Vreme, 08. 10. 1939., S. 6
ЈСГРАНА в
Недеља, 8 октобар 1939
Економски
Питања транспорта угља из лсљских ревира
Прокз1од*в угља у Пољској изивла ј« 1938 годннв 38,090.000 ток«, в за првих 5 мвсеци 1939 годинв 19,170.000 тонв. Извезвно јв у то »реме 11,670.000 тонв (6,640.000 тонв). Главна линија за извоз јв била железница Шталхвмвр—Гдин.а, која је пак сааа услвд ратних олерација толико разрушена да за извесно време *в долази у обзир. За Немачку угаљ је у данашн>им прилккама као злато са којнм плвћа нвутралним земљама ивопходно јој потрвбнв сировиив. Нарочито су јој у том поглвду аажнв Шввдскв н Балтичкв државе којв су и раннјв увозиле камени угаљ из Пољскв. Извоз угљв из Пољсвв 1938 (у загради 1937) јв нзнво (1000 тона)| За Шввдску 2 384 (2.573), за Норвешку 425 (407), за Финску 256 (295), за Летонску 78 (124), за Холанднју 325 (328), за Белгију 389 (771), за Данску 300 (304), за Аргентину 188 (253), за Италију 1639 (1614), за Немачку 1064 (781), за Француску 1639 (1527) и за Швајцарску 135 (200). Немачка жели наравно за извесне неутралне земљв да нзвози угаљ у шго већоЈ мери н што прв, због чега проЈвктујв везу тих пољских ревира по Одри са Стетином и то преко новог А-
дс—ф Хитлер-канала, који пак момеитано још није довршен. Даљв намерева Немачка да повећа пронзводњу пољскнх рудника на 50 мнлиона тона угља годншње, што претставља за Немвчку (чија јв производња каменог угља 1938 годинв изнвла 184,410.000 тона) један знатан плус, раван производњи сарских рудника за случај да ћв овн бнти сасвим обустављвни н због ратних операција евакуисани.
У ФИНСКОЈЈЕ ОСНОВАН СПЕЦИЈАЛНИ ОДБОР КОЈИ ЋЕ СЕ БРИНУТИ О ПОМОРСКОЈ ПЛОВИДБИ ЗА ВРЕМЕ РАТА Хлтсинки, V октобра. — Финска влада образовала је јсдан специјални одбор, који има да се бвви свима питвњима у вези са поморском пловидбом за време рата. У задатке овога одборд спада, између осталог. и надзор нвд трговином разлнчитом робом, подупи. рвње извоза и увоза ставл>ан.ем на располагање довол>не тонаже, а исто твко и што тешња сарадња са нордијским земљама.
Политички дневник
Швајцарсна ратиа привреда
Данас св још нв можв првавидети какав ће утицај имати рат на швајцарску народиу приврвду и њеие важније огранкв. За сада заслужујв да се поклонн мало више пажње мерама, које је предузела швајцарска влада за заштиту земље. Поред опште мобилизацијв било је потребно провести хитно и извесне привредне мерв. Тако је Швајц^>ска народна банка пустила у/оптицај већи број вовчаницв'' од 5 франака, да би се удовољило
Са свих страна
ТЕШКОЋЕ ОКО ИЗВОЗА ДРВЕТА У НОРДИС КНЛ1 ЗЕ.МЛјА.МА Финскв взвозници дрвета. којн су продали дрво за фунте ДанскоЈ противе се сала да нзврше нспоруке дрвега, уколико данскн извоз ницп не 6н оврачуна-ти нспоруке по вовом курсу стерлннга у рмацнЈи према новоЈ данскоЈ крунн, т. Ј. по 22.40 круна за ф\-нт>-. У Копенхагену се тнм поводом над да одржи конференциЈа за решеше овог спорног пнтања.
БЕНЗННСКЕ СТАННЦЕ У ВЕЛНКОЈ НЕМАЧКОЈ У ВелвкоЈ НемачкоЈ било Је пре почвтка рата 65.000 станнца за снаОдеваЈке моторних. Јвовнлц бен—"ТТ*ом. Због ограничене потрошње течног горива горњи броЈ стаанца бнћв смањен на око 5000, а раздвљкна између поЈединих бензннских станица бнће око 15 км. Те сталице носнће ознаку ,,Д. Б. ' I Це*гграл-бнро).
УВОЗ ЈАМСКОГ ДРВЕТА ЗА РУДНИКЕ У ВЕЛНКОЈ БРНТАННЈН Велика БританиЈа %"возн годншње око 5 хнлнона клбних метар* Јамсхог дрвета за своЈе р>дннке, и то око 3/4 наведене количнне нз зема.1>а око Балтичког (Источаог) Мора. Ти транслорти су посталн сада више мање неснглрни тако да се тражн Јамско дрво из других зеуал>а чија морска пловидЈа нвЈе у толикоЈ мери угрожеиа.
ТРЖНШТЕ ДРВЕТА У ШВЕЛСКОЈ Шведскн нзвоз дрвета према ста шу од 1 септембра о. г. нзнео Је 493 .000 стда резане и рендисане робе, према 352.000 стда за одгова раЈуће раздобл,е прошлв годнне н 486 .000 стда за 1937 годину. До сеп темОра месеца шведско тржиште дрвета бнло Је пословно веома жнвахно, меЈ>утим после избиЈања ра. та ситлација се знатво нзменила.
ПОВЕЋАЊЕ ПРОНЗВОДЊЕ ИНДУСТРИЈСКИХ БН.БАКА У МАБАРСКОЈ Према сала објављеном годишшсм извепггаЈу земал>ске пољопри»редве коморе за Мађарску, нарочнто се истиче потреба да се знатво внше него до сада проширн и производња нндустрискнх бил>ака него што Је то до сада бно случаЈ. т. Ј. 2,ЗСе од целок >"пне обрадиве површине. У томе цил>у пред лаже се да се изгради чит&в низ потре&ннх огледних станнца за усааршавање производње индустриских бнл>ака, коЈе бн допрннеле да св плански повећа пронзводња тих култура. ★
,,В*т>линер БерзенцаЈтуиг" доноси вест из Амстердама да Је у ЕнглескоЈ наступила извесна осхудица у памуку. ПостоЈеће резерве за м>-ка американског порекла цене св на 170.000 бала. према 680 .000 у прошлоЈ години. а целокупаа ен-
ИТАЛИЈА ПРЕУЗИМА НАФТУ ИАМЕЊЕНУ НЕМАЧКОЈ Трст, 7 октобра. — Норвешки брод-цистерна >Стрикланд« са 13.000 тона нафте намсњене Хамб>*ргу стигао је у јвдну итвлијанску луку. Италнја је мећутим преузела ову нафту за свој рачун. МЕРЕ ЗА ИЗРАВНАЊЕ ТУРСКЕ ПАСИВЕ СА МАЋАРСКОМ Будимпеигта, 7 октобра. — Кво пгто је познато, взмеђу Мвђарске и Т)*рске постоји клирннг, који је јако актнван у корнст Мађарске. У сврху изједначења билвнса били су предузети преговори са Турском о куповини преко 2 милиона кг. турског пам>-ка. Међутхм. како није било довол>но па•>>*ка за подмнрење постојеђе пв«иве, Мађарска се изЈавила спрем ®ом да од Турске преузме н веђе Ј^личине козјих и овчијнх кожа.
глеска резгрва па>гу ка достиже 703.000 бал*. према 1.3 мвл. бала прошле <)6днве. Довоз памука из инострђвства отежав Је сада ради акциЈо' немачкнх подморница'.
ПРОИЗВОД1БА КАУЧУКА У СОВЈЕТСКОЈ РУСИЈИ У Минску (БелорусиЈи) проЈекто вана Јв нзградња прве фабрике за производњу прнродног каучука од кж саднса. Усевна површнна ове бил>ке трева до 1942 годнне да изнесе у белорускоЈ републнц.1 20.000 ха. Сем тога ннтензнвно се ради н на производњн сннтетичког каучука коЈв се добиЈа из мпнератних снровина Великн комбннат синтетичког кауч>ка ставиће се почетком иовембра у погон у близиви Ериваиа.
ПОВЕЋАН.Е ЕЛЕКТРНЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ИТАЛНЈИ Соцнета Адрнатнка дн електрицита из Венеци)е, коЈа има своЈе уређаЈе за в11ектричну енергиЈу (хидроцевтра .-1е) на Изонцу и Кордеволу повећаће производњу струЈе 1940 годвне за 400 мил. квх. У току идуће године инсталацнЈе ће св прошнрнти и обезбеднти од ев-?а т.. алннх ваздушних напада иисталнрањем машнна у за то изграђеннм склоннштима.
СНАБДЕВАЊЕ ЕНГЛЕСКЕ НШЕНИЦОМ У Енглвској јв плаиски припремљена организација снабдевања пшеннцом за време рата. По овлашћењу министра трговине основана је организацнја Роп Агеа ОгаЈп Соттјиееб, која има да у првом реду преузме све залнхв жнта кО)в се налазе у прнватиим рукама. Она св надаљв има старати, да млинови за свв време рата буду снабдевени потребним количинама пшенице. Коликв су садашњв залихв жита то св тачно нв зна, али свавако су већв него што је својевремно објављено. Важно је напоменути да је овогодишња жетва у поређењу са прошлогодишњом подбацила и да је Енглеска упућена још на већи увоз. Као земље увоза спомињу се Канада и Америка, је? св сматра да је то најсигурнији пут довоза. Подунавске земљв не долазе у обзир што ћв нарочито твшко погодити Румунију. Уска енглеска сарадња са фракцуским ОШсе сЈи В1е предвиђа такође увоз извозног вншка пшенице као и зоби и јечма из Марока, јер се канал сматра као сигурна зона. ПРОИЗВОДЊА НАФТЕ у СОВЈЕТСКОЈ РУСИЈИ Овогодишња мајска производ* ња сирове нафте у Совјвтској Ру сији ]е изнела 2,536.000 тона, према 2,411.000 тона у одговарајућвм мерецу 1938 годннв, што чини повећање од 125.000 тона или око 5.21%.
У НЕМАЧКОЈ СЕ ГРАДЕ ОГРОМНЕ НОВЕ ФАБРИКЕ Берлин, 5 октобра. — Агенција ДНБ јавља: ^Дојче Алгемајне ЦајтЈиг" сазнаје да ће изградња фабрике „Херман Герииг" }' обла сти Салцгитера заузимати мно го простора, тако да ће бити потребно иселити сељаке из неколико околних села. „Велико немачко друштво за колонизацију" стараће се да се сељаци из тих села иселе, и да на другом месту добију земљиште за обрађивање. Један део сељака нсељен је већ у окслину Хановера. у села Патензе и Холдннгеи.
повећаној тражњи платежних срвдстава. При томв се може са задовољством констатовати да је стањв Народне банке повољно. Према последњем изввштају швајцарске Народне банкв она посвдује првко 3 милијардв шв. франака у злату и девизама, т. ј. износ који је петнаест пута ввћи него што су билв резврве у почвтку рата 1914 годннв. Ове резервв биле су довољне за нсплјту укупног швајцарског увоза у року од 2 годинв, свакахо под претпоставком, да се цене знатно не поввћају. Из тих разпога нијв било потдобно до сада предузимати нмкакве мере финансиског карактера. Швајцар* ски франак није у ннкаквој опасности н лнквндитет банака је толикн да може удовољити тражњи платежннх срвдстава. Уствари посвдују швајцарскв банкв за сада још преко 700 милфранака у форми краткорочних вредносннх папира. Да би св спречило неправедно поскупљвње живота, Мннистарство пољопривредв са одобрењем савезног већа, забранило јв свако подизање цена робн, кирнјама, а нарочито струји и гасу. Влада ћв првдузвти и свв осталв потрвбне мере, да би св осигурала исхрана становннцЈтва. С . другв странв забрањвн је извоз иеке робв као на пр. сружјв, муннци)в и т. д. НЕМАЧКЕ ЗАЛИХЕ ШЕЋЕРА И КАФЕ Берлин, 6 октобра. — Агенција ДНБ јавља из Ослв! Државии днректориум за исхраиу становништва саопштава да се положај у поглвду резврви у току прошлог месеца уневолико побољшао. У магазинима трговаца налази се сад 18.000 тона шећерв, 6.000 тона кафе које треба да трају најмање 4 месеца. Контрола по приватним вућамв, која ће се ових дана спроввсти, урачунаће и приватне звлихе у општу рационвлизацију. Контрола ћв све звлихе, воје би приватнв лица повушавала да сакрију, конфидковати у општу корист. У нарочито тешким случајевима применнће се и друге оштрв казиене мере. Свако приватно лице може на слободно располагање имати свега 100 грама кафе и 300 грамв шећерв. У току наредне недељв још ћв се смањити количине намирннца у коначиој рационализацији. ПОВЕЋАЊЕ БУЏЕТА И СНИЖЕЊЕ ЕСКОНТНЕ СТОПЕ У ЕНГЛЕСКОЈ Државни издаци, који су повећани услед вођења рата. достићи ће, према досадашњој пропени, у буџетској години 1939-40 близу 2 милијарде футгти стерлннга. Како ће приходи изнетн свега 995 мил. фунти стерлинга, то се јввља дефицнт у висини близу 1 милијарде фунти стерлинга. који се мора покрити путем зајмова. У циљу повећања државних прихода влада је повећала пореске стопе. Тако је стопа пореза на доходчк повишена од 8 шклинга по 1 фунти прихода иа 7,8 шилинга а код врло високнх прихода и 9,8 шилинга у фунти. На таЈ начин постигнуте су више пореске стопе него за време великог светског рата. У 1914 години пореско оптерећење износило је свега 12% чистог дохотко, а у 1918 години 30^. док сада оптерећење доствже по ншкој скали 37,8Тс а по вншој близу 80*"с. Поред тога, повишен је порез на иаслеђе те трошарине на вино, пиво. виски, чај н д>-ван. Од повишеног пореза нв наслеће очекује се V идућој годинн 6 мил. фунти, а од повншенкх трошарнна 30 мил. фунти. У највећој мери повишен је допунскн порез на ратне добити чија стопа износи сада 60Те. Како су потребе за новцем енглеског трезора веће него што износи годишња пгтедња У Енглеској, то се влада у великој мери служи краткорочним кредитнма. У цнл»у појефтнњења новца снижена је есконтна стопа за 1% на 3%. Према томе повишење есконтне стопе које је проведено 24 августа о. г. бало је врло крат*о > аажаост«.
Претседннк Нраљеесне владе г. ЦветковиК претседник Сената г. др Корошец и министар г. ТомиЂ отпутобали у Скопље
Скопљв, 7 октобра. — У Скопљу св врше припреме за свечани дочвк првтсвдника Краљевске владе г. Драгишв Цввтковића, који ћв сутра извршити отварањв новв зградв за Берзу рада, радничког скпоништа н радничке трпвзв. Ова ввлика тековина Скопља на пољу социјалног старања остварена јв личним заузимањем првтседника владв г. Драгишв Цввтковића. Порвд Бврзв рада склонншта и трпезв у ову мсдерну зграду бнћв смештено н радничко-двчјв обдаништв. Свм тога у њеннм просторнјама створнћв св средиштв за културно, просввтно и стручно подизањв радничкв класв на Југу. Зграда, коју јв пројвктовао архнтекта г. Стеван Газикаловнћ, коштала јв око два и по милиона дннара. Поводом сутрашњвг доласка претседника Краљевск« владв гЦввтковића Градско поглаварство прогласом је позвало целокупно граћанство да узме учешћа приликом дочвка на железничкој станици као и на свечаностн. Измећу осталог у прогласу се кажв: „После недавно оствареног спо разума са браћом Хрватима, тога најкрупнијег и најзначајнијвг догађаја нашв политичкв историјв од ослобоћења до данас, ова посета г. Драгише Цветковића зацело ће нама бити добро дошла, као повод за маннФестовањв ввћ испољеног одобравањ« данашња политикв братске сарад ње, која је земљи омогућила пуну консолидацију и прибира .ћв снага у најпрвсуднијем часу.'* Приаиком свог боравва у Скоп љу претседник владе г. Цввтковнћ одржаћв конфервицнју са нстакнутим партијским првацима, :*ретседннцима општнна и бившим народним посланицнма из Јужне-Србије, иа којеј ћ* иавтчит(С, коисуптоввња поводом новембарских нзбора за Сеивт. ПРЕТСЕДН1ГК ВЛАДЕ Г. ЦВЕТКОВИЋ, ПРЕТСЕДН1ПС СЕНАТА Г. ДР. КОРОШЕЦ II МИННСТАР Г. ТОМИЋ СИНОЋ СУ ОТПУТОВАЛИ Претседннк Кралевске владе г. Драгнша Цвегковић отпутовао је синоћним брзнм возом за Јужну Србнју, где ће се задржати неколнко дана. Са претседником г. Цветковићем такође су отпутовали претседник Сената г. др. Ан тон Корошец н министар г Јеврем Томнћ. Претседннк Крал,евске владе г. Цветковић, према добнјеним обавештењима, заједно са претседннком Се^ата г. др.
ДАНАС СЕ ОДРЖАВА КОНФЕРЕНЦИЈА РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ ЗА СРЕЗ МАЧВАНСКИ Богатнћ, 7 октобра. — За су тра Јв оаде заказана ковференција Народие радикалке страике за Срвз мачвански, на којој ћв говорити г. г. др. Мирко Косић, професор Уннверзитета, Милорад Токмановић, адвокат, н дру* ги. Конфервнцији ћв присуствовати претстааници свих партискнх месних одбора из Среза мачванског, пошто ће се на њој нзвршнти избор новог среског одбора Радикалие странке. ХСС ПОЈАЧАЋЕ АКЦИЈУ У БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ Бања Лука, 7 октобрв. — Јуче ја отпутовао у Загреб првтста*ник ХСС за Босанску Крајину г. др. Ннкола Љубнчнћ, бивши народни посланнк н адвокат из Бања Луке. Г. др. Љубичић у Загребу ће посетити прваке СД Ко апиције. Том приликом ои ће их нзвестити о полнтичким прнликама у овим нрвЈевнма. Пут г. ар. Љубичића у Загреб у вези је и са акцијом ХСС на терену, која ћв са јаче предузвти ових дана у појединим крајевима Босанске КраЈине.
Корошцем и министром г. Јевремом Томићем посетнће Скопље, Битол,, Охрид. Уроше вац, Приштину, Косовску Митровицу н више других места, у цил»у да се упозна са народним жел»ама и потребама. Из Косовске Митровице, где се његовој пратњи придружује и министар г. др. Михаило гСонстантиновнћ. претседник г. Цветковић свакако ће обићи још Рашку. Нови Пазар, Сјеницу, Плевл»е н Ужице. На овом путу претседника г. Цветковића прати шеф његовог кабинета г. Бошко Настаснјевнћ. Нонференција КРОЉЕВСНЕ
чланова ВЛДДЕ
Јуче од 11 часова пре попне до 2,30 часова по подне у Претседништву Миннстарског савета одржана је конференцнЈа чланоаа Краљевсне владе. Поред претседннка владе, г. Драгнше Цветиовнћа, потпретседннка владе г. др. Впатка Мшчвка, која се јуче УЈУРУ вратно из Загреба у Веоград, ово) конференпијн прнсуствовапн су свн иннистрн који ое налаза у Београду.
Г. ДР. МАЧЕК КОД Г. ЉУБЕ ДАВИДОВИЋА Потпретседник Крал»евске владе г. др. Влатко Мачек, у пратњи свога шефа кабинета г. Илије Јукића, посетио је синоћ г. Љубу Давидовића у његовом стану, у Његушевој улици. Г. др. Мачек и г. Давидовић задржали су се дуже времена у разговору.
Нонференција у Министарству социјалне политике поводом преноса комлетенција у Загреб У Миннстарству социјалне' Срђан Будисављевић, примио политнве и народног здравља је јуче пре подне у своме каодржана је конференција на- бннету вомесара Средишње учелнкка и шефова појединнх | праве за осигурање радника г. отсека Министарства, на којој Јурја Гашпарца и генералног се расправљало о питањима директора г. Матијашича, који преноса послова Министарства су му изложили организациосоцијалне политике и народног не послове соцнјалног осигуздравља на банску власт Бано- рања вао и хитне реформе вовине Хрватске у Загребу. Овој је би требало у што враћем конференцији претседавао ;е времену донетп, вако у Ср«министар социјалне политике дишној управи за осигурање | и народног здравља г. др. Ср- радника, тако н у њеним пођан Будисављевић,
Г. ДР. МАЧЕК ОТПУТОВАО У ЗАГРЕБ Потпрвтседник Краљввскв владв г. др. Влатко Мачвк отпутовао је синоћ у 23 часа брзим аозом за Загреб у пратн.и свога шефа кабинета г. Илнје Јукића. ПРИЈЕМ КОД <" МИНИСТРА ШУМА Г. ДР. КУЛЕНОВИЋА Министар шума и рудиика г. др. Џафер Куленовић, примио ја у своме кабинету г. Сефедина Махмудбеговића, бившег сенатора из Пећи, г. др. Василввића, бившег сенатора из Сарајева, г. др. Рудолфа Матешу, инспактора из Сарајвва, г. др. Исмвтбега Капетановића, бившвг народног посланика и г. Атифа Хациахметовића, бившег нвродног посланика из Новог Пазара. МИНИСТАР ПОШТА Г. ДР. ТОРБАР ОТПУТОВАО У ЗАГРЕБ Јуче је отпутовао у Загреб министар пошта, тедеграфа и телефона г. др. Јосип Торбар у пратњи шефа вабинета г. др. Младена Хикеца. МИНИСТАР Г. ДР. ЧУБРИЛОВИЋ У БАЊОЈ ЛУЦИ Б >ав Лука, 7 овтобра. — Данас је допутовао у Ба&у Луку миннста^ пољопривреде г. Бранко Чубриловић. Са железничка станице министар г. др. Чубрило»ић упутио се у свој стан. После краћег одмора у својој лекарској ординацији, министар г. др. Чубрачовић одржао је конФеренци)у са неколико иставнутих чланова Земљорадничке странке.
присуствовао ]е и подбан Бановине Хрватске г. ДЈ5Г"Иво Крбек. ПРЕНОС НАДЛЕЖНОСТИ НА БАНОВИНУ ХРВАТСКУ ИЗ РЕСОРА МИНИСТАРСТВА ШУМА И РУДНИКА У Министарству шума и рудника одржана је јуче седница начелника одељења и правних референата под претседни- ( штвом г. др. Жарка МнлетиПа, помоћника министра шума и рудника. На овој седницн расправљања су пнтања о преносу надлежности из ресора министарства шума и рудника на Бановину Хрватску.
радника дружницама. ПРЕТСТАВНИЦИ РАДНИЧКИХ КОМОРА ИЗ БЕОГРАДА И НОВОГ САДА КОД МИНИСТРА СОЦШАЛНЕ ПОЛИТИКЕ Министар социјалие политнкв г. др. Будисављевић прнмио јв јуче г. Љ^бомира Митића, свкрв тара Радничке коморе из Београда и г. г. Васу Бесермењија, првт седиика н Бошка Спаснћа, секретвра Радничке коморе у Новом Саду. Претставници ових Комора упознали су г. министра са одлуком Сузора по пнгаљу буцетирала Комора за последаи квартал ове годин«. —
МОРАВСКА БАНОВИНА ИМА 800 БИРАЧА ЗА СЕНАТОРЕ Ннш, 7 октобра. — У Окружном суду ужурбано се ради на срећивању гласачкнх спвскова за избор сенатора. ГТРОПИРЈМЈА УТТУТГ"ГВА 1 н & овим нзборима неће Ј ИЈ вп гласати бивши народни послани-
ГУВЕРНЕР ЈУГОСЛОВЕНСНОГ ДИСТРИКТА РОТАРИ КЛУБА У БИТОЉУ Кнтољ, 7 октобра. — Денашњнм поподневним возом допутовао 1е у Битољ г. др. Радован Ала>*повић, гу-вериер 78 Југословенског дистрикта Ротари клуба. Г. др. Ллауповић одржвће коиференцију са члановима овдашњег Ротари клубе, а сЈТра се враћа иатраг за З&греб.
ЗА ИЗВРШЕЊЕ УРЕДБЕ О ПОТПОРАМА ПОРОДИЦАМА ВОЈНИХ ОБВЕЗНИКА Министар социјалне политике и народног здравља г. др. Срђан Будисављевић потписао је Упутства за извршење Уредбе о потпорама породици обвезника који су позвани на вО]ну дужност. По овој Уредби све потпоре бнће достављане непосредно преко поште путем Поштанске штедионице. ДЕЛЕГАЦИЈА ЧИНОВНИКА „ПУТНИКА" КОД МИНИСТРА ТРГОВИНЕ г. ДР. АНДРЕСА Јуче пре подне министар трговине н нндустрије г. др. Иван Андрес примио је делегацију Професорског удружења, као и делегацију чиновника друштва »Путник«. И једна и друга делегација изложиле су своје жеље н потребе, на што је министар г. др. Андрес обећао своју пуну потпору у граннцама могућности. пољски ПОСЛАНИК Г. ДЕМБИЦКИ КОД МИНИСТРА Г. ДР. БУДИСАВЉЕВИЋА Јуче пре подне мнннстар соцнјалне полнтике и народног здравља г. др. Срђан Буднсављевић примио је у своме кабинету пољског посланика на нашем Двору г. Дембицког, са којим се задржао у дужем разговору. КОМЕСАР СУЗОРА КОД МИНИСТРА СОЦНЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ Министар социјалне политнке н народног здравља, г. др.
аи, то ће бити око 800 гласача у Моравској бановннв. претседника ошптина и банских већника. КОМЕСАР Г. ДР. ГАШПАРАЦ РЕГУЛИСАО ПИТАЊЕ ИСПЛАТЕ ЗАЈМА МОРАВСКОЈ БАНОВИНИ Ниш, 7 оитобра. — После дводневног боравка у Нишу, комесар Срвдншњег уреда за осигурање радника, г. др. Гашпарац, са генералним директором, г. Матијашнћем, отпутовао је синоћним брзнм возом у Беогркд. Г. др. Гашпарац је дефиннгивно регулисао пнтање за)ма за по ; требе Моравске бановнне у нзј носу од двадвсет мнлиона ПРВАЦИ ХСС ИЗ ВОЈБОДИНЕ ПОСЕТИЋЕ ПОТПРЕТСЕДНИКА КРАЉЕВСКЕ ВЛАДЕ Г. ДР. МАЧЕКА Суботнца, 7 октобра. — Прваци ХСС нз Војводине, под воћством г. Јоце Вуковића, бившвг народиог посланика, посвтићв у среду у Београду потпрвтседника Краљевске владв г. др. Влатка Мачвка.
МИИИСТАР Г. ДР. СМОЉАН КОД БАНА Г. ДР. ШУБАШИЋА Загреб, 7 октобра. — Бава г. др. Шубашића посвтио је јутрос министар без портфеља г. др. Бариша Смсљан и задржао се са њим у реаговору дуже времена. Послв тогв бан г. др. Шубашић примио је некопиво бивших народних пославика и развах делегацвја. ДЕПУТАЦИЈА СРЕЗОБА ВАЉЕБСКОГ И ПОДГОРСКОГ КОД ПРЕТСЕДНИКА Г. ЦВЕТКОВИЋА Јуче прв подне мнннстар физичког васпитања народа г. Јеврем Томић прнмно је у свом ка бинету претставнике срвзова под горског и ваљввског. Послв тога претставинци ових срезо»а, предвођвни од страив мннистра г. Томића, посетили су првтседника владе г. Драгишу Цветковића и изразили своју прнврженост Југословвнсвој раднкално) зајвдниаи. Како код мнннстра г. Томнћа, тако н код претседннка владе г. Цветковнћа онн су наишли на одличан пријвм н обећао им ј« да ћв њихова иастојања око нзвоћења што потпуннје органнзацнје странке у њихо»им срвзовнма нанћи на потпуно разумевање и бити свестрано помогнута. Г. АВГУСТ КОШУТИЋ ИЗАБРАН ЗА ПРЕТСЕДНИКА ГРАДСКЕ ЦГГЕДИОНИЦЕ У ЗАГРЕБУ Загреб, 7 оитобра. — На данешњој седннци иовог управвог одбора Градскв штедиоивце изабран Јв за претседннка ннжењер г. Август Кошутнћ. Послв седнице г. Кошутић јв изјавио да сву иаграду за свој рад, коју ћв добвти као првтседник управног одбора уступа социјалном отсеку Градског погваварства као помоћ загребачвој сиротнњн.
П А Ж Њ А ИЗГРАЂУЈЕМО У СТРОГОМ ЦЕНТРУ РЕНТАБИЛНБ ЛОК А Л Е згодне за све могуће трговачвв ■ ** ^ професноналве сврхе и раднонкце. Исте продајемо посебно на базн задружне етажне својине. Цене су приступачнв. Локалн могу бнтн спремљенн одмах за употребу. Уложие банковие к&ижнце примамо вао готов иовац. ЗАДРУГА вСВОЈ ДОМ«, Драшжовнћева 14 мезаииж, телефои 23-249. м 326 8