Naša književnost, 01. 04. 1946., S. 84

5. : - 5 + уз

А

Наша књижевност

Тада нас нису позвали. Преживели смо тај период страхоте. Данас га се сећамо с чуђењем због личних осећања. Како је чудновато човек удешен, да поднесе и оно што се не може поднети!

Свакако, није могућно да ти тренуци нису оставили дубоког трага негде у нама. Можда леже као ролна филма сакривени у мозгу, и почели би да се развијају, до лудила да се развијају једнога дана у стварном животу, када бисмо га доживели. Али исто тако могућно је да бисмо их видели само као велико гробље, зелени врт, у који смо посејали предраго семе.

Предраго семе које ће исклијати.

(С чешког превела ОЛИВЕРА МЛАДЕНОВИЋ) ЈУЛИЈЕ ФУЧИК

Франциско Гоја: [05 Саргсћо5 (Досетке)