Vreme, 22. 06. 1940., S. 2

СТРАНА 2

ВРЕМЕ

Субота, 22 јунп 1940

Преговори о примирју у Компјењској шуми још трају

Компјењ, 21 јуна. — ДНБ јавља: Пошто је Вођа Рајха са својом пратњом напустно Компјењску ШЈ*му генерал г. Кајтел саошптно је францлхкнм пуномоћннпнма услове прнмнрја. После тога францлскн п\-номоћннцн повухлн су се у 16.23 часова у шатор којн је за њкх уређен поред прчхе у Компјењској ш\"мн н где су за њнх нксталнранн днректнн телефонн н радностаннца са Бордоом. У 18.10 часова францускн

да н Немачке. Франпуска је |стов н објављују преко целе одбнла да слуша глас своје прве стране вест да се франсавестн з та Француска данас цуска влада обратнла нталн-

је дошла у снтуацнју да тражн примнрје. Алн садашње прнмнрје нема ннчег слнчног са прнмнрЈем у 1918 годинн.Затзм лнст говорн о велнкој победн немачке војске. која је за релатнвно кратко време однела веома значајне пооеде. Лнст затнм каже: «Побе1>ена Француска треба сада да размншла о санм оннм грешкама које је почнннкоје су довеле до ненз-

пуномоћннпи вратнлн су се у ј држлнвог стања у ЈЗвропн, ко

нсторнска кала где су продужнлн разговоре са пуномоћ-

је су бнле зачетннце чатавог поступака протнв

јанској владн тражећн прн »«нрје. »Пополо дн Рома«, коментарнтући ову вест, пошто јекон стаовао да италнјанска влада прнстаје да поведе преговорв о прнмнрју, подвлачн да је франпуска влада поступнла слично као н у погледу на прнмнрје са Немачком. Пист закључује свој коментар овнм речима: »Може се сматратн да је аартнја, која се однграва игмвђу снла осовнне н Францу-

ннком Вође Рајха и врховног мачког народа, којн су сасвнм ' с**, ушла у послед&у н за»

заповедннка немачке војне снле генера.*ш г. Кајтелом. Преговорн још трају. Немачка штампа о преговорима за примирје Берлнн, 21 јуна. — ДНБј јавља: «Дојче Алгемајне Дајтунг* објазл>ује чланак поводом пре говора за закључење прнмнрја. У чланку се, поред осталог, каже следеће: «Француска је побеђена. По беђена је земл»а која је, заједно са још некнм землама, раднла одувек н на понижавању Немачке н на одржању мржње протнв немачког наро-

разумл>нво нзазвалн реакцнју немачког народа.* У далем току чланка гозорн се о непосредннм узроцнма садашњег рата, војннх операцзја н о победн немачког оружја, па се на крају каже: сНемачка је првстала да се поведу разговорн са Фралцуском делегацнјом н француска делегацнја, овлашћена од маршала г. Петена, бнће прнм л»ена. Од тнх разговора завнснће н дал>а судбнна Франц>ске.» «Берлннер констат>'је д& се последња експеднцнонн корпус брнтанске војске вратно у Енглеску.

«лГ*УЈТНу фазу.« »Попопо дн Рома« на другом месту коментарнше догађај« којн се однгравају „ у

Францусни парламентарци одају признсње маршалу Петену

Бордо, 21 јуна. — Агенцнја Авас јавља: «Пти Парнзјен> сазнаје да је ЈЈ-че под претседннштвом народног посланика, претседника оппггине Бордоа г. Моркеа, одржана седница парламентараца којн се налазе у Бордоу. Овој седници прису-

развоју | Канру. Лнст пнше углавном да внглеско-егнпатскн утовор санкпноннше обавезу Енглес«е да помогне Егнпту у случају да овај буде на п аднут, алн нскључује ову обавезу за Егнпат за случај да Енглеска буде на п аднута. С друге страве, Енглеска вршн жесток војнн прнгнсак на егнпатску владу, тражеКн услуге које се ■осв са одредбама споразума, Бер»нц*Јт)-аг» «« а« Ке врг«мао»атн државнн удар којн бн претходно војној днктатурн. Лнст вели у везн с тнм, да се на основу свега тога сматра немнвовнлм прекнд односа нзмеђу Краља фарука н брнтанске владе. Ова одлука нмала бн непосредннх реперкуснја н на арабл.анск н свет на Блн! ском Истоку. којн бн се солндарнса 0 са Егнптом.

