Vreme, 22. 06. 1940., S. 11

/

Субота, 22 јуни 1940 /

ОГБПК

ЛРИРОЛН И НПУКД

РОБИНЗОНИ

ПРИЧА ВРЕМЕНА

СТРАНА 11

ЈТ1и&&

јУверена да је пала у руне трговца белим робљем;^Р и V м " м ® тот У Ј + * О \ ! Г\ очврас св, Елен, навршава п рв® и фину зрелост оне Ј)една старица )е тужила човека^г

ноји Је понудио цигаретом

Лобинсон Крусв (никвда нв бн ■ пристао да саојв богвто острво Хуан Фгврнандвз замвнн са страшном в^мв^ом пустнњом Тристан да Кун>в, усамљвннм острвом сатрађвним од очврспв вулканскв павв усрвд Атлчнтског Океана, ксђв св дижв из таиођв огромнв лустињв водв на Јвојој путннн, свм ајкула и ввког делфинв, нв види нивакав траг живота. На овом острву, мвђутнм, дкнвс живн 164 Робкнзона. Ту нв постоји новац, пшсани звкони, никаква аднинаСтрација, а Енгпвзн свакнх двсет годнна швљу на острво једног оввштеннка, којн служн у малој цркашцк, ко)у су подиглж сами острвљани. Острво јв открно португалсми морвпловац Тристан да Кула 1506 гоДхнв, а од 1816 годинв о»о припвда Енглвској. То је у стаарн јвдна огромна вулканска купа, чијн св врх дижв до 232Р мвтара нзнад морсвв површика. Њвгови први становници билн су шжотски морнари, који су? одмах почелн да гајв кромпир 1 и Да се баве риболовом. Кромпкр је данас глввни производ| ма острву јвр одлично успевај -*а распаднутој аулк&нској ла»и, а плићацн око обале веома жг богати рнбом. Први Робинзони Тристан да Куљв добили су жене са афри▼кв и јужноамеркчкв обалв, а ускоро јв њихов број знатно порвстао. Године 1895 било нх јв ^вћ 40, а данас зајвдно са двцом н жвнама 164. 7Кивот нв острву јв веома твжак алн његовн становницн су у више махова одбили предлог внглеске владе да се иселв нако су им нуђене много богатијв и бољв звмље. Они су се свнкли нв от>рн живот рибзра-звмљорадннка и нв показују никакву жудн»у за удаљвннм крајввима гдв св нвлазв ввлики градови, лукв и цивилизација двадесетзг »вка. У последње врвме на Тристан ^а Кук»у* долазв, поред 1гоштанских, и туристички бродови.

Бнсоки сунцем, ВОТОМ 1 кваном

н јеки људи, опаљони ^ очеличени твшкнм жнстатгиом борбом са о- Ј и нвгостољубмаим вул -1

канским тлем, нзпазв у сусрет бродовимз на својим чврстим ™амцнма са шарвиим једрнма, узимауу н препа^у пошту кој| допазн јвдном годишње. ^

