Vreme, 22. 06. 1940., S. 6

СТРАНА 6

Субота, 22 јуни 1940

ПОЛМТИЦНН ПНЕВННК

КОНФЕРИСАЊЕ претседникавладег.ЦветковиЂа, потпретседника владе г. до. Мачена и бана г. др. Шубашића

Јуче пре подне у кабкнегу Претседништва владе конферисали су дуже времена претседник владе г. Драгнша Цветковић. погпретседник вла де г. др. Влатко Мачек и бан Бановине Хрватске г. др. Иван Шубашић. КОНФЕРИСАЊЕ Г. Г. Д-Р МАЧЕКА, Д-Р БУДНСАВЉЕВИЋА II Д-Р ШУБАШИЋА После конференц^је у Прет седништву владе дошао је у Потпретседништво владе министар социјалне политике и народног здравл>а г. др. Срђан Будисавл>евић, где је конферисао са потпретседникомвладе г. др. Влатком Мачеком и баном Бановине Хрватске г. др. Иваном Шубашићем. САСТАНАК МИНИСТАРА Г. Г. ДР. ЧУБРИЛОВИЋА И ДР. КУЛЕНОВИЂА Јуче су у кабинвту миннстра пољопривреде конферисали министар шума и рудника г. дрЏ1фер Куленовнћ и министар пољопрнвреде г. др. Бранко Чубриловић. Г. ЈЕВРЕМ ТОМИЋ КОД МИНИСТРА САОБРАЋАЈА Г. БЕШЛИЋА Министра саобраћаја г. Николу Бешлића посетно јв јучв пре подне у његовом кабинвту г. Јеврем Томић, првтседник Београдскв општине и са н>им се звдржао у дужем разговору. ПРИЈЕМИ код министара НАДБИСКУП Г. ДР. УЈЧИЋ КОД Г. ДР. МАЧЕКА Надбискуп београдски г. др. Ујчић посетио је јучв потпретседника владе г. др. Влатка Мзчвка. Г. СТРАЖНИЦКИ КОД Г. ДР. МАЧЕКА Неш посланик у Стекхолму гСтражницки посвтио јв јуче пре поднв потпрвтсвдника* владв г. др. Влатка Мачека. Г. МИЛАН СИМОНОВИЋ КОД Г. ДР. КРЕКА Министар грађевина г. др. Михо Крек примио јв јучв у свомв кабинету г. Милана Симоновића, бившег претседника Народнв скупцгтине, и г. Јанвза Бродара, сенатора. Г. ФРАН СНОЈ, БИВШИ МИНИСТАР, КОД МИНИСТРА Г. ДР. КРЕКА Јуче пре подне министзр грађевкна г. др. Михо Крек примио 1в у свом кабинету г. Франа Сноја, бившвг миннстраОТПРАВНИК ПОСЛОВА СЛОВАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ КОД МИНИСТРА ТРГОВИНЕ И ИНДУСТРИЈЕ Министар трговинв и индуетријв г. др. Иван Андрвс примио јв јучв пре поднв у свомв кабинвту отправника послова Републике Слозачке г. др. Јозвфа Циекера. ПРЕТСЕДНИК ЗАГРЕБАЧКЕ ИНДУСТРИСКЕ КОМОРЕ КОД Г. ДР. АНДРЕСА Министар г. др. Андрвс примио је претседника Индустриске коморв из Загреба г. др. Цекуша. Г. ДИМИТРИЈЕ МАГАРАШЕВИЋ КОД Г. БЕШЛИЂА Министра сзобраћаја г. Бешлића посетио је и бивши млнистар г. Димитрије Магарашввић. После тога министар г- Бешлић примио је депутацију грађана из Банатског Деспотовца, коју јв предводио г. Јова-н Шаг. ДЕЈ1ЕГАЦИЈА РУДАРСКИХ РАДНИКА КОД ЛШНИСТРА ШУ.Л1А И РУДНИКА Министрв шума и рудника г. др Куленовића посетила је делегација претставника Савеза ру. дарских рвдника из Зенице и Савеза рудвра у Београду. Том приликсм је министру изложено стање на држчвним рудницима и захтеви радника. Г. г Мвто Ма рић и Војислав Велнчковић формулисали су звхтеве радника државних рудника који се састо. је у промени постојећег колективпог уговора, ппомени правилв братинских благвјна, псвећању радничких надница и плаћању свију надчиц« за вр«ме проведе. но на режби. Министар Је обећао да ће се сва ова питања ре. шити најквсније V јулу. Министар г. Пантић Ј\ че ?е пооожмо заклетгу Нови министар физичког васпитања народа г. Душан Пантић лоложио јв јучв у јвданавст и по часова пре пвднв, у Претседна-

