Vreme, 26. 09. 1937., S. 21
Г
Непеља. 26 септембар 1937
Ф И Л /А
СГРАНА 13
Београд ће усноро добити
ПЈЕР ФРЕНЕ најомиљенији глумац Париза
Прпг. 23 гептембра- - У возу сам срео филмског глумца Херберта Ллкоба, којн се нз Београда враћао у Берлин. Г- Јакоб је погнат из срилмонн „Фридрих Рекс" и ..Петар Велики". Он је велики спортмен: олличал Јахач, мотоциклиста. Међ>-тим. сн је у ис:о зреме глумац и орга:»изатор. Последњих неколико дана у Београду је водио преговоре о оснизању немачко - ЛтчЈслозенског филмског друштва. у хоме ћс бити ангажовани. између осталихпозн.хти режл :ер Ириксен и кикооператер Ерих Миер. Ја:-:об је у Београду имао раз.
говоре са шефом Централног пресоироа г. др К. Луковићек У начелу понуда немачке групе за коју је преговарао г. Јакобприхсаћена је. З т почетку ЈЈруштбо би снимило 10 култ>-рно пропагандистичких фнлмова , у Ј>тославмји. са немачким н нз
атеље у коме ће се снимати велики филмови са мотивима из југословенских похрајкна и са манускриптима по романнма н причама југословенских писаца. У овим филмовима нграће 50' наших глумаца и 50 г /г немачких Ател>е ће. према замнсли г. Јакоба, бити потпуно модеран. Ту
шим гл>-мцима. Филм ће биги ће се филмови развијати. копи. синхронизован и на српском је- рати и синхронизовати зику. До сада, истина, озимљсно је доста филмова ове врсте у ј подизање таквог једног Југославији, али ни један нијв , атељеа биће потребно око 400.000 вмао успеха. I рајхсмарака, што у нашем новцу Режнсер г. Бриксен ради већ износн близу седам милиона ди25 година филму. Н>егово име нара. Новац ће дати једна недовољна је гаранција да ће дати , мачка компаннја, која нма нешто солидно. I спремне већ и тонапаратуре и — Иначе. ка:ке г. Јакоб, ја се ! све остало пгго је потреаао за вадам да ће ново друштво успе- један модеран атеље. Наша дрти да постави озбнљну основу : ;^ава треба да пружи девнзна за стварање чнсто југословен- олакшан»а. оких фнлмова. Снимаше култур.
ннх филмова, то је само проба! После ћете видети пгга смо У ст&н-у да вам пружимо... Некачко - југословенско филм- тт ско друшгво намерава да у Бео- земљи. И 1а се вадам да ће град>- подигне један фнлмски | мој предлог бити прихваћен.
— Мн, каже г. Јакоб, желимо пријатељство са Југославијом Желнмо да сарађујеко на подизању филмске индустрије
Г. Херерт Јакоб Наши гл>"мци раднће са немачким филмским глумцима да би се изучили у филмској уметности. После могу да раде и самосгално. У сваком случају овај је покушај интересантан. Ако буде успеха, Београд ће ускоро заиста постати центар филмске индустрије у Ј>тославији. ЉУБШПА СГОЈКОВ1ГБ
Зош један другораЈредни биоскоп Као што је и најмогућније за наше прилике. Београд има више ДРУгоразредних него премијерних биоскопа. За мање пара пружа се прилика многима да виде добре филмове. Истина. потребно је мало чекати — некада и по четири месеца — али у сваком случају видети добар филм, онај исти који је на премијери у неком београдском биоскопу постигао леп успех. Из тих разлога отвара се још један другоразрвдни бноскоп. и то у центру града. Бноскоп Луксор". који је реновирао скоро своју горњу дворану. одлучио је да у н>ој приказује само прве репризе оних филмова који су освојили публику. Како сазнајемо. то је главна намера. Обећање врло лепо! Многи ће моћи у сред Београда да посете једну лепу и модерну дворану у којој ће се приказивати добар програм, а за — мало пара! За оне многобројне л»убител>е филма. којима је важно да фнлм виде. па ма када то било отваран>е нове другоразредне биоскоп ске дворане код ..Луксора" свакако највише годи.
