Delo, 01. 04. 1903., S. 107

102 Д Е Л 0 на нпже (центрипетално) поеувраћено скоро до главног лнсног ребра. Тиме је нотпуно спречен приступ кишним капљицама ка стомама, јер се ове налазе с наличја, па како је лист завијен, то су стоме као под неким сводом. Код нас показују ту особпну махом представнпци фамилпје ернкацеја (ВгискепШаНа вркчПШога, Епса сагпеа, СаИипа уи1^апб). Код биљака пак, код којих је лишће закржљавило, те су стоме већином размештене по зеленим гранама н ио стаблу, наплазпмо такођер на особит начин заштићавања од кишннх капљица. Код таких су биљака стоме увучене и сакрпвене у дубоким браздама, јамицама и увалама, у које не може вода да продре већ с тога, што не би била у стању да истпсне ваздух пз тпх удубљења. Пример о таквом положају стома, пружа нам врста зановети СуПбив гасИаШб, па брагНиш јтсеит, разне аустралпске казуарпне и толике друге оиљке са редукованпм или потпуно закржавелим лишћем. Справама, о којима довде беше реч, циљ је дакле, да обезбеде правнлан и беспрекидан ток п да предупреде поремећење п спречавање транспирационе струје од стране спољних елементарних неприлика. Ну како је биљка у свима својим животним функцијама тесно везана за еколошке прилике, то п транспирацнја зависи од тих фактора, и биљка је приморана, да о томе води строго рачука, јер би иначе, услед прекомерног исиаравања, могла лако угинути. Као што је познаго, и како већ сноменусмо, биљка прима храњпву материју са водом заједно из земље. Бпљци, која расте на подводном земљишту, стоји увек довољна колнчина воде на расположењу, п она може целог лета беспрекидно да прима нову воду и храну п да једнако испарава. Ну не стојн тако са биљкама, које се налазе па каменитом супстрату. Тује земљиште само у нзвесно доба године у стању да пружи извесну количнну воде, и према томе и биљка мора да умерн и скучи транспнрацију за време ирипеке и суше. II у ту сврху је биљнн организам снабдевен сходном организацијом за умеравање н спречавање транспирационе струје у нотребним приликама. На нрвом месту саме стоме су већ удешене као регулаторп. Под утицајем тургора (воденог напона) у стању су стомнне ћелпце да набрекну, да се надму п напну, услед чега се размакну једна од друге, н одушка између њнх остане отво-