Vreme, 07. 12. 1933., S. 8

ПАЖЊА ПРЕТПЛАТНИЦИМА. — Рали бржег и тачнијег отправт»аља пос.та, моле се претшатниои „Времена", да се при уштл претплате, обнови, обуспви ијп промени алресе позову на свој претплатни број а нови да назначе — нов претплагник. Истовремено умољавају се нрет платници да пош^љу претплату за наредни месец, како им се лнст не бп обуставио. Претатата се плаћа \иапред. ❖ Ве-пгка картографска изложба у Л>убл»аии. — Велнка картографска изложба биће прнређенз под окрил>е.м посебног научног одбора у оквиру XIV Љубљанског пралећњег'велесајма од 30 маја до 10 јула 1934 годиче. Управа велесајма у ЈБубљани мо1и све, који поседују старе географске карте, да јој благоизволе јавити своје наслове н учешће на овој изложби. ❖ Нове секретар Француског пос-ганства, — Јуче је допутовао у Београд г. Фредернк Кнобел, новоименовани први секретар Фран цуског посланства у Београду. Г. Кнобел долазн на место г. Дибаја, који је именован за послачика Француске у Каракасу. ❖ Пажња претплатницнма освет.ч>ења. — Днрекцнја трамваја и осветљења издала је закључно са месецом новембром све рачуне за индустријску, двојну и двотарифну претплату као и за све локале т. ј. до броја партије 13.000. За све, који ове рачуне не буду платили у року од десет дана, рачунајући по датуму поштанског жи га, струја ће /5ити укинута. За по новно давање споја захтеваће се не само исплата него и таксе за спој пре.ма тарифи.

с ^1ођ

Живошињс се сиоразумева/у Говор и мимика играју важну улогу у животињском царству

Б Е Р 5 Е;

Ратна штета 288.75 Франак у Београду 224.44 Фунта у Београду 189.10 Долар у Београду 3666.85 Народна банка плаћа изнад бер« занског курса, а на име премије, за девизе за клиринг и за исплату, као и за остале девизе 28 и по од сто. Државне обвезнипе из 1930 од 6 од сто рађене су по 41.75—41.25 ратна штета, промпт по 289 — ј 288, за 31 децембар 290—289 и 1 за 28 фебруар 291 и акпије При вилеговане аграрне банке по 1 251-50—251. БЕОГРАДСКА БЕРЗА Девизе: (понуда—тражња) Лондов 189.90 — 188.30, Париз 225223.88, Њујорк 3680.98—3652.72 Женева 1113.85—1108.35, Милано-Трст 303.41—301.01, Праг 170 87 — 170.01, Амстерда.м 2313 43—2302.07, Берлин 1373.99 — 1363.19 и Брисел 799.18795.24. Државни папири: (понуда — тражња) зајам из 1921 од 7 од сто 53.50 (тражња), аграрне обвезнице од 4 од сто 31.50—30.50, државне обвезнице ои 1930 од 6 од сто 41.75—41.50, државни спољни зајам у злату из 1922 од 8 од сто 42—39, државни спо.ђни зајам у злату из 1922 од 7 од сто 35.50 (тражња) и ратна штета, промпт 289 288.50 и за 31 децембар 289.50 —289. Акпије: (понуда — тражња) Народна банка 3950 (понуда) и Привилегована аграрна банка 253—251. Приватни клиринг: (понуда) Беч 910.