(Од наше париске дописнице) ПАРИЗ, септембра. д ^АЗГОВАРАЛА САМ са Пјер Френеом, најпознатијим Ј^^^париским позоришним уметником, а сада славним филмским глумцем којн је своју карнјеру постигао играјући у Пан>оловим фнлмовн.ма. Симпатпчан и леп, Пјер Френе је уве кбио најомил>енијн гл>*мац булеварских позоришта. Он и његова жена Ивон Прентан раде заједно на сцени. И само су једном били заједно у студију кад је Абел Ганс снимао ..Госпођу с камелијама". Френе је играо Армана Дивала, а Ивон — Маргарнту Готје. Сада Френе игра са нашом земл>акин>ом Кетом Нађ.
I Изложбе велнки успех. Поред тога Френе ипак стиже да игра и на филму. Поред ..Даме с ка| мелвјама" игрш је у .Кенигс' марк>-" режисера Турнера. са ' Дитом Парло у ..Госпођици До| ктор", у Пањоловој позоришно| филмској трнлогији Мариус-ФаI ни-Сезар и најпосле у филму ј Жена Реноара „Велика илузија". Овај филм са Пјер Бијоном му је последњи. Зове се „Ћутл>ива бнтка" или „Кинескг- риба". Коју улогу највнше волнте? — Најзад. месје Френе. једно стереотипно питан>е: која вам се фнлмска улога највише свиђа? — Највише?... Тешко је изабрати иако их нема много. Заг не?_. Али ипак код Реноара сам најлепше радио. То су бнлн лепг дани. .Велика илузија"!... Гле дали сте тај филм?.!. Великг филм! Радити са Реноаром. Га беном, Штрохајмом. Дитом Пар ло, то је уживање... Али и вгш земл>акин.а Кете Нађ уметниц је која нас сваким даном све в;ше уверава у своје вредности. Френе ми је затим показао а тел>е упознао ме са осталик глумцима и дао своју слику с." потписом. Рекла сам му тада дје његов филм „Госпођицз дс ктор" већ на репертоару једног београдског биоскопа и да ће се ускоро приказивати. — О. кад бих само био слобо дан и кад бих могао да путујем рекао је Френе, желео бих да ви дим ту земл>у коју сада видих само у сгудиу... Изразите својиу читаоцима моје најлепше поз драве!... ОЛГА ХОРСТИГ
ј—гРОГРАМ оее недеље слабији је, далеко слабији. од оног који д смр видели пре )>-дне сгдмице. Уместо нови-х продукиија. које I значс нешто у Седмо) уметности и које су одликоване светским нс.градама, датм су нам сади просечни радоеи неких европских режисера.
НАЈПОБИЈИ фмлм Арч Бора само је тон - филмска адаптација веК искоришћеног Скжес у немом филму. .Ј^розни Сарати". рађен по романг, Жан Вин>еа, приказује нам живот једног зеленаша и лопова. који је као стари сладострасник нечовечно желео своју нећаку. Али она) који ]е овог одвратног човека одбио и који )в у филму одиграо наЈПозктивнију улогу, један племцК који је прокоцкао своЈу имовину, ви\ле )е кн>ишки тип него ли реална личност у коју можсмо да огруј.-мо. Уопште, филм нема доволно убедљиворти а сикрио нам )е оно што смо на)радије очекивали: жиоот алжирског пристиништа и /асгових бедних носача. Али Бор јс дао још једну своју нову креацију, ништа )а*у п- еећ познатих. Жорж Риго и Жаклин Ролан заглужили су да бидч ангажовани за Холивуд, јер такви су глумци Амсрици и потрсбки. Далио, који је имао споредну улогу, оживљааао је филм сио/ом Јшвнох комиком. Фотографија је претен. циозно употребљени у једном маниру који вишв није модеран у филмско) уметности.
