Delo, 01. 04. 1903., S. 92

0 БРЛЧНПМ ПЛРНИЦАМА 87 преданост оба пода нлп потпунце и искључиво нли никако. Циљ брака, с погледом на морално достојанство људске природе може битн, према томе, само лична т. ј. потпуна жпвотна заједница два пола. Такав циљ брака обележава сам закон људске природе. Деоба на два пола јасно показује, да је циљ њпхов узајамна допуна т. ј. постигнуће једпнства на два пола раздвојене природе људске. Служећи томе циљу, брак има у задатку, да од две индивидуалности разнога пола образује на неки начин потпуну личност или по библијском тексту „једно тело“ т. ј. недељиву целину, те према томе он по идејп својој мора бити трајна, нераскидљива заједнпца. У осталом, брак, по самој идеји својој, ако садржп у себи све потребне елементе п ако у свему одговара својој задаћи, не може ни бнти нпшта друго, до нераскидљива заједнпца. Јер, остварење тако замашног циља, као што је узајамна допуна два пола, у смислу потпуне и тесне заједнице њпхове у свима животним односима, не може се ограничаватн неким одређенпм перпјодом времена после кога би трајање брака било неумесно. Остварење тога циља мора бпти задаћа целог живота човечјег за разлику од свих других облика удруженог живота људског, од којих се брак поглавито овом својом особином и разликује. Отуда наш законодавац, претпостављајућн брак при нормалннм условима т. ј. да су сви осталп основни елементи његови потпуно заступљени п да су супружници свеснп својпх нових. брачних обавеза, по примеру осталих законодаваца, у дефинпцији брака предвиђа између осталога и ту потребу, да намера сунружннка у тренутку закључивања брака буде: одржање иотпуне и искључиве заједнице док су год живи. Тим начином онај природни, фпзичкп, елеменат брака добија карактер етичког, моралног елемента, који налазп своју основу, као што с-мо впдели, у самој природи човека, као разумно-моралног створења. У нрнродне особине овога, моралног, елемента спада не само то, да брачна заједница буде дожнвотна, нераскидљива, о чему ће бити речи опншрније, кад будемо пспитивалп узроке престанка брака, него још да буду искључене и све појаве, којнма бп се ма којим начином морално достојанство и слобода лпчностп или сасвим негирали илн бп се наносила повреда п одузимао значај у онште моралним осећањима човековпм. Без моралног елемента, у колико се он може правннм средствима констатоватп, брак, ако је закључен, нема вредностп и престаје чпм