штву владв, заклвтву пред претседником Мннистарског савета г. Драгншом Цветковићвм. Црквени обрвд заклетвв извршио јв дворски прота г. Милнвојв Поповић. После полагања заклетвв министар г. Пантић провео је краће време у разговору са београд- ,

Њ. Кр. Вис. Кнез Намеснин ппимио у аудијенцију бана г.др. Шубашића Њ. Кр. Вис. Кнез Намесник благоизволио је јуче у подне примнти у аудијенцију у Белом Двору на Дедињу бана Бановине Хрватске г. др. Ивана Шубашића.

скнм новинаоима, којима је напоменуо да за сада нвма да дајв никакве изјаве. | Одмах после полагања зеклетве министар г. Пантић одвезао се у кабинет Министарства физичког васпитања народа. НОВИ МИНИСТАР ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА НАРОДА ПРИМИО ДУЖНОСТ Нови министзр физичког васлитања народа г- Душан Пантић примио јв јучв пре подне дужност од досадашњвг министра физичког веспитања народа г. Јеврема Томића. После тога министар г. Пантић упсзнао св сз начелницимз и референтима свога ресора. РАСПОРЕД ПРИМАЊА КОД МИНИСТРА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА НАРОДА Г. ПАНТИЋА Министар физичког в^спитања народа г- Душан Пантић примаће сенатоое и бнвше иародне посланике, као и осталу публику, сва-ког радног дана од 11 часова. (Из кабинета Министрз физичког васпитања народа).

г. др. Мачеи и бан г. цр. Шубашић отпутовали су синоТ* у Загреб Синоћним брзим возом отпутовали су у Загреб потпретседник владе г. др- Влатко Мачек и бан Бановине Хрватске г. др. Иван Шубашић.

Изјава министра г. Михалџића ловодом инспенцивквг лута по Ј^жној Србији

ПРЕНОС КРЕДИТА НА БАНОВИНУ ХРВАТСКУ • Загреб, >1 јуна. — Уредбом о пренссу кредита на БановинуI Хрватску из државног буцвта за годину 1939/40 према квоти од 29 % , пренвсено јв са буџвта Министарства Љизичког васпитања народа на Бановину Хрватску у свему редовних и ванредних кредита 3,918.977 динара. Оп ове суме Банска власт доделила јв До сада спортским установама и друштвима на територији Бано- | винв Хрватснв суму од 2,397.400 ј динарв.

Припрема се свенан дочек Реис ул Улеми у Захребу Загреб, 21 јуна. — У понвдвљак 24 о. м. стнже у Загреб први пут у службену посету Бановини Хрватској Реис ул Улема г. Фехим Спахо. Тим поводом сутрашњи »Хрватски дневникс подвлачн да ова посета има важност не само зато што је Рвис ул Улема г. Фехим Спахо верски поглазица муслимана, него н због тога што је он још од раније познат хрватској јавности по своме културном н књижевном раду. Лист истиче да ће Реис ул Улема г. Спахо у Загребу видети како је Банска власт на сваком корану предусретљива према нашнм муслиманима. Прилнком доласка Реис ^л Улеме г. Фехима Спахе на загребачкој железничкој станици биће прирећен свечан дочек. Дочеку ће присуствовати претставници Банске власти, затнм Општнне, као и претставници разних институцнја и друштава н загребачки муслнмани.