■ј - ЕЗА фон Бслеари нопрасио је једну рсвију са — криминалним Ш сижсом! НиЈс \рдо \ито с* овај германски режисер, који воли да ради само по хпаб.тну. повео се за једним новим калупом. Створио ним ;е филм који мало личи на Лсонардовог ,,Беликог Зигфелд-г" а једним дело .т и кл ,,Кариоку". Композитор Шмит-Гентнер пошао је стопа.чч свог режисера и имитирао је неколико познатих илагера. Зара Леандор Сретстанља једину вредност овог филма. Она хоКе да личи на Марлену Дмтрих, али то не би требало да чини. Њено лице и н>ена глума доесљни су да створе један сасвим нов гип филмскс глумице.
Рамон Коварао у Паризу Парнз, септембра. Некада најславннјн уметннк заменик Рудолфа Валентина. Рамон Новаро, сада човек који две годнне не радн н којн путује по свету, стигао је у Парнз. „Првипут V свом жнвоту ја сам слободан!", рекао је чим је ступно на парнско тле. Новаро је хтео овим да каже да се више не осећа као славнн стар, да га више не очекују жене за потпнсе н да је задовол>ан што иде светом као обичан путник. Алн нзгледа да ће Новаро нпак сннматн новс фнлмове. Он ће провести неко време на Азурној обали, одлазн затим у Швајцарску, н враћа се ча крају у Парнз. Да лн ће остати у парнскпм ател>енма. непознато је, али круже гласови и неким његдвим преговорима са француским продуцентнма.
ЛКО сте глсдали ,Лслснн дсмино" Х^рберта Селпина онда ништа друго не счскујте ој свог новог филма који је исто тако он правио. Сценарио би трсбало да будс стопроцентно филмски. Али, на жалост, Селп\н га није до краја реализовао. Уосталом и да у томе успео, глума Би. ги Ајхбсргера и Христл Мардајн довела би продукцију на исту т ччки'. Једино што је у овом филму лепо и интересантно јесу • муаика ио чотивима Чајковског и једна филмска монтажа какву смо до сада л/ђали само код Американаца.
уу ОЛОРИСЛ IIИ филм ипак сстаје )ош нерсшени проблем 0м.т.*СА.е лабораторије. ЕсруЈехо у успех колорисаног фелма, као што смо ссровали у долазак тон-филма и као што верујемо у долазак рељефног филма. Алн гџеимка ко)а Се дешавала приликоч првих I говореНих филмова (суинше музике и гоеораI понавља се и код првих | филмова у бији (много псјзажа и зеленила). Ови) филм нам пчказнЈС каквим се сес сретствима служс власни- ; |,ч шума у међусобним борбами Под видом ,,заједничке борбе", а ј радећи за сво)с личне •лнтересе власници шума шаљу своје раднике | у борбе из ко)и се многи нс врокај уживи Али т ако Је Кервуд на- ј тао т То је њсгова ^решка. Еилиам Кегли, режисер овога филма, само ј је потенцирао та) Керепгдоа стао. Ако можемо да примети.чо: Парамун- ј тсаа „Дивља дсаојка" бНМ јг много успешнија продукција у техниколору.
ЖУРНА.ЧИ су измењалн малс сво/о места: Фокс је овс недеље Оио разноарснији Т(грамунт врло сла6. Али, како би еласчцци 6иоскопа хтели да нан услише молбу требало би скинути с платна сне неуспеле реклажио филмове, који нам иду на нервс. Д. АЂИМОВИЂ
ИЗ ФИЛ мског СВЕТА Абел Гаис завршио је свој нзјновији фнлм ..Крад.-ћивац жена" у коме главну -улогу игра Жнл Берн. Поред Берна налазе се Жнлбер Жил, Жан Макс. Сатнрнен Фабр и Сизаа Депре. Жан Пенлеве, снн пок. Пенлевеа, познат је као одлнчан реализатор документарних фнлмо. ва. Од 7 до 9 октобра Пенлеве ће са својнм осталим сарадницима и дрЈтовнма прнказатн на Изложби најновнје филмове нз :«ивота под водом. Арн Бор провео је десет дана свог отс>-ства на мору. За све време Бор је пецао рнб> -То је мој најомил>еннји спорт' нзјавно је новинарима Албер Прежан јс нсто т к о зликн л»убител> воденог спорта а риболова. Он је месец дана провео на свом имању у Сач-Жаи Кап Ферату и за све времв ло. вио је рибу.