Већи број животиња споразумева се гласом. Животиње без гласа изражавају говор мимиком и покретима. Све животиње споразумевају се било на којн начин. То је за њих важно да би се одржале у оштрој борби за опстанак. Ми познајемо гласове код већег броја сисаваца, код птица, многих буба и по неке рибе или гуштера. Ови се гла сови могу упоредити са гласом , осећаја, са којима дете у првој години свога живота изражава своје осећање. Најбоље обдарене гласом јесу неке од њих, које могу чак да имитирају говор човека и то само једном речју или једном реченицом. Сиви папагај је у томе највештији. Пев наших птица певачица изражава у главном жељу за парењем, споразуме вањем између мужјака и женке. Врло је мелодична песма птице за време парења, док узвици и опомене из страха често ружно звуче, као што је случај птице Било, красног пилота. Расположење ипак даје форму гласу. Има питица обдарених гласом које у времену парења упркос свог говорничког дара опште гла совно са женком и њеним љубавницима на сасвим други начин. Мужјак кос закачи се за сухи огранак дрвета, удара снажно кљу ном о дрво, ствара на тај начин покрете који трепере и изазива глас који се на далеко чује. Мужјак бекасина има само глас за опомену у време парења. Глас овог одличног авијатичара чује се са велике висине. Љубавни звук личи на мелодично мекетање козе, који се нагли.м спуштањем певца бекасина претвара у вибрацију појачану треперењем пераја репа. Женка радосно цвркуће из зеленог поља, што је одговор рас положења за парење. Расположење за парење изражава се код многих птица и сватовским летом, скакутањем и сличним покретима. Песма игре у птичјем царству уско је једна уз другу везана као изражај доброг

расположења и интимне чежње. Сељацн у Баварској и Тиролу су своје игре и узвике тачно копиралн од тетреба, јер он воли ове покрете и узвике у времену свога парења.

Пгкасчна Код сисаваци глас има задатак да олакша распознавање полова и изазивање љубавника за време парења. Узвик јелена може се чути само у времену парења. Иначе се његов глас ретко чује и то само у виду рапавог тона који личи на штекање »бернардинца«. Женка сисавца која у себи носи младунце често се плаши. За време парења може се чути мумлање кроз нос. Промукао глас лисице чује се највише за време парења и оплођења. Исто тако и гунђање див ље свиње. За време парења јелена и срндаћа ловац дражи мужјаке и.митацијом гласа трудне срне, дозивајући мужјака. За распознавање полова служи код сисаваца нос, а код птица око. Животиње се не споразумевају само између себе и своЈе расе већ и са животињама потпуно друге врсте. Тако мали царић својим цвркутањем не даје само аларм за друге птице, већ и за самог краља шуме, јелена. Често је многа птица открила ловца који се прикрада ливљачи и тиме им продужила живот, док

с друге стране својим узвнцима открила је ловцу лисицу па и дивокозу. Искусан ловац оставља совуљагу на миру да крешти, како би привукла птице грабљивнце које воле дан а мрзе ноћ, како би их лакше убијао. У главном без гласа дивљи зечеви пискаво дрече само при јаком болу. Иначе лупају задњнм ногама о Земљу кад се опасност приближава и на тај начин опомињу своје другове по врсти. Многострук је начин споразумевања код наших највернијих п најннтимнијих домаћих животиња, код паса. Они лају у радости или у бесу. Они у страху трепћу, чело наберу када су бесни или раздражени, они дижу длаку на врату и леђима у узрујавању и говоре јасно репом, који баш код њих игра важну улогу, као средство за изражавање. Искусан ловац распознаје нз лавежа пса, да ли он гони дивљач, да ли је дивљач стала да дочека пса, или је већ пала. Ловац ' распознаје по држању репа пса који у високој трави тражи, да ли је нашао дивљач и какве је врстс дивљач. Ловац може да навикне на сваки покрет пса и да позна његову вољу и рад. Животиње које живе у заједници и у држави, сличној форми као што су пчеле и мрави, имају нарочити дар међусобног споразумевања које им је потребно за своју интимну и тесну везу живота. Нађе ли мрав већи плен нли комад хране којег не може сам да однесе, он се враћа у логор и тражи помоћ. Нападне ли ко мравињак одмах настаје аларм који је могућ само услед ванредно развијеног обавештајног система. Мрави се међусобно споразумевају са невероватно финим знаковним говором, док код пчела и зоља поред овога и глас игра главну улогу. • Дакле, као што се из предњег види, и животиње се разумеју и споразумевају било, гласом, мими ком или покретима.