ЧМ г "Г

т ;Кано [е лепа грофица Реневил јпостала добровољна болничарка

^ Монтевндео, јуна. — Изгледа 4 да је психоза страха од трго' ваца белим робљем обузела све { жене у уругвајској варошнцн ^ Пајасундн. Иначе не бн стара гђа Хуаннта Снлва де Кастелос поднела тужбу суду протнв Онн бацату котву далеко од о- / угледног лекара др. Фернандебале, опаснв због плићака, сте за Карнха, оптужујућн га да је ноактих грвбвна и опасних шко-Г хтео да је уступи једној јавној љвва који бране приступ острву. Ј кућн уз новчану награду. Лекар је згрешио само толнко, што је стару даму понудно цнгаретом. Суђење је нзазвало велнку сензацнју у варошици. Свет је нагрнуо у суд. Кад је оптужени пекар ушао у судску дворану дочекали су Острво Триствн да Куња, као) га У звици иегодовања. Он је, н другв сусвлна вулканска 0 .**еђутим, порицао кривицу и стрва — Инаксесибл, Најтннгап г | | н Гуг, првтстављају остаткв јвд-\ иог огромног копна, изграђвног од вулканских ствиа и расп&рчаног данас у многобројнв мале двповв. Изввсни истраживачи сматрвју д* су то у ствари остаци огромног копна којв је # Ор&н, ју*1а. — Францускнн»а нвкада спајало Јужну Америку Ј по м>-ж>- и адоптецији. Внглески. са Африком, чијим ј« стрсшо- ? н ' а по порекл>'. грофица од Рске. 9 вила допутовала 1 'е у Локдон, шта-вањвм створен ова, дво Ат- Ј ГД(} с# пријввила ка<) до6ровол , на лантског Оквана. ^ болничарка. Н>еи деда био је чуНа острву нвма алкоголног ^вени Ричврд Бринсли Шеридан, пиђа, за ирзђу св уопштв не (> пвмтн, а малв споровв, ако ика- г да н наступв, решава свештв- ^ ннк, којн јв у исто врвме н учи- Ј гаПЈ # твљ двце а брннв здрављв ф Н^ИВ. Др^Дј^рД људн. Саака породнца има својв њнве, савјв чамце, алн св становницн острва међусобно помажу таво да изглвда као дв свн они прнпадају једној велнхој задрузн. Становници Трмст«н да Куње чуввнн су по овојнм нзванрвдно здравнм зубнма. Један лекар, којн се бавио на острву нвлолијко недеља, гтрегпедао јв овв љу^де н жеие ■ нашао јв да само (јвдан старац нма покаарен јвлан гкутњвк, док су код свих осталвх мушкараца и жвна сви зуби били потпуно здравн. На острву св, међутнм нв зна за четкнцу за зубе нитн за квиву зубЧу пастуДвнас на Трнстан да Куњн поагоји један радно-апарат, ко]и јв енглеска влада покло«ила осгрву. То јв јадина авза острва с« светом, којвг св св ови људИ твко драговољно одрвкли.

заклео се да је без икакве задње намере понудио тужиљу цигаретом. Затим је у дворану достојанствено ступила гђа Хуанита Силва де Кастелос. Судија се изненадио чнм ју је угледао, обрисао наочаре и умолио је да изјави колнко има година. — Седамдесет н шест година, гласио је одговор, који је у сали изазвао буру смеха. Суду је одмах било јасно да лекар није крив. Он је одмах ослобођен оптужбе. Али је зато гђа Хуанита узета на одговорност због исмевања власти, јер је по мишљењу суда старицн морало да буде јасно да је немогућно да је лекар жели продати каквој јавно; |

петнаест година как.о се во Петнаест година среће... Дођи к мени... Овде. Допусти да те гледам, да те нађем понова онакву, какву сам те викући и да је услед тога поку-^део први пут... Твоје очи пишао да је опије опијумскомЈ , цигаретом. ^ ; 11 На одговорност су узете и^ ј полициске власти, које су спу-ј чај спровеле суду уместо да у-^ путе старицу психијатру на<| преглед.

;0р уге. Ову, Елен, ја волијл страсно. О, немој се бунити!... Живот јв такав и ти си сама затражила да ти говорим о ирошлости. Ова је, Елен, била моје најлепше завојевање. Без н>е би ми живот изгледао празан. Ми смо волели једне ствари.

ИСКОРИШЋАВА1ЉЕ СИРЕНЕ

[а )е претставнм пошто може сада служн у борби протнв подморница. («НитогЈз1«) • ПРОФЕСОРСКА ПОСЛА

ИЗБОР САСТАНКА

Грофнца од Реневнла

а њен отац капетан Вилфред Ше ридан који је погннуо 1915 године борећи се храбро код Вердена. Пошто је наследила велнко и. мање од свога оца у једном ме. сту бллзу Оране. у Алжиру, отпутовала је у Африк>*, где је живела врло повучено. Али једног дана у Алжир је допутовао и млади инжењер гроф од Реневилв, који је био запослен као тех. ннчки директор једног великог < 'предЈ-зећа. Када је повом прилн. ком видео младу ЕЈнглескињу . 1 Шеридан, гроф од Реневила се " „смртно заљЈ -био", као што је имао обичај да каже својим најбољим пријатељима. МеђЈ-гим, све његове понуде биле су у прво врвме сасвим Ј-залудне попгго се мис Шеридан била зарекла да се неће никада удати и да ће жнвети само сећајући се нв свога оца коЈн је био ||један од најславнијих војника Енглеске. Време је пролазило, али ј« гроф оД Реневила оствјао и даље >т1оран. Најзад, попустивши сво. 11 јим осећањима, млада_Бнглески. ња мис Шеридан је п^ешла преко своЈе чврсте одлуке да остане ^девојка и удала се за грофа. Када су Енглеска и Фрвнцуска објавнле рат Немачкој, млади гроф од Реневила био је мобнлисан и придодат једном одреду

