Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena, S. 1220

44() Писмо Ј. От. ПОПОВИЋУ 0 СРПСКОЈ ПРОСОДИЈИ

написао о историји Медаковић ваљаће писати читаве књиге,

У Бечу 27. Августа 1858.

евој. О нашој пак просодији

Ваш поштоватељ Вук Стеф. Караџић,

Додатак. — Покојни Ј. (. Поповић наштамтао је у 28. броју „Седмице“ за, годину 1854 чланак „О србскомђ Ологомфрпо,“ али од овога што је мени Г. Суботић говорио и што сам ја мислио пишући њему ово писмо, готово није казао ништа, него из почетка спомиње наше „песмословце“ који бу стихове писали по начину грчком и латинском, по том поставља он своја правила о томе, у којијех примјерима знаци од гласова тако су неправилно наштампани, да по њима ни

један читатељ не може знати Суботића под звјездицом каже

Како их ваља читати. За Г. само, да нема право што зу

свопон „Науцн о србском стхотворпо“ доказув, да и оштра ударени гласницу дугачкомђ праве.“ На другом мјесту под

звјездицом каже: „ГЛГ. Вукљ

Караџићљ и Даничић кажу,

да е а и а кодђ глагола свуда дугачко, може бнти по нарбчио зожномљ. У насђ се понапвише кратко изговара.“ Ни

по овијем његовијем ријечима, више казао ( „глаголи, кадђ се

ни по примјерима које је мало свршуо на а или а, имао тап

слотђ обштви: прекида, скупли, а орћ и т. д. Ако ли е у

аругомђ множ. ово а дугачко, (тумарамо) чита (читамо).“) ја

остаће п на краро: тумара, управо не знам, а тешко ће

и АРруги ко знати, шта је он овдје мислио, него погађајући мислим да ја и Г. Ђ. Даничић кажемо, да је у времену ско-

ропрошавшему или 1“ пређашњ једнине а свуда дугачко. Ако

ему, у првоме и другом лицу је он то мислио, и ако смо ми

казали да је то тако свуда, онда ми нијесмо имали право;

да је пак у гдјекојих глагола ријечју „понапвише,“ а ја ћу

то а дугачко, признаје и он овдје назначити по неколика

глагола и у којима је дуго и у којима је кралко, на пр. ја

везах, ти веза, он веза; ту је

а кратко, тако је и у пшисах,

писа; давах, дава: али од резах не каже се: ти реза, него 25 реза, тако исто од запјевах,| вапјева (а не запјева), од до-

чеках, дочека (а не дочека) и

т. д. Кад би се ко дао на овај

посао може бити да би се могла одредити правила у којијех је глагола ово а дугачко у којијех ли је кратко: из примјера, који су овдје постављени види се, да је кратко у онијех гла-