Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, S. 396

ПИВА :

падни, од Џиве до Таре, Џивска Планина. IL броји око 1.600 домова. Седиште племена је село Горанско, у Жупи TIHBCKOJ. Близу mera је манастир пивски, храм Успенија, који је 1578 подигло браство Гатовићи уз помоћ племеника. — У Жупи је блажа клима, а у Шланини TIHBCKOJ И планинама око Жупе напада велик снег, који чини да је П. за време зиме изолована и без саобраћаја. Пивљани имају добре и простране пашњаке, те се углавном баве сточарством. Производе изгоне, а потребне намирнице набављају у околним градовима Никшићу, Фочи и Гадку. Џивеке планине су богате листопадним шумама и четинарима.

IL се врло давно формирала као племе. У Дукљаниновој хроници помиње се П. као жупа у старој области Подгорју. Сем врло мало старинаца, који живе највећим делом у Црквицама, и нешто досељеника са разних страна, највише из племена Бањана, већину становништва у П. чине потомци два брата Руђа и Бранила. Први славе Никољ-дан, а други Јовањ-дан. Пивљани су добри јунаци. У турско доба су сачували своју племенску аутономију. Дали су многе чувене јунаке и харамбаше, као што су били, од старијих. Бајо Шивљанин, а. од доцнијих Шундо ЂБајагић, Шћепан ЈБешевић, Окица Byковић, Ђеросим Бајагић, Шћепан Ћаласан и др. У племену је војводско звање прелазило са породице Драгићевића на. Јоковиће, а с ових на Љешевиће. Џоследњи пивски војвода био је Лазар Сочица (од 1875). У првој половини 17 века населило се нешто муслиманских кућа у Ш., највише у селу Унчу. Њих је одатле растеpao Бајо Пивљанин. Муслимана и сада. “ма, неколико кућа у селу Црквицама. Ту их је било некад до сто домова, па их је сатрла куга у почетку прошлог века. У П. је јако предање о Херцегу Стевану. У северном Врху П. је његов град Соко. На више места по племену има црквина и старих великих гробаља, као под традом Соколом и на Рудиницама.

Пивљани су се много расељавали, највише у другој половини 17 и првој половини 18 века. Има их много по Босни и Србији. П. Шобајић.

2. Река у Црној Гори, лева“ саставница Дрине. Извире из снажног врела (Сињац, 600 м југозападно од манастира Шиве, и на целом току протиче кроз врло стрму, кањонску долину, усечену у BHсокој површи, која се издиже за. 800 до 900 м изнад дна пивске долине. Са. изворишта Џ. тече према североистоку, ЧИнећи велике окуке, и толико је јака, да већ од почетка свога тока гони неколико воденица. Од Ширног Дола почне тећи ка. северу - северозападу и северу, готово у правом току, и сутиче са Таром у (Отјепанову Пољу, западно - северозападно од

_-- 584

врха Стјепанова Града (958 м), између мајушних насеља Крушева и Буковика. Одатле почиње ток Дрине. Најглавније притоке П. имају своја изворишта. много даље на југоистоку, на северним и северозападним странама Гацкових Греда, Лоле, Лебршника, Обједишта и Врмца, делом и на јужним падинама Дурмитора. Два највећа изворишна потока су речице Тушина и Буковица. Прва од њих извире са Црног Врха (1.900 м); са изворишта тече према северозападу, а од насеља, Q0мине углавном према западу, прилично вијугавим током. Другој је извориште на југозападном педножју Дурмитора, испод Ранисаве (2.036 м), одакле претежно тече од севера према југу. Од њихова става река настави свој вијугав ток на запад, тде се зове Буковица и Шавник, али од утока Комарнице тече, под овим именом, у правцу северозапада, све док се не улије у П. И на томе току, све од Шавника низводно, долина је дубоко усечена у околне површи, и има изразит тип кањона. Остале притоке П., односно Шавника и Буковице, са десне стране су: Гњионик,

а са леве: Бијела, Шишковац, Врбница и

Дубоки Поток. Дужина П. тока од врела Сињца, је 325 км, од изворишта Тушине 93:29 км, а површина, слива 1.269 км“. При средњем најнижем речном стању, П. располаже хидрауличком снагом од прилике од 34.500 НР.

Литература: П. Ровински, Црна Гора (руски, 18988); К. Навзеге, Ве гаје zur physischen Geographie von Montenegro, mit besonderer Berucksichtigung des Karstes [Petermanns Mitt., Erg. Bd, 115, 1895).

П. Вујевић.

3. Неравна површ, средње висине. око 1.900 M. између Дробњака и Гацка. Опвичена је планинама: са истока Дурмитором и његовим огранцима, са југа и Baпада: Војником, Голијом, Власуљом, Boлујаком и Маглићем, а са севера реком Таром. Шрострутале су је реке Пива и Врбница и поточина Суводо, те има валовиту површину. — (Ова су насеља II. чисто српска, и растурена су: старија у долинама реке Вронице и Шиве, а новија по заравнима изнад речних корита. IL. ce nem на Жупу и Планину, има 1710 домова. са 10.000 становника; варошица. јој је Горанско. П. је пуна трагова. старих насеља. С

4. Манастир па реци Синцу (Црна Гора). Црква је посвећена Богородици (Успењу). П. је подигао митрополит херцеговачки Саватије (познији патријарх) 1578. Црква. је довршена. 1586. По довршењу цркве патријарх Саватије изненада. је умро, и сахрањен је у цркви. 1604 црква се почела живописати, а 1606 била је сва живописана. Припрата је живописана. тек 1626. 1690 црква је препокривена. 1714 обновљене су ћелије манастира П. 1752 игуман П. Шајсеј посвећен је за босанског митрополита. 1727 и 1734 долазио је у Ш.