Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, S. 404

ПИРИНАЧ

вни мотиви са романтичким колоритом; од њих се истиче оригиналношћу замисли Џо десетих летих (1887). У неким доцнијим прво место заузимају реалнији мотиви (још увек љубавни), са више реално цртаним миљејем (На почитницах, На, Врбовцу, 1888), (Дрвар, 1888). Овамо треба убројити и хумореску Први болник мој (1988) и две кратко скициране веселе

игре (То је моја максима, 1887, Чигава боде, 1888).

Литература: Пирнат, ЈЉубљански Звон (1911, 391). Иг

ПИРИНАЧ (РИЖА) се у нашој држави таји, уз вештачко натапање, у Бачкој и Банату (око 50 ха), затим око Брегалнице, Скопља и Тиквеша у Јужној Орбији (око 1.500 ха). Домаћа тодишња производња износи око 2.500 вагона зрна, што не достаје ни за намирење домаће потребе.

С ЈЕЋ.

ПИРИТНИ РУДНИЦИ. Пирит или сумпорно гвожђе, које је врло важно за фабрикацију сумпорне киселине и за добивање сумпора, јако је раширена руда. У налпој се држави развио на многим местима, а негде у тако великим количинама, да је омогућена његова експлоатација. Обично су ПЏ. Р. у оксидационој 30ни, где су се могле вршити неке хемиске измене, прешли у твоздену руду. лимонит, па су такви рудници у деловима трема површини гвоздени рудници, а у дубљим деловима |I. P.

У СОловеначкој је основан 9/11 1871 рудник Железно, у Железном и Пирешици, срез Цеље. Од најближе железничке стакице Жалец удаљен је 10 км. Овојина је Товарне Кемичких Изделков у ХрастниKV. 1919 и 1990 извађено је из рудника 800 а руде. — Рудник Згорња Пољскава у Огљеншаку, срез Словеначка Бистрица, окрут Марибор, основан је 924/2 1916. Од најближе железничке станице Прагерско удаљен је 10 км. Овојина је M. Croma HB Берлина. Од 1990 не ради.

У Хрватској су позната пиритна лежишта. у Горском Котару, у околини Мрзле Водице. Ту се у оксидационој 30ни развио лимонит у знатним количинама, па се, све до 1815, копао и истаљивао у гвожђе у талионицама у Фужинама. Џирит се није вадио из рудника.

У Босни су на гласу П. Р. у селу Баковићима, који леже 5 км југоисточно од Фојнице, на саставу потока Репишта са Жељезницом. СОвојина су Горњег Утгарског Рударског и Топионичког Д. Д. у Будимпешти. Пирит, који је златоносан,

развио се у форми жила, што се повлаче |

палеовојским шкриљцима и квардним порфирима. Дебљина рудне жиле, из које се вади пирит, износи 1—2 м; испуњена је претежно пиритом, сидеритом и квардом. које прати местимице тгаленит, сињавац (тераедрит) антимонит, барит и

= 302. —

типс. Ширит је обично зрнаст, а негде се развио и у врло лепим кристалима. Како

у једној тони пирита има 20 г злата, важи као добра златна руда. Густи пирити сивога огреба богатији су златом нето зрнасти; они у јасним кристалима немају злата. Исто су тако и они пирити, које прати велика количина кварца, сиромашни златом; тање жице имају обично више злата од дебелих. Сумпора има пирит 42:30—45:40%. 1905—1917 износила. је продукција пирита 896.724 а, најача продукција била је 1905, са 190.450 а, 2. најслабија 1910 са 571 а. У руднику се налази 6 рогова; уређено је пралиште и разредиште за лучење руде од јалових примеса. Машине су уређене помоћу водене турбине од 75 НР. — У околини Фојнице има пирита још на неколико места. Тако се, у друштву са халкопиритом, појављује у Осоју, једно 3 км северозападно од Фојнице, затим западно од Фојнице, на северној страни потока Језерице, испод Старога Села. Јужно од Фојнице има златоносна пирита на КрижБрду (у једној тони пирита има 15 г злата). Познати су П. Р. на планини Бусовачи, Штиту, Виленици, код Ђугојна, Прозора, на северној страни Челинске Планине, на јужној страни Лисине Планине, код Сребрнице, Калесије и т. д.

У Србији су познати П. Р. око Мајдан Пека. Они су бакровити, па их употребљују за добијање бакра. Исто тако има. много пирита код Бора и Кривеља. Борски пирит употребљују такође за добијање бакра, јер је бакровит. Врло много пирита има у рудном крају око Кратова, где рачунају да се налази у количини од 10,000.000 тона. Ф. Тућан.

ПИРЛИТОР, зидови од старога града на. истоименој планини, у северном крају области Зете (Црна Гора), над водом 'Таром, према Дурмитору, 15 км (правац) к североистоку. У народној песми JKReнидба краља Вукашина (редакција Вукова) помиње Ce IL као град војводе Момчила. J. M-n.

ПИРОТ, варош у Србији (Нишка Област). Има. 10.462 становника. На. реци је Нишави, у Пиротском Пољу. Тржиште је за. сир и качкаваљ. Чувена. је у П. израда ћилимова, (пиротски ћилими). Седиште је команданта војног округа. Има гимназију, првостепени суд, пошту. — Са овим имепом помиње се тек у 16 веку. Џ. је можда

варош Атруни или Атруби, која се по-

миње између Ниша и Софије. У 16 и 17 веку П. је био повећа лепа варошица, већином Турцима насељена. У 18 веку је био знаменито трговачко место. Шре ослобођења из П. се извозила стока, вино, вуна, кожа, лој и др. ПШиротски ћилимови разносили су се по делом Балканском Полуострву. Пиротеки панађур трајао је месец дана.