Godišnjica Nikole Čupića, 01. 01. 1893., S. 242

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 224.

нападали изненада на Турке Београђане, кад су ови излазили из Београда у народ ради пљачке, плена и насилног отимања хране ил' набаве дрва.

И било је доста прилика кад су Срби пропуштали Турке у мањим гомилама, да изиђу подаље из Београда, и нападали су их тада, које са страна које с леђа, скривено и из потаје, итако су их приморавали да се враћају у Београд празних руку и с губитком по којега од својих другова и старешина.

Старешине Срба око Београда у то време, били су: Васа, Чарапић из Белог Потока, ну насељен у Рипњу, Ђорђе Узоња из Железника, Милоје Петровић из Трнаве и Ранко из Остружнице, и имали су, у то доба, с Турцима Београђанима, врло често и доста, оваквих сукоба, који, и ако су били тако незнатни да се не могу да рачунају ни у знатније сукобе, а камо ли у значајније бојеве или омање битке, били су и опет по Србе овога краја од велике користи, јер су их навикавалди на пушчану ватру и на борбе с Турцима.

Ну, и то је било још далеко од тога, да свикне Србе на борбу с Турцима, кад су ови излазили из Београда у већим масама.

За то је Кучук-Алији, дахији јаничарском у Београду, и било могуће да 1 марта — 1804 — изиђе из Београда и продре готово неопажен чак до Врбице, и да тамо нападне на Србе онако изненада и да их онако разбије.

Ну временом, и после тога, почело је бивати друкчије и на српској страни.

Напоменуто је већ, — страна 116 и 117 — како су Срби, кад је Кучук-Алија отишао ес Врбице у Крагујевац и одатле после у Јагодину, кад су се искупили на Врачару

“

— 6 марта 18504 — у намери да пођу за Кучук-Алијом,

оке

А

и

састао арена

пилона паде

а аса даир нов У аса

ата

.“

А и

У рин рмте та

== => пр