Delo, 01. 04. 1903., S. 105

100 Д Е Л 0 већи квангитет стома, те да је дакле тиме убрзано и испараваље; јер ако је, рецпмо, једап лист од 5 ј~1 см. простора са својпх 100 стома на П мм., прн доста јакој светлости, пспаравао по 1 центнлитар воде дневно, то је близу памети, да ће такав лист, кад му увећамо површнну, постићи тако исто испаравање п у много мањој светлости. То исто важи н за глаткоћу лнсне површпне. Тиме што је лист раван и гладак, постпгнута је не само већа површина (него да је набран или храпав) већ је тпме омогућен приступ што већем броју светлоснпх зрака, које такођер потпомажу испаравање. Оне белпчасте пеге по лншћу извесннх биљака, постале су тиме, што је на тим местима сунђерасти паренхим бујнији п има веће ходнике н шупљине а то је баш онде, где је много стома на близу нагомилано.1 Птоје дакле справа за нотпомагање што веће трансиирације. Црвена боја пак на налнчју листа служи, како Штал (81аћ1) тврдн, за претварање светлосних зрака у калориферне, те на тај начпн загрева биљна ткива и потпомаже претварање воде у пару.Кад смо већ довде видели каква је органнзација стома, намеће нам се и нехотнце иитање: зар неће кнша да продре у њпх пли барем да их својпм капљицама зачепн, те тиме спречн транспирацију? Тој збиља опасној ирепони транспнрацпоне струје стала је прнрода на пут разноврсннм предохранама н нарочитим еходннм одбранама. Пре свега је код већине биљака знатно редукован број стома на лицу листа или пх чак ту никако п нема, Тпме је дакле већ (барем код биљака таке грађе) онемогућен приступ кишним капљицама у стоме. Код оних пак биљака, које носе н на лпцу стома, заштпћене су оне на више начпна. Обично *)*) Нису све беле пеге по лишћу истог порекла и лначаја. Има белих н<та, које су постале услед јаког нреламања светлости извесннх ће.тпца у којима нма кристалних друза илн цистолита (ка п. пр. код неких уртикацеја). Код другнх пак бнл.ака нзазнвљу то неке еиидермске ћелице, које су ирепуне ваадуха а иснод н.их фалн палисадни паренхим. Ну код већине „шаренпх нли и а н а ш и р а н и х“ биљака имамо ту иојану да припишемо болесном стању самих хроматофора. - Ја сам у својој тези „I) а з Е г у I И г о р ћ у 11 јип 1)1еп.ч1е <1 е г 'Г г а п н р ј г а г \ о п“ истакнуо, да се та тврдња не може нрпменитп за свв случајеве ирвенила код лишћа. Тако сам п. пр. констатовао, да многе биљке, којс воле хладовпну, покрију своја лнсна ткива ернтрофнлом, ако их пзложимо дуже вре.мепа јакој сунчаној припецп.