Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena, S. 1211

_ ПРИМЈЕРИ СРПСКО-СЛАВЕНСКОГА ЈЕЗИКА 481

Богб. и ако ћете скоиши ЦрБкви и скоимћ Кллогеромњ Красти или пакоств ткорити, 4 тоуждимњ црвккамњ и калогершмњ мило стине давати, ако ћете тако чинити, не ћете штњ Бога ни ено Добро имати. а ком ће прбелешати сте писане, да НЕСТЊ проклетњ, и да га траг погине, 4 Шнњ се не раствори КБ ЕКЕМ. ЛМИНБ.

Месеца шктомкрта .5. ГБАТКТИОНЕ. 47“) КА ЛЕТО . езрог Ф Пека.

Матица је од овога писма у архимандрита Острошкога т. Никодима Раичевића, од породице овога кнеза Ралича.

Ово је онај исти патријар Максим, који је Борђија Бранковића ШП. у Једренету вјенчао на деспотеко достојанство (као што стоји у историји Рашћевој од године 1828. у ч. ЈУ, на страни 108. и 109. пу У, св. Гласника др. С. словесности на страни 44.). Да сам ја ово писмо прије имао, наштампао бих га пред онијем Арсенија Чарнојевића, који је постао патријар иза Максима.

Писмо ово потврђује: 1) да се на познатијем мјестима. изговарало као а, па се писало само обичаја ради, н. шп. у 6. врсти стоји тв ди, а у 11. та дига особито вњсњ (у 2. врсти)! 2) да се Ћ им с изговарало једнако, па писари да су писали како им је дошло на перо, Н. п. оу Савћ (мјесто у (Јаве), неговћ смновћ (м. његове синове) ељведћАнје (м. БЕС, денје), именје (м. имбнје) и т.д. Осим тога види се и то, како су писари и онда мпјешали језик Славенски са СОрпекијем, И. п. покеситњ, штнимитњ, погивнетњ; притискгг, притисне и т. Д.

Земља ова коју је купио владика Василије и сад се зове Вељи до, п има 12 рала ораће земље и око ње шуме на којој се може усјећи 12 лишњака (лисника) или 1200 бремена листа, и по окрајцима може се накосити по 10 кола сијена.

(во је писмо врло знатно и по томе, што показује дат је свети Василије прије 189 година био жив. Ја ћу овдје на

82) Ова је сва врста написана зеденкастијем мастилом и врло лијепијем минеискијем словима високијем са два добра прста, па су тдјекоја мала слова између великијех, гдјешто и једно више другога, н. п. у ријечи месеца м је велико а ц је одозго до пода врсте а а опет велико; у ријечи уиктомерда доље је од пола врстек и т а одозго је над њима м и т. д., само је ва лКто РЕЗКЗ 6 пекм обичнијем словима, али је ово у пет врсти: у првој је само вљ ак, у другој то ка, у трећој 156, у четвртој 5 пеа у петој км: то је све у великој врсти на крају, по чему се може мислити, колико је она висока. Иза ријечи пњактћонњ разговијетно је написано ведикијем словима а, али је писацу томе погријешио, јер оне године Ји кт унњ није био једанаест него пет.