Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena, S. 1176
396 ПРИМЈЕРИ ОРПСКО-СЛАВЕНСКОГА ЈЕЗИКА
8
с
Ја сам у Биограду године 1945. у писму казао президенту ученога друштва г. Пауну Јанковићу између осталога, и ово: „да је царство Душаново остало, па да су наши стари само онолико Славенски језик посрбили, колико су га Руси порусили, и нама би сто пута било лакше узимати Олавенске ријечи и многе се не би ни познале у Српскоме! језику; “'") а сад би се могло казати, да су наши стари Славенски језик већ били посрбили, али зла срећа да није дала да се прими.
Мени је за чудо како се у овоме посрбљавању п мјесто ПАБЛЊ, ДАБГБ, слбињце није казало шут, дуг, сунце пт. Д., као што су Руси према своме језику узели плотњ, долга, солнце ит. Д.
Примјере ове ја сам овдје узео онако као што сам их нашао наштампане и написане, само сам исписао скраћене ријечи да би их читатељи лакше могли читати, јер у србуама има, н. п. Бњ мјесто Богк, Бе мјесто Боже, ГК мјесто господњ, Ги мјесто господин т,д.: а гдјекоје скраћене ријечи не би се могле ни наштампати без прављења особитијех слова, н. п. у ријечи лутоургил л п у начињено је у једно, а тако је гдјешто начињено у једно ти К ритрићит. д.; осим тога, раставио сам састављене ријечи, и колико сам знао, пометао сам знаке , ;: и . да би се лакше читати и разумјети могло.
Тако сам ја ове примјере наштампао као што сам их нашао, а кад би се што штампало да се покаже хако би ваљало, онда ја мислим да би ваљало према србуљама штампанијем п најстаријим рукописнијем узети свудаћин гдје је коме мјесто п т. д.
Најприје сам (с лијеве стране) метнуо оне који су из штампанијех србуља, а према њима (на десној страни) посрбљене из поменутијех рукописа. Може ко рећи да је требало метнути и како је у данашњијем црквенијем књигама, и то не би с горега било; али сам ја то изоставио једно за то, што ми је било тешко, јер би књижица морала бити много Пира, а друго што мислим, да сваки од онијех нашијех књижевника, за које се ово штампа, може одмах ласно знати како је у данашњему црквеноме језику.
Послије примјера из црквенијех књига додао сам 6 од поменутијех побожнијех приповиједака, у којима је писац још
1) Писмо је ово штампано у књижици споменутој на страни 28.