Vreme, 21. 10. 1934., S. 12

Недела, 2! октобар 1934

СТРАНА 15

ИСТОРИЈД /ЕЛпЕ СМЕЛЕ И БИСТРЕ ЖЕНЕ КРИСТИНД, КРДЉИЦД ШВЕДСКЕ Прец смрш КрисШана покушава да се подмлааи

10 Кристина се вратила из Париза са великом склоношћу ка свештеним лицима. Папа, када је прозрео жел>у Кристинину дао јој је кардинала Ацолинија. Још једном Кри стина је нашла свога господара. Ацолини је био врло пријатне спољашности, а имао је свега 35 година. Код њега се љубавни жар уравнотежавао са амбицијама. Ма колико да је свима изгледало да овај млади кардинал цело своје време проводи само у љубавним ћаскањима, он је налазио времена н за друге мисије поверљиве природе, као што су на пример ухођења појединих кардинала и осталих великодостојника црквених. Ова његова добра особина, коју је он спроводио захваљујући томе што је био врло шармантан као личност, донела му је црвени шешир кардиналски а и прву реч у целокупном конклаву. Овај високи црномањасти човек изгледа да је био по мало и заљубљен у Кристину. — Моје срце биће вам верно све до своје смрти, говорила му је у одушевљењу Кристина. Кристина је пресрећна док са А-1 цолинијем шета по пољима Ромање и по њеним виноградима. Али Сантинели, овај бестидни гроф, као да се решио да јој потпуно загорча живот. Он је дошао и краде јој сваку пару. Он извлачи новац од Кристине, изговарајући се да Је узајмио новаца Ацолинију, и наравно моли да му она о томе ништа не говори, да га не би увредида. Свако потраживање Сантинедија Кристина плаћа без и једне речи. Све њене драгоцености налаве се већ одавно код разних сарафа, заложене или дефинитивно продате. Сантинели се решио да вридобије за себе најбогатију миражџику Италије Ану Алдобрандини, грофицу ди Сери, нећаку Папину. Папа је најзад морао да интервенише да његову нећаку не преотме овај „слуга варварске кра -л>ице" и затворио је у тврђаву Сан Анђело. Бесна на глупости које је чинио Сантинели, а свакако и на савет Ацолинија, Кристина шаље у Беч ово невероватно писмо аустријском цару: „Пошто ме Карл Густав, шведски краљ оставио потпуно без новаца који ми је потребан, молим Ваше Царско Величанство да ми увајми двадесет хиљада војника под вођством генерала Монтекукулија, ломоћу којих се надам да ћу осво$ити шведску Померанију, у којој нмам велики број присталица. После моје смрти Померанија би прнпала Вашем Царству." Водити рат противу своје сопствене земље није изгледало овој жени ни најмање скандалозно. Она је истина одустала од круне, али ннје одустала и од своје апанаже. Кардинал Ацолини, који је своју судбину потпуно везао за судбину Кристине, решио се да поправи њено финансијско стање и да јој уравнотежи буџет. На његово преклињање Папа је подарио Кристини пензију од 12.000 дуката. С једне стране Папа није могао ништа да одрекне младоме кардиналу, а с друге стране много је боље било на овај начин зауздати лудости ове жене. У знак помирења Папа је послао Кристини 80 носача воћа, дивљачи ■ разних других намирница, све у најлуксузнијој опреми. Кристина је после тог тражила аудијенцију и пољубила папину папучу. Пред Папу се Кристина појавила у хаљини, која је била закопчана до грла, и због које су беснеле све римске матроне. Оне су завидиле кристини на овој новој хаљини, али нису смеле да је и оне понесу, бојећи се да је не мајмунишу. Мож да баш захваљујући овој хаљини дошло је до помирења између Папе и Кристине, и он јој је опростио

Кардинад Ацолини

свих права још једном и да оде да живи код католика. Кристина је била ван себе. Она се свакако није надала оваквом обрту ствари. Појурила је у Хамбург тако брзо, да стража која је пошла да је прати није могла никако да је стигне. Овде је Кристина дознала утешне вести, да је њен стари пријатељ из Рима, кардинал Роспнљози, изабран за папу под именом Клемента Деветог, а да је Ацолини постао државни секретар. Каква срећа!... Роспиљози, човек који је толико волео уметност и који је у њену част напнсао неколико мелодрама. Не могавши да се уздржи у својој великој радости, Кристина приређује велике свечаности, које љуте протестантско становништво. Пољски престо је упоажњен. Кри стина је поново пала у искушење. Новоизабранн папа и Ацолини подржавају свима снагама њену кандидатуру. Хоће ли Пољаци краљицу — ево Кристине; хоће ли краља — Кристина не само да је мушкарац, него је шта више супериорнија над многим мушкарцима. Кри стини је било свеједно да оде у Пољску и постане краљица једног народа, чије обичаје не познаје и чији јој је језик потпуно стран, само под условом да са њоме пође и Ацолини. Али Пољска не жели да има на престолу једну жену, о чијим се екстраваганцијама прича, и то гласно прича широм целе Европе. Пропао је и овај сан... Када се вратила у Рим, видела је да је Ацолини прилично охладнео према њој. Била је већ гојазна и прилично ружна.