„Жеља мл је да у свом раду стеллем сарадњу свлх слојева" каже подбан I. Г о/ко Р\>жић после примања дужности у Бањој Луци

. Бања Лука, 21 јуна. — По1 пгго је примио дужност а упознао се са радом поједнних одел>ен>а и отсека Банске управе. нови вршилац дужности бана Врбаске бановине г. Гојко Ружић, примио је у сво ме кабинету дописнике листова и задржао се са њима дуже време у разговору Том прилаком г. Ружић је рекао: — Ја немам шта нарочито да кажем. Жел>а ми је да се што пре упознам оа народом

н приликама у Врбаској бановнни и да својнм радом што више помогнем народу ових крајева, који је познат по сво јој честитости. Жел>а ми је да у своме раду стекнем сарадњу свих слојева подјенако, како би се на тај начин удруженим снагама пгто више учинило за ове крајеве, на оп ште добро целе наше отаџбине Југославије и на срећу и славу нашег младог Крал>а Петра Другог.

„Н а п р е д" о нужности политичког васпитања

• Најновнји број недел>ног листа »Налред-. органв универзитетског прсфесора г. др. Михаила Илића. доноси уводни чланак под насло^ћом »Нужност политичког оаспитења«, у коме каже. поред осталог: »Потребно је, вагпнтнн^-м оспособнти народ. да натера државу да му као организација служи. н .1и је иотребно у исти мах му објаонитн. да не треба све чекати од државе, јрр чекати не мора значнтм н дочекати. н јер на крају крајева ни држава ннје ништа друго до он сам. Према томе. ма колико нерод тражио од државе. и ма колико држава пружала народу. остаје још много пгта да нерод кроз друге организације погтигне н огтвари. И прави пријатељи народа никад неће стваретн код њега слепу веру у државу као неко свемоћно божанство, јер најзад и кад би она била свемоћна, опет не би све од ње требвло очекивати по оној нарздној: >пс<мози се. па ће ти и Бог помоћи«. Јот са једног гледишта политичко васпитање народа се јавл>а кео неспходан услов нормалног политичког живота у једној државој заједници. У ствари. да би политички живот текао нормално и да би у њему интереси државе и народе ишли испред свега и били изнад свега неопходно би било. да њнхова повреда буде праћена одговарвјућим свнкцијама. А прва санкција састоЈвла би се у одговорногти пред народом. Само да би народ могао позвати политичау« на од-

говорност. требало би да је осетл>ив на њихсве грешке н нв њихове грехове. а неосетљив према њиховим пренемагањима којима би их покушали оправдавати. И пре сввког ставл>ања под одговорност требало би утврдити кривице и пронаћи кривце. А за то је опет неопходно политичко васпитање. Нико, мислимо неће озбилло спорити. да је по.тнтнчко внспитање неопходан услов да одговорност ио.1ИТИчаРа пред народом постане жнва стварност а ие остане нразна реч. А кад ствар тако стоји није ондв нимало тешко наћи објашњење зашто политичарима политичко васпитање обично изгледа тако споредј нв ствз^р и зашто му поклањају тако мало пажње. Јер како сни. руковоћени личним интересима. желе Да избегну еваку одговорногг. није никакво чудо што не желе да народ буде политички веспитан пошто уколико је он мање ва.питан. у толико има мање изгледа Да их на одговорност позове И тако оставл>ајући нврод у незнању. убнјајући му вол>у и кварећи карактер, — омогућава се успешна вкција лажи и обмана. е обезбеђује владавина личних интереса без страха од какве одговорности пред народом. Ова је. уостелом. у толико мање могућнв у колико је код народа заборавност већа, — заборавност која често иде дотле да он понекад трзжи спаса тамо где му се раније пропаст спремала.

Смопље, 21 јуна. — Министар унутрашњих послова г. Станоје Михалцић, који јв у пратњи Вана Вардарске бановинв г- Александра Андрвјввића послвдњих неколико дана провео у Јужној Србији на инспекционом путовању и на терену св у нвпосрвдном контакту са народом упознао са прилнкама и потребама Јужне Србијв, примио је данас | око седам часова по подне у стану бана г. Андрејевнћа претставникв престоннчких листова и дао им слвдвћу изјаву! — Обншао сам многа места на десној обалн Вардара. Упознао сам се са радом н деловаљем 7правних и самоуправннх власти. Ступно сам у контакт са многим грађанима и дао сам им прнлике да ми у невеЗаном разговору, у спободној форми. изнесу своја гледишта н потребе свога краја. Пало ми јв у очи да ј« народ у овим крајевима необнчно правдољубив н мираи, радан н штедљив. Иако је претерано партизанство нз ранијих година оставило нзвесне трагове н последице, ипак, сматрам, да су прнлике сасвим нормапне Налазим да је потребно развнтн што јачу актнвност у свим гранама прнвредног живота, а исто тако требало би поввстн рачуна о просвети. Министар г. Михалџић са личним секрвтаром г. Браберином