да угЈтпн свакп покушаЈ шнрења не>шра. У целој Спрнјп преДЈзете су енергнчне мере. Претседник ПОЉСКЕ РЕПУБЛИКЕ у Лондону Лондон, 21 јуна. — Агенција Рајтер јавл»а: Претседник пољске републи ке г. Раскнјевић стигао је вечерас на станиц\' Бадзнгтон у Лондону, где му је Њ. В. Крал. Ђорђе пожелео добродошлиПУ- РУМУНИЈА И СИТУАЦИ1А НА ЗАПАДНОМ ВОЈИ1Ш У Букурешту се истиче могућност да СИЛЕ ОСОВИНЕ Г ДРДНТУЈУ РУМУНИЈИ њене садашње границе

(Од нашег сталног дописника) Букурепгт, 21 јуна. (Телефонски извештај). — У обавепггеним круговима тврдн се да ће капитулацнја Француске имати веомг јаког утнцаја на одређивање дал»ег стаза РумуниЈ>. Истнна, велн ее, да ће Румунија и надал»е настојатн да очува неутр а лност н мир на својнм границама- алн ће се она у будуће у већој мерн ослањатн на Немачку и Италнју трудећн се да на тај начнн обезбедн равнотежу односа великих снла на ушћу Дунава.

Ушће Дунава одувек је У| највећој мерн ннтересовало |

ју базу новог румунског државног \-ређења које је дн>

све европске снле- Оне су ус-! циплиновало ссе раннЈе ценпоставиле Д>-навску европску ј триф>халне силе. комиснју у цнл»у да чувају ; ц шха се догодило ? Свн Ру интересе сила и равнотежу у- ј >р.-нн \-б \'дл 'ће биће једна" мнсао и једна акпија, каже лист. Тако ће прнликом претстојеће конференцнје мира Румунија моћи да пступи са једним актнвним доприносом

тицаја у овом делу Балкана. Нема сумње, каже се дал»е. да слабл»ење престнжа запад-1 них демократија услед њихо| вог неЈХпеха данас \трожава ј спровођење ове равнотеже о-, светском >-ређењу, а не само

ПОСЛЕ ГОЕОРА ЧЕРЧИЛА И МАРШАЛА ПЕТЕНА О ОБИМУ ЕНГЛЕСКЕ ПОМОЋИ ФРАНЦУСКОЈ

Британсно министарство за информације тврди да је Велнка Брнтанкја ИСнУНИЛО С0Е СООЈЕ ОБАВЕЗЕ према Францусној

могућујући суседним држава ма да у већој мери искористе I ово суседство, а пгго би било ! на штету не само Румуније већ и осталих европских дрI жава. Румуннја н снле осовнне I Стога се у овдзшњим оба> вепггеним крутовима очекује ! да ће Румуннја ускоро потра жнти н наћп ослонца за сво! ју безоедност п ашр код сила осовине. То потврђуЈ'е тон румунске I штампе чије писање изража| ва у већој или мањој мери I званично мишл»ење. Тако ,ДСу рентул" у своме данашњем уI водном чланку отворено вели ј да ће РумуниЈа повести полн-

лт** Т |Т*"*Ј Екгл«екој слев«Кн т*ч*гр»и: Стиглн емо вавм« »вчвукс п»- ј роброоом дојнм !•, лор«н нормал-1 ког број* путннша, долу*»»ло и» фр»нцтскв лреко 1500 кзб«глкп», > ОП жојих многн стнжт хз БрнСел» н Пврнза. Нао броа нн»че обнлно гтреаозк с*«га 110 иутннка. Дон је п»робрвд бно т с ндрен ка ушКт Жнренде, немачан бом

Избеглице у Португалији АгенцнЈа

I Ли^вбон, 21 ЈЈ-на. , Аввг Јавл»в: ј Међу пол>скнм нзбеглнпа.ма | нао је стнгао н г. Вјењава Длу. " гошовскн, пол»скн амбасадор у Рнму. затнм особл»е ге исте ам-

бардерн, летеКн ннсаа, кзвршн- | басаде, као и консуларно пол»ско

лк СТ иаиад ка иароброд. Т»м прнлнхом обвршк је један немачкк бомбардер. Нш бродт ет ое нкаче калазн лн: С»р Моркс Петерсон, бнашн брктанскк амбасааор т Мадркду г. ПЈор Кот, бккши фраипт с *к мкккотар »»Јдтховловстаа, баро в Роб«р де Ротшклд, 4о»кптскн драматнчар Анрн крветеи и бившк бвлгнекц мнннстао г. Жаспар. Италијанска штампа о француској понуди примирја Ри и, 21 јуна. — Агенцнја Ствфанн јавља: Јутроппкн нтакжјаисп лн-