Апел Српске мајке Од зиме, беде и вемаштине највише страдају сиромашне породице са више деце. Свакодневно долазе многе молбе друштву „Српска мајка", у којима се вапије за помоћ деце. Социјална сестра, која обилаза домове тих молител>а, уверава се свакодневио о великој беди многих сиромавиих малишана. Да 6и се колико толико ублажила иосова беда, управа „Српске ма ке" алелује на добре људе, нарочито мајке, да је помогиу. Примају се и полуизиошеиа одела, дечја као и одраслих, која ће, опрана и закрпљена, заштитити многе сиромашне од зиме и хлалноће. Све прилоге слата Дому „Српска мајка", Бранкова ул. бр. 7, телефои 21-347.

Г-1 >а Мери Зибина балетска уметница наступа 8 децембра у Коларчевој залужбини Позната балетска уметница гђа Мерн Зибина, на великом балетском концерту. који ће се одржати 8 о. ац у 20 часова у великој сали Коларчеве чадужбиие, наступиНс са својим партнером г. Оскаром Хормошем. чла ном балета београдске ГУпере, у Веберовом великом балг^ .Ј1 озир на игру". Коицерт се лржи у корист Енглееке болииие Београду Гђа Зи4ина прумилш се чттаве оргаиизачије *<аЛ1 ке уцетиичке всчерн за које влада велико иитсресовањс,

Ха/ка иа крупну дивљач завршала се са резулШатом: један зец а јеана веверица Битољ, 6 децембра. — Чим смо се почели пењати уз Ђавато, у луксузном »Оак1апс1и« љубазно*г. Буде Буднсављевнћа, оштар се верац наговештавао је да ће би* ти јака студен. Али, љубазан по зив преспанских ловаца, гостопримљивост Ирфан-бега и жеља за крупним ловом није нам дозво љавала да и на то мислимо. Пред Ресном први предзнаци неуспеха: прво сусрет са хоуом а одмах затим и са попом. Како смо због хладноће држали рук» у уеповима, тешили смо се, по оној народној, да ће ипак бити добро. Полазак је био у 5 часова и>јутра. Под пуном спремом, као да се шло на Северни Пол, пошли смо са жељом да на сваког оа нас наиђе ако не мечка а оно кур јак или лисица. Била-је ту елитд ресанских ловаца: Љубинко Рауш Јелић, Анђелковић и др. Било је и парадних ловаца од којих ј* као украс бко наш чика Чедг». млад пензионер и бивши ловац, Распоред је извршен у најОол>е.м реду и по правилима ловачке стратегије. Сваки је заузео бусију одређену по плану. Чика Чеда имао је поред чекања дивл*чи и задатзк да чува профијант. Вика хајкача издалека се слушала. Стегли смо двоцевке и карабине, али дивљачи ни од куда. Једиа једина лисица ималз је среће да измакне кроз заседу и да нико не испали метак зз њом. После чекања од 2 сата, кад* су и хајкачи пристигли, прешло се на следећу тачку програма: на — ручак. Неколико печених ћурана и добро вино плануло је за трен ока. Резултат хајке био Је један једини зец, когз је уловио капетан Анђелковић из брзомотке на 400 м. даљнне, и једна веверица коју је убио један сељак. Веверицу је купио Рауш за 3 динара, јер празан није смео кући. Аранжер лова |елић изгубио се у шуми тражећи медведе. А. Д. Ђ. ЛОВАЧКЕ ВЕС7И

Београдско Савезно врачарско лсвачко удружење позива овим I чланове ужег одбора да неизо| ставио изволе доће данас у друштвени лохал хотел ,,Славија" у 19 часова, ради договора о учешћу у великом заЈедничком лову, који ће се ојфжати 9 и 10 о. м.

Једна од асшиниших ловачких Врача

ГСЛТ * •• , - .

Пас Треф: — Ајд што је он до шао да купи зеца овако у пуној спреми, није му први пут, али што поведе и мене да ме брука... Не смем од срамоте у очи да погледам тр говцу...

