Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, S. 488

JIOJ5dE

што их је на пергаменту израдио 1670 до 1675 фра Бонавентура Размиловић. Боје су слика хрватске. Неке слике нису Довршене. Ту је и слика Томе Негрија, бискупа, најпре скрадинскога, а затим 1594 тротирекога, теолога, повесника. и песника, који је умро у Пољуду. Самостан је седиште фрањевачког редодржавништва, редодржаве Св. Јеронима.

Литература: Dvoržak y Jahrbuch des Kunsthistorischen Institutes der k, k. Zentralkommission fur Denkmalpilege, 1 o IV, 1911),

ПОЉЧЕ, санаторијум за сунчане купке и хладне и топле купке у лепом парку. П. је у подножју горе Св. Џетар (839 M).

JI. 11.

ПОМЕНИЦИ. Б. Диптиси.

ПОМЕТЕНИНК, планина у Старој Србији, између река Брњице-Храсне-Људске (Радалице), западно-северозашадно од. Новог Пазара, односно око 16 км источно-југоисточно од Ојенице. Издиже се са висоравни Сјеничког Поља и ПЏештери за. 400 до 500 м (до 1.500—1.600 м апсолутне ви-

сине), и пружа се од севера према југу.

Највећи део П. је наг, а под вегетацијом је само северни крај, нарочито око Брњице и Лажина. Џреко планине води друм Сјенида—Дута Пољана—Нови Џазар, а поред тога има и неколико става.

II. Pp.

ПОМОРСКИ САОБРАЋАЈ. По reorpad)ском положају и развијености наше обале Јадранског Мора, Краљевина СХО има најбоље предуслове за развитак П. (0. у служби трговинских интереса земље. Недостатак везе мора са његовим залеђем спречава развој промета, који је предуслов за развијање П. (О. Овоме је знатно допринела. политика бивше Аустро-Угарске, која је била обратила сву пажњу на развијање пристаништа. у северном Јадранском Мору: Трста и Реке са залеђем немачког и мађарекот живља, на штету развоја пристаништа на средњем и јужном Јадрану, чије је залеђе сачињавао наш српско-хрватски живаљ.

Последњим уговором о миру смањен је наш удео на тртовачку флоту, коју смо имали наследити од бивше Аустро-У гарске. Тиме је још више смањена моћност нашег П. С.

Закони и прописи поморског права, који важе у нашој држави, оснивају се на принципу једнакости и реципроцитету при поступању са страним бродовима у нашим лукама, у погледу права и важности. До обнародовања јединственог поморског закона у Краљевини ОХО, вреде закони и наредбе бивше Аустро-Угарске, уколико нису измењени законима после уједињења. Према одредбама Берлинскога Конгреса, важност закона и грописа задалматинску обалу протегнута је и на црногорску обалу. Главнији поморски за-

= 470 —

конски прописи су: државни проглас о пловидби од 925/4 1774 од Марије Терезије [Editto politico di navigazione шегсап еј), који садржи одредбе о поморској полицији и односима између бродовласника, капетана и посаде; Соде де Соштштегсе од 1808, промулгиран у Далмацији 1816, који уређује приватно-правне односе у поморском бродарству: декрет од 28/8 1846 о територијалним водама; царска наредба од 13/12 1851 (о организацији поморекоздравствене службе); закон од 7/7 1871 (0 прегледу и надзору бродских котлова; закон од 923/12 1912 (Бриселска Конвенција) о сударима, помоћи и спаљивању на мору; општи грађански закон 59 597—599 0 тестаментима учињеним на броду.

После уједињења издати су ови законски прописи: закон од 28/2 1922 (0 заставама на ратним, тртовачким и приватним бродовима); закон од 30/8 1922 о упису поморских трговачких бродова и лађа; закон од 30/83 1922 о упису јахта; закон од 30/3 19% о лучким пристојбама; закон од 380/8 1992 о мерењу товарности бродова; привремени закон од 21/6 1921 о трошарини, пристојбама и таксама, део који одређује консуларне таксе; привременни закон од: 10/5 1990, односно чл. 234 закљ. Сен-Жерменског и од 17/6 1921, односно ЧЛ. 9217 Трианонског Уговора о миру, којима смо примили ова међународна правила и обавезе: а) конвенције од 14/3 1884. 1/19 1886. и 923/3 1887 и закључни протокол од 7/7 1887 O заштити подморских каблова; 6) конвенције од-23/9 1910 о изједначењу извесних правила у питањима судара, помоћи и спасавања на мору (в. конвеција од 21/19 1904 о ослобођењу болничких бродова од такса и намета у пристаништима):; в) санитарна конвенција од 3/12 1903 (Шариз), и оне које су јој претходиле из 1892. 1593, 1894 и 1897; г) конвенције од зј19 1881 и 15/4 1889 о мерама против филокcepe: привремени закон од 10/5 1920 У уговору између главних сила савезничких п удружених и државе Краљевине СХО (чл. 19—16) о поступку са бродовима свих држава чланова Друштва Народа, и о праву каботаже; наредбе, издате од Поморске Области (књиге: прва — новембар 1919, друга — јануар 1920, трећа — март 1920 и четврта — фебруар 1921), којима. је она реципирала велики број поморских прописа, који засецају у приватно-правно и јавно-правно подручје; чл. 229 финансиског закона за буџетску 1924—1925 о установљењу царинске зоне дуж наше морске обале; чл. 160 финансиског закона. за буџетску 1924/25 O ослобођењу наших бродарских предузећа и бродоградилишта од плаћања неких порева и такса; чл. 216 финансискот закона, за. буџетску 1994/95 0 ослобођењу од царине предмета потребних за, бродарење, опрему и грађење бродова. Закон о осигурању радника (помораца) од 30/5 1922 (Службене Новине 117/99).