отпутовао је вечерас брзим возом у Београд. На железничкој станнци министра г. Михалцића испратили су бан г- Андрејевић, команд^нт армије г. Илија Брашић, као и остали претставници војних и цивнлних власти. МИНИСТАР Г. >ШХА;1Џ1ГВ у ХЕТОВ у Тетово. 21 јуна- — На своме инспекционом путу по Јужној Србијн данас у три часа по подне допутовао је у Тетово министар унутрашњих послова г. Станоје Михалџић у пратњи бана Вардарске бановине г. Алексондра Андрејевнћа. На тргу Краља Петра Другог миннстра г. Михалџића дочекали су срески начелник г. Арса Петковић, претседник Тетовске општине г- Стојадин Димитријевић, са потпретседником г. Серафимовићем. Одмах по своме доласку г. Михалџић св одвезао у Среско начелство, где је примио шефсве државних надлештава и претставнике друштава и корпорација- У разговору са граћанима министар г. Михалџић распитивао се за економске прилике и потребе Тетова и околинеУ пет часова министар г. Михалџић са својом пратњом напустио је Тетово.

Завршела је ллеларла седллца ЈУГОРАСА

Главни одбор Југословенског радничког сааеза — Југораса, завршио је своју седницу јуче у два часа изјутра- Било је присутно 120 чланова ширег Главног од бора, који су дошли из свих важнијих политичких и привредних центара наше државе. Код радног дела ове седннце судепозали су и узели учешћа у дебатн са радничким делвгатима претсвдник Краљевске владе и првтседник Југораса г. Драгиша Цветковић и г. др. Михо Крек, министар грађевина. Поруке н савети, које су господа министрн учинили радничким претставницима, изазвали су живо клицањв и одушевљење. Плвнум Главног одбора расмотрио јв положај нашег радништва у целини, па је у преко дванаест писаних извештаја и реферата успео да обележи све своје најглавније планове и за будући рад и живот овога покрета. У одлуци о тактици, пленум категорички тражи да се државне власти не мешају у тарифне односе, који св по гдекад спроводе и средствима ефикасие бор бе- За овакве случајеве плеиум захтева потпуну неутрланост наших полициских органа. Било је 46 говорника из редова радничких делегата. Они су категорички тражили сузбијање такозваних интернациоиалних организација, којв својом идвологијом и деструктивним радом, компромитују и рушв дух националне свести код нашнх радннка. Потом се тражи јвдна врста радничке равноправности у привредн и у помагању радничког задругарства. Радничкој штампк и културном просветном раду мећу радницима посвећена је нарсчита пажња, док је у реферату о радном праву, дата једна, за нашв приликв, нова теорнја, коју треба да обухвати наш прав ни систем у пракси. О скупоћи и о мннималној надницн било је највише говора, који су потврепл>ени са многим статистичким подацнма. Извештај пленума бележи известан пораст синдикалног чланства у овој години, тако да је денас укупан број чланова и чланица седамдесет хиљада. Биланс главног одбора показује приход од чланских улога од динара 1,008-996. Ова је сума убрана за време од 1 ма а 1939 до 31 маја 1940 годнне. На крају пленум је једногласно решио, да се избор нове управе Савеза остави личном нахоћењу претседннка Југораса г. Драгиши Цветковнћу, творцу овог покрета. Гелегриија Југораса на Оплениу После завршеие плвнарне свдницв делегати Југословенског радничког саввза — Југорас из свих крајева наше земље, на чвлу са г. Љубомиром Митнћем, секретаром београдске Радничкв коморе, замеником претседника Југораса и градским ввћником, посетилн су Опленац и Авалу. Делегација се поклонила свнима Ксаља Александра I Ујединнтеља и осталих националних великана и положила венац. Исто тако делегација јв посетнла гроб Незнаног ; "»»ака на Авали и том приликом положила венац У делвгацији јв било 52 лица. Југословенски раднички савез Југорас организоваће посете О-

плвнцу и Авали за појвдине групв радника нз свих к"- "а нашв земље.