Велики лов у околини Илока Осијек, 6 децембра. — Сезона лова у Славонији и Срему већ је у пуном јеку. Нарочито се велики лов врши у околини Илока, на имању кнеза Одосталкија. Овај властелин живи стално у Риму, па је сада собом довео осам Италијана, са којима врши лов на своме имању. То је огроман лов, у коме учествује око 140 хајкаша, 12 лугара, 2 надлугара и целокупно чиновништво. Свакодневно у* бије се по око 400 зечева, 300 фазана, око 20 лисица и т. д. Лов ће траЈати неколико дана. И у околини Винковаца лов Ј9 такође у пуном јеку. Тамошњв ловачки клуб, приликом прошле хајке, убио је 263 зеца.- 17 о. м одржаће се у Новој Градишки главна скупштина савеза ловачких друштава, на коју ће доКи претставиицн ловаца из целе земље.

ЛОВИО БИХ на терену ко!и је богат са дибљачи. За то бих платио по спора^му. — Пон?де на адм. под: .Мали зечеби".

ЧОПОРИ ВУКОВА У КАЛАБРИЈИ Борба са курјацима у Јужно/ Ишали/и Напуљ, 6 децсмбра. — Велика зима и сметови истерали су из шуме у Калабрији велике чопоре »укова, који су без страха навалили на неколико села. Тако ј« у околини варошице Силе једач чопор навалио на аутомобил адвоката Мариноа, који се са сво јом супругом возио у једно оближње место. Адвокат је из реаолвера убио два курјака. иашто су се остали резбегли. Тако су се, присебношНу Мариона, три човека спасла сигурне смрти. Члановима Кинолошког клуба Скрећс се понова пажља свимј члановима клуба да неизоставк« у најкраћем року пошзљу фотографије својих паса, пошто ист» појединци нису још послали, како би клуб могао да отштампа свој први Алманах (годишњак), Најбоља је слика она, кад ]е пас у пози стајања, гледана са стране, јасна, чиста као и она у секундирању. Слике да су *о 1 |ануара ппглз те на претселкка клуба пуковника Др. Т. Никола'< вића, Киегиње Зорке ул. бр. 82/1 Беогрзд.

