Delo, 01. 04. 1903., S. 90

0 БРЛЧННМ ИАРНПЦАМЛ N5 ност1 да раскпдају такве везе, које поред брака представљају преступ прељубе односно сличан прељуби. Грађанско законодавство, поред осталога, усвојило је нотпуно н ово гледиште цркве на једпнство, строго моногамијски облик, брака. По нрнмеру осталнх законодавстава, којима хришћанско учење за основу служн, и наш закон, као што впдимо, признаје само брак у облику моногамије, те према томе, постојећн законитп брак представља апсолутну сметњу за нови брак све дотле, док се не би ранцја веза брачна раскинула, било физичком смрћу једног од супружника, бнло пак правннм средством, услед каквих законом предвиђеннх узрока. Уз то „за суштину ове сметње брачне, која налази своју основу како у црквеним, тако п у грађанским прописима, без значаја .је: да ли супружник, који у други, недопуштени, брак жели да ступи, намерава продужити заједничкн живот са ранијим својпм брачннм другом или бн хтео само с новнм супружником брачни однос да ограничи“.Начело моногамије наше законодавство уврстило је у нропнсе општег, јавног пнтереса, јер и кривично казни сваку иовреду његову. Оно налази повреду не само у впду новога брака поред постојећег (бигамија), већ н у том случају, када један од сунружника, жнвећи у браку,:1 ступа у полне односе с неславне цркве, иа и у нашу Словенску Крмчију. „Четвертому браку, вели се тамо. пикако же дерзповешн имвтп, по бити отвержену отшодт. н аше кто па таковое прштп сожипе пзволптт., вснкаго лишеп будетв, церковнаго собора, н того иже во свиатуш церковв входа чшждв, дондеже аше пребвшаетт. вв сожпии” (изд. 1898. гл. 53. л. фод). Но п ако, према ово.ј Синодској наредби, удово стање иосле трећег брака представља тако рећи апсолутну сметњу за ступање у новп брак, ипак код нас, ирема одлуци нашег Архијерејског Сабора од 8. августа 1894. год. СБр. 37. оставлшпо је г. г. Архијерејпма ираво. да но својој увиђавности цене „где се могу дозвољавати н чечвртп браковн младим лицима, која имају ептну децу н ради одржаван.а куће и нман.а-. Зборвик правила, уредаба н наредаба Архијерејског Сабора Београд 1900. стр. 215. 1 21п з ћ Н1 а и. 8. 172. - 21ибћ П1 а п, 8. 375. 3 Брачнп жнвот сматра се да постоји све дотле, док веза брачна није законитим путем раскинута. Према томе одвојено живљење супружника, у смислу одредбе § 102. грађ. закона, не ослобођава нх од суирушке обавезе — узајамне верностн, јер брачна веза није коначно раскинута. Унореди одлуку Архијсрејског Сабора од септембра 1864. г. СБр. 44.