НОВИ ИЗБОРИ ВЕЋНИКА ПОЉОПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ ВРВАСКЕ БАНОВИНЕ Бан>а Пука, 21 јуна. — Поводом расписивања нових избора за већнике Пољопривоедне коморе Врбаске бановине, који ћв се одржати 30 јуна, у спвзовима Кључ, Сански Мост, Теспић н Тешањ, ЈРЗ нећв уч»-~ л *-"и, пошто су такву одлуку донвле партискв организације ЈРЗ. Одлуку о апстиненцији п~ч«>по је и Већв старе Пољопривоелне коморе, коју јв министар пољопривреде распустио, а које 1"е решење о распуштању Државни савет поништио. Према томе на новим коморским нзборима у горе поменутим срезовима неће учествоватн ЈРЗ ни већници старе Пољопривредне коморе.

„Треба развлјатл југословенски грађалсни полос л шлрлтл љубав према Зугославији" пише загребачка „Нова српско риЈеч

Загреб, 20 јуна. — Данашња «Нова Српска ријвч", независни орган Срба у Бановини Хрватској, доноси чланак под насловом сВољена и брањена Југославија", у комв каже, порвд осталог: «Ми сматрамо да св границв на шв Отаџбнне скоро сасвим поклапају са гранииама наше државе- Према томе, Југоспаанја је за нас остваре&е мккснмапних наших државних н народних тежња. За нас је Југоспавија Отаџбина једнако колнко и држава. Нвма, дакле, три Отаџбине, нн три државе ни три народне

нина, лишвног вврско-племенске накострешености и узбуђености. прожвтог само југословвнском свешћу. Ввћина наших рвжима није показивала ни смисла ни ам биције за такво духовно формирање Срба, Хрвата и Словенаић. У чинимо ли исто такве пропусте и у иовом перноду нашег државног и националног живота, ми у исторнји ничим нећемо моћи да оправдамо егзиствнцију Југославије Јер ми је ваљда ннсмо уз грозне жртве стварали зато, да се у њој можемо по моментаним расположењима делити и сваћати, иего да аој узмогнвмо дати свој

мисли у оном значвњу како се 1 најоећн национапни, вкономсии,

дифвренцирају нвки различити туђи народи. Могу Срби, Хрвати и Словенци говорити о својим сужнм Отаџбинама", може јвдна од тнх сужих Отаџбина" бити више вољена од друге или трвћв, али сви они заједно морају еднако волети своју ширу. јединствену Отаџбину: ЈугоспаамЈТ- Кад кажемо: Југославија, ми смо тиме нзреипн комппетно наше етатнстнчко н нациоиалноуинтарнстнчко осећвње. Овакво наше осећање увек је уздигнуто нзнад дневних и пролазних партиско-политичких борби. Оно се не може поколебати, ако се компромитују форме унутрашње владавине, ако се ређају рђави режимн који изазивају оправдано народио незадовољство. То осећање јединства државног и националног не овиси ни о централизму ни о федерацији, ни о партиским прегоњењима ни о зулумима и корупцији било с које стране- Оно је узвишено, чисто и свето у сваком истинском родољубу и граћанину. Ко га нема у себи, не може бити потпуни југословенски држављании, аутохтони грађанин Југославије. Ни актуелна политика народног споразума, ннагурисана као државна политика, не искључује онај вншн циљ и више осећање који у једно везује све Хрвате, Србе и Словенце. Она значи укла њање оних метода владања, због којих је једннство осећање и гледање било доведено у кризу. По убвђењу твораца споразума, другим методама и другим путевима сможемо сада пуном паром запловити у југословенство". Реорнјеитација погледа, ревнзнја двлапа. алн не убијаље фундаментапне ндеј« на којој је СВЗкдана Југославнја! Зато греше они који — на основи споразума — терају браћу у раскорак, подижу између њнх плотове, духовно их раздвајају, уместо да јачају ујдеињавање, смиривање, сљубљивање и вољење југословенске целинв вишв него раније, поготово кад сма трају да у њој сада живе равноправније и задовољније! Кроз двадесет година нама није успвло да изградимо новог сто постотног југословвнског грађа-

