Vreme, 26. 09. 1937., S. 22

СТРАНА 14

Недел>а, 26 сетттембар 1937

фрдисисд-^РСЖЕ л Ч»1гик

72 — Разговарам ли ја са једннм прнјатељем нлн непријател,ем? упитао је Брендмор. Публнкацнја тог писма зависн од вас, Господару. Стога се вама и обраћам. Надам се да сте га сачували? — Само орнгинал, Екселенцијо. Али претпоставнмо, наставно је он, да су ова господа, пре него гато су мн доставила ово несрећно писмо, сетнла да га фотографишу. И ја не могу да сумњам да они то нису учннили. Настало је опет дуго ћутање. — Ставл>ам се на расположење Енглеској, наставно је шећерним гласом Селим, да интервенишем код Јапанаца. Јер Вашој Екселенцнји је свакако јасно, надам се, да апсолутно ннсам знао за њихове пстингке планове и да сам нсто тако као и ви увређен њиховим поступком. Брендмор, који ннје волео непотребне разговоре, само је слегнуо раменима. — Свакако, процедио је он кроз зубе, свакако. — Да, ова друга одлука мн нзгледа врло опасна, закл>учио је Султан. — Стога, одговорпо је Брендмор после нзвесног времена, стога сам вам н предложио две ствари. Јер уверен сам. наставио је он, гледајући Селима право у очи. да ће Ваше Височанство моћи без ло муке да убеди ову господу да сруше своју фабрику. — То неће ићи врло лако. Коју награду мнсли Ваша Екселенција да им понуди? — Никакву, изјавио је гувернер. Ја нисам лично богат човек да могу да исплатим толнке трошкове, с* друге стране опет не видим што би Енглеска морала да плаћа кривнце лорда Брендмора. Ваше Внсочангтво је богато н оно може да платн. Селим је пребледео. Обузео га је дивл>ачки бес. — Ма колнко нмао симпатија за Вашу Екселенцнју, рекао је он најзад, не виднм опет зашто бих ја платио грешке лорда Брендмора. — Па лепо. Останимо при томе, рекао је гувернер устајућн. Селим је презирао самога ^бе што је морао да покрене !»нтање новца. То је била Раманова кривица. Шта је њему стало за неколнко мнлиона внше нлн мање када је у пн-

цу. Та случајност је врло чудна. — Понесен искреношћу, наставио је Селим који је избетању бпла лл бав и будућност \ гавао одговор и покушавао да Одрина ? * савлада себе, на вама је да мс _ нзвиннте. Ја не могу да се сеБрендмор се упутио вратп- ^ тнм а да не уздрхт|ш на ону ма. Зар да га пусти да оде? , седницу комитета која је била — Јесте ли снгурни, Госпо- једна страшно варварска дару да је то ваша последња ј ствар. Свирепост леди Брендреч ? Зар немате нешто друго мор је више него грозна. да ме питате? | — Ја ннкада нисам одобрио

држање моје жене, рекао јг гувернер леденим тоном, алн ако сам спреман да поднесем последице не могу да дозволим да се о томе преда мном дискутује. — Да ли је Ваша Екселенција знала .наставио је Селим, да гђа Картер умало није умрла? Не верујем да бп се горе опходили наспрам ње да се чак дала п једном кулну! Па ипак гђа Картер, упамтите, није била моја метреса. А сад говоримо као људи. Зар Ваша Екселенцнја не налази да је после таквог мучења гђа Картер заслужила бар мало среће? У свакој другој прилнцн Селимова младост и искреност бнла би врло снмпатнчна Брендмору, алн овога пута „фабрика" стајала је нзмеђу њнх. — Жалим, Господару, што ми пре четири месеца нисте говорили овако као човек човеку. Избегли бисмо на тај начнн ову господу Кирото и Јакасумиа. Али оставимо то на страну. Шта очекујете од мене? — Најпре да се Ваша Екселенција заузме да мајор Картер што пре поведе парницу за развод брака на основу неконсумирања брака. — А после? (Наставиће се)

з АМК А

I Фебрупра... Седим у салочу у удобној нвслон>ачи док ввтрв у пећи тиња. Не. Квда сам већ одлучила да вам пншем. говорићу истину. На коленима држим књигу вешнх □есвма и кроз њгах с&њлм о некој далекој чежши. — јачој но што је удар едпгра ножа. црвенијој но што је меснати цвет црвене Оулке и топлијој но пгго је л»убав мајке за првим чедом Дв ли ме се сећвте? Дв лн ме Уопшге насл>*ћујете? Некаде, незнано где. ми смо пгрошли једно крвј другог Наши су се погледи срелн и сплели у венац успоменв од белих каакаских р\-жа. Ми смо се срели и гарошли али пролвзом трвјвња. сталног поврвћаја и подмлвћивањв и поствлн смо једно те исто. Ви сте жењени — знам. Али ваше песме стр(уне оу за хврфу свмо моје д>тпе Пв кажите. квжи. песнвче мој. можемо ли с« л»јтити на цвет пгго је свеж. пгго свој мирис без награде даје? Вешв је женв лепа ... Али мислнт* ли ви. дв оу н>ени загрл>аја топлнји од мојих; да су н>еае косе тамнцје рд мојих: дв су н>ене усне сочније од мојнх: да оу н>ене очи њени пол>упци дражи стрвснији од мојих? Ваше су песме савршеие. А.ии пгга је музикв њиховв према нвјмвњем покрету мојих једрих недара и белих. млечних РУМУ? Ваше су песме пуне лубави ... Али јесте ли ви икада волели

Селим се премишл>ао. Али није нмао снаге. И сувише ј«= био заљубљен да бн могао да буде препреден. — Ја волим госпођу Картер, рекао је он тако ватреним н младнћскнм гласом, да је лорд Брендмор задрхтао. Преко сер Ерика Темпла преклињао сам Вашу Екселенцију да приснли мајора на један частан развод брака... Не реците мн да то не завнси од вас, узвнкнуо је Селим пред једним немарнпм гестом лорда Брендмора. Била је довољна само једна ваша реч. Ваша Екселенцнја је ннје изговорила. — Ннсам мислио да ће осећања Вашег Впсочанства битп тако дуготрајна. — Ваша Екселенцнја је зажелела да не буду одговорио је гневно Селнм. И зато је имала два добра разлога: Ваша Екселенција је пожелела да леди Брендмор најури са комитета гђу Картер, али не и будућу Султанију од Удегора. — Нисте у праву, Господару, ако наставите таквим тоном. Држање Вашег Височанства није баш сасвим беспрекорно, јер у тренутку када мп је сер Ерик говорпо о разводу брака, вашн пријатељи Јапанцн су ми разапели замку помоћу које сте добнлн писмо којим ме сада држите у тесна-

ДЕКОРЦТ

\Гштеда у времену, Уштеда у новцу пут од Београда до Сарајева за 55 мин. или до Дубровника 1 час. и 30 мин

могућно је прећн само на АВИОНУ За сва обавештења обратити се билетарници АЕРОПУТА КНЕЗ МИХА|ЛОВА 23 Телефони 20-406, 25-312, 23-096

58' — Већ је касно, мистер I Хартмур. Мнслнм да ваша по- ј сета није била некорисна. Што се мене тнче, молим да се не узнемирујете. Ннкада се никоме нисам обраћао за помоћ. Молим вас да поздравите лорда Мерча н његовог брата од моје стране. Понавл>ам, потпуно сам сад задовол>ан, јер сам убеђен да ће лорд Мерч, кад буде сазнао ово, што сам вам сад испричао, прежнветп неколико онаквих часова, какве сам бно ставио себи у задагак да му припремнм. Лаку ноћ, мнстер Хартмур. • Овим је перси био завршио своју ноћну прнчу Хенриу. Кроз прозоре су продиралн првн зраци праскозорја... XXIV ЧАК ЈЕ И ПЕРСИ ИЗНЕНАЂЕН — Ваша Жењичка је посто чудо од девојке, — говорили су пријател>и старој Вери Ннколајевној Ростовцевој, а она се тихо осмехивала, не споре1 ћи, јер је она бнла сасвнм у1 беђена да је њена кћи донста чудо од девојке. Само је једна ствар тиштала старнцу: чести и дуги растанци од кћери. Али Жења јој је на све њене приговоре давала убедљнве одговоре. — Ако ја и дал>е не будем путовала са моделима, онда ће мн н плата код моје модне куће битн много мања. А ето, ти н сама увек <кажеш да морамо да помажемо тетка Нину. Није ли она болесна? Са чим би је онда помагали? — говорила је она матери. — Да, нмаш право, — слагала се покорно, као н увек матн са ћерком. Жења је у своје време испричала матери о своме познанству са младим Енглезнма. Тада је Вера Николајевна била добила, на своју велику радост, и онај породнчнн прстен, којн се у њпховој фамилији сматрао за амајлију и знала је за заслугу, коју су ти Енглезн ималн око његовог прибавл>ања. Знала је и то, да се њена кћн доцннје често сусретала са њима. Кад су једном дошли код њнх у посету, обојица се старнци беху веома допалн. Она чак једном рече Жањи, да би могло и дотле да дође, да се уда за једног од њих. тим пре, што се јасно видело ца се онн обојнца за њу врло ннтересују. — Ннкада до такпог чега неће доћи, мама. И уопште, молим те да се не мешаш у пнтање моје удаје, — говорила је девојка.

— Добро, де!... Нисам ја хтела да те вређам, Жења, рече јој мати службено и чисто као извињавајући се. Жења скочи са столице прнтрча матери па је загрли н пол>убн. — Ја сам чврсто решена, мама, да постанем матора уседелнца. Зар тп ннси то већ приметила? Дед, осмехни се на твоју матору девојку. — Остави ме, неваллло девојче, на миру. Заиста заслужујеш да останеш матора девојка. Јер, који би то муж поднео тај твој несносни карактер ? — Ах, значн несносан карактер!... Значи. неће ме муж поднетн!.. Е, баш ћу тебн за ннат да се удам! Па ћу да ти докажем не само да ће мн муж поднети карактер, него чак и да ће ме волетн! — Добро, добро, доказуј ти само! Али нико те тако луц-

касту неће хтети, — сада ее већ смејала стара Ростовцева. Мнр је био поново закључен. Али разговор о двојици Енглеза впше нису покрета-' ле, — ово тим пре, што те старнце за последњих неколико месецн неје никако нн виђала. Наравно, да је Вера Нпколајевна била бол>и психолог, она бп свакако схватила да се њена кћн не нервира узалуд при помену њених енглеских познаника и да у свему томе мора да има некакав разлог, који изводи из равнотеже ову иначе сталожену девојку. • Персн је, разуме се, добро знао да ће његова прнча узбудитн Хенрија. И. баш се, можда, са тога разлога и ннје нарочито журио да му је исприча. Сада, попгго је завршпо, са причањем, владало је дубоко ћутање. Први зраци зо. ре сливали су се са светлошћу електричних лампи, покрнвеннх абажурнма. Персију се чинпло да је Хенријево лице пмало земљасто-модру боју. Није нмао храбростп да први нарушн тишнну. Чпнило му се да бн спака реч \'техе, коју би му рекао, бнла груба н неумесна.

I Најзад, ћутање прекиде Хен I ри. I Потпуно си правилно поступио, што си ми све испричао, Перси, — рече он својим мнр1 ним гласом. — И веома сам ти због тога захвалан. ! — Него, ми би ипак могли ; да проспавамо ових неколико I часова, што нам још до ручка I остаје, — рече Перси, желећи ма На који начин да разбије н<*прегнутост, што беше ^авладола и»међу њич. — Лаку ноћ, Хенри! — Лаку ноћ, Перси, — одговори му Хенри, такође се дпжућп из наслоњаче. Другови одоше, св&ки у своју собу. • После свога последњег разговора са лордом Мајлендом, мис Греј била је спремна на све врсте непријатности од његове стране. Није, наравно, веровала да ће он саопштнти своје незадовољство Скотланд Јарду, као што је претио, али је била скоро убеђена да ће га изразити њеној фнрмн и да ће од ње затражитн другог агента место ње. У први мах је помислила да га предухитри па да све сама каже фнрмн, н да се одрекне дал>ег вођења посла за лорда Мајленда. Алн, размнсливши бол>е, ипак одустаде од те намерс. Као добар детектив. прнлично је зарађивала. А могла је зарађиватп и много више. Али, прво и прво, била је још сасвнм млада, а друго, још увек је био на снази по њу неповол>ан уговор, који је склопила са фирмом Смајт н Џексон. Најзад, иначе врло даровнта, мнс Греј ннје бнла довол>но практнчна, кад се радило о новцу. Па је тако бнло код ње и са лордом Мајлендом. Већ неколпко пута је помишл>ала, да му наппше пнсмо и да га замоли да јој да хонорар за проналазак Нелнке. Али, сећајућн се њиховог последњег разговора, она бп само л>утн« то стегла уснице и говорпла сама себи да је бол>е и нпшта да не добије само да нема поново посла са тим непрнјатннм човеком. У међувремену, доби од своје фирме налог да по једном новом послу што пре отпутује у Париз. Мнс Греј је те вечерн већ паковала ствари с тнм да сутра рано отпутује, кад зазвонн телефон. — Овде собар лорда Мајленда, — зачу она кроз слушалнцу, на своје највеће изненађење. — Лорд Мајленд вас моли да изволнте доћи код њега сутра пре подне радн регулнсања новчанпх пнтања. (Наставнће се)

оном љатбавл>у незнања. свмопрегореввњв. због које ивет ивг та и мирише: због које славуј пева и лав кострешн своју гриву. — док их само смрт не уЛути ? Твкву љубав родиле су у ме. ии ваше песме. — моје песме. песначе мој! Сва мојв душв трепери и пева . ЈЗелипо и лесо Сунце Љубави! Од белог мрвмора ггружвлл се мостови из цветног врта моје душе. а преко њих у недоглез клизе крвави руоини: сузе мо>их жел>а и среће. Дв ли стс икадв док>"чили шш бвр нвсл>~гили болне трзаје по - пол>ка. — када још нема дража опојзога мириса но само скромно-Д№ичвнске: кадв се рвзвијв у цвет. од којег ивм се после у глави окреће до пијанства? Да ли сте икада разшш&ала о дражесној твјни меден<их првшника. нз којих криче Оплоћење? Велико. слепо Оолођење И мојв д>тпв и све моје беће напреже се једрв. цветв и с' тобом пева Песму Плодв. Боговн су мготви. . Ти н ја — нспод нас негде до.те свет. II Маја... Л>убл>ени. јединн мој. дођи пгго пре. У ишчекивању тебе чезнем и чежњом сагоревам Дођи. Расолешћу моје црне косе дуге в ћудл»изе кво стесске ноћн Звтво«рнћемо сввми отвор. Угвснћемо свако светло. нека само дч-ше наше морј - једна у другу гледати. нека само осеЈ^вњв нашв могу једно у друго се елити .. Твко ће та јнв жевотног божалства бити већа. тако ће радост бити дубл>а, тано ће срећв билв виша. Лепоте два бићв слију се уједно свмо, кадв се у поолвзу несвесво и непозната нађу. н звсветле. и забл>сште и утрну у мрвку. — ич ко»« су н г»сгале. Где се раћа разум — 1 -мире јцјгбвв. Поглед, и нвјбол>н поглех умвњује н сконвви срећт л>убвви Зато и вечну чежњу не можемо сагладати. Срећа је само у наслућнввњу и сагоревању скривених и изаенадних осећења У тосле, миоисне и твмне одвје моје кво што што су и гргураве — итше косе моје. дођв мнли. — дођн што пре. III Јула... Добри мој! ЈБутиш ли се. што сам те у оваквс-' замку ухввтила? Кајеш ли се. пгго еи ме опет познво. — што си ме тек садв упознво? Не срди се! Не криви ме! Јв нисвм злв коб твојв. ко}а те стално прати но анђе^. твој. што бди над душом тво}ом Што се мене тиче сада ми је свеједно. Свдв мог>* мирно >*мрети. кадв си и сам оно вече признао. дв свм ти непознвто. неизмерно задовол>ство пр>-жила. Био си срећан. кажеш Билв сам сређнв и )в иако свм Т5" срећ>' донела нв крвввим р>-квма мо1е патње Ја ннсвм више иста. увидео си каквв сам бнлв док свм се звала твоја прва жена. Али в ти свм бол>и си и лешпи Седа ти ]е трвдесет годинв. — а ондв си био још твко млад! Свда си човек са онвжним мушким облицимв Сада Је твоје најјвче добв . пв опет. ја се повлвчим А знаш ли ти. колико жена силно воли. обожавв м>тпку снвгуТ Не могу никвдв звборавити трмптак. к.чдв смо се после пет година рвстанкв опет нашли Ти си свдв са др>-гом жењен ... Али. кадв сн ушво у мо)>' ссбу. густе и модре зааесе скоивале су сваку светлост. Био Је мутан дчн грвда и муње Ден грмл»аве. Иако је био мај — студ ме обузимвла. У пећи Је само слабо светлуцао и догоревао угарак. као шго Је. можда догореввла и л>*."бвв твоја. Мили мој, реци Је л* да виси ни слутно. да ћеш ту нвћи твоју прву жену. — коју си већ злвно заборавио? М р смо се очдв растали — ни-®б »з О«0 ОЈЈ И1Г»К.СС9С1 вЗ ОКС зумели, ми би срећно проживели цео нвш нснвот и он би прохуЈао брзо као и тв ноћ. Но. дв се Још нечега сетнм Кадв си стјтиго у мрак моје собе. твоје оу се р>*ке пвжал« према меои, — ивко ме ниси видео Била Је тишинв. Нв јвсно »о-цвње твога срца одговвовло Је мо1е и ми смо се нашли у наручј^ ТвоЈ двх. твоЈ полубац твда Је дттсче пекао и миловво него гтое. квдв смо били своЈи! ТвоЈе су очи у тамн сЈале као две залл&њене звезде. ТвоЈа врелв %-сна шетала 1е по меко1 и миг>исноЈ овнли мо1е косе по мпеччим и Једоим облинамв могв телв и осетнла свм — да се »зпазнм као тн, — када тн је оа ч>еће с\*за квнгла и лпекла ме по пркосно Ј леп^ти мо<их ггигди Ти си пчвкво. И 1а скилам вео: олакала сам и ја — твоја црва

несрећна жена њем срећном звг*р.т>ају. Клекнуо си тада преда ме. Молио си. као дете што моли. да ти се покажем ко сам Да видиш како си сам говорио своЈ жгвот. своју срећу, своју богињу ... Али ја то ннсам учиалла. Бојала сам се. да ме рђазо не раз>*меш; да одмвх познавшн ме не одеш. Квдв ннсмо умели разије. до* смо били своји. хтела оам сада да прожнвнм бар један тревутак за цео жнвот. Осећала свм. дв би се ми Још могли волети Да лабудова песма нвшој радости нвшој л»у6авн још није бнла испеванв... Пв зашто смо се растали ? ... Сада Ја клечш ггред тобом. Опростн! Ти си дрлти пут нзабрао. Ти имаш жену и два лепа сиачнћа ... Остааи са њима. ? Ја те волим. Јв ћу те вечно волетн вли мојв је л>убав заквснела. Сада — моја је л>убаз .•уубав незнвња и моаха а не дужности. То је л»убав без дна и грсма нвко је јачв од смвтн и дуђа од пустињскнх внхора Адио! Опрости! Плачи и певај у слвву твјазствене. и велнке н недостнгкне нвше љубави А ја ћу отсада брати само беле кринове мојих успомена. росити их о;.-бинима мојих суза и престн од њнх венвц моје промашене среће а твоје велике и мирне славе. IV Октобра... Драги н добрн мој доби-та сам опет твоје писмо, — иако тн ни на једно ннсам одговорнла Ве р>*јем, да патиш нскрено Зами шлан. да је твоје внсоко н лепо чело сада набрано да су твоји I дуги и мнли образи сада јслј блеђн; да су твоје кротке очн 1 сада још м>тниЈе. Верујем, да ђе кроз твоје песме од сада звонитн само потму ли а<1а8 : .о. Сеђам се, када сн последњи пут дошао пред врата моје при. јатељице н, када ти је она ре. кла да ја нисам ту, ти си заћутао, очајно је погледао а затим првгушеним гласом, нспоручио си поздрав за мене Ја сам стајала иза застора. гледала тв н било ми је нензмерно тешко. Хтела сам, у тренутку. да истрчнм. да ти се бацнм у загрл»а] н да тако са тобом заувек останем... Алн не Сада внше ннпгга не желнм. Задовољна сам, јер смо се лепо расталн. Знам. да нећеш о мени рђаво мнслнтн н да ме ннкада нећеш н неможеш заборавнтн. Буди срећан, — зато се све. срдно МОЛНМНа мене мисли као на нвко цвеће, које сн некада у пролазу узабрао н мнрнсао... и ако су. ето, моЈе руже прецвале... сада већ опада спарушено н увело лншће. Птнце моје веселостн нспевале су своју песму н студ их је кренула незнано куда. Дубока Јесен нзненада дође. По разореном врту моје душе сада само струјм хладан ветар. Ускоро ће пастн снег н покрити својим ледннм покроаом све уваоасоло... А на чветом н белом снегу стајаће само једна светла капл>а замрзле крвн. Ето, драгн, јединн мој, такав ће бити н жнвот моЈ. АсЛо! Опростн и хвала! (КраЈ) НЗ. Кажу да су постојала Још трн пнсма. алн ја нх ннкако ннсам могао пронађи. Д. МАНОЈ ЛОВ1ГЋ