дз |« напишете? — Интерееаитиа |е встори|» н>еног постаик*. 3» »реме рата у Солунч' првеуст»о»ао сам дочеку приређеном у част нашег добро* »ољцд !ове Антуновиђз кз Маквр ске (Антуиовиђ Је утекао и» аустрн'ске војске и «ао добр-вољло борио се са ведшод драброшћу

•у вашоЈ воЈсци. Бно Ј« пваот в с »1 арскв вОјкнцв звалк су га ,.цр вена" — абог његовог црвено! аварзта). Дочев је бко врли помпеааа, у Фравцуском серклу, код Беас Куле. Ч дј дочек вам |е друга чин олерете. Оста.га Је сае до лув>ено кшорнтом в музвком Сллнта. Један шофер на ривн, десстак метара од нас, пеа>ши: „Мклло сам гараае в плав«"_ Чуднм с« да та песма има певаче у Сллиту. — Н« чудвте се! — каже мв шјор Иво — то Је моја песма. — Н то? — И то. Компоиовао сам је још аре рата на речв славоиског лесхика Ивака Козарца. У Сплиту се гада много певдла После с> |е нашн студеитв однелн у Загреб. У Загребу предзли је србијансккм циганскнм капелама. ко !е су Је >а »реме рата раднеле по нашој војсцн Првнх година по рату тињала Је та лесма у иском куту Србије. Тек последњих годнна чујем је на свкм странама отаџбнне. — То мора да вам Је »елико задовољство кад у кафзчама чујете своју музику? — Свакако. А-тв ипак нз зеће сам ужква»е вмао када сам у Беогрзду, летње Једне понођи, с.1ушао једиог пеклрског рздннка како на ћелеику дие.нз зввждк Ла-1еко Ј« бвсер мора, далехо Је мој Сплнт'... ..Рикванд" сцене у уводу олиса«е потамиио Је. На лучкнм латернама играју већ сишалие скетлости. РастаЈечо се. А она| шо. фер Још певушв рефрен своје песме: „Ал ко тебе Још ни 1етиу та ко, цурр драга.." Б. КЕСНЋ