Срдачан дочек чланоба Југораса у Бугарсној

Софија. 21 јуна. (Телефонскн нзвештај). — Претставннци Југословелског рвдничког савеза. радничко намештеннчких задруга и културно просветне грЈ -пе Ј>тораса >Братствос. срдачно испраћени од чланова Глввног и Извршног одбора Ј>-гораса отпутовалн су снноћ спецнјалнпм возом за Софију на челу са г.г. Љубомнром Митићем. земеником претседника ЈЈтх>раса и секретаром Радничке коморе. Божом Анастасијевићем. личннм секретаром претседннка владе и главним блвгајником Ј>тораса, Заријом Поповићем. генсралним се-

која је прошла главним улнцама до хотела. У подне бугарскн радничкн сввез Јзтх)словенским ростима приредио је ручак у доњој сали хотела »Блгарнје«. За време ручка госте је поздравио г. Димитр°в. а на дочеку се захвално г. Рвка Мнлутовап По подне гости сУ разгледалн знаменитости града н соцнјалне установе. Нарочито су се задржали у разгледвњу радннчке болнице која по свом уверењу и организацији претставл> а послед њу реч медецинске науке. Вечерас у просторијама ресто-

к^етаром Југораса и. Раком Ми- | рвна >Марија Лујза« гостима је лутовцем. уредником »Југосло- I прирећена вечера.

вен;ког радника«. На железничкој станнци у Нншу претставници подружннце Југорасв приреднлг су им срдачан дочек. После прелгза грвннце у Драгоману госте су сачекали у аме Бугарског радннчког сввеза гг. Денчо Сгефенов- Отеван Ризов и Сребро ОхчЈјанов. По^ле упознавања гостима је серзиран доручак у ствннчном реггорану. Госте је поздравно г. Стефанов. коме се захвалио г. Митић. Југословенскк гости стигли су на станицу у Софију у 10.40 часова где су их дочеквли преко 500 радника на челу са рвдничком м ј"зиком и југослсвенским и бугарскнм заставама. У име Бугерског радничког савеза били су присЈТни г.г. Коста Аргилов. заменик претседника, Иван Днмитров главни секретар. Андреја Стојанов начелник просветно кулгурннх група. секретари свих струксвннх сввеза из целе Бугарске на челу са г. Ковачевнм секретаром Бугарског радничког савеза и Васнљ Долковчев шеп отсека зв колективне уговоре. После упознавања госте је поздравио г. Аргилов. На дочеку •е захвалио г. Митић. Затим јс формнрана поворкв

Сутра ујутру југословенскн гости путују у Перник. Рилски манастир. Пловдив и друга местаУ Софнји н Бугарској ј>тословенски гости остају пет дана.

РАЗМЕШТАЈ УПРАВ. НИХ ЧИНОВНИКА ВРБА СКЕБАНОВИНЕ Б>|» Л т »«, Ј1 јун.. _ р, ш ,. њем вршиоца дужности бана, досадашњи швф кабинета, г. Душан Ружић, премештвн је у управу полнцнје за вишег полициског комесара, а за шеФа кабинвта вршиоца дужнссти бана постављен јв г. Рајко Варннца, чнновн к Банск* управе. Досадашњи свкрвтар бана, г. Буднмнр Ствфановић, упућвн је на рад у Општв одељење Банскв управе.

нови ИНСПЕКТОР МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА У имв Њ. В Краља, указом Краљввскнх Намесника, на предмнннстра унутрашњнх појв за полицнМиннстарства унутрашњнх поспова 4 групе 2 степена Ћорђевнћ Мнодраг, банскн саввтннк Дрннскв бановине, нсте групе м степена.