КОЛАРЧЕВ НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ Савремена архитвктура у |угославији Доцент Уннверзитета г. Милан Злоковић, одржао је и друго предавање о савременој архитектури и у њему приказао у колико су југослОвечски архнтекти могли да прате и примењују све савремене принципе ар.хитектуре истовремено када су се они појавливали у нностранству. У неослобођеним крајевима је бно у томе погледу великн утицај градител>а. Ко је желео да се посвети архитектури, која је сматрана за чисту уметност, ишао је у центар бивше монархије Беч, Праг или Пешту. Из Србије се одлазило у Берлин, Миихен Карлсруе у циљу специјализира .а. Последица тога је бнла ношење специфичне германске грађевинске идеологије у знаку академизма, издвајајући на прво место класицизам и стилове .подесне за истицање и подржавануг национа-1не свести. Тако је и дошло до обнове средњевековне црквене архитектуре, интересантне са културно националног гледишта и безначајне за саму архитектуру, која је на подручју југословенских земаља имала стереотипну и безлнчну физиономију, карактеристичну за градове са брзим и наглим развитко.м технике и нндустрије. Једино су варошице и села задржале утицај фолклора по прин ципу старих искристалисаних грађевинских формула. Код нас се извесно време односило антагонистички према новом времену а новим задатцима из неразумевања и незнања. Тек професори Јоскф Плечник у Љубљани и Виктор Ковачић у Загребу, стручњаци и уметници са укусом, дајући основе архитектури и атмосферу трезвеног стручног рада, макар да је све то било у повоју и само повод за решавање архитектонског проблема, који је био далеко од тога да буде ц::љ. Ратна искуства, друштвени преображај, ашоги нараштаји, измењене социјалне потребе, нису успеле да у Београду измене доратни начин рада оних, који су имали иницијативу за озбиљно подизање Београда. Млађи архитекти наши, долазећи из Француске, донели су собом њен академизам, познат због свог конзервативног и непр; косновеног учења. То је, у ствари, била нека врста пропаганде при изграђивању Београда. Услови за нову архитектуру били су разумљиво много повољнији у земл>ама, које су изгубиле рат и биле тиме упућене на грозничав рад и невероватну индустријску активност. Чехословачка се једино снашла у вртлогу новога времена и наши ђаци отуда понели су утицај те школе. Загреб је први осетио потребу да се еманципује од старога и прихватио нову грађевинску идеологију. Једна група млађих архитекта пречишћених појмова отворено је повела борбу против конзерватизма и грађевинске бирокрације и за кратко време постигла завидан успех. Једна околност је тачна; њ/хов рад је био признат и вал наших граница и то је определило и Загребачку општину да прихвати истицана гледишта те групе која су се манифестовала у неколнко значајних конкурса: регулациони план Загреба решење комплекса око Јелачићевог трга и двеју великих болница. У Љубљани се такође осетио конструкти§истички смер, али не са великим успехом, можда услед склоности Словенаца за декоративност. 0стале вароши у главном подлежу утицају трију племенских средишта. Београд је имао још увек ону власт која је стварно требала да поведе грађевинарство таквим путе.м који би доликовао новом и на здравнм темељима постављене државе. То, на жалост, није био случај. При.мљено је на прост, једноставан начин, покровитељство руских архитеката, чији је ауторитет био неограничен и сада се у престоничким државним зградама оцртава несавремено и конструктивно спровођење специфичног руског класицизма и псеудобарока. ТакО је и кочен смисао за здраве и технички оправдане грађевинске принципе. Маштало се искрено чак и о настазку на обнови црквеног Шизантијског стнла и примени не само на сакралну већ и на профану архитектуру, што је утопистички подухват, који је престао као немогућ за разумно и рационално прилагођавање задатцима и потреба.ма преображеног друштва. И сама Општина показала је приличну индиферентност у вези са изград1вом и уређењем модерне вароши. Као и у Загребу, иницијативом неколицине, путем предавања, чланака и јавннх излагања, дошло је до преокрета у схватањима и београдска јавност је доста брзо, чак и са извесним одушевљењем, прихватила нову архитектуру, дајући јој, на жалост, и сувише модни карактер, што је у суштини значило једно изопачење основног правила новога грађења. Може се констатовати да напредак у нашој држави постоји, да су школе као и разна надлештва склони да се повчжују оправдалим настојањима млађих као и потребама које они свесрдно заступају, како бисмо н ми ступили у ред оних земаља, које проповедају социјалну равноправност, којом се једино могу оправдати теков/«е цивилизације. Пролазе постепено времена, која су архнтектуру стављала у искључиву службу богатства и шпекулације, као и лажне репрезситације. Ни преко једне струке не изражава се културни степен једне нашге као преко архитектуре, која свакоме, иа доступан начин, прг'*азује тежње и же.ге и сву ону проницљивост, која је потребна да се управљају д упуте друштвене заЈеанице оним циљевима, коЈи се оцртавају као резултап увиђавне социјалне цолишк^.,