особле у Нталијн. Онн оу нз НталиЈе преш.ш пре. ко Фрашохне. ; Мере поотив немира у Сиоији Дамаск, 21 ј "уна. — Агенција Рајтер јавл»а: Снтуација у Снрнји н дал»е је потпуно мнрпа Генерал г. Мнтелозер, глНвнн командант војннх снага на Леванту, нагласно је у про гласу Ј-пућеном становннштвл. да је решен да одржн мнр и

Услови примирја прецати Немцима у Компјењу, 1918 године

Маршал Петен ствовало је око 50 народннх посланика. На овој седницн народни по сланицн потврднли су вол»у да остану и дал>е окЈтхл»енн око претседника владе маршала г. Петена да бн га, без разлнке ј на странке, помогли у његовој ' тешкој длжностн.

Народни посланнци одоорн- примирја:

Немачги пуномоћиипн за захл.ула»е примирја примили су у шуми ход Компје»а, 8 новвмбра 1916, савеЈничко условв, с напо гом да у року од 72 часа даду одговор, да ли их прнмају нли одбапују, без ниаквнх промвна. Нвмци су предлагали да св одмах обуставв н*пркјатв%ства, алн маршад Фсш, нао врховни запога, одабио је тај првдлог. Ово су главнв талвв услова

■Ји су изјаву г. Пјера Лавала, који је рекао да се зе.мл»а не може спасти тнме што ће битн напуштена. После тога изабрана Ј *е делегација од трн члана, у коју су ушли г. г. Марке, Лавал и г. Жермен-Мартен, који је овлашћена да претседника вла де маршала г. Петена обавестн о једнодушним осећањнма поверења народних посланика. присутних у Бордоу. Француска колонија у Египту тражи наставак рата Александрија, 21 јуна. Агенцнја Рајтер јавља: Француска колонија у Александрији упутила је апел претседнику Француске Репу блике г. Лебрену, а такође апеле и маршалу г. Петену, генералима г. г. Вегану и Мителозеру. У тим апелима француска колонија Александрије моли да се продужн борба против Немачке до победе. Долазак истакнутих Француза у Енглеску Лондон, 21 јуна. — Агеииија Рајтер јавља-. Главии дотшсник згонпгје ?ај*ар у Француској дослао је ка

1) Примирје ступа на снагу пооле швст часова по потпнсу. 2) Евакуааија Бвлгиј* н Францускв одмах, а Елзаса н Лотриигијв у року од 14 дана. Нвмачкв трупв којв су затвкну у овим областима послв одрађвног врвмвна бићв интврниранв. 3) Нвманка команда ће одмах првдати 5000 тешких топова, 30.000 машинсхих пушака, 3000 бацача мииа, 2000 авроплаиа. 4) Евахуација лввв обалв Рајна. СаввЈннлкв трупв посешће градовв Мајкц, Кобленц и Квли и зем&иштв у полупрвлннку од 30 киломвтара. 5) На двсној обалн Рајкв увтаисвљава св ивутрална зона од 30—40 киломвтара у дубику. Она ј се има евахуисатн за 11 дана. 6) Из области иа лввој обали Рајнв нв смвју ивмакхв трупе нншта односити, фабрихв и желвзницв морају св остааитн недириута. 7) Нвмци ћв одмах првдати 5000 лохомотива, 150.000 вагоиа н 10.000 аутомобиаа. 8) Немалка ћв издржавати са;езккккв трупа у посвднутим крајввима. 9) На истоху нвмачхв трупа ћв се повући из» граниив од 1 августа 1914. 10) Намачха св одрилв угоаора потписаких у Браст-Лктовсву и т Букурашту. 11) Базусловна капитулација у Источиој Афрнцн. 12) Повраћај готовинв Бвлгисхв 5анкв, хао и русхог н румунсхог злата.

13) Немачха враћа ратне зароб%енике без узајамностн. 14) Немачха предаје савезннцима 100 подморннца, 8 лакнх крстарнца и 6 велихнх убојних брсдова. Ослали немачки бродоан бнће разоружани и стављенн под савезничку хонтролу у неутралним илн савезннчхим лукама. 15) Обезбећвњв слободне пловидбе кроз Категат. Уклањање минских поља. Савезничке снаге ће посести сва утврђеаа и батерије хсјима би се могао спречавати пролаз. 16) Блокада остаје на снази, немачхи бродови могу се и дал»е плвнити. 17) Укидају се сва ограничен.а пловидбе хоја је Немачка прописала за неутралне дртаве. 1 {Ц Примирје траје 30 дана.

