Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, S. 375

приликом је нестало многих књига и друтих драгоцених објеката, којих је било врло мното у П. Још 1714 била је П. у кризи. Те тодине писао је патријарх Мојсеј карловачком митрополиту Вићентију. и молио је помоћ, да откупи земљу око II. цркве, јер је ова сва у турским рукама. 1706 обновио је у П. чесму скопски митрополит Атанасије, а патријарх Мојсеј 1720 обновио је цео град са палатама. Још при крају 18 века П. се спомиње као тврђава. Као ктитор П. истиче се и карловачки митрополит Вићентије, пострижник овота, манастира, који се, поред осталог, око 1722 бринуо за израду иконостаса у П. Тада је у П. дошао писац икона Милија. И митрополит Софроније Подгоричанин био је монах у П. И рашки митрополит Арсеније, познији патријарх, чинио је прилоге JL Игуман П. Дионисије постао је 1762 дабро-босанеки митрополит. 1803 почео се живописати иконостас у цркви Св. Димитрија. 1831 П. је опљачкана од Арслан-паше босанског. 1924 у П. је устоличен први патријарх у уједињеној држави ОСХО.

П. је управо Пантеон српских архиепископа и патријараха. У средњој цркви (Св. Спаса) налазе се саркофази Атрсенија Т (чије мошти данас почивају у манастиру Ждребаонику, у Црној Гори), Саве П, Никодима и патријарха Јоаникија П. У пркви Св. Димитрија су сахрањени џатријарси: Јефрем, Спиридон и (Сава ТУ, а у Богородичиној цркви: архиепископи Сава Ш и Данило. У припрати се налазе тробнице архиепископа Јевстатија и патријарха Макарија. Саркофаг патријарха Максима избачен је из цркве и лежи у портикусу испред црквице Св. Николе. Архитектура П. пружа компликовану слику. Средња црква (Св. Спаса), несумIBHBO je из 13 века; она подсећа својом осноBOM Ha цркве 12 и 13 века. Данилова црква показује потпуну слику кретообразне цркве са кубетом. Црква Св. Димитрија показује трагове ~ честота преправљања. Садашња припрата не може дати слику првобитне припрате, од које су се сачували горњи делови јужне фасаде и нешто од северне. Она је сматрана као једно од чуда, које треба, ко Над свима. трима, главним црквама своди се по једно кубе. Цела црква чини утисак нечега гломазног и неспретног.

Од првобитног живописа, сачувано је нешто Ha, источном зиду припрате и у цркви Ов. Спаса. У Богородичиној цркви и

цркви Св. Димитрија првобитни живопис је у доста. оштећеноме стању. Од првобитних слика је у припрати нарочито значајна, слика, са. Лозом Немањића. (јако почађала), која почиње Немањом, а завршава се краљем Стеваном Дечанскихм H CHHOBHMA MV Душаном, Душманом и (Симеоном. Ту се налази и дивовска фигура, Богородице са испруженим у страну ру-

_ ИСТОЧКИ,

ПЕЋАНАЦ

кама (на молитву). Лево од ње је архиепископ Данило, а десно Ов. Никола. Архиепископ Данило насликан је два пута у својој цркви Св. Богородице. На, једној од њих Данило држи десном руком цркву (са припратом на западу — на њој се види кула са звонима — са портикусом и црквицом СОв. Николе на југу), коју подноси Богородици, препоручен од пророка, Данила. На другој је насликан у литуртиском костиму, поред слика Ов. Николе. У цркви су, поред слика разних светаца, насликани циклуси Страдања Христова, Великих празника и Хисторије Живота Богородичина. Потпуно је оригиналан циклус Оцена из живота архиепископа. Атрсенија 1 (у северноме параклису). У јужноме параклису, који је посвећен Св. Јовану, поуздано се налазио илустрован циклус из легенде Св. Јована Кретитеља. Но ту је живопис сасвим уништен.

У живопису цркве Ов. Димитрија нарочито се истиче циклус Великих празника. и Легенде Ов. Димитрија. Џада јако уочи, да је Успење Богородице насликано на јужноме зиду. На своду су насликани разни сабори, међу којима се нарочито истиче Оабор Немање и краља Уроша 1. У олтару се записао на грчком неки Јован, из чијих је руку изашао живопис. Пошто су сви натписи у цркви српско-словенски, то је и овај сликар Јован, несумњиво, био Орбин, који је хтео да покаже своје знање трчкога, језика, зашисавши се грчки.

Живопис у П. је врло леп. Он показује еклектизам српских мајстора, који су познавали и византиско-оријенталску и вападну иконографију.

В. Петковић.

ПЕЋАНАЦ КОСТА МИЛОВАНОВИЋ, четнички војвода (1871, Ђураковац, срез округ метохиски). ЏШ. родитељи су 1882 пребегли, услед турских и арнаутских зулума, у Орбију. и настанили су ве у селу Рачи, крај Куршумлије (округ топлички). Ту је П. одрастао, па је после ступио у подофицирску школу. 1904 o је у четничку организацију, и ускоро ] постао војвода. Четовао је углавном > скопској области, а једна од најповзнатијих његових борби била, је на Вуксану, у Скопској Црној Гори, о Ускреу 1905. Имао је јаких веза и са косовским Арнаутима, нарочито са Ивом Бољетинцем, у чијој је

такозваној влади неко време био тлавни војџи командант. Али најзнатнији и пајвећи подвиг П. је учинио за време СОветског Рата. 16/9 1916 П. је на аероплану долетео са солунског фронта, из Вертекопа, у топлички окрут, где се већ осећало врење против окупатора. Шилот Француз одлетео је у Румунију, a JI je остао у средини народа, који је нарочито био узрујан“ због намере окупатора, да изврше рекрутацију нашег становништва. Када су окупатори у пролеће 1917 одиста почели рекрутовати наше мушко становништво од 15 до 50 године, цео свет је

— 308 —