сокодстао ЖУПСКИ ПРЕДЊАЧКН ТЕЧАЈ Жупски предњачки течај за дру* штвене предњаке одржлће се у соколанн Соколског друштва Београд III, Војвођанрка 3! а Гечгј ће почети у понедељак I! децембра т. г. и трајапе до 23 децсмб[ л заЈсључно. Они тСчајевцг кој;г з није место становања Бг »грал. има да се пријаве у недељу 10 децембра од 16 до 2^' ''асовз по т»г»дне у жупској канцеларији течаја брату Милојку Јефтим-и!лдесу, начелнику Сок<>лског др 1 ,штва Београд-Матица. радн уп ћивања на преноћнште Сви теч..јевци морају да се строг > пр *:.г>« жавају домаћег реда. како на п-'еноћншти.ма тако и на самом теча ЈУ. јер ће се зд снаки предршај реда и дисциплнне казнити огстрањивањем са течаја. ГРЕНИРАЊЕ ВЕЖБАЧА ВИШЕГ ОДЕ.ЂЕЊА За претстојећа изборна так.мнчења у Љубљани почело је треннРање вежбача н вежбачица вишнх одељења у Београду. Тренирањ# се врши: у среду од 7 и по увече у соколани Београд-Матица. Босанска улнца н недел»ом у Земуну од 10 ујутру. Водкик одељењз је брат Ф. Гопуренко. ЛАоле се братска друштва, која и.мају вежбаче и вежбачице вишег оде.-нења, да исте пошаљу на тренирање у поменуте дане. Од свакоднееког греннрања зависи и наш успех на изборним утак.мнца.ма, као и у Буди.мпешти. СОКОЛСКА ПРЕДАВАЊА У СЕЛУ ЛУГАВЧИНИ У селу Лугавчини одржано је у недељу 3 децембра у згради' > сновне школе предавање о сокој . ству. Предавање су одржали г. г. Стеван Гајић, учител, и Зарија Маринковић, студент права. Овом пропагандно.м предавању цил> је упознавање сељака са циљевн.ма соколства и оснивање чете у селу Лугавчини.

ЗЕМУН СЕ ЗАБАВЉА Зашто је г-ца Мара Мак залепила на сеом прозору »проглас својим комшијама« Земунске пнљарнце услеле су са својих снажних израза и добро скованих интрига, да се популаришу и у самој престоници. Легендарна је њихова речнтост, па. је и ван Београда као неки оСнчај да се каже: „Развезао као земунска пиљарица". Лако је појмнти како онда све то изгледа у њиховој колевци: на земунској пијаци. Но њихов рекорд јуче је тучен и то — да би пораз био тежи баш насред земунске пијаце, а не од пиљарице. На прозору једне куће, прек® пута Среског суда и зграде Градског н^челства појавила се јуче једна цедуља или боље речено та бак и по хартије ситно исписан. Напис, испрва, није побудио нарочиту пажњу, јер се у свим околним зграма налазе адвокатске канцеларије, које чешће имају по коју цедуљу на своме прозору. Но ипзк, за кратко време нскупио се око дотичне куће велнки број света, разуме се, претежно пиљара и пиљарица. Кућа припада г-цп Марији Мак, старој седамдесет и неколихо година. Без обзира на стил напис претставља врхуиац израза увређене жевске с ^ујете, па се у њему не штеде ни неколико најугледнијих земунских грађана. ,,Овим молим цело моје суседство, а нарочито становнике куће др. Брандајза, да се једном окане моје особе са разнашањем оваквих бесрамних прича. Нарочито упозоравам особе које се на судској или на зградн градског начелства по прозорима налазе и тискају, а на знак који им даје особл>е из куће др Врандајза и оба вештава их кад се крећем по кући. Тај поступак није доличан и не одговара нити положају нитга угледу тих особа. Молим их да са тим сплеткама престаиу, јер гоопода до&ро зиају да сам п-ре иступа из с-тужбе молила да тим горостотама буде крај и своју служ бу нисам наттустгила из здравстве них разлога, него зато да се једном цела ствар разјасни. Пошто на други начин нисам у стању то да дам на знање многим осооама, чиним га на овај начт«"... каже се између осталог у тој објави г-це Мак. У даљем тексту, поред г. др. Брандајза нису остале поштеђене ни још неке личностн. На крају. симпатична г-ца Мара се обраћа „свим водећим поли тичким личностима" и моли и« да је узму у заштиту. Такође ну« ди лекарско сведоча^ство, који.% ће доказати своје нормално душевно стање. Интресантно је да нико није У стању да уђе у стзн г-це Маре. Једна стаоа њена при1атељниа до« ноои јој јело па и њоЈ се врата отварају само онда. кад да чихо уговорени знак.