РОМАН,, ВРЕМЕНД"

ЛИБДНСКА КДСТЕЛДНШ

Своје последње дане доконча у Риму као алхемичар, гоњена лудом жељом да нађе камен мудрости. Кристнна се могла видети у својој лабораторијн, како уз асистенцију једне жене, која се звала Сибила, дестилира, претаче и кува : злато, олово и друге метале. Када кроз десет дана моћи да наексперименат не би успевао, а то; пустим болннцу. То је све.

48 — Марусија, Марусија, ако бих и ја једног дана !>рошао тахо пред тобом, да ли би и мени ргкла нешто што би ме охрабрило, као што си рекла том несрећном официру? — Теби! Шта говориш? Ваљда ниси полудео? — Шта би у том случаЈу учинила, Марусија? — Шта бих учинила? Ти си саСвим полудео. Како бих могла тебе видети у таквом положају? Требало би да си... — Да сам био издајиик. А ко ти каже да )а неЛу бити издајшвк, да већ сада нисам то? — Полудео је, полудео је, поиовила је она. — Да, дете моје, полудео је, чуо се иза нас један ст-рог глас. Немој да га слушаш. Он не зна шта говори. И она и ја огсренули омо се «истовремено. Валтер је стајао иза -нас. X Наредчлтк болничар је уш-ао у моју малу собу бело окречену. — Ето шта значи, гоеподиче капетане, што сте слушали лекарске наредбе. Имам да вам }авим једну повољну вест. Зетате шта ми је сад рекао лекар? — Да, одговорио сам оемехујући се болно: да сам излечен, да

би било често, онда је несрећна Сибила добијала ампуле и реторте у главу. Кристина је постала жртва свих алхемичара-варалица. Тако је један енглески алхемичар, пролазећи Римом, продао Кристини за ску пе паре рецепт како да се подмлади, за који је она платила равно 30.000 дуката. Она је испила пиће, које јој је својеручно справио овај алхемичар, верујући слепо да ће младост а са њоме и лепота опет доћи, да ће моћи опет да ужива као некада. Али чим је испила неколико капи овога пића, она се онесзестила, широко отворених очију. Кардинал, који је одмах дојурио, отерао је шарлатана. Од тога времена здравље Кристине почело је да опада. Сибила, ова чудновата жена од које се Кристина није више растајала, предвндела је Кристини смрт, а одмах за њом умреће и Ацолини.

— Зар вам то »ије довољно? Рекло <5и се да «»сте свесни колико је оласна болест од које стг лежали, Да ми је неко рекао, кад су вас довели овамо, да ћете за месец дана бити излечени, ие бих му поверовао!... Заиста, већ је месец дана прошло од оне страшне ноћи кад ме је Валтер одвео са кафанске терасе, ставио у кола и довезао у два сата ноћу у болницу.Имао сам јатсу ватру. Да п.рвих осам дана, док сам стално био у бунилу, није се нгскако одвајао од мене. кад је кренуо за Пал.тру, већ сам био изван сваке опасности. — Већ данас моћи ћете да примитс храну као и сви остали, наравно без претеривања. Моћи ћете такође да излазите на терасу по четврт часа, поподне. Време је лепо. Кладио бих се да нисте још

Кристина је умрла априла 1089 године. Сиромаси из целога Рима до-1 били У нашој башти и да не зналазили су и бацали су пред прозор 1 ге ни к аква је тераса. Са ње се мртве Кристине читаве нарамке | ви Ди цео залив. Изглед је диван, цвећа - Јваздух изванредан! За два дана

ваздух изванредан!