Лондон, 21 јуна. — Мннистарство за информације јавља: Овлашћенн хругови објавилн су следеће појединости о британско]" помоћи Францусхој: 1) Обим британске помоћн савезницн Француској утврћен је споразумом нзмећу брнтанске и француске владе, хоји је закључен пре рата; 2) 400.000 британских војннка послато је у Франпусху; 3) Поред тога, по споразуму са фЈг^нцусђсм вдадрм.лсслат ј? ,велннн контингент брнтанских трупа на Средљн Исток' н на МедитераН)"""-' |ф 4) Брј брнтансхнх бомбардера н ловачких апарата, односно број ескадрнла Краљевског ваздухопловства, ноји је послат у Француску, утврђен је споразумом са француском владом; 5) Када су Немци пообили францускн фронт код Седана, францусха влада затражила је зиатна појачања британског ваздухопловств, хоје је већ опернсало у Француској; 6) На овај апел брнтанска влада у потпуности је и сместа одговооила, тако да су нови британсхи бомбардерн н ловачки апарати већ бнли у Фсанцуској пре истека рока од 24 часа; 7) Поврх свега овога, брнтанскв есхадриле бомбардера, у саставу краљевског ваздухопловства у Британији, стално су бнле ангажсане за вршен,е напада на објекте, хоје је одабирапа Лоанцуска впховна хоманда. Н>ихов беспоимеран херонзам у внше махова донео је британским авнјатнчарнма топлу захвалност Француза; 8) Пошто је битка на југу Француске отпсчела 5 о. м. све нове расположиве брнтанске трупе сакупљене су у Великој Британији и послате у Францусху на то војнштв. Британсхе трупе сакупљане су у Британнји и слате У Француску све дох су Франиузи пружали отпор. Претседних британске владе г. Винстон Черчнл изјавио је у Доњем дому 18 о. м.: >Мн смо послалн холнко смо год моглн брнтанских војника у Француску н слалн смо нх чнм смо их опремили и чим смо могли да превеземо те нове формације«; 9) Британска ратна морнарица оперисала је за све време коај француске обале н пружала помоћ војскама. Да ннје бнло ове ннтервенцнје од стране британске ратне морнарнце бнпо би немогуће пребацнти у Енглесху 335.000 францусхих н брнтанских војника, хојн су успедн да се пробију до Денкерка. Шта се може на основу ових знача;них појединости закључити? Пре свега поменуте поједнно- | сти дохвЈују да су сасвнм без основе тензеицнсзне вестн којима се желело да створи утисах кво да -• Вепика Британија ннје помагада Француску. Насупрот томе истина је да је I Велиха Британнја за све време борби у Француској испуњавала све захтеве Француске и да јв слала своју помоћ Француској без обзнра на потребе одбране саме Британије, т. ј. без обзира на потребе одбране Брнтанских Острва. Када }е започелр велика битка у Француској, помоћ британсхе војсхе бнла је знатно већа, него што је то раније утврђено између савезннха. Нове н прехобројне брнтанске трупе упућнване су у Француску најбржнм могућнм темпом. Обим британске помоћи у ваздухопдовству Фракцуској далеко је надмашно помоћ, хоја је међусобно бнла утврђена нзмеђу Британнје и Францусхе. За све време борби у Француској британсха авнјацнја издржавала је борбе у ваздуху са немачкнм авноннма н нарочнто се борнла против немачкнх механизованих једнница. Британсха ратна морнарица без обзира на опасности, бацила се свом снагом у борбу, у хојој је ангажовала сва своја средства. На храју треба нстаћи признања Брнтанијн на њеној помоћи, хоја су дошла хако од стране новог француског министра спољннх послова г. Бодоена, тако и од претседника нове францусхе ададе маршала Петена. Похвале, хо1в су ова два француска државника изрекла британској војсци, потпуно су заслужене, с обзиром на горе поменуте појединости, иојв су сада објављенв први пут.

са позитивношћу тралности"

своЈе неу-

Мнннстар спољннх поспова Јон Ђнгурту тнку сила осовине н зближити своЈ "е односе са Немачком и Италијом. Ова сарадња. међутим, неће бнти поверена личностт!а које ову ситуациЈу сматрају коњунктуром за своЈ "е личне пнтересе и амбиције. Немачка п Италнја не траже у Румунији германофиле н италнјанофнле, већ праве Румуне ^ рји ће бнтн коректнн тумачи антереса румунског народа, а једна д\-ховна револл-ција слична нацнонал - соцнјалистичкој у Немачкој захтева одговарајуће моралне вредностн. Дефнле немачннх трупа у Парнзу