Још две француске
Да ли је могуће лравити чисто музичке филмове?
Како је Девалов „ТОВАРИШЧ" направио метеж у Холивуду
Фнлм данас пружа реализатору многе могућности сценског поставл>ан»а Филмска техника отишла је тако далеко да чнни покушаје коЈн запањују старе фнлмоке работнике. Али поред изооил=а сценског поставл>ан>а. појавила се у Седмој говорећој уметности још једна велика н нвнскоришћсна могућност: прав. л.ен>е чисто муЗвчког филма веусловл.еног од манускрнпта У озу ствар се до скора тешко - веровало. Мислило се да нема успеха у оваквој работн. Али један енглескн продуцент доказао је обратно Његоза ..Симфонија бандита". коју је режирао Фридрих Фехер, претставл»а најно-
взји рад на стварашу чисто музнчког филма. То је ипак само покушај, али покушај који је добар. У њему је музнка примарног карактера, декор и слика другоразредног, а говор трећеразредног. Исто тако филм не показује никаквог у. тицаја сценарија. већ се видн да ]е сценарио грађен према музицн. Слике су исто тако интересантне, а декор Ерна Мецнера. у коме има доста утицаја немачког експресионизма, даје наде да ће ово бити ипак један авангардистнчки филм новог правца |
НЕМА двна а да се у Холивуду не чује повика америчких старовв. који често личе на повике К јј *-К лјгксКлвнозвцв: ..Доле ти странци који нвм .ометају рад!" А странци углавном и сачињввају Холив>'д! Т л је метропола светв и на н>у имају подједнако гтрвзо сви уметници св гвих пет континенвта.. Е али питење се окреће око ФрвнцЈ"за и око Жак Деваловог Товаоишчв" Кеј Франсис Клодет Колбео. Анатол Литввк, Миривм Хопкизс. глввни су ј>-нвпн ове мало чудне игре. Свему је крнв „Товаришч" Стввр је дакле у овоме: Кад је прошле године дошао у Холи-
ОШОШШН ННЛНДМ
вуд фраацуски режисер Жвк Девал и донео собом једн>- копију свог филмв ..Товаришч". који је кво позоришни комад обишво све позорн.ице светв. многим филмским продуцентимв пала је на ум идеја дв би овај филм требвло налразити ♦ у америчкој верзији. Жвк Деввл вије б«о још велико нме зв Америку. Порел тога. ов се оженио Фрвнцускин>ом Ел$ом Аргал. ведетом из филмв ,.Кл%"б л>убавница" и I ди сасвим дрЈте ствари. Звто су се прод\-центи обратили ив Анвтола Литввкв. фрвнцЈ-ског режисера који је скоро дошао у Холивл-д. Литвак је прнстао да снима филм Трвжно је Шарла Бовјев н — и — — — Например рекао је Литввк. Кеј Фрвнснс ... Звпитали су Кеј пгта мисли о томе. Онв је била одушевл>ена Један каламбур Али Литвак је >-видео да је за ову улогу подеснија Клодет Колбер, која је шта више права Францускнња. Дакле, план је промењен. Објавл>ено је да ће Клодет Колбер играти Тан>у. На то је Кеј Франсис реагирала изјавама у новинама, говорећи: — Клодет ми је украла животну улогу... Сиромах Литвак спасао се једнно на тај начнн што је са својом ведетом из филма .,Л»уди нису богови" (америчка верзија „Екипажа"). Мириамом Хопкинс. побегао у Аризону. Али тамо је доживео — несрећу! Оженио се тајно са Мириамом у малом граду код судије Едвина. Тешкоћа ннје било. Мнрим је католикиња а Анатол је без вере. Сведок је био Фриц Ланг, који недалеко од овог села нма своју пол>ску кућу. Позван је хитно телефоном и дошао је... А после мало (гле чуда!) долетела је авионом Алнс Феј и венчала се са Тони Мартином. својим новим партнером. Фриц Ланг је опет био сведок. „Францу^ка напаст" Кад се Литвик вратио у Холнвуд имао је шта да чује: Кеј Франсис води увелико борбу противу странаца. Отета јој је ..