Шест месеци после ње умро је и | пе човек ту боље опорави него са Ацолини, а папа је после тога за- медицинама за недељу дана. Ако творио Сибилу у тамницу. међутим будете што нарочито за— Крај — I желели, лекар ми је наредио да

вам у сваком погледу нзиђем у сусрет. Шта желите? — Шта сам желео? На првом месту да сазнам шта се све десило аа те четири недел»е мог боловања. Али како? Валтер је био огишао, и као по некој несрећи, Рош, који се никад није удаљавао из Бејрута, морао је да оде, три недел»е раније, у северне крајеве ради инспекције. Ни један ни други нису се налазили ту, сад кад сам био у стању да разговарам. — Знате ли кад ће се вратити поручник Рош? — Распитао сам се. Враћа се прекосутра. Желите да јавим Управи инжењерије да га одмах упуте овамо? — Не, није потребно. Он ће и сам доћи чим се врати. — Није ли вам што потребно? — Било би ми мило да добијем новине, н то овдашње, оне које су изишле одкако сам се разболео. Болничар је одмахнуо главом. — Лекар ми је нарочито наредио да избегавам све што би могло да вам замара мозак. Не знам да ли смем... — Вратићу вам новине одмах. — Добро, видећу. Отишао је и убрзо се вратио са једном гомилом новина. — Ово је све што сам могао пронаћи. Остављам вам их само | за четврт часа, а тачно после тог времена доћи ћу да вас одведем на терасу. Донео ми је само дваестак бројева француских листова из Бејрута, иако их је изишло шездесет одкако сам отишао у болницу. Осећао сам да ћу тешко моћи нешто сазнати код толиких недостатака. Имао сам среће. У новинама од 30 октобра, наишао сам на следећу вест на другој страми: Сезона у Египту. — По свем изгледу, зимска сезона у Египту почеће ове године раније него прош лих годшна. Наш елегадтнм свет већ напушта планине у којима је провео лето и одлази на топле обале Нила. Међ гсрвнма су отишлн: г. и г-ђа X.; г-ђа 3. и г-ђа Орлов. Сви су отпутовали бродом „Арман Бек" за Александрију. Нико не може ни помислити шта су за мене значили ти тако прости редови према којима је сваки други био равнодушаи. Прочитао сам још неколико чистова у којима нисам ништа нашао. У четвртом сам иајзад наишао на следећу вест: Одлазах мајора Хобсона. — У стању смо да известимо на-ше читаоце да је мајор Хобсон, претставтгк енглеске војеке у Сирији

ПРИЧА „ВРЕМЕНА"

Туга за угаслим осмехом

Погинуо је мој друг Јакша. И све те успомене затрпане су негде бурним догађајима минуле младости. Од тада, много бола и патњи исписано је по лицима наше генерације. Многи тужни и тешки часови зарасли су као ране у нашмм срцима. Зато н јесмо велики и несебични другови, зато н јесмо људи у најтежим тренутцима. Једног дана, потајно, Јакша ми је показао слику и рекао: — Ово ће бити наш Краљ. И дуго смо гледали тај осмех на слјрци који је долазио из даљина као сан, који ср упијао у наша срца и приближавао нам се братсве лудости које је она раније по- ј ски.

ринила. Одједном вест о смрти њенога краљевског рођака Карла Густава пренула је из досадашње учмалости. Хоће ли она постати регент четворогодишњем наследнику? Хоће ли заборавити свога кардинала? још једном више амбиције су надвладале сва осећања код ове жене. Жеља да влада, исто тако. Возећи се колима, она је целим путем љубила страсно и са сузама мали портре Ацолинија, који је понела собом као једину успомену од њега. Целим путем Кристина пише луда писма. Стигавши у Штокхолм, Кристина је око себе нашла само непријатељска лица. Еба Спар, њена љубљена Еба, „бела као восак", умрла је. Магнус де ла Гарди, чију је љубав она тако сурово одгурнула, сада је регент и њему се пружа прилика да се освети својој некадашњој краљици. Пре свега он јој забрањује да јавно исповеда своје католичанство, тера њеног исповедника без икакве милости. Кристина разбешњена, узвикује: — Знајте, да ви нисте рођени да заповедате људима моје врсте... Али Магнус је непоколебив. Он

То је било године 1913. Јакша јеносио слику као амулет и веровао да му носи срећу. То је била слика Престолонаоледмика Александра. (а и Јакша, нераздвојни другови, и са нама слика Престолонаследникова. Дуге шетње изван Мо стара и разговори замамних надања. Пењемо се на град Херцега Степана, седамо, а Јакша се осмех не болећиво, вади слику и дуго је посматра. А горе, изнад града, цестом, мапширају аустријске трупе за Невесиње. Маршира силна војска, ознојена. запрашена, а у нама, младим дпугарима, зскре надања, зори устрептала и још зелена решеност на све, зори прегор на жртву. То су били дани бурних откуцаја срца, то су били дани опојног сна и наде као сунце. Заредали су бурни догађаји 1914, завитлала су нашим младнм животима прерано и судбоносно. Упињале су се наше груди да о- 1 доле мржњи и сили душманској. I А онај осмех са П<рестолонаслед-1 никове слике леблео је преч нама