'*5о\ ГОДИНА |

1Г

Оодориио: !) дирижлбл, 6) С 9 лисмв, I!) једка сл пражикотињл, .а> полругљн! израз м Румуие. 13) г .вроброд, М) кталијанска упитиа »а« меиши, 15) шаховска аараз, 16) жеиско име, 17) *)'п10ст, 19) предлог 30) сјово, 2!) листа, 23) стари хуисхи војсковођа, 25) 4-о »улског т«ла, 28) лозиатн италијалски иихар 18 века, X) иечачки члаи, 31) лвј коисокаита, 33) алкохолио пиће. 34) свештекнк, 33) Једаи од оеиикачл Рима. 37) личка зачеикцл, 38) очув» ко, кеЈшриуто, 39) фотв! рафиј*, 41) хемијски елеменат, 42) река у Јут» славији, 43) слово, 44) аушхо ич« (скраћеко), 45) мушхо име, 46) му» хамедаиска света књага, 48) всмахха скраћеиица аа „акционарсхв артвггво", 49) предлог, 50) део одећ«, 52) предворје (у кућама ствмх Р»м.»ава), 54) место у Боки. 57) ограи» *еи, 59) кств вгтв в 30, 60) личв« замекива, 62) ситав инаи^схи воеаа, 03) спортсха грава. 64) ауслимакска свештеиик, 66) ивицијали вашег про саетног добротвора, 67) упиверлт* ско место у Немачкој, 68) лиае дат« ради обезбсђења, 70) припадиик стзрог азијатског иарода. 71) умишем ј близини Бсхрада, 72) прнбелешка ва имти књнге. Услрааао: I) зрста песм«, 2) впека, 3) део жудског тела, 4) два, . предлог, 6) дивљаштао, сурввлст, 7) елидираиа свеза, 8) присвејна 1амеиииа, 9) варош у Немачкој, 10) позвати сакаториј коа Цавтата, 14) грчки предлог, 17) евролсхл држа а, 18) женсхо име, 21) водолад. 22) упитиа заменица, 24) всто вгго в 66; 26) удова, 27) позиашац коња, 29) показка ммекица, 31) пооеђаии си» пови аогга, 32) алочив, 34) отвор кв кожи, 36) елужб« Бож;а, 33) вегачи|а, 40) пред.1ог, 41) варош у Ивди и, 43) ннституци(а прнареаника. 46) колиба човека из камевог лоба, 47) Хч из молитве. 50) познати франпуски књижевник, 51) играћа карта, 53) грчкв слово, 55) мнтвлотхо ли:в. 56) плаиива у Шпавији, 58) уч«и к. 60) иидустрнјсхл бнљка. 6!) прожзркив, 63) красио, 65) »мај. 67) упитка реч, 68) нств што и 7: 70) скраћ«ница м „гвслвда". РЕШЕЊС ЗАГОНГГКЕ БРОЈ 134 Водорааво: !) ПсаологнЈа, 10) акт, II) зет, 12) Доч. 13) ри, 14) Витор, 17) сиромах, 18) Аш, 20) ланар. 21) мо, 22) мој, 24) слв. 15) Нии, 26) Етел, 28) Лена, 29) Нормт, 3!) т«лил, 32) труба, 33) Агора, 32) Самобор, 35) Улани, 37) »Алоаа", 43) Гелон, 41) начин, 42) Отеа, 44) Нана. 45) „Вкм . 46) паг, 48) вул, 49) ав. 50) толот, 52) то, 53) калибр«, 54) ал") 56 „Натис", 57) ти, 5§) »ет, 60) Ков, 61) Неј, 62) етимолвгија. Усправио: I) парламенат, 2) ехи, 3) вт, 4) Озирис, 5) Летоиао. •) втоман, Т) нд, 8) Јод, 9) Андоочака, 14) вид, 15) рор, !9) вптвв, 21) минир, 23) Јерусал«м, 29) вепорочан, 27) Лнбанон, 23) легалан, 30) К1чин, 31) таван, 35) уговараж«, 36) Левин, 38) минут, ЗВ) акалотгЈа, 43) капитал, 46) полако, 47) Гобиио, ЈО) том, 5!) трс, 55) лет, 57) теЈ, 36) ти, 6!) ни.

„Младожења" ича 12 « «1» „млада" 20 голин« До« се муж копе од етпда. мгова .Јквиа" чашћава гоет« Бјнј Лука, б д«цечбра. — У селу Пиштеници код Клуча |уч» 1е оба»л>ена 1едн» »еома »нтересаитпа свадба. Стем Дела, блгатв в угледчв сељах, оженио је свога снна Симу, који Је стар свега 12 годинз са дево хом, кој« 1« навршнл* пу них 20 година. ЦЈто је најинтер« сзнтније, мзји Снма нкје ни по. знавао дево'ку, док !е његов отац лошто пото иастоЈао да до. вед« у саоју вуђу младу в аепу девојку, за коју су се ичаче отича-1н сви момци у селу. Пошто ни !е нчао сина зз женндбу. то ј« Стсвј исписао Си.чу из школе н оженно га овом лепом девоЈкоч. У лочетку дево!ка !« категорички одЗн'ал» да пође за Снму. док јо) »а!зад свекзр Стева нн « обећао дз ће она бити господзр куће в тако Је |уче Стева оженво евог сина Симу, ин без венчања. Девојка сада хранн свога младожењу, по пет лута дне»но, да бв 1ој што пр< порастао па да 'ој буде муж Занич^иво |е да весе« у Стевкчо! куђн н дал>е трд'е, док се «а«н Снма од стида кри « у подруму. 0»а! случа! иза»»аа '« разумлнвх' сензлци|у. Инттреса« тио Је да |е ...чладож«ња" теасав 24 кнлогпамл а .члада <0 »идо« грача. (Време) ~~