пог словв, постављвн ског ннспвктора

социјалнн и културин југословенскн потенцнјап мвђу осталим европским народима. А пвстоје сви услови да Југославија будв јвдинствено вољена и брањена. Она је великв, богата и лепа као целина. Сврстани или повезани у 1вдио коло. надвх иути једном вољом и једним духом. Југословени чине Југослави ју дивном и вредном удивљења. Мало је држава на свету које су као целина тако привлачно и завидно компоноване. Квалификовани смо да постепено —уз претпоставку да читаво наше стиаралаштво крећв у крепком југсдовенском правцу — продремо међу првв, са свим преимућством младв и здраве нације. Већ досад, да ни)в било нашнх полит.ичара, могли смо да будемо идеална држава, да послужимо цао пример свим новоствореним а и много старнм државама. Чега нам, дакле. фали да то већ не постадосмо? Имамо тоднко матвријадних и духовнкх услова за прогрвс. па зашто запкњемо? Фали нам ваљано разраћена ј * доследно примењена наднародна југословенска концепција- Ми као да још нисмо на чисту, шта је то југословенство и шта мн треба да радимо као Југословени у Југославији. Франпуз зНа шта има да даде Француској, Америчанин Амернци, Италијан Италији, Немац Немачкој, Швајцарац Швајцарској, Турчин Турској итд. — само Југословвн као да незна шта је дужан дати Ј.угослагији! Нама као да још ннје сасвнм јасно да је дужност сваког Србнна, Хрвата н Словвнцавопети нз све дубине душв црвенствеио н нзнад свега Југославнју као цепнну државну н мродну, а онда да следв другв љубавн у оквнру ове опште н целовите. Једнаку љубав према свнма. Како ћемо браннтн један д*о Југославијв свесрдно и мушкн, ако ннсмо свеснн да су нам спремна притећи у помоћ сва браћа н да нам тај део ие мож е бнтн трајно сачуван, не будв н« ■езан уз целнну? Можемо л* браннтн само Хрватску нлн Србнју нпн Словеннју, а да не браннмо н чнтаву Југославнју, воја нас је судбннски тако за вечност позвапаТ Оно што |е мог брата рођеногв, не може ми бити туђе нн мнанферентно. Нашн нервн треба да реггнрају једнако на сае опасностн, ма којем депу државе оие запретиле. Ми нисмо још довољно развнлн ни понос што смо грађани Југославије. Ако ико, то можемо ми да будемо поноснн н иа нашу прошлост н на наше заслугв у стварању својв слободне државе- Нншта нисмо прнмили незаслужено или из нечије милости. На саоју слободну државу мн смо стекли пуно право својим беспримерннм оболима у крви н патњама. Даватн смо 1унаке, борце, внтезове. неи»«рв и апостоле југословенске мисли. Ннкада нисмо бнли кукавице нн издајице свога рода, ни поекршнтељи задане часне речн својнм пријатељима Понссимо се сво]им прадедовнма, дедовнма и оцевима. па сасвим оправдано можемо да се поносимо и државом, коју су нам они извојевали. Ако се с њом поносимо. онда јв и волимо. онда нећемо ннкоме дозвопити да 1е врвћа или да на 1*у нвсрне. .7 Развнјањв тога јупсповенског грађанског поноса. шнре&е цу. бавн према Југоспавнјн — ете, светпих задатака за управљач* наше државе и за свв одговорне васпнтача нашега народа- Оио, што је звборављено и занемарено пре анх, не сме да буде сада, нн У будуће. Свуда нстнчемо и одпнкујемо оне којн вопе Југеславнју, а кнм| укпањајмо с пу. та оне којн сусловно подносе" Југославнју н мрште се свакк час на њу нао злн снновн на Лоју мајку. Ако мајка н погр»ан — мајка је! Не смемо нннада маЈку замрзнтн. Одрвдимо некопнко епјати. љетки' за посао пропаганде " •* конструктивног рада у правцу подизања југословенског нацноналког морала, освежавања љубави према Југославији и )ачав.а )угословенског поноса. Ту иека настанв племпнита утакмнца међу Србнма. Хрватима и Словенцима! Нв бисмо смели да се одрвкнемо таквог патриотског нвтјецања као што нећвмо н не ножемо да св одрвкнемо Југослави|в. на^драгоцвнијег нашег блага. Вољена и брањвна Југославија

то значн: спасена Југослав*.