наду. сејао убедљиви смирај у на ше душе. Тај осмех био је јачи од свих догађаја. Младићски прпошни, обрели смО се у затвору. — Јакша, где ти је слика? — Сакрио сам је. Али, слика н»и«је могла да остане сакривена пред нама, јер ми омо је вндели и у сну и на јави. Ми смо за њом корачали храбро и одлучно, њен осмех лебдео је и н$х затворима и над јауциуа, и над непријатељем и над горама. Нешто замашније од свшх радости младости тај осмех просигоао је по будућим пољима на којима има да се зашарени цвеће каивог никад ниомо видели. У затвореним, мрачнмм фургонима тај оамех нас је ггратио гореко бескрајиих мађарских равница, никад ожалошћен, никад неприступачан. Ноћу, у дугим казаматима, он је улавио кроз мутне тгрозоре и лебдео над на\га као утешитељ. Дању, пратио нас на тешкнм радо©има и соколио на-с. И после, кад амо се враћали својим кућама да са житом сумње од страме непрмјатеља, кренемо у рат против самих себе, Јачсша је био обрадован као дете.

Јакша је ишао по своју слику. — Сад се више ничег не бојим — говорио ми је. — Слика ће бити оа мном. С њом ћу пребећи у Русију. После два-тр-и месеца, Јакштно гшсмо нашло ме у туђиии. — Пропао сам, друже — писао ми је. — Изгубио сам ону слику. Остала ми у рову кад су нас истерали на јуриш. Сад сам далеко од оног места, од моје слике. Збогом, друже! Погинућу. Веровао сам у његово предосећање. Рат је беонео, а ја сам м.исл<ио на Јакшу. Прошла и година, ни трага Н'И гласа о мам другу. Време је пролазило. После слсма Аустрије, у делиријуму одушевљења, саопштилн су ми Јакшину судбину. Погинуо је. Обистинило се његово предосећање. Али, његовим, у животу преосталчш, друговима судбшна је досудила много већу тугу, тугу за угаслим осмехом, тугу која је досуђена нашој генерацији да кроз њу ггролази и да сноси њено бреме, верујући и борећи се за боље дане ХАМЗА ХУМО

ПОЗНЦЕТЕ ЛИ \ IУГ А ШКОЛ1 ЗЛ ОДГОЈ ПЛДГ *- ,Л Бити лепа, бити битка н рабна, ко рачати всссло и расположспо, лакнм кораком. сћеже и еластично — то 1с жеља сбнх нас. Ту Вам помажс 1\11уеа школа за одго) тела: 12 до бро промишље»1их бежби, које сб. ко може лаво и^бести. Онс ожи^ љу|у тело, стћара|у жиђотио сеље и радостан телесни осећа|.

јс Хадражно одмах, да одуетане од зодио нас кроз догађаје и ссјао

Обај проспећт можете добити у апотећлма. ЈЈГПД а ВИ1КА дрогериЈама и парфимериЈама или 1»од фирме |и{оз1. Р. Ве1ег«сЈпг1 А Со.. «1. ». о. МвриСор. ДОАЈОЋХ Грегорчмчсба 24.

М1УЕА

Саобраћај путничких бродова Речие пловидбе 1) Недељни излетннчки брод за Вел. Градиште: Полазак из Београда недељо.м у 7 часова; долазак Смедерево у 9.50 часова и В. Градиште 13 часова. Повратак из В. Градишта истог дана у 14 часова, из Смедерева 18 часова; долазак Београд 21.40 часова. 2) Недељни излетнички брод за Слан камен—Тител: Полазак из Београда сваке недеље у 7.30 часова; долазак Сланкамен 10.35 ч. и Тител 11.30 ч. Повратак из Титела истог дана у 15.30 часова; из Сланкамена 18 ч; долазак у Београд у 20.35 часова. 3) Редовни путничкн брод Београд —Сента—Кањижа: Полазак из Београда понедеоником, средом и петком у 13 часова; долазак у Ст. Кањижу уторником, четвртком и суботом у 3.15 часова. Повратак из Ст. Кањиже у 12.30 ч.; долазак у Београд средом, петком и недељом у 3.30 часова. 4) Редовии путнички брод Београд —Шабац—Мнтровица: Полазак из Београда уторником, четвртком и суботом у 14 часова; долазак Шабац 21 час; полазак из Шапца за Митровицу средом, петком и недељом у 4.30 часова; долазак Мнтровица у 7 часова. Повратак из Митровице средом, петком и недељом 15 часова; долазак Шабац 17 часова; полазак из Шапца за Београд 21 час; и долазак у Београд следеНег дана у б часова. 5) Редовни путннчки брод БеоградВел. Граднште: Полазак нз Београда свакодневно сем недеље у 12.30 часова; долазак у Вел. Градиште у 18.30 час. Повратак из В. Градишта истог дана у 20 часова и долазак у Београд следећег дана у 5 часова. 6) Редовни путнички брод Београд —Радујевац: Полазак из Београда за Радујевац уторннком н суботом у 20 часова; долазак у Прахово следећег дана у 14 часова и Радујевац у 14.45 часова. Повратак из РадуЈевца средом н недељом у 16 часова н Прахова у 21 час; долазак у Београд следећег дана у 21 час.

ОЛ ШћРА БЕНОД и у Либаиу, премештен у Ангору. У току три године које је провго код нас, мајор Хобсон је својим сЈајним особинама много више учинио него ико други у циљу ојачања пријатељских веза које спајају Енглеску, Сирију и Француску. Молимо га да верује у наше жаљење што нас напушта, и у наше жеље за његов успех на новом положају. Хобсон је дакле такође отишао. Као сваки добар ловац, он је знао да је најбоље променити терен кад се већ испустио главни лов на једном месту. Нарелник болиичар је ушао. — Четврт часа је прошло, господние каететане, рекао је. Вратите ми све те новине и хајдете са мном на терасу. Видећете како >е мријатно данас живети. Идућег дана, Рош је наишао баш кад сам вечерао. — Најзад си дошао, рекао сам. — Драги мој, одговорио је оч» заиста нисам имао среће! Не можеш замислитв како сам гтроклнњао ту комисију која ме је нр-чморала да одем кад је јоад било бојазни по твој живот. Да, био сам опаоно болестан— Опасно. Сад могу да ти кажам пошто је све прошло. Осам дана си био у јакој кризи и једначсо сн бунцао. После тога с* провео недељу дана у потпуноЈ утучености и ниси хтео да кажеш ни једну реч. То је било још страш није. А, веруј ми, кад сам отишао нисам веровао да ћу те наћи у овако повољмом стању при повратку. Али, како су ми рекли, са тим грозницама наступа итри једиа крајност вли друга. — Јеси ли видео, сва коса око слеттоочница ми је оседела. — То је једна ситниша, одговорио је он. У том погледу, предухитрићеш твоје вршњаке за двадесет годита и то је све. — Јеси ли видео лекара? Шта каже? — Да си излечен, потпуно излечен. Али, што се тиче тога да по изласку одавде опет одеш у канцеларију да се кољеш са војни* обавештењима, о томе не може бити ни говора. Потребан ти је жјивот на чистом ваздуху. Одноено тога, лекар је нстог мишљења као и Валтер. — Валтер! — Валтер, драги моЈ — а ту је његов глас уздрхтао од узбуђења — то је човек каквог никад досад нисам видео! Исто је толико нежна срца колико је храбар. И раније сам му се дивио, ал>и сада!... Не знам да ли ћеш кадгод тач-но сазнати шта је ове учи«ио за тебе. За оних осам дана док си био у бунилу, стално је био поре* тебе. Лекар је хтео да га отпрати, али умало он њега није отпратио. По његовом наређењу, у твоју собу није смео пико да уђе. Био је дошао у БеЈрут само на два дана а остао је десет. Кад Је отншао, јер ВЈгше аттсолутно није могао да се задржава, позвао ме је да га заменим. Сигурно би сам остао овде мимо свега да је знао да ће ме ова комиоија натерат* да и сам отпутујем. рош је говорио брзо, очевидчо да би избегао нека гтитања са моје стране. Ипак сал\ уграбио прилиму да проговорим. Да ли је ко долазио да се обавести о мени? — Да, долазили су негки другови. — Нико други? Он је оборио главу. — Да ли је она долазила? — Јесте, долазила је, одговорно је он. — Бићу чврст, уверавам те. Можеш слободно да говориш. Он је уздахнуо. — Дакле, слушај. Ту сам учнн-ио једну највећу грешку у свом животу. Сутрадан по твом доласку у болницу, она ме је замолила да свратим код ње. Отишао сам. Нисам имао никаквог разлога да то не уччгнгом, напротив. Њен позив ]е био најприроднија ствар, ја сам често био позват код ње, и мени )с била си.мпатична. Дак«, била ме пома.па да ]е 10всдем код тебе. Хтела ]е она г1ма да те негује, да те пре^есе у свој стаи <и шта све ја знам. Угла» жхм, уабудила ме ]е. пристао саи, (Частаоиће се)