животна улога" и она хоће на сваки начин да је добије. Зато је организована кампања са повнком: ..Доле француска инвазија!" Можете сада да замислите како је Французима у Холивуду. Иако нема опасности по њихов живот и каријеру. ипак је непријатна ситуација коју је замрсио њихов „Товарншч". Сграхују зато: Анатол Литвак, Клодет Колбер. Жак Девал, Елза Аргал. ИЈарл Боаје. Симона Симон. Анабела. Даниел Дарије Мншел Моргач. Фернан Граве. Миреј Бален. Бланшет Бриној. Жорж Риго, Жермен Осе, Кети Галиан...
— Много нх је, внчу Амернканци. Да. много . .. Али чекајте вн лепотанн још који час. Тамо долазн и Тино Роси! а да нс говорнмо о новнм глумцима који се врбују по Парнзу. Неће лн избитн филмски грл ђански рат у Холивуду?- Јер ти Французи не зиају за шалу. Цене онн своју слободЈ', као н туђу.
„звезде"
. г,. |И о Г ,|>1П«а са свијом познатом партнрркл« Ви.шам Паурл завршио јр т мавно < ниман.р Ј' -' I ... жалости за пок. Џип
Последњи снимак Пјер Френеа са посветом „Времену"
Нашла сам га у атељеу, за време прекида снимања, нзмеђу сценариа од дасака и картона. Око нас су се шећкалн „југословенски жандарми, сел>ацн и чиновницн". То су бнли статисти. об\-чени у униформе нашнх жандарма, железничких и пореских чиновннка. Један део филма догађа се и у нашој земљи. Режисер Пјер Бнјон реконструнсао је одлнчно наше железничке станице, ресторане. Али о садржини фнлма нисам још ништа сазнала. Верујем ипак да је то један авантуристикки филм. Френе, љубазан и пријатан човек, седећи тако у наслоња-
чи, причао ми Је о својој каријери: „Нисам мислио да одем иа филм .. — Испочетка сам се сав предао сценн Нисам никада нн мнслно да одем на филм. Свршно сам конзерваторијум. Играо сам у Ко. медн франсез... али срце ме је вукло ка широј публици на булеварска позоришта. 1018 првипут сам ушао у један такав театар И сада, сем филма. ја једино волим ту сцену. Пјер Френе. да вам напомзнем режира у позоришту поред комедија и оперете у којима пева н>егова жена. Оперета ..Трп валцера" постигла је за време
Недељни филм
одлазе за Холивуд Ових дана је тачно утврђено да Миреј Бален и мала Жаклин Ролан путују за Холивуд, где ће према потписаним ангажманнма игратн у новнм фнлмовима. Миреј Бале постигла је велики успех у филму „ПепеЛе-Моко" п сматра се да ће у Холивуду направити сјајну каријеру. Мала Жаклин Ролан, коју смо видели у „Грозном Саратиу", имаће прилнке да на}-чи много у Америци. Њу ће свакако узети за наивку. Обе француске глумице заиста су врло талентоване и француски фнлм губи њиховим одласком много. Сем њнх у Америку су ових дана отпутовали још и Фернан Граве, Жорж Риго. Самсон Фензилбер, Даниел Дарије и ње^ муж Анри Декоан.