Румуннја н пример Француске Даље се у обаветтендм кру говима каже да пример Француске- која јс захвалл-јући политичким 5орбама занемарнла своје виталне интересе. има врло повољног \тицаја на јачање снтуацнје а\-горнтатнвног режнма у Румунији. Поводом пораза Француске, сви лнстовн подвлаче да је он последица претераних уну трашњих борби н политичкнх страсти коЈ "е су заслепиле очи Французима уљуљканим у идеји пацифнзма н увереннм Да су обезбеђени нза Мажино линнје. Г. Андре Тардје један од I реткнх францускнх државни-, ка који су увиделн опасностн , које прете земл»и, био је нскл»\-чен из полнтичког жнвота- Листови кажу да пример Франц\ске најбол»е показује у коликој је мерн била срећна пницијатнва Крал»а Карола кад је учинио крај многобројним политичкнм партнјама у Румунијн и установно нацноналну днсциплнну омогућивпш да се румунскн државнн жнвот сконцентрише на најважније задатке не губећи времена у бескорнсннм политичким борбама. Владин лист ..Романиа" каже да је до сада у потпуностн обављена организација ру мунског народа и буђење његове свестн. „Монархнја, нстиче ,-Романиа". р\-мунска нацнонална свест, хришћанска вера и васпитање омладине, претставл»а

Румуннја н Мађарска Интересантно Ј 'е да нстн лист }• одговору на скорн говор претседника мађарске вла де графа Телекија у парламенту кад Ј "е овај подвукао неправде Трнанонског уговора, између осталог велн да су безнадежна сва очекивања Мађарске у погледз - поновеог стварања хил»ад\тодишње мађарске државе која је била мозанк разних нација. Румунија је одувек желела сарадњу са свнма суседима, а нови мнннстар иностраних послова г. Ђигурту изјавно је да политика чувања незавнсности и граннце земл»е п>тезс добрих односа са свима државама, а нарочнто са суседннм земл»ама, захтева схватање прилагођавање ситуацнјн, на бази нацноналних р>-м>-нскпх интереса одређеннм географскнм положајима н нст^рнским развојем. Лист даље велн да бн румунским суседима бол>е корнстило да промнсле смнсао ове изјаве да не би бескорисно ометалн акцију на новом ређењу Европе коју РумунЕЈ*а очекуЈ*е са поуздањем. Гарантовање граннца Сз тнм у вези обавештенн круговн кажу да није нскл»у чено да је Р\-муннја већ 7 била нзвесне гарантнје с* граннпа од страие Немач*% ^ , што се може закл»учнтн н ес писања званичне пггампеДа бн се пак омогућнла блнжа сарадња са снлама осовнне, у овшј круговнма се очекује да ће се унутр»шњн полнтичкн жнвот у Румуннјн ускоро наћи пред значајннм нацноналистнчким рефорчама. Синоћ се вратила у Букурешт делегација румунских инжењера на челу са професором г. Манојлеском, бнзпшм мннистром у владе Јор* ге и доцннЈе првака крајње десничарског покрета, после своје посете Берлину- где уе г. Манојлеско одржао једво успело предавање. Сви рум\н ски листовн подвлаче топао пријем на који су • румунска гости наишли у Немачкој где су билн прнмл»енн н код мнннстра саобраћаја г. Дорпмнлера. У обавештеним крутозн ма се тврди да Ј 'е г. Манојлеско био примљен код више немачких водећнх државннка па чак н код г. Хнтлера. С тим у вези име г. Манојлеска помнње се у вези са нзвесннм гласовнма о реформн садашње државне странке у коју би ушлн и члановн крајње десничарске струје са Гвоздено* гардом. Г. Манојлеску бн у воћству нове партије нграо гидну улогу. Чнњеннца, да јутрошњи лнстови објављују посмртне огласе бнвших \тледних чланова Гвоздене гарде којн су били осуђени због полнтнчкнх завера и >-мрли у затвору, сматра се као знак потпуног унутрашњег нзмнрења н рехабнлнтовања легнонара ко јн су. како се тврдн. прнстали да актнвно сарпђуЈ'у на у. чвршћењу постојећег режима. 3. ТОМНЋ

Нови совјетски посланик : У Бугарскм ( Ој нашег сталног дописника) Софнја, 21 јуна. (Телефокска извештај). — За повог соајет^ког мог.шника у Софнјн поставл^п је г. Л_«кс»нд.р Лндр^јевић .11 врншчев досадаши»н огпрааднк согуетског посланотва. Г. Лавришмев је један од ша. млаЈ>нх совјетокнх д нп-шмата. Рође н је 1912 године. Он ј« дошао у Софнју као првн секретар цосланства пре неколнко месеии с« иослалнком г. Лавреитнјевнм. ЦСАЈЕВ