Vreme, 26. 09. 1937., S. 20

МЕСТА СБЕЧАНИХ ПРИРЕДАБА У НЕМАЧКО! У ГОДИНИ 1937

Од Херберта Гинтера

Врхунац године 1936 биле су олимпијске игре. Као што је годииа 1936 била посвећена спорту, тако се 1937 бележи као „Година немачких свечаних приредаба" у знаку уметностн. По читавој тернторији Немачке нзводе се уметничке приредбе у огромној размери. Увод у те фестивале дале су „Берлинске недвље уметности" са обиљем музичких и других приредаба а истовремено и изложба „ Дајте ми четири године". Оне су привукле у престоннцу Рајха безбројне посетиоце. Има ли кога да зна Немачку, а да не познаје Берлин: Четврти град по величини на свету, највећи на европском контнненту, средиште немачког саобраћаја и трговачког живота, главни град позоришта и музике, град неисцрпног музејског блага, а пре свега престоница Трећега Рајха, која је достојанствене грађевинске монументе пруско-немачке нсторије допунила Мпнистарством ваздухопловства, Галеријом Немачке (недалеко од торња за бежичну г телеграфију) и — јединственим Олимпија-стадионом на спортском вежбалишту Рајха, зградама гигантских димензија — као изразом културног стварања у новој Немачкој. Берлин урашћује све више у своју неупоредпву околину: Берлин — Вансе — Потсдам — све је то данас већ једно. Пандан изложби „Дајте ми четири године" јесте у Дислдорфу велика изложба Рајха ,Ларод који ствара". Овај фаворизовани град уметности н уметника на Рајни има у свом поседу непосредно на обали Рајне изложбенн терен са најбољим положајем. Ововогодишња изложба, по величини свога простора, највећа је откада се памти у Немачкој. Дислдорф је град елегантан, модеран, ведар и пун љубави према животу,. По лепом Дворском парку или у Краљевској алеји може се и данас још шетати и посматрати са истим оним уживањем као некад Гете, а безбројне крчме Старога Града још су увек тако пријатне. Главни догађај године 1937 несумњиво је 12-ти Фестпвал Немачког певачког савеза (од 28 јула до 1 августа). Немачки певачки савез изабрао је за састанак о 75-тогодишњици свога постојања — Бреслау. У највећем граду Шлезије окупило се око 150 хиљада певача. По битности својој, Бреслау, наисточнији велики град Немачке, нарочито је чаробан јер се у њему, због близине Аустрије, осећа извесан пресјај јужњаштва: готски Општински дом и барокни Универзитет уздижу се недалеко један од другог. Одра, која се широко разлива поред У-

ниверзитета, образује с Пешчаним острвом н Острвом са Домом једну од најређих градскнх лепота. Све је тако ванредно средњевековно као што је Вајсгербероле, у којој се одиграва познати роман Густава Фрајтага „5о11 ипс! 1 Нађеп" — романтнчна. Покрај тих сведока хил>адугодишње бурне историје, буја живот I модерног Бреслау-а с трговачким улицама које пливају у мору светлости, с изложбеним тереном, сајмиштем и Галериј јом векова у којој се налазе ; монстр-оргуље а која је прекривена највећом куполом на свету. Они који се ннтересују I техником, посетиће можда куI ћу у којој је рођен оснивач I берлинске индустрије, Аутуст | Борсиг - пријатељи уметности пак разгледаће кућу сликара Адолфа фон Менцла. Увече, : међутим, састаје се у чувеном ! ..ТПвајдницер-келеру", у бреј славском Градском подруму, или у ком било од безброј других, старих и нових гостионица. И ове ће године странци из целог света долазити на немачке фестивале, који се одувек могу похвалити необично великим интересовањем и пажњом иностранства. Овогодишњи приредбе упознају посетиоце истовремено са три највеличанственија немачка града:

с Бајротом, Хајделбергом п Франкфуртом на Мајни. Бајројт; пријатан град маркграфов, између планинсих ни-

да гостију, који су у безброј песама слушали сањарења о Хајделбергу. Хајделберг је од 18 јула до 22 августа град

ку традициЈу редовним годишњим или повременим музичким фестивалима. На тај начин може пријатељ музике на !

Поглед на средњевековну зграду општнне у Бреславп

Наиорама ХаЈделоерга

зова франачких зелених шума; остварење уметничких снова Рихарда Вагнера; главни град напредног пограничног округа баварског ОстмарI ка. Створила су га три истоI ријска периода и стопила у | једну недељиву целину. Вил! г°лмина, најмилија сестра Фридриху Великом, створила ј «_ х ^ обим замком, Сонентемплом и — парком ЕремиI тажа заиста чаробну рококој резиденцију. У њеној Опери, | највећој тога времена, очуваI ној до данашњих дана у читај вој својој барокној лепоти, дириговао је Рихард Вагнер ј 1872 године Бетовенову Девету спмфонију, приликом постављања камена темељца његовом Дому за свечане музичке приредбе, који са свога брдашца гледа на дом Ванфрид и на гроб великог мајстора. Свечане музичке приредбе, ко1Р гр опр-чачају. ове године од 23 јула до 21 августа, узео је Адолф Хитлер под нарочито сзоје покровитељство. Хајделберг: седиште муза на Нектару, вечнто испуњено! радошћу, најинтересантнији је ј и највише помињани мали у- ј ниверзитетски град Немачке. Ј чији пријатан положај и ди-1 скреција грађевина привлачи| из свих крајева света сваке ј године на две стотине хнља-|

свечаних игара. Његове малобројне улице наткриљује најграндиознпја руина дворца у Немачкој. У његовом се дворишту, између раскошних ренесасних фасада изводи Гетеов „Гец фон Берлихинген", тако убедљиво и природно, као да га је вилики песннк спевао за ову позорницу под ведрим небом, тако блиску исгоријској позорници. Сто минута вожње железнпцом доводи нас другом позоришту под вечерњим облацнма и звезданим покривачем а исто толико изражајном: међу природне кулисе Ремерберга у Франфурту на Мајнн, на Ремербершке игре од 1 јула до 31 августа. На том се месту некада, за време средњевековног крунисања цара, тискао народ око бунара са вином место воде. То прича Гете о свом родном месту. Глатки зидови Општинског дома и Патрицијске палате на том днвном немачком тргу, прислушкују данас Фаустов монолог нли речи Шнлера, Шекспира или Герхарта Хауптмана, седамдесетпетогодишњака у години 1937. У којем светском или трговачком граду има још такве тишине? Читав ннз немачких градова љубоморно чува своју музич-

поЈедпним местима да дочара карочито важне отсеке немачког музичког стварања и то у најукуснијем извођењу, а да притом упозна и најразнврсније области Немачке. Ко је у Дрездену, једном од меродавних музичких градова у свету, посетио Интернационални музички фестивал (22 —31 маја), наслађивао се данима, у барокном изгледу дворца Цвингера, Дворске цркве, у савршено фантастично решеном треперавом призору града на мајестетном току Елбе, града чија се панорама убраја у најнезаборавније слике Немачке. Морамо ј"ош потсетити Н да је Дрезден град музеја, који би и без Рафаелове Мадоне био једна од најбогатнЈих немачких ризннца уметности. Гетинген Ј *е Хендловим свечаним играма (20—28 Ј *уна) стекао велике заслуге у васкрсавању овог првог немач ког оперског компознтор: светског ранга. У исто врем и хановерски обласнн Унн верзитет у доњосаксонско: културном кругу, недалеко о Харца, прославља двестаг дишњицу свога постојањк математичарски центар све- ј

та, европско средипгге науке о Енглеској и Америци, заслужује посету и само " због своје библиотеке, треће по величини у Немачкој. Без изузетка све су то универзитетски градови рајха што узимају за патрона и за предмет својих музичких фестивала по Ј "едног великог не^-ачког мг-Јстора тонова. Внрцбург Ј *е изабрао себи Моцарта, и тешко да би се пгде могло боље уживати у његовим треперавим мелодијама него што је то случај за време Моцартовог фестивала (12—19 јуна) у овом светлом франачком граду на Мајни, који располаже највеличанственијим спо меником барока, оличеним у огромној Резиденцији, саграђеној мајсторском руком Балтазара Најмана; резбаријама Тилмана РименшнаЈдера у дрвету и камену г приказује срж немачке вајарске уметности, а стрминама уз и низ реку, засађеним виноградима, претставља предео с нарочитом дражи и ведрином. Нешто мало озбнљнији али

ипак много животне радости крије у себи Бетовенов и о\мени универзитетски град Бон, надомак Седмобрежју. Најиећа драгоценост његова јесте проста Бетовенова кућа рођења, н свакако да се због тога у Бону може мислити само на Бетовенов фестивал. Моцарта, Вагнера и Рихарда ШтрауСа слави Минхен већ више од две деценије за време својих летњих свечаних приредаба у Базарском државном позоришту од 20 јула до 29 августа. Главни град покрета, и поред све монументалности своје архитектуре, у суштини је највише провинцијски, пољски велеград. Минхен, град с Алпима пред капијом, град уметности, Немачког музеја и пива, програм је за себе Немогућно је набраЈ'ати и најважнија места која учествују у години свечаних приредаба. Споменимо само неколико. Марбург, место починка Свете Елизабете у првој готској " цркви у Немачкој, са свечаним играма у природи од 19 јуна до 18 Ј 'ула на Шлосбергу високо изнад Лана. Хесенски Марбург је типичан мали универзитетски град, тириншки Рудолфпггат је типична мала немачка резиденција у чијем се Хајдексбургу одржавају врло значајне свечане игре од 16 маја до 9 јуна. Ту је Шилер упознао свога животнога при јател»а Гетеа и животну сапутницу — Лоту. Најстарија по| зорница }• природи у читазо; | Немачкој бесумње је Лујзеи: бург код Вунсидла у Фихтл ] планинама, на њој се игра од 12 јуна до 29 августа. Харч располаже надалеко ч^епог-: природном позорницом у Тале (сезона од почетка јула до краја августа). Обе ове позорнице необично су фаворнзиране својим романтичннм положајем. Јединствено позориште у шуми налази се код Вајсенбурга у Јужној Немачкој (4 јули—15 августа). Затим исто тако опера у шуми код Цопота на Источном Мору с приредбама Вагнеровим (18 јули— 1 август). И стари град Аугсбург приређује опере у свом позоришту у шуми (јули, август). Праве народне свечаности Ј 'есу националне игре у некадањим градовима Рајха Ротенбургу О. т. (до септембра) и Дннкелсбнлу (18 до 19 јула).

О.шмннјска капнја у Бер.шну