' Нађен бријан стар 4 ЗОО ј година Бејрут, јуна. — Приликом недавннх археопошких нскопавања у Месопотамији нађвн је један бријач стар 3000 година. Оми 100 франака.^ вај најстарнјн бријач - свету Хтео бнх да нзађем са госпо-Ј израђвн јв од кремена, чија јв ђицом де Мартитки. Ј' вдна ст Р ана в Р по ОШ1 Р а — Имам само педесат фра-' На )вД« ом "Рв)У бријача нала^зн се мала рупа, кпоз коју се нака - ( провлачи прст ради бољег др— У реду! Онда ћу да иза-^ даан ,а инструмента прнлнком ђем са Фифнком. («Н1Јтоп$1«) Јбријања.

ЈГегије странвца. Стрехујући стал но за његов живот, његова жена повукла се поново у свој дворац не нзлазећи нигде.

Цејлонска лепотииа шминма се правим златом КОЛОМБО, јуна. — Ових тана нзабрана је на једној забави за краљнцу лепоте Цвј. |Она млада Олга Зонза, кћн јвднОг сннгалеског адвоката. Ова краљица лвпоте на Цејону не употребљава ннкаква (Озметнчка средства, не бави :в спортом, већ спава скоро треко цепог дана. Илак се могло дознатн ца >на лепоту своје коже одржаа једном врстом крема, којн омеђу осталог садрж н н чи:то зпато. Млада Опга Зонза ангажова<а је овнх дана за један фнлм ојн ћв једно америчко филм:ко предузеће сннмит н на Дејлону.

ТРАГЕДИЈА КОЈУ ЈЕ ИЗАЗВАО РАТ

Кад је сазнала да је ескадрила њеног сина одлетела у борбу^ мајка приредила опело за покојј^^ЈГ^Г У Л",

^тају. Шта има? Говори? Да ли сам те изневерио? Како бих могао тебе да изневерим?... Па ^ипак! 4 — Па нпак? ^ — Па ипак, Елен, волео сам три лчене од када тебе познаНе, немој ме гледати та

душе свог јединца

Кентнш Таун. — Од чудне фнг.с идеје боловала је Анн Хуајмен, стара 55 година, из Кентиш Та^на. За време мобилизације у Енглеској одређен је њен син да иде у авнјацију. Чим је ступио у службу, Ани Хуајмен уобразила је да ће њен син приликом прве борбе у ваздуху да погине. И када је једног дана чула да је ескадрила у којој је био и њен јединац одлетела у борбу, приреднла је опело за покој његове душе. Од тог дана Ани Хуајмен потпуно се повукла у

Кинески костим из хиљадкте ГОДИНЕ

^зашто ми постави то питање? Ј — Три жене? своју кућу и непрестано је * — Слушај, Елен, и ти ћеш плакала. Нег.и њени пријате-^ми опростити. Не буди много л»и написалн су пнсмо њеном ^строга. Осећам потребу да ти сину Роберту Хуајмену да о-\ ввчв рас отворим своје срце... бавести мајку о стању свога \ здравља. Једног дана стигло 5 * је пнсмо младог Роберта, алн / Прву коју сам волео, било је је његова мајка одбила ца га ^једно младо девојче са кестепрочита, говорећи да је то # њаВ ом косом, високо и витко све лаж и да не може да ве-# као великн дивљи К рин. Она јв руЈе да ]е њен спн жив. ^имала плаву хаљину са белим — Не, не верујем да је он ^пругама, а њвне очи, у румежив. Он ,е нзгорео негде у } нилу њвног пицв| изглвдалв су

Белгији приликом својо прве

( плаве као и боја њене прекра-

борбе у ваздуху, узвикнула. .... је Ани Хуајмен н пл а ,у>и о-< оне х'™™. *<>)» |о| ,е тако дивтишла је у своју собу. / но прнстајала. Имала |е свег« После неволи^о дана нађен {° са " наест год "" а . те » што је аен леш у Гренд Јуниоп } 6и " а изишла из школе. Те* с. Каналу. Када је чуо вест о ^била појавила и ја јој се бацих смрти своје мајке »члади Ро- Јпред ноге. берт Хуајмен одмах је допу-) Што се тиче друге... тсвао у Кентиш Таун, где Је ^ Не, немој ме гледатн

присуствовао мајке,

погребу своје

тако ружним потсмехом. Ја те во|ЛИм, Елен, волим само тебе. У то будн уверена, Елен. Време је покрило све ове успомене, и ако се оне враћају вечерас, ,то је за то да бих ти доказао своју љубав својом искренс'шћу. Петнаест година заједничког живота, петнаест година миро, петнаест година среће, гарантија су за један стари брачнн пар као што смо нас двоје. То ^су године нежности, које те ^помлађују, Елен, године које те *чине још лепшом!... Шта сам ти говорио о другој? Недостају ми речи! Она је била чаробна. Бнла је више жена од оне прве, оа духом који је био уобличенији. Људи су се окретали за њом Јна улици. Њени покрети били \су хитри, ход грациозан Још ^сада је видим како долази пре^ма мени обучена у тамно, са простим и тешким украсом око струка, са украсом што сам јој га био поклонно. Н>9на стасита фигура Ј 'е још виткија под тим варварским украсом... Њене очн за мене су биле моје небо! I Дуго времена сам волео ову (»младу жену. Колико је година Познати скупљач старнна Бернар Валемнје у Лондону нма ^трајало то, не сећам се. Једностари кинески костим оастављен из 160 делова кннеске ' народне ношње. На овом костиму има неколико делова који датирају још нз хиљадите године.

исте књиге, исто цвеће. Једна хармонија, која нас је понекад чинила немим од чуђења. Каква је то мистерија, каква је то чудна судбнна која нас је саставила?— Не знам. Али знам да сам са њоме упознао једну неизрециву срећу. Једнога дана однео сам у њен стан једно велико старинско огледало. Дубока и несјајна јасноћа оцртавала је оба тиха језера, која је имала у својим очима: поглед и дух. Затварајући очи, видим Ј *е како се надноси над огледало, насмешена, онако исто као што се толико других жена пре ње надносило, у току свога авантуристичког или тихог жи вота, да би виделе поЈаву својих првих белих власи, или како њишу на невештнм рукама своју прву дечицу. Видиш ли, Елен, чини ми се да сам сувише стар, кад имам толико много успомена. Једна за другом и све сачињавају мој живот. Ја сам био срећан, веома срећан. Ти си овде увек и Ј *а те волим. И ако сам ти вечерас толико много говорио о овим прошлим љубавима, то је било зато да бих те натерао боље да разумеш моју верност и моју љубав. Остави ми своју руку. Она дрхти. Остани спокојна и лепа. Ја те волим, Елен... * Касно је. Пјер је заспао у дубокој наслоњачи. Висока и витка, она се надносн над великим старинским огледалом, смешећи се као некада. Елен откопчава тешки варварски украс и са њених облих рамена пада на земљу плава хаљина са белим пругама...

ИЗРАДА МОДЕРНОГ КОЛОВОЗА ОД СИТНЕ КОЦКЕ НА ДРХ^АВНОМ ПУТУ ЉУБЉАНА—СТО. ЖИЦЕ У рачунско.економном одсљењу Микистарства гоаћевина одржаће се 4 јула о. г. друга офертална лицитација За израду мо. дерног коловозв од ситне коцке на државном путу ЈБубл»анаСгожице. Истога дана одржаће се лицитација у нсту сзрху и у Технипком одељењу Банске управе у Љубљани. Предречуцска сума износн 14.528.-112.33 дннеоа.

Јга дана, случаЈ или моје срце, ј Јпожелели су да упознам једну; ^другу, која ј'о имала грацијуј

ГИЈ1Е И РИЛЕ

ОНДА МОГУ И ДА УЗДИШЕМ!

СТРИП ОД Б. ФИШЕРА

— Напнсао сам вам једио пнсмо, али пошто се ради о једној веома хитној стварн донео сам га лично. (»КуМко«) • ЛАСКАВАЦ ' — Колико иматв година? — упита Луј XIV јвдног дворјаника. * " — Сире, одговори паскавац, хлањајући се, колико је по вољи В